Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Nešto oko in-out kod PIC
#61
To će da radi bez problema i nema potrebe za dodatnim PNP.
Reply
#62
da li izmedju gs valja 4k7?
Reply
#63
Ne moras bas 4K7. Mozes i vecu vrednost da stavis, npr. 10K ili tako nesto. Moze to naravno da se stavi, da ne bi slucajno ukljucio MOSFET.
Reply
#64
Ja da sam na tvom mestu, a treba da upotrebim TO-220 mosfet na 15A
i svakom slučaju bih ipak išao na driver izmedju PIC-a i mosfeta.

IRLZ44 je "lagan" mosfet sa Qg od svega 66nC i sve to stoji da
može da ga ganja direktno PIC sa svojih max.25mA ali mislim da će biti
topliji nego što bi trebalo u tvojoj aplikaciji.

Driveri TC44xx serije su odlično, jednostavno i lepo rešenje ...
Ako upotrebiš neki driver za mosfet, onda ni nemaš potrebe ići na logic level mosfete !

P.S.
Taj 4k7 tu više služi za sluačj da je uredjaj uključen a PIC nekim slučajem van podnožja !
U tom slučaju taj 4k7 je jedini koji drži gate "labavo" na masi.

Pozz
Reply
#65
(01-19-2017, 01:37 AM)sax778 Wrote: da li izmedju gs valja 4k7?


Slažem se sa prethodnim komentarima ali bih nešto korisno dopunio.

PIC18F posle uključenja ili reseta (to važi za većinu MCU bilo kog proizvođača), po default-u ima sve pinove formirane kao input. Tipična impendansa je oko 10exp12 oma, a tipičan kapacitet reda 5-7pF svega.
Potom sledi inicijalizacija procesora, gde se neposredno posle reseta konfigurišu orijentacije pinova u ulaze ili izlaze.
Dakle, u prvi mah su svi ulazi.

Otvoren ulazi će promeniti naboj od Vcc do Vss ili obrnuto, već ako se pokrenete pored stola sa metar rastojanja od  MCU cmos tipa, pod uslovom da posedujete neki elektrostatički naboj na odeći (a to je uvek, osim ako nemate posebno antistatik odelo). Promena će se dogoditi između Vcc i Vss +-0.3V van tih granica jer će interne klamp diode sprečiti dalje promene.

Stoga se za takve MCU preporučuju dva ključna pravila za slobodne pinove:
- ili ih prekonfigurisati u izlaze (i ako se ne koriste) jer će tad imati nisku impendansu i jasno definisano stanje,
- ili im staviti pull-up ili pull-down otpornike, manje od 100K (bez obzira što ih ne upotrebljavate).

Kod tvoje situacije, gde imaš gejt TTL mosfeta, kroz 330R pravo sa pina, delimično će ublažiti takve pojave parazitini kapacitet Cgs, koji zavisi od stavljenog mosfeta.
Kod onih maleckih je taj Cgs reda  desetina pF i tu elektrostatika i te kako može uključiti mosfet, dok kod ovih snažnijih je to reda nanofarada i mosfet bi mogao biti uključen tek ako postoji neko makar minimalno parazitno curenje ka pinu.
To je sasvim moguće kod tako velikih impendansi čak i preko prljavštine na pcb (a ne verujem da pravite nešto da radi u apotekarskim i hermetičnim uslovima...).

To se sprečava pomoću pull-down otpornika: ili sa pina ka masi ili sa gejta ka masi. Izbor veličine tog otpornika se donosi na osnovu vremena potebnog da taj R isprazni gejt i dovede mosfet u neprovodno stanje, u slučaju da je bio uključen i da je se iz nekog razloga dogodio reset MCU.

Dakle, ako je mosfet radio, na gejtu mu je naboj od 5V na primer, tj. na Cds i ako se MCU resetuje iz nekog razloga (nebitno kog) svi pinovi će postati inputi sa 10exp12 oma i 7pF, što znači da će taj mosfet ostati uključen možda još nekoliko sati posle tog događaja...
Naravno da nikom to ne treba.
Niko ne želi nekontrolisana stanja bilo čega, posebno ne izlaza koji pokreću neke organe koji nešto rade. Lako je sa LED jer ona nikom ne može da naškodi, ali kad je na primer elektromagnetni ventil od 100 tonske prese na tom mosfetu, e onda bude malo čupavo.

Na primer, ako mosfet ima recimo Cds od 2nF, ako stavimo na primer pull-down od 10K, mosfet će početi da se isključuje za tipično vreme RC, ovde oko 20uS (pošto je uobičajeni trešhold na oko 1/3 napona kojim se drajvuje gejt). Tranzicija isključenja će trajati zavisno od Qg i napona Vds, dok traje plato Vgs, to jest još vremena i potom će mosfet biti konačno isključen.
Kod ventila, releja i sličnih stvari, ta mera sa pull-down sasvim "zavšava posao", jer za 50uS neće prediscipirati mosfet.
 
Kod SMPS aplikacija to može da znači BUM i tamo je već nužno primeniti neku aktivnu metodu pražnjenja gejta ili daleko manji pull-down otpornik reda ispod 1K.
Tj. tu je već potrebno sasvim poznato vreme događaja u ekcesnim situacijama...

Eto, malo opširnije i obuhvatio sam svašta što se može dogoditi.


Pozz
Reply
#66
Slažem se Macola.
Baš zato sam i pobornik drivera ispred mosfeta čak i kod manje zahtevnih aplikacija ...

Pozz
Reply
#67
Da li je neko radio pcb za Macolino SMPS napajanje?

Kojom žicom se treba namotati R16 jezgro?


.pdf   Napajanje.pdf (Size: 21,26 KB / Downloads: 38)
Reply
#68
(05-05-2017, 02:42 PM)Makso Wrote: Da li je neko radio pcb za Macolino SMPS napajanje?

Kojom žicom se treba namotati R16 jezgro?

Ja sam radio na raster ploci, mrzelo me da radim PCB.



Moze da ti posluzi kao osnova za PCB.

Zica nije kriticna, ja sam motao VF pletenicom 30X0.07 jer sam tu imao.
Mozes namotati i obicnom lak zicom 0.3-0.5 ili upredes nekoliko zica 0.1-0.2.
Ako zelis vece struje stavi deblju zicu mozes ici sa vecom gustinom struje od 3.5A/mm_mm.
Ja sam izvlacio i 1A@5V ali mislim da sam koristio malo vece jezgro.

To napajanje sam ugradio u jedan PLC sopstvene izrade (po Macolinoj preporuci)
pre oko dve godine, i jos me nisu zvali za bilo kakvu intervenciju.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#69
To znači da mi je najbitniji navedeni broj namotaja na jezgru, a i da žica bude što tanja, a od broja žica u pletenici sebi određujem struju koliko mi to jezgro dozvoljava, a i da kakva se jezgra mogu upotrebiti, nešto od ATX-a?
A ona zavojnica od 470uH, da uzmem neku već gotovu ili?

Još me interesuje da li postoji neka zamjena za diodu BZW06 5V8B?
Reply
#70
Skoro sve komade sam namotao sa Cul 0.35mm. Jbg. Imam te žice još pola kotura :-)

Kratki su tu namotaji i mogu podneti i preko 5A/mm-kvad, a ne vidim šta bi to na PLC trošilo više od par W?

MCU - skoro ništa, pozadinska rasveta LCD -čak i kod onih najvećih retko preko 200mA, gomila optokaplera na izlaznim pinovima - ne sme da se pređe ukupna struja Vdd pina od MCU, opet ne više od 200mA, zavisno od MCU.

Na par stotina izrađenih nisam uspeo da dostignem više od 300mA na 5V...

Pri tako malenim snagama KKD nije bitan i kod tog pretvarača je od suštinske važnosti (za imunizovan rad PLC) malen paket energije u jednom polutalasu, kao i ekstremno mala parazitna kapacitivnost primar-sekundar.

Pozz
Reply
#71
BZW06 5V8B je isto što i P6KE 5V8.
To je crowbar dioda koja u slučaju otkazivanja pretvarača na takav način da digne napon iznad 5V8, sa dovoljno energije i u dovoljnom trajanju, zakuca u kratak spoj i žrtvujući sam pretvarač spase sve iza...
Kod malenih energija prenaponskih udara, radi kao tranzijent supresor.

Ona u principu ne mora ni da postoji ali sam je, kao stari paranoik, stavio za ne daj Bože.

Samo jednom sam imao slučaj da okine crowbar, i to na nekoj mašini u Ugrinovcima, i to nikad na tom pretvaraču već na buck sa L298 (kog više nikad nisam upotrebio, poput svakog paranoika :-)

Pozz
Reply
#72
Bitno je da broj namotaja bude isti kao sto je navedeno na semi a debljina zice nije toliko kriticna moze pletenicu da napravis upredanjem vise tanjih zica ili samo jednu da koristis ukoliko je odgovarajuca njena debljina. Sa zicom debljine 0.5mm mozes do 1A da izvuces struje.

Nije preporucljivo koristiti jezgro od ATX jer nemozes postici dobru izolacionu marginu zato je torusno jezgro najbolje upotrebiti bez GAP koje mozes naci ovde  .

Zavojnicu kupis gotovu za struju koju planiras da vuces iz napajanja a mozes i sam da je izradis na nekom gapovanom jezgru.

BZW06 5V8B dioda ima zadatak kao zastita ukoliko napajanje zabrljavi i na izlazu pusti veci napon od 5.8v tada ta dioda zavari i ode u kratkom spoju tako da ostala elektronika koja se nalazi iza te diode prezivi dok napajanje ode u vecna lovista.

Edit:
Macola me je preduhitrio .
Reply
#73
Ah da, zaboravih oko zavojnice od 470uH.

Kada mi treba do 300mA izlaza, koristim ovu: P09 470 uH, Retam Čačak.
Kada mi treba do 1A izlaza onda ovu: P 470uH CWAA, isti izvor.

http://www.retam.co.rs/katalog#UHJpZ3XFo...=:NDcwwrVI

To su standardne komponente i ta se struja odnosi istovremeno na moguć DC bias tih zavoojnica i na maksimalnu struju prema temperaturi kalema.
Ima tih zavojnica na mnogo mesta u prodaji.
Reply
#74
(05-05-2017, 05:46 PM)Milan94 Wrote: Edit:
Macola me je preduhitrio .

Ma nije bitno, važno je da je čovek dobio odgovore.
Reply
#75
Hvala Vam drugari na ekspresnim odgovorima, jasno mi je šta da radim. Smile

Samo da iskopam to torusno jezgro.
Reply
#76
(05-05-2017, 06:08 PM)Makso Wrote: Samo da iskopam to torusno jezgro.

Jezgro moizes uzeti od neke common choke:



zelene boje .

Ja sam uradio jednu verziju i sa U jezgrom:



koje mozes naci u skoro svakom SMPS-u manje snage.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#77
@Gosha

Da li su to ova zelena jezgra http://www.ebay.com/itm/5pcs-22mm-x-14mm...SwpP9Y7JIQ?
Reply
#78
(05-05-2017, 07:36 PM)Makso Wrote: @Gosha

Da li su to ova zelena jezgra http://www.ebay.com/itm/5pcs-22mm-x-14mm...SwpP9Y7JIQ?

Trebalo bi da su ta, sve su napisali samo su zaboravili Al vrednost. Lako ces ih naci u u manjim SMPS-ovima. Ko da se mlati sa ebajima.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#79
Zelenom bojom su obično obeležena jezgra od High permeability N87 materijala.
Reply
#80

.sch   Macola napajanje.sch (Size: 890,02 KB / Downloads: 38)
.brd   Macola napajanje.brd (Size: 95,76 KB / Downloads: 30) Makso evo ti nekoliko fajlova u Eagle-u
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)