Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Nešto oko in-out kod PIC
#21
HVALA Macola.

Odavno sam doživeo situaciju da ono što na radnom stolu radi lepo, u radionicima poludi.
Neke sam stvari oko toga sam naučio, ali mi je MNOGO pomogla ova tema.
Mislim da će puno pomoći i drugima koji ovo budu čitali, - stvarno je sve "sažvakano" od filtriranja IN-OUT signala pa do napajanja.

Jedino, - nemoj da zaboraviš postaviti šemu SMPS napajanja.


Veliki pozdrav
Želja
Reply
#22
Da se osvrnem na ovo ča je Macola rekao. Ja inače kada u audio tehnici radim pretpojačala i sl. stvari koje barataju sa malim signalima obavezno stavljam 1-2 RC člana pa poslije toga 78xx pa multiplikator kapaciteta(ili ne)poslije toga možda još jedan RC. Tako da sam i napajanje za PIC koji će pogoniti moj curve tracer mislio napraviti na ovaj način. Na skopu u statičkim uvjetima(bez tereta) izlazni napon izgleda jako dobro na tako složenom ispravljaču. Naravno kada bi se taj ispravljač podvrgnuo nekim testovima vjerojatno bi imao mane ali u kućnom okruženju koje nema velikih smetnji u mreži radi sasvim ok.
Sa svičerskim napajanjima nikada nisam radio(osim popravljao) tako da sam proračun i sve ostalo oko njih nisam uopće upućen. Jednoga dana bi možda trebao baciti oko na njih ali to neće biti uskoro.
Reply
#23
(03-04-2015, 11:03 AM)Želja Wrote: HVALA  Macola.

Odavno sam doživeo situaciju da ono što na radnom stolu radi lepo, u radionicima poludi.
Neke sam stvari oko toga sam naučio, ali mi je MNOGO pomogla ova tema.
Mislim da će puno pomoći i drugima koji ovo budu čitali, - stvarno je sve "sažvakano" od filtriranja IN-OUT signala pa do napajanja.

Jedino, - nemoj da zaboraviš postaviti šemu SMPS napajanja.


Veliki pozdrav
Želja

Evo:

.pdf   Napajanje.pdf (Size: 21,26 KB / Downloads: 127)

Evo i fotke jednog od malenih (24 in-out, LCD, tastatura, SPI/I2C, + 2 PWM). Trenutno je konfigurisan kao 16 In 8 out.
Na fotki se vidi izvedba trafoa na toroidu.



Pozz
Reply
#24
HVALA Macola.
Reply
#25
Nema na čemu i nema potrebe za zahvaljivanjem.

Dovoljno mi je što ću nekom preneti svoja iskustva i na taj način pomoći ljudima.

Svako od nas ko pomisli da odnese u grob ono što je stekao od znanja i iskustva, silno greši i čini štetu narednim generacijama, i to samo zbog trenutne sebičnosti!

Jednom momku u Velikoj Plani sam svojevremeno rekao: "onog momenta kada ti prenesem znanje korak sam ispred tebe, ma gde se ti tog trenutka nalazio"!

Prenošenjem znanja čovek se samoproverava i odmah dobija sveže i bolje ideje.
Tako je to.
Pozdrav drugar

P.S.

Taj momak me je pitao: "zašto tako lako otkrivaš znanja za koja si se decenijama mučio i radio?"
Otud taj odgovor njemu.
Reply
#26
Da, da - Macola,

I ja kažem da onaj ko malo zna, ljubomorno to čuva za sebe jer se boji da nekome na taj način prenese SVO SVOJE znanje.
A valjda je i nivo znanja koji bog podari nekome direktno povezan sa intelektualnom i emocionalnom intelegencijom, tako da sama ta činjenica objašnjava prethodno rečeno.
Bilo mi nekako glupo da ti se ne zahvalim, ali dobro ... - neću u buduće toliko, a što ne znači da nisam.
Reply
#27
"No problemo!" - Što bi rekao Arnold Šrafciger :-) u Terminatoru.
Reply
#28
Slozio sam ovo macolino napajanje na rasteru i radi to fino (kao sto se i ocekivalo kad Macola projektuje).




 Imam samo jedno pitanje za gosn. Macolu. 
Da nije malo prevelik otpornik R13 (1K) ? Sa tom vrednoscu sam imao prilicno veliki pik na katodama dioda D3 i D4.
Ja sam na njegovo mesto stavio 100oma i drasticno se popravila situacija.



Ova slika je posle izmene pre toga je taj pik bio mnogo veci.
Sve ostalo je odlicno. Lepo drzi 5V na izlazu za ulazne napone od cak 13V do 30V sa opterecenjem od 50 mA sto je meni sasvim dovoljno za PLC koji pravim. Napon bruma nisam uspeo da izmerim jer mi je poprilicna elektronska buka u radionici.
Probano na kratko i sa opterecenjem od 1A i napon na izlazu je bio zakucan.
Primetio sam da se malo greje SG3525 ali to je verovatno zato sto se napaj sa vise od 20V.

Hvala Macola na ovoj semici, bas mi je dosla ko' kec na desetku.
Reply
#29
Ma Gošo,
Na 90% naprava koje su mi u pogonu godinama, ja taj snubber na diodama i nemam :-).
Sa sve "zmijurina" koje se onda tu pojave to mi nikad nije napravilo nikakav problem.

Stavio sam taj snubber tek na nekoliko poslednjih, eto čisto radi estetike. Ništa više.

SG3525 mora malkice da se greje zbog sekcije za Vreff koja je analogni stabilizator. To je ok. To mu je posao.
Cela fora kod tog napajanja je ograničenje energije koja može da se "protne" kroz njega i mali parazitni kapacitet primar-sekundar.
To je sve, a može se uraditi na još nebrojeno načina.

Pozz

P.S.

Koristim to u industriji gde je napon napajanja tipično 28-33VDC (trebalo bi da bude kao 24, ali je u većini slučajeva koliko sam napisao).
Nikada to nije stalo. Ni jedno za 15-tak godina. A mrzelo me nešto da pravim neki savremeniji.

Može to i mnooogo bolje.
Reply
#30
Nego Gošo,
Za neke profi namene je bolje da koristiš jezgro koje ima "coating", odnosno plavu ili sivu poliamidnu prevlaku.
Tada imaš i marginu od bar 1.5KV, naravno ako ispoštuješ i ostale margine na PCB (tamo gde ti treba takva distanca).
Reply
#31
Radio sam nekada za neke HV aplikacije rezonantni prenos kroz plastični zid kutije, tako što se primar i jedna polutka jezgra nalaze napolju, a sekundar i druga polovina jezgra unutra.
Običan Mazzili sa podešenim rezonansama na oba namotaja. Šljaka sa 10mm gap i dve polutke od TV HIS trafoa.

Može tom metodom i prenos energije na rotacioni predmet pomoću polutki od lončastih jezgara.
To sam radio takođe.

Inače, onom prvom metodom se kroz polietilenski zid od 10mm može ostvariti distanca od par stotina KV!
Reply
#32
(03-06-2015, 01:41 PM)Macola Wrote: Nego Gošo,
Za neke profi namene je bolje da koristiš jezgro koje ima "coating", odnosno plavu ili sivu poliamidnu prevlaku.
Tada imaš i marginu od bar 1.5KV, naravno ako ispoštuješ i ostale margine na PCB (tamo gde ti treba takva distanca).

Jezgro sam izvadio iz nekog malecnog RSO filtra, izmerio sam Al oko 3600nH sto je priblizno sa jezgrom koje si ti naveo (RM16 N30). Ovo cak nije ni R16 vec R14. Motao sam VF pletenicom 20X0.05 (zato sto sam tu imao) koja ima i sloj svile 
preko, tako da smatram da mi je to sasvim dovoljno sto se tice izolacije. Sklop ce se napajati iz mreznog trafoa 220V/24V
sa kojim se ujedno, napajaju i pomocni releji (oni koje ti ne volis Smile ) koji ukljucuju kontaktore, elektro ventile. Dakle taj trafo ce mu dati dodatno galvansko odvajanje od mreze.

Jos jednom hvala na korisnim iformacijama.

Poz.
Reply
#33
Nema na čemu. Eto ti i korisnih štoseva za visoke napone kod akceleratora čestica i merne opreme za nuklearne institute.
Takođe i za rotacone reklame sa napajanjem sa dve polutke lončastih jezgara.
Podesiš rezonansu i na primaru i na sekundaru i to radi sa vrlo velikim procepom a ima odličan prenos snage.

Pozz
Reply
#34
(03-06-2015, 12:59 PM)Gosha Wrote: Slozio sam ovo macolino napajanje na rasteru i radi to fino (kao sto se i ocekivalo kad Macola projektuje).


Skarabudzeno svaka cast...
Reply
#35
Kad smo već kod ove teme, - bilo bi lepo napisati nešto i o UZEMLJENJU .

Kako, kada i šta se uzemljava kod elektronskih uredjaja ( naravno izuzimam obavezno PE uzemljenje metalne šasije uredjaja).

1. Da li kod mikrokontrolera treba uzemljiti GND ?
2. Zašto je GND uzemljen kod PC računara ( u ATX napajanju) , a samim tim i GND procesora ?
3. Uzemljenja minus pola SMPS inače ?
4. Koja je svrha optoizolacije ako oba uredjaja uzemljimo preko GND ?

Nije ovo baš naivno, jer se nepažnjom oko potencijala na kojima se nalaze više povezanih uredjaja sa SMPS napajanjima može desiti svašta. ( Meni je jednom prilikom moimentalno zveknula matična ploča na laptopu zbog slične situacije)

Pozdrav
Želja
Reply
#36
Polako Željo,

Napisaću samo mi treba vremena za to.
Na ovo što sam napisao sam potrošio na desetine sati minimalno, a na ono što znam maltene čitav život (neću ja to nositi u grob, vidiš valjda iz ovog do sada).

Ground loops su koska nad koskama i svode se na veoma preciznu kontrolu putanja struja za koje misliš da ne postoje!

Polako samo. Biće...

Inače, moje PLC na strani PIC obično ne uzemljavam nikako osim ako nema isključive potrebe za tim,
Takve potrebe su veoma retke, a protiv elektrostatičkih efekata je dovoljno staviti 1Mohm ka uzemljenju.
To je moguće samo zato što imam veoma mali parazitni kapacitet čitavog unutrašnjeg dela oko MCU prema okolini.
Ukoliko se takav način izvođenja unutrašnjeg sklopa MCU oklopi metalom , tako da oklop pregrađuje preko polovine optokaplera, a preko displeja i tastature stavi sitna metalna mrežica koja je na uzemljenju, ni grom u susedstvu ne obara MCU!
Sve okolo može da bude sprženo a MCU će i dalje raditi ukoliko mu napajanje ostane "živo"!

Pozz  
Reply
#37
Nešto sam brljao po nekom kršu od starih pločica i nađoh jednu pločicu od pre par godina na kojoj se vidi tipičan primer nedovoljnog znanja autora.

Elem, radi se o jednom turskom proizvođaču halogenih panel grejača za sušenje štampe.
Taj proizvođač postoji dve tri decenije i skoro da drži monopol sa tim halogenim sušačima.

To što je neki uređaj poreklom iz renomirane fabrike, ni malo ne znači da nema propusta i grešaka.
Toga nisu pošteđene ni najpoznatije firme na svetu.

Radi se u kontroleru faznog zaseka, koga su oni napravili sa 2 komada PIC16F877, i koji upravljaju sa tri grupe od po dva stoamperska tiristora.
Tri grupe po tri halogene IR lampe od po dva kilovata, upravljane su metodom faznog zaseka.
Jedan PIC su koristili za fazni zasek a drugi za tastaturu i displej (opet nevešt autor, koji nije mogao vremenski zadovoljiti sve to u jednom PIC).

Iz priloženih fotki se vidi veoma nepravilno napravljeno napajanje za MCU, gde je sklop kod prve snažnije grmljavine JEDINI u pogonu nastradao.
Naime, ništa nije pregorelo već je samo zabagovao program na jednom od PIC.
Pošto normalno nisam imao programe od sprave, predložio sam vlasniku da mu uradim drugi kontroler za taj panel.
napravio sam to sa jednim PIC18F452 i proširio performanse panela deleći ga na čitavih 9 zona, memorisanjem temperaturnih profila, soft startom i regulacijom sa rezolucijomod 1:1000, gde sam za razliku od turaka ugradio povratnu vezu sa halogenih lampi.
Sasvim normalno nisam upotrebio ovakvo napajanje kakvo je izvorni proizvođač mašine, već ono o kom sam pisao u prethodnim postovima.

Na fotkama se vide gornja i donja strana turske upravljačke pločice, i poseban akcenat stavljam na raspored greca, elkos i stabilizatora 7805.
Osim slabe imunosti takvog napajanja zbog prisutnosti mrežnog trafoa za MCU napajanje, vidi se kardinalna greška u rutovanju PCB na sekundarnoj strani trafoa.
Spajanje ulaza 7805 na grec a ne na noge elkosa, krivac je za "flešovanje" jednog od PIC.
Radi se o 2 x 15mm pcb svega! To je mesto gde je nastao veliki pad napona kada je trafo kroz grec pokušao napunti elko pod dejstvom strme tranzicije na primaru, a gde je kroz trafo (bez vidljivih posledica po sam trafo) "protrčalo" nekoliko stotina W ili više, projurilo kroz 7805 kao da ga nema i "reprogramiralo" PIC.
Eto šta može učiniti neispravan koncept i 2 x 15mm PCB.
Na fotkama je ta pločica, zumirana oblast oko stabilizatora i pcb odozdo.





He he, ni malo mu nije pomoglo potpuno galvansko razdvajanje MCU od okoline (vidite sve one optokaplere).



E tako nikada  nemojte raditi.

Pozz
Reply
#38
Neverovatno, kakav primer... Samo jedan bulk elko i to na pogrešnoj strani greca, gledano kroz protok struje. Nema ništa od elkosa ni posle 7805, a ni oko MCU. Samo 100nF. Čudi me da je ovo uopšte radilo i bez te grmljavime. Greška do greške.
A da su mogli u jedan MCU, definitivno su mogli Smile
Reply
#39
Nešo imam potrebu da komuniciram između dva kontrolera sa vrlo dobrim galvanskim razdvajanjem i na izvesnom rastojanju, i bez obzira što imam čipove za takvu namenu poput ADUM540x ili za RS485, setih se da sam nekad odavno to rešio sa RS232 na jednoj mašini na kojoj je sve vrvelo od nekih varnica sa jonizatora...

Više od dva sata sam kopao po fasciklama tražeći dokumentaciju od te mašine koju smo Mlađa i ja  uradili 1999. godine, i na svoje zadovoljstvo je nađoh.

Naravno, odmah sam je preneo sa papira na pdf i evo vam je na poklon.

Komunikacija je dvosmerna, namenjena prvobitno za RS232 mada bi moglo i nešto drugo.
Strane su povezane  jednim strujnim niskoimpendansnim linkom od jedne LAN parice, toleriše priličan opseg brzina i ekstremno je imuna na smetnje i visokonaponska pražnjenja.
Transformatori mogu biti maleni toroidi namotani izolovanom žicom (tada su upotrebljeni R8), čim se može postići barijera i iznad 5KV ako se koriste "coated" jezgra i PTFE izolacija na žici.
Takođe je sasvim upotrebljiv čitav set driver trafojčića koji se mogu naći u prodaji, sa odnosom 111 i već su pravljeni za barijere iznad 1.5KV.

Malo je arhaično rešenje, jer tada je takva izolaciona sposobnost bila skupa kao otrov i nije bilo nečega poput ADUM5401 i sličnih, mada mislim da i danas može biti aktuelno jer je jevtino do suza a veoma dobro radi.
Poređenja radi jedan izolacioni za 5KV ADUM5401 košta oko 11.5 eura i ne obezbeđuje linkovanje na veća rastojanja poput ovog jevtinog sklopića već samo vrši lokalno galvansko razdvajanje.

Naravno, postoje razne komunikacije za veća rastojanja i takođe strujnim prenosom, ali učinilo mi se da ovo može biti nekom zanimljivo kao rešenje.

Evo sklopa:


.pdf   Isol_232_Mobert.pdf (Size: 24,51 KB / Downloads: 49)

Pozz
Reply
#40
Heh, potkrala mi se grešćica u precrtavanju oko napona napajanja jer sam samo iskopirao GND umesto +5V.

Evo ispravke:


.pdf   Isol_232_Mobert_ispr.pdf (Size: 24,53 KB / Downloads: 60)
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)