Nešto oko in-out kod PIC

[Makso]

Da li bih mogao iskoristiti SG3524 ili da poručujem SG3525?

[Macola]

U principu može ukoliko želiš da prepravljaš šemu.
To je takođe push-pull kontroler ali se konceptualno razlikuje po par stvari.

Da ne bih mnogo tupio u tekstualnoj formi, biće dovoljno da pogledaš blok šemu oba IC.

Ipak naruči SG3525(LM3525, KA3525...). Manja je muka nego da ponovo projektuješ napajanje.

Pozz

[Makso]

Naručujem onda SG3525, samo sam brzinski pregledao i uporedio vidim da je kod jedno totem pole izlaz a kod drugog open collector, ako sam upravu?

[Macola]

Sasvim si u pravu za totem pole izlaz.

Postoji još par razlika. Da ne gledam sada u DS jer je već prilično kasno. Po sećanju, razlika je još u tome što SG3524 ima dva error pojaavača, nema poseban ulaz za sihronizaciju oscilatora, nema poseban pin za dead-time kontrolu, sporiji mu je oscilator i može da radi u užem opsegu od SG3525. Osim toga im se razlikuju i common mode na err-amp.

Nisu pin kompatibilni i tako dalje...

Naravno da PP može da se sasvim uredno napravi sa SG3525, a i sa značajno jevtinijim TL494 (uz manipulaciju oko smera dejstva pwm i td.).

Za "krutost" gate-drive, koju ima SG3525, morao bi da slobodne trazistore kod SG3524 dopuniš sa eksternim, u cilju formiranja totem pol izlaza. Sa kolektorskim ili emiterskim otpornicima to ne možeš dovoljno dobro učiniti za te frekvencije rada.

Pozdrav

[Makso]

Precrtao sam Power Supply iz Macolinog mini plc-a, još treba malo da sredim neke detalje i biće gotovo, ako neko ima voljan pa da pregleda da li je sve uredu.?

  psu.pdf (Size: 20,4 KB / Downloads: 22)
  Napajanje_rev.pdf (Size: 21,25 KB / Downloads: 46)

Na ovom pcb-u nemaju UF400X diode na izlazu sekundara, kako se povezuju primar i sekundar na pcb-u?

[Macola]

Nemam vremena za kontrolu, ali ako si precrtao postojeće biće sve ok.
Ispod trafoa stoje UF4007 ili SMD šotki 1A 40V odozdo. Obe katode idu na kalem od 470uH.

Sve se to sasvim jasno vidi iz šeme. Primar i sekundar su bifilarno motani. Srednji izvod primara ide na plus velikog ulaznog elko, srednji izvod sekundara na sec. GND.

[Želja]

Skoro sam video na forumu (ne sećam se koja tema i član) uradjen PCB za to napajanje.
Potraži to, pa čisto malo uporedi.

[Makso]

Evo završio sam još prije par dana, pa nikako da postavim i ovde.

To bi bila finalna verzija, naravno ako se Macola slaže, jer on ima autorska prava na ovo dijelo?

  MCU.pdf (Size: 24,79 KB / Downloads: 15)
  MCU Power Supply Macola.lay6 (Size: 84,58 KB / Downloads: 5)

Ako je uredu da objavim onda i ostatak PDF dokumenata ako nekome treba za izradu.?

Jedno pitanje, opet, da li je dobro koristiti ovaj pcb za napajanje odvojeno od pcb-a gdje se nalazi MCU i da se samo što kraćim žicama povežu, ili da se zajedno odradi na sv na jednom pcb-u pa da se rutuju veze za napajanje?

[vojinilic]

Makso,

evo par komentara za tvoj PCB. Ulazni kondenzator treba da postavis blize klemama za napajanje. Dobra je praksa i da paralelno sa njim postavis 100nF. Najlakse je da stavis kuciste 1206 i onda u donjem sloju mozes da ga postavis bas uz rupe za montazu elektrolita. Kada odvodis vod sa kondenzatora, nemoj da radis kao sto je kod tebe uradjeno. Ti nisi napajanje vodio na diodu sa kondenzatora, vec sa linije izmedju kleme za napajanje i kondenzatora. Tada kondenzator nema svoju pravu ulogu. Ispravo je da napajanje vodis direktno za kondenzatora. Ako imas i 100nF, onda sa tih 100nF. Znaci redosled je sledeci: klema -> elektrolit -> 100nF pa sa 100nF ide linija na anodu diode.
Bolje ti je da kondezator C2 zarotiras za 90 stepeni u levo. Tada ce bolje da se rutira napajanje.
Diodu D1 takodje zarotiraj za 90 stepeni u levo i pomeri LM317 vise u desno. Tada ce kondenzator C2 da dodje blize diodi. LM317 mozes onda da stavis blize IC-u i imaces kraci vod. Ja bih transformator stavio na sredinu PCB-a, tako da centralni kraj bude povezan direktno na C2 (STO JE MOGUCE KRACA LINIJA!!!!), a drejnove tranzistora direktno na preostale krajeve transformatora. Kod ovih tranzistora su problematicni sorsovi, tj. masa na koju su spojeni mora da bude mnogo jaca, tj. veca povrsina. Vecu povrsinu mozes da dobijes boljim rasporedom komponenti. Trudi se da koristi cooper poor.
Posto je napajanje galavanski izolovano, onda se trudi da izolovani deo postavis takodje sto je moguce blize i da ti vodovi budu sto je moguce krace.
Ako ne koristis cooper poor tehniku, onda mase pravi da budu jace, npr. 100mil-a. Ne treba sve linije da budu iste debljine. Imas i signalne linije, koje mogu da budu dosta tanje, npr. 12mil-a.
Probaj da dosta vremena provedes u postavljanju komponenti. To je najtezi deo i da sagledas kakva ce geometrija PCB-a biti pri razlicitom rasporedu komponenti. Takodje imas dosta neiskoriscenog prostora na PCB-u.
Sto se tice povezivanja ovog napajanja na MCU plocicu, to mozes da radis na vise nacina. Jedno od najelegantnijih resenja ti je da napravis ovasj PCB da ti bude modul koji utaknes u svaki sledeci projekat sa MCU-om. Nesto kao npr. DIP40 IC i njegovo kuciste. Ovo je samo primer, ne mislim bukvalno na DIP40.
Ima i jedno nepisano pravilo kog se ja pridrzavam kod projektovanja i seme i PCB-a i koje uvek svima pricam, a to je ono sto je lepo napravljeno, lepo i radi.

[Makso]

Nešto sam malo čačkao tu u ulaznom dijelu, pa sam ispomjerao komponente.

[vojinilic]

Makso,

nisi trebao da rotiras ulazni kondenzator, vec da ga priblizis ulaznim klemama. Dioda ulazna po meni nije dobro postavljena. Ona nema upotrebnu vrednost. Ona bi trebala da stiti uredjaj od obrnutog polariteta, ali onda je ulazni kondenzator nezasticen i bum. Isto tako, slobodno probaj da zamenis mesta na ulaznim klemama. Mozda se bolje rutira.

[Želja]

Makso,

Vojin ti je dao odlične savete.

***

Ta cela ploča je promašen koncept jer placement komponenti NIJE dobar.
Komponente koje treba da budu blizu jedna drugoj su razbacane po ploči
i takav raspored ne omogućava upotrebu debelih bakarnih polja koje su niskoimpedansne
već imaš tanke i dugačke vodove - što ne valja.

Kada se promaši u startu placement onda ni više meseci dorade takve ploče ne pomaže.
Pri projektovanju ploče najviše vremena ode upravo na dobar placement, a ostatak je onda dečja igra.

Da ne bude samo da ti nešto pričam, evo kako ja vidim takvu ploču:

Akcenat je dat upravo na rasporedu kritičnih komponenti, i upotrebi "bakarnih polja" umesto tankih vodova.
Nemam više vremena, pa je ti dovrši - sada imaš ideju kako treba.

P.S.
Vojine,
Mislim da dioda posle ulaznog elka nije "glupson dioda" i da je Macola stavio iz drugih razloga ...

Pozz

[vojinilic]

Makso, obrati paznju kako je Zelja postavio komponente. To je samo jedan od nacina. Odavde mozes da vidis da ceo taj deo lepo izgleda i kako je lepo uradjena manipulacija sa masom i sa napajanjem prekidackog dela. Takodje obrati paznju kako je lepo odvojio izolovani od neizolovanog dela. Ovo moze jos bolje i lepse da se uradi ako se upotrebe SMD komponente.
Na osnovu Zeljinog PCB-a, mozes da vidi koliko je bitan raspored komponenti.

[Želja]

Naravno da može na više načina.

Namerno sam izabrao kombinaciju TH komponente + jednoslojna PCB, zato što je to najlakše napraviti kod kuće.
iako je vrlo teško u jednom sloju napraviti dobar raspored komponenti i izrutirati vodove (pogotovo masivne).
Za tu kombinaciju ne vidim bolji placement.
Možda može nešto malo bolji placement ali onda bi se ozbiljno degradirala estetika ploče.

Višeslojne ploče omogućavaju niz pogodnosti (a mnogo je lakše i izrutirati PCB)
Takodje bi se upotrebom SMD komponenti mogao dobiti još kompaktniji dizajn.

[Makso]

Puno savjeta...
Želja hvala za primjer, vidjeću čim uhvatim vremena da dovršim tvoj započeti rad kao prijedlog.
Ovu pcb sam ja samo precrtao sa mini plc-a što je Macola crtao, i zato nisam ništa prepravljao.

Nije problem ni smd verziju uraditi kod kuće ako nije prezahtjevna, i sa malo većim smd komponentama ne pretjerano malim, tako da sam ja za, ali prvo da završim ovu TH verziju pcb-a.

Jedno pitanje vezano za zavojnicu od 470uH, da li smije da se malo odstupa od te vrijednosti i da li će se desiti drastične promjene prilikom promjene vrijednosti zavojnice?

[Želja]

Induktivitet filterske zavojnice nije kritičan, više povedi računa o tome da može podneti nazivnu struju u ovom slučaju 1A.
Imaš i gotove da kupiš od 470uH, ovako nešto http://store.comet.rs/Catalogue/Product/5021538/

[Makso]

Trenutno što mi je bilo pri ruci od torusa.
S lijeva na desno:
1. Crni torus (veliki) vanjski prečnik 28mm, unutrašnji prečnik 16mm, visina 8mm
2. Zeleni torus, vanjski prečnik 27mm, unutrašnji prečnik 14mm, visina 11mm
3. Žuti torus, vanjski prečnik 23mm, unutrašnji prečnik 13.5mm, visina 10mm
4. Crni torus (mali) možda neupotrebljiv, ali eto našao se, vanjski prečnik 16.8mm, unutrašnji prečnik 10mm, visina 8mm. 

Da li bih neko mogao iskoristiti ili da kopam dalje, imam još nekih napajanja koje nisam ni otvarao?

[vojinilic]

Makso,

mozes da ga koristis ako znas njihove karakteristike, tj. Al faktor. Ako znas Al faktor, onda se induktivnost izracunava kao:
L = Al * N^2
Ako znas Al i ako znas kolika ti je zeljena induktivnost, onda jednostavno izracunavas potreban broj namotaja kao:
N = sqrt(L/Al)

[Želja]

3. Žuti torus, vanjski prečnik 23mm, unutrašnji prečnik 13.5mm, visina 10mm

Taj bi trebao biti žuto-beli.
Ako je tako, to je Amidon (Micrometals) materijal: -26
Po dimenzijama bi trebao biti T90-26 model (spolja 0,9 , unutra 0,55 , visina 0,375 * sve je u inčima)

Malo povelik za tako nešto, ali ako baš hoćeš - onda namotaj 91 namotaja žice debljine 0.4 do 0.5mm.
Dobićeš 470uH na 1A. Induktivnost na manjim strujama će biti nešto veća  /to ne smeta /, evo grafika :

P.S.
Zato više volim da kupim novo jezgro kada mi treba trafo / prigušnica jer tada 100% znam
sa čime radim i koji ću softver upotrebiti za proračun. U suprotnom je nagadjanje sa više ili manje uspeha.

Pozz

[vojinilic]

Ako imas L metar mozes da odredis koliko je Al faktor jezgra. Namotaj par namotaja i izmeri L. Na osnovu gornjih jednacina izracunj Al i onda sa tim projektujes kako zelis.