Ok Danijele,
Verujem da su svi razumeli šta želiš reći.
Plava pilulica je moćna platformica. Sa STM32F103C8T (onaj blue pill od 250-300 dinara) to može da radi zverske stvari i ima gotovih projekata koliko voliš. Jezgro 32bit Cortex M3, na 72 MHz, zver puta 50 u odnosu na Arduino nano.
Ono što je poenta kod nekog MCU je da ga razumeš po strukturi hardvera koji ima i da to iskoristiš na najkraći i najjednostavniji način. Odnosno, da napraviš ili nabaviš drajvere za periferije, najbolje u bare metal, gde se periferija pokrene u nekoliko linija koda, a posle radiš sa tim šta poželiš i u bilo kom jeziku.
Arduino platforma je mnoge navukla da započnu rad sa MCU i otkriju svet čuda koji MCU nudi.
Samim tim je ta platforma iznedrila jedno 10% ozbiljnih programera koji su tu priču shvatili kao otskočnu dasku za nešto više.
Ostalih, recimo 90% su se zadovoljili nekim svojim potrebama uz minimum truda i vremena, što je takođe dobro.
To je stvar koja razlikuje konzumerski i kreatorski aspekt i Arduino priča je zadovoljila oba (sve pohvale za to).
Kad ti treba neki zvrčak sa displejem ili slično uzmeš Arduino i za sat vremena nalepiš to i odradi tvoje potrebe.
Kad pokreneš neku industrijsku napravu i posle par meseci vlasnik poželi da mu dogradiš još neku opciju, sa gotovom lego kockom udariš u zid i ne oporaviš se od toga.
Ko se tom vrstom korišćenja MCU bavi, mora ga poznavati duboko u "bobu" što kažu ljudi iz Bosne i onda može otkriti i resurse kojih nema :-)
Ko ga konzumerski koristi, kupi komad, skoči na net, izlemi hardver i nalepi kod i to je to.
Sećam se nekog davnog vremena kad sam sa PIC16F84 (18 pina i 2KB fleša :-) napravio liku kontroler za neki MIG aparat za varenje.
Super mu je to radilo par meseci i odjednom se pojavi lik sa zahtevom za još tri potenciometra za neka dodatna vremena koja mu trebaju :-)
Pinova nema višak - svi iskorišćeni do poslednjeg (srećom na flešu još trećina slobodnog prostora :-)!
Šta da radim osim da se besim il' da pravim ispočetka sa većim MCU?!
Setim se ja da pin proglasim izlazom, tim napunim jedan kond, potom isti pin proglasim ulazom i očitam kad se taj kond isprazni kroz potenciometar.
5 pinova, 5 timera sa potenciometrima i savršeno rade, a ostali pinovi i dalje rade svoj posao.
Tad sam bio na samom početku sa tom pričom i pisao prve svoje stotine linija u asembleru.
Međutim, i ako sam bio pile od programera, pomoglo mi je odlično poznavanje hardverskih mogućnosti tog malenog PIC i na svoj "analogni" način sam uskočio u njega i odradio posao...
Kako ćeš šta upotrebiti, to samo zavisi od tvojih konkretnih potreba.
Verujem da su svi razumeli šta želiš reći.
Plava pilulica je moćna platformica. Sa STM32F103C8T (onaj blue pill od 250-300 dinara) to može da radi zverske stvari i ima gotovih projekata koliko voliš. Jezgro 32bit Cortex M3, na 72 MHz, zver puta 50 u odnosu na Arduino nano.
Ono što je poenta kod nekog MCU je da ga razumeš po strukturi hardvera koji ima i da to iskoristiš na najkraći i najjednostavniji način. Odnosno, da napraviš ili nabaviš drajvere za periferije, najbolje u bare metal, gde se periferija pokrene u nekoliko linija koda, a posle radiš sa tim šta poželiš i u bilo kom jeziku.
Arduino platforma je mnoge navukla da započnu rad sa MCU i otkriju svet čuda koji MCU nudi.
Samim tim je ta platforma iznedrila jedno 10% ozbiljnih programera koji su tu priču shvatili kao otskočnu dasku za nešto više.
Ostalih, recimo 90% su se zadovoljili nekim svojim potrebama uz minimum truda i vremena, što je takođe dobro.
To je stvar koja razlikuje konzumerski i kreatorski aspekt i Arduino priča je zadovoljila oba (sve pohvale za to).
Kad ti treba neki zvrčak sa displejem ili slično uzmeš Arduino i za sat vremena nalepiš to i odradi tvoje potrebe.
Kad pokreneš neku industrijsku napravu i posle par meseci vlasnik poželi da mu dogradiš još neku opciju, sa gotovom lego kockom udariš u zid i ne oporaviš se od toga.
Ko se tom vrstom korišćenja MCU bavi, mora ga poznavati duboko u "bobu" što kažu ljudi iz Bosne i onda može otkriti i resurse kojih nema :-)
Ko ga konzumerski koristi, kupi komad, skoči na net, izlemi hardver i nalepi kod i to je to.
Sećam se nekog davnog vremena kad sam sa PIC16F84 (18 pina i 2KB fleša :-) napravio liku kontroler za neki MIG aparat za varenje.
Super mu je to radilo par meseci i odjednom se pojavi lik sa zahtevom za još tri potenciometra za neka dodatna vremena koja mu trebaju :-)
Pinova nema višak - svi iskorišćeni do poslednjeg (srećom na flešu još trećina slobodnog prostora :-)!
Šta da radim osim da se besim il' da pravim ispočetka sa većim MCU?!
Setim se ja da pin proglasim izlazom, tim napunim jedan kond, potom isti pin proglasim ulazom i očitam kad se taj kond isprazni kroz potenciometar.
5 pinova, 5 timera sa potenciometrima i savršeno rade, a ostali pinovi i dalje rade svoj posao.
Tad sam bio na samom početku sa tom pričom i pisao prve svoje stotine linija u asembleru.
Međutim, i ako sam bio pile od programera, pomoglo mi je odlično poznavanje hardverskih mogućnosti tog malenog PIC i na svoj "analogni" način sam uskočio u njega i odradio posao...
Kako ćeš šta upotrebiti, to samo zavisi od tvojih konkretnih potreba.