Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Opamp buffer, brzi tester napona.
#1
Nastavak odavde http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...8#pid42758.

Dakle pomazem drugaru da napravi maturski. Potrebno je napraviti voltmetar sa nekoliko dioda koje ce svetliti na razne napone (3,5,12,...). I uz to da uredjaj ima i continuity tester.
Sve to treba smestiti u ovu kutiju : ADD100 Digital Automotive Voltage Tester Tool.

Iskreno to nece da ima neku posebnu primenu, skupljace prasinu.

Ideja je da se sa jednim prekidacem menja mod rada iz voltmetra u continuity tester. Po mojoj ideji prekidac(taster) bi samo preko GPIO signalizirao MCU koji ADC da cita i sta da radi sa iscitanom ADC vrednoscu.

Problem se javlja zato sto ova dva moda dele iste pipalice. Tako da se ne sme ukljuciti napon spolja na continuity tester.
Mada mislim da sam resio taj problem u simulaciji sa mosfetima M3 i M1.

Posto ce se napajati verovatno sa one dugmaste baterije bez regulatora napona. Prekonaponska zastita sa sotki diodama bi klampovala preko Q1 i Q2 nazad u testirani izvor, kako ne bi rizikovao da se zapali litijumska baterija.

Continuity tester ima razdelnik napona sa R4 i R8. Gde je napon na R8 200mv ( moze i manje, kako ne bi ukljucivalo PN spojeve na testiranoj ploci).
Kada se paralelno R8 zakaci neki otpornik ta se promena napona prati ADC-om i ako je recimo prikljuceno manje od 50R ukljucuje buzzer.
O nekim oscilacijama u merenom napajanju nisam ni razmisljao, kada simuliram nastaje haos u delu sa mosfetima Big Grin .

Voltmetar je mogao da se napravi preko razdelnika napona od 10k i xk, i da se to direktno dovede na ADC.
Ali hteo sam da probam da podignem malo tu impedansu ( verovatno i nije bilo potrebe).
Pa mi je zato potreban neki buffer koji ce raditi na ovako niskom naponu napajanja.
Ovo sa lm358 funkcionise u simulaciji i protoboardu (manje vise) , ali mozda ima neko bolje resenje.


Attached Files
.pdf   ADC protection.pdf (Size: 26,09 KB / Downloads: 23)
.asc   ADC protection.asc (Size: 5,49 KB / Downloads: 3)
.zip   LM358.zip (Size: 1,33 KB / Downloads: 0)
Reply
#2
Zdravo Risto,

Izvini što se mešam u konstrukciju.
Imam izvestan predlog sa jednostavnijim rešenjem, a ti ga usvoji ili ne.


.pdf   Tester.pdf (Size: 5,71 KB / Downloads: 43)

Objasniću malo.

Svaki ADC u MCU tipa PIC, ATMEL i slično, ima vrlo visoku ulaznu impendansu reda 10exp 10 oma ili više od toga.
Ono što je bitno za ADC je da u trenutku kada uzorkuje ima dovoljno nisku impendansu.
Dakle, ukoliko se obezbedi napunjen kondenzator neke veličine na ulazu ADC, on će imati nisku impendansu u trenutku uzorkovanja.
Ono što će odrediti da li će se napon na  kondenzatoru oporaviti na korektnu vrednost je učestanost ponavljanja uzorkovanja ADC. Odnosno, svako uzorkovanje malo potprazni kondenzator na ulazu ADC jer je hold kondenzator unutar MCU tipično 120 do par stotina pF.
Ako na ulaz staviš nešto reda 10nF, uzorkovanje će ga potprazniti za oko 1-2% vrednosti, što se brzo oporavi jer ako stavimo da se on puni kroz na primer 1Mohm, RC konstanta toga je reda 10mS a 2% od toga drastično kraće vreme.
Sa LED pokazivačima na pipalici nemaš razloga da uzorkovanje vršiš brže od 5 x u sekundi tako da vremena za oporavak tih 10n ima i previše.

Dalje, kod merenja napona neke digitalne logike u automobilu, uobičajeno se radi o logici an 3V3 ili 5V napajanja..
Ono što bi moglo možda uticati na stanje interne logike je možda impendsa tek ispod 100K.
Odnosno, tvrdim da je veća šansa da utičeš na digitalnu logiku, merenjem pomoću tog testera, parazitnim kapacitetima pipalice nego njenom otpornošču od na primer 100K.

Spoj koji predlažem može imati u najgorem slučaju za napone do 3V9 ulaznu impendansu reda 1Mohm, za više napone od toga oko 130K. To sniženje impendase neće poremetiti ni 5V logiku jer je stanje 1 za tu logiku 3V5 i više, odosno ako 130K "povuku neki ulaz na dole, povući će ga do 3V9 i neće ugroziti validnost stanja tog pina koji meriš.
Kod 3V3 logike neće ni malo.

Dalje, zaštićen je od priključenja inverznog napona u svim slučajevima korišćenja.

Kada ti ne treba merenje otpora (test kontinuiteta provodnika), jednostavno držiš bazu od BC847C na visokom stanju.

Kod merenja napona, R7 + Vcb(BC847C) + R6 + interna šotki za klamp u MCU, zbirno počinju da učestvuju u smanjenju ulazne otpornosti tek kada se pređu pragovi Vbc i interne klamp diode, dakle tek pri oko 3V9. Dotle kao da ne postoje.
Malo niže od toga, zbog internih šotki u MCU (na 3V3), pojavljuju se R4 i R5 kao vrednost na neki način paralelovana radelniku R1 i R2, što je reda 330K i nije nešto posebno malo.
Ispod 3V3 ostaje samo razdelnik R1/R2.

Do 3V3, pipalice vide impendansu od 1Mohm, tj. razdelnik R1/R2 (koji je inače dimenzionisan za 2.4V pri 24V na pipalicama), a iznad tog napona do 3V9 oko 330K, a preko 3V9 oko 130K.

Toliko o merenju napona.

Kod inverzno okrenutih pipalica pri 24VDC kontrapolariteta, poteći će oko 10 miliampera ili malkice više kroz R7.
Kao D2 može da stoji obična 1N4148 ili LED kao indikacija kontrapolariteta jer ti je ulaz ADC zaštićen sa zener od 3V3 i pored toga internim klampericama u čipu (0,3V+Vdd i -0.3V manje od Vss). Pošto su ulazni otpori ispred ADC vrlo visoki, možeš računati na savršeno dovoljnu zaštitu internim diodama.

Takođe ne moraš brinuti o "punjenju" dugmaste baterije jer pri 24VDC na pipalicama kroz sve te otpore zbirno teče ka bateriji od 3V svega oko 180uA, a MCU će trošiti definitivno više od tog tako da nemaš potrebe za odvajanjem baterije šotki diodom jer tako gubiš autonomiju uređaja.
Uostalom pretpostavljam da ćeš MCU držati u sleep modu do pojave nekog napona na pipalicama, a tad se MCU budi i počinje da troši na razne resurse pa nema punjenja baterije u nazad.

I na kraju merenje kontinuiteta.

Naime, prilično je nezgodno napraviti tačan i temperaturno nezavistan strujni izvor sa svega 3V napajanja. Za to bi bilo potrebno poprilično komponenti i to u nekim niskopotrošnim konfiguracijama, jer ne treba zaboraviti da je ovde vrlo važna autonomija te malene baterijice.

Daleko je optimalnije vršiti ratiometrijsko merenje, koje imaš ispred i iza R7 (ADC2 i ADC3) i odatle je lako izračunati struju kroz R7 i normalno otpornost koju meriš sa vrednošću na ADC2 x ta struja.

Kada ti to zatreba, povučeš bazu BC874C na dole i on plasira napon iz baterije na R7. Ako računamo osrednje stanje baterije i Uce_sat tranzistora, struja će biti oko 1mA, ako ti treba manje od toga onda veći R7 jednostavno.

To što možeš da pokreneš neke diodne deonice svojim ommetrom-meračem kontinuiteta (oko 2v4 na pipalicama), ne mora da te brine jer pri <50R pri 1mA imaš svega 50mV na njemu, pa će ti pokazivanje kontinuiteta biti sasvim ok jer zanemaruješ više napone.

Toliko o tome.

----------------------------------
Van ove priče ako radiš i dalje sa op-amp, za op-amp možeš upotrebiti ne mnogo skup TLC272 koji ima mosfete na ulazima i može veoma dobro dohvatiti nulti napon svojim izlazom. Takođe radi na 3V.

Naravno ima i skupljih i daleko superiornijih za takve aplikacije poput LMP2231 ili LMP2021.

Pozz
Reply
#3
Hvala Macola.

Svakako mi znaci ako imam par komponenti manje, posto sve mora stati na dosta malo ploci. Takodje i manja potrosnja puno znaci.

Oko kontinuiteta, pretpostavljam da mogu da smanjim C2 i C3 na 1nF, da dobijem 1ms vremensku konstantu
Posto nisam siguran koliko treba da bude brz. Ne bi zeleo da ima kasnjenje kao neki multimetri.

Oko ovog 3. ADC-a ako sam dobro razumeo uveden je zbog trosenja baterija i pada napona na njoj. Pa zbog toga nece biti uvek ista struja kroz R7.
Zato se ovde meri struja kroz R7 a ne samo napon na sondama?

I jos jedna stvar mi nije jasna.
ADC2 i ADC3 mere preko otpornika od 1M.
Da li to znaci da je napon na kolektoru Q1 isti kao  napon na ADC3, ili tu zener igra jos neku ulogu osim zastite preko 3.3V?
Reply
#4
Kod merenja napona sva tri ADC mogu dobiti više od 3V3, i zener je zaštita od toga. Kod obrnutog polariteta su zaštite zener i ona dioda.
Razlika napona između ADC2 i ADC3 ti ukazuje na napon na krajevima R7, odakle znaš struju kroz njega, potom sa ADC2 pročitaš napon na DUT i odatle izračunaš njegovu otpornost. Tada nemaš potrebe za strujnim izvorom koji je dosta teško izvesti pri tako malim naponima napajanja a da bude dobar.
Na taj način imaš ratiometrijsko merenje gde se prilgođavaš trenutnom toku struje kroz R7 i više ne zavisiš od napona baterije, temperature i td...

Sve sam lepo napisao samo budi pažljiv u čitanju.
Reply
#5
Izvinjavam se mozda sam bio brz u citanju  .


Ali ono sto sam zapravo hteo da pitam.

Semu sam precrtao u ltspice-u i dobio sam na ADC2 i ADC3 nizi napon nego sto je pre 1M otpornika.
Za 3.3V na Q1 kolektoru dobijem ~0.6V na ADC3.
Ali kad smanjim  1M otpornik ili kad uzmem zener sa vecim naponom proboja, pad napona na R5 otporniku se smanji. 
Takodje i R4 i ADC2.

Ovo sam preneo na protoboard, doduse sa 4.7V zenerom jer taj samo imam. I rezultati su bili isti kao i za 4.7v zener u simulaciji.

Mozda najbolje da pogledate slike.

P.S. mozda nije problem, mozda mogu skalirati merenje tako da mi je 0.6V mereno 3.3V.
Ali mi ovo deluje da zavisi od I-V karakteristike zenera pa zato mislim da ce se razlikovati od diode do diode.

Hvala.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#6
Risto,
to je sasvim normalno sto imas pad napona , pogledaj U/I karakteristiku zenerice od 3.3V:

Ona pocinje da vodi jos pri 2.5V tako da ces tesko kod takve aplikacije moci da meris napone vece od 2V
mada ja ne bi isao ni dotle, zavisi kolika ti tacnost treba.
Ako zelis pun opseg bolje je da koristis dve obicne diode od minusa prema ulazu i od ulaza prema plusu kao sto si nacrtao u tvom prvom postu. Za tu namenu najbolje je koristiti tzv pA diode BAV45 ili BAS34 koje se inace koriste u instrumentima za zastitu ulaza i imaju izuzetno malu inverznu struju. Ova druga ima u Silkenu.
Reply
#7
Risto,

Pošto nigde nisi pomenuo dozvoljene opsege tvog uređaja, a ni tolerancije, po slobodi i onog što sam nazreo iz tvog prvog teksta, pretpostavio sam da se radi o auto testeru za napone od 0-17V.

Na osnovu te pretpostavke je dimenzionisan full opseg od 24V kao maksimum, i za njega je napravljen razdelnik koji će dati 2V4 za tih 24V na pipcima.
To podrazumeva upotrebu referentnog napona od 2v4 na još jednom pinu čipa i automatski full scale od 2V4.
(mislio sam da imaš nekih iskustava)

Pri tom naponu, ako se izaberu male zener diode, sa malom strujom curenja, neće provesti na 2V4.

-------------------------
Međutim, to sa zenericama je moja paranoja za slučajeve da se odlučiš na mnogo niže otpornosti.

Goša je 100% u pravu, jer kod tako visokih ulaznih impendansi su problematični čak i faktori koji se odnose na zaprljanost PCB, a da ne pominjem struje curenja ulaznih pinova koje zavise od temperature čipa.

Prvo i najbolje rešenje kojim izbegavaš potrebe za linearizacijom merenja zbog parazitnih curenja pri tim impendansama je smanjenje ulaznih impendansi.

Za te automoto potrebe stvarno i nema nekog posebnog razloga da ulazna impendansa ima više od 100K.

Dalje, moja nesvesna paranoja oko ulaza je bespotrebna. Ako pogledaš u datasheet od nekog PIC na primer, videćeš da svaki pin do jednog, kada je proglašen kao ulaz, ima dozvoljenu klamp struju od čitavih +-20mA.

Iz prakse za PIC kontrolere pouzdano znam da su veoma robusni na situacije prekoračenja napona ulaza i da taj interni klamp odlično radi.

Dakle, što se zaštite tiče PIC će dopustiti šok od +- 24V sa svega nekoliko Kohm ispred ulaza, ukoliko je napajanje "tvrdo", a pošto je kod tebe litijumska baterija ili možda živina, to jeste tvrdo napajanje.

Najpreciznije, sa otporima od 10K do možda tih 1Mohm na ulazima, kao zaštitu tih ulaza je dovoljno ne staviti NIŠTA.
Interne klamp diode će perfektno zaštititi te ulaze.
Čak ni D2 nije neophodna i najkorisnije je tu staviti LED koja će ukazati na kontra polaritet kad obrneš pipke.

U takvom slučaju nemaš potrebe ni za kakvim dodatnim skaliranjem, pogotovo ako sniziš ulazne otpore na red veličine 100K.
Onda će ti od parazitnih struja curenja greška u merenju biti manja od 1%, što je ekstra za nešto što pokazuje pomoću LED i vrši test ispravnosti provodnika.

Ono što sam ti prethodno nacrtao je edukativnog tipa i ukazuje ti najpre na ratiometrijski način merenja zbog toga što su strujni izvori kod tako malih napona napajanja vrlo problematični i zahtevaju ozbiljne termo kompenzacije.

Korišćenje tog PNP tranzistora ti omogućava da pinom aktiviraš test otpora, i to nekim tasterom na meraču radi što manje potrošnje baterije.
Kada pritisneš taj taster za merenje otpora, ukoliko su ti otvoreni pipci imaćeš srazmerno pokazivanje napona baterije koje možeš očitati sa ADC3, sa malenim padom napona na Uce_sat na PNP tranzistoru, koji će biti mali i dosta konstantan jer je tada kolektor opterećen sa R7, R1 i R2 na red, struja kroz kolektor je malena i na ADC3 će ti se napon razlikovati par desetina mV od napona baterije.

Naravno, ako upotrebiš neki referentni napon za sve ADC, pošto se ne možeš pouzdati u Vdd od baterije jer se ona troši, onda na svakom ADC ulazu moraš napraviti razdelnike napona koji ograničavaju ulaz ADC na Vreff u svim mogućim situacijama.
Tu najpre mislim na ADC2 i ADC3, gde na oba može stići napon skoro jednak naponu baterije kad su pipci otvoreni.

--------------------------
E sad ovako, pošto vidim da očigledno nemaš iskustva sa tim stvarima, evo ti šeme realnog izvođenja takve naprave sa nešto nižim impendansama ulaza i rešenim problemima zaštita za sigurnih +-24V na pipcima.



.pdf   Tester_realni.pdf (Size: 15,91 KB / Downloads: 16)

Ovo je već "sažvakana" verzija koja će raditi ako napišeš ok program.

Za početak mala objašnjenja oko hardvera:
D2 LED ti je indikator obrnutog polariteta, imao napajanje iz baterije ili ne.
D4, D5 i D6 šotki diode BAT54 (može i neka druga iz te serije) obezbeđuju početno napajanje Vreff za vreme izlaska iz sleep moda i to naponom koji stiže sa pipaka.
Po buđenju iz sleep moda digneš izlaz Out_Vreff_supp i obezbediš korektno napajanje referentnog napona od 2V4.
Opseg merenja ADC-a ti je upravo od 0 - 2V4 i Vreff će biti korektno spreman za merenje za 10mS posle weak up.
To je stoti deo sekunde i za ljudskog korisnika transparentan period.

U sleep modu treba pin "Out_Vreff_supp" i pin"Out_contin"  držati u tri state modu (kao input) radi toga da se ne drži PNP aktivnim i ne šentuju oba LM4041-1.2 sa 3k3.
LM4041-1.2 je IC koji radi od 60uA pa na više kao stabilan referent. To je referent od tipičnih 100ppm, jevtin je i sasvim dovoljan za LED merače. Takođe će održati tih 2V4 Vreff do oko 2.6V baterije, što je sasvim dovoljno jer je tada baterija od 3V i više nego "mrtva".

Wake up vršiš iz dva moguća izvora:
-pomoću ADC2 i(ili) ADC3, pojavljivanjem napona na njima, gde se privremeno napajanje Vreff obavlja kroz one tri šotki, i istovremeno obezbeđuje da svi ADC inputi ne moguimati više od 0.3V iznad Vreff. Za vreme weak up se ne vrši merenje jer nije validno i vrednosti sa bilo kog ADC služe samoza buđenje MCU. Meri se 10mS posle weak up jer tada je Vreff stabilan i napajan kroz 3K3.

-ili pritiskom tastera "Taster za aktiviranje contin. testa".

Weak up podrazumeva proglašavanje  pin "Out_Vreff_supp" i pin "Out_contin" izlaznim pinovima, potom podizanje "Out_Vreff_supp" na stanje 1 čim se posle 10mS dobijaju uslovi za tačno merenje, a pin "Out_contin" se obavezno diže na stanje 1 i tako drži cotin. test neaktivnim osim ako buđenje nije izvršeno baš sa tim zahtevom.

U slučaju da je zahtev merenje contin. test, onda se pin "Out_contin" stavlja u stanje nula, tim otvara PNP.

-----------------------------------------
Merenje napona se vrši pomoću ADC1 klasičnim načinom. Razdelnik R1/R2 je takav da za 24V ulaznog napona imaš 2V4 na ADC1, dok su ostala dva ADC ulaza uklampovana na Vreff +0.3V.

Naravno, po buđenju ostaviš neko vreme koje će držati instrument u budnom stanju i ako niko ništa ne radi odeš u sleep mod da ne trošiš bateriju.

---------------------------------
Kod buđenja tasterom "Taster za aktiviranje contin. testa", dok su otvoreni pipci možeš iskoristiti ADC3 za saznavanje stanja baterije. Znak da ti ne teče struja kroz R7 za contin. test ti je mala razlika napona između ADC3 i ADC2 i tada možeš vršiti merenje baterije i indikovati ga neko blinkajućom LED tipa "low batt".
Merenje stanja baterije kad su u modu contin. test i kad su ti pipci otvoreni, imaće kao rezultt na ADC3: Vbatt-Vce_sat(BC857C) i naravno razdeljen odnosom R5/R8. To se lako nabaždari sa lab ispravljačem od 3,3V do 2.8V.

U slučaju da ti je razlika između ADC3 i ADC2 veća od neke vrednosti koja ti je zanimljiva za contin. test, onda se baviš čitanjem te otpornosti koju meriš.
To radiš na sledeći način:
-iz veličina sa ADC3 i ADC2 saznaješ razliku napona na R7 i obračunavaš trenutnu struju kroz njega, potom napon sa ADC2 deliš sa tom izrčunatom strujom kroz R7. Rezultat ti je direktno otpornost DUT, a ti posle arbitriraj sa njom kako ti već treba.
Saznavanje struje kroz R7 te oslobađa upotrebe kompleksnihi problematičnih strujnih izvora na svega 3V napajanja (jer trebalo bi ti bar jedno 5-6 tranzistora i poprilična parazitna potrošnja iz baterije za dobar strujni izvor), ujedno te oslobađa problema koji zavise od stanja baterije jer ti je obračun uvek korektan.
Pošto računanje struje kroz R7 i računanje otpora traju svega nekoliko destina MCU instrukcija, za to vreme će promena stanja baterije biti totalno nevidljiva i uzorak merenja će uvek biti korektan.

Naravno, contin. test držiš ograničeno vreme aktivnim jer troši par mA iz male baterije.
I tu možeš izvršiti nekakvu arbitraciju stanjem: ako na primer nemaš struju kroz R7 i nalaziš se u merenju stanja baterije, onda možeš duže ostati van sleep moda jer ti je manja potrošnja, ako na primer vršiš contin. test, onda je pametno vršiti ga impulsno, sa salnjem struje kroz R7 nekoliko puta u sekundi po 20mS, čim možeš veoma štedeti bateriju.



To isto važi za sve indikatorske LED gde je dovoljan duty od nekih 10% ili manje, sa par miliampera kroz njih da se led dobro vide i da malo troše.
Takođe je vrlo vidljiv agresivan ritam blinkanja tih led od nekih 8-10 Hz. Liči na brzo treperenje, odlično se vidi i malo troši. To je iritantna frekvencija za ljudsko oko i vrlo je primetna.
Eksperimentom skraćuješ vreme pulsa kroz indikatorske led na minimalno trajanje impulsa a da led ostanu pristojno vidljive.

To je baterijski uređaj, sa relativno malom baterijom, gde je sleep potrošnja veoma značajna stvar i treba da je što manja.
Takođe treba svim metodama redukovati i potrošnju u mernom, aktivnom stanju, jer prilično bi bilo besmisleno da baterija traje jedan dan.

Ako ima još kakvih nepoznanica pitaj.

Pozdrav
Reply
#8
Hvala Gosho i Macola.
Nazalost nemam dovoljno iskustva i znanja da sam isprojektujem do kraja. Pa mi vasa pomoc puno znaci.

Posto nemam shotkey i lm4041. A ne ceka mi se da stignu ako moze drugacije.
Pokusao sam na malo drugaciji nacin da resim.

Referencu za ADC sam podesio da bude VDD. Ali zato pre svakog merenja ( ili posle budjenja iz sleep-a) aktiviram internu FVR referencu na 1024mV. Sa njom ne napajam ADC neko je samo merim. Na osnovu toga mogu da znam koliki je napon baterije. 

VDD =  (FVR  / ADC_val) * 1024
FVR = 1024
ADC_val je vrednost koju sam izmerio na FVR sa ADC napajan VDD

Ova referenca trosi oko 40uA, ali ja je palim samo kratko vreme, toliko da jednom izmerim vrednost.

---------------------------------------------

Budim iz sleep-a na ADC2 pinu. Potrebno mi je da pin prepozna uzlaznu ivicu preko 2.7V (za 3V signal) za merenje napona.
Za visok nivo TTL na ovom mcu (16f1824) je   0.25 * VDD + 0.8. Tako da je dovoljno niska granica da se probudi MCU.
A za kontinuitet cu verovatno koristiti silaznu ivicu koja je 0.15 * VDD.

Inace koristim interni clock 31kHz za sve osim za merenje ADC, gde mi merenje ne radi za clock ispod 1MHz (tu nisam siguran da li je moja greska u kodu ili ne moze da radi na manjim brzinama?).
Pa zato moram da promenim clock kada radim ADC, sto i nije neki poseban problem. Za to kratko vreme povuce stotinjak uA vise.

Kolo kada je u sleep-u trosi oko 22uA. Kada radi sa 31kHz clockom povuce par uA vise. To sam testirao na protoboardu, ako dobro izrutiram plocicu to ce se verovatno malo smanjiti?

---------------------------------------------

Koristicu jedan timer koji ce mi paliti i gasiti LED i ponavljati ADC posle nekog vremena.
Koliko sam ja uspeo da procitam iz DS nijedan timer ne moze raditi u sleepu bez externog clocka. Ima TIM1 interni oscilator ali mu je potreban externi kristal da bi radio. 
Sto mislim da se ne isplati jer sumnjam da ce tako trositi manje od 30uA.

-------------------------------------------------

Nisam siguran u vezi FVR, pise da mu je potrebno neko vreme da se stabilizuje. Ali ja bar nigde nisam nasao koliko je to vreme. 
A dodatno bit koji bi trebao da cekam : FVRRDY is always ‘1’ on devices with the LDO (PIC16F1824/1828).
Izguglao i ljudi se zale da nema informacije u DS, nisam uspeo da nadjem nigde neko preporuceno vreme.

----------------------------------------

Nadam se da ce samo interne clamp diode biti dovoljne. Mada sam primetio da klampuju tek na 0.5v iznad VDD.
Reply
#9
Samo napred drugar. Suština je bila da ukolotečiš način razmišljanja o takvim aplikacijama i to vidim ide u pravom smeru.

Pozdrav
Reply
#10
Macola da se zahvalim jos jednom.

Sklopio sam ovo evo malo slika.

Funkcionise prihvatljivo, ali imao sam propusta.

Stavio sam buzzer sa maticne ploce, racunajuci to je piezo i radice.
Kad ono buzzer ustvari elektrodinamicki, pa trosi dosta vise struje a slabije se cuje. Ispostovao sam i pogodio rezonancu na 2.048kHz, ali opet nije dovoljno.

Potrosnja je zaista mala, najvise trosi naravno kada radi kontinuitet, par mA.


Jos jedna stvar sto je impedansa cini mi se premala, pogotovo kada se aktiviraju clamp diode.
Trebao sam malo da povecam vrednosti otpornika. Ali za sta ce se koristiti odlicno radi Big Grin .


Inace uspeo sam da zastitim vodove vodoinstalaterskom pastom i brenerom. Postavicu to na odgovarajucu temu. Ali eto zadovoljavajuci rezultati za onoga ko nema fen za vruc vazduh.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#11
Super rođače!
Drago mi je da ti je to "promrdalo" i takođe mi je drago ako sam makar samo malo bio od koristi u tome.

Pozdrav
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)