Thread Rating:
  • 3 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Bato MM-Amp (LM-most by macolakg)
Posle testa kratkim spojem, trebalo bi uraditi i "loopback" test na 1kHz pri nivou od -9dBFS, kao pri merenju BatoMM.
Na taj način saznajemo koji je nivo smetnji i šuma na samoj audio kartici na nivou izl. signala iz BatoMM.
Reply
(07-14-2021, 08:56 AM)nahero Wrote: Kod slušanja nema uopće dileme da nešto ne valja, nije to ona razlika pozicioniranja zvučnika itd., puno je gore od toga, eto volio bih da se takve stvari daju snimiti da ne palamudim previše.

PS da ne kradem thread ovoliko, idem ja krenuti sa servisom pa ću javiti što nađem

Jel bilo kakvih slika od tog poslednjeg tvog pojačala? Da li si proverio sve elemente pre ugradnje, da ti se ne omakne neka trivijalna greška. Recimo da staviš izlazne otpornike 4,7 umesto 0,47 oma.   Big Grin

Meni se desilo da sam dobio umesto 0,33oma emiterske otpornike od 0,033oma (gde li su ih samo našli). Nisam proveravao, nisam obratio pažnju šta piše na njima, stavio u pojačalo, radilo jedno vreme (par sati) vrlo veselo i samo puf jedan izlazni kanal. Od tada (a ima više od 20god.) sve merim pre ugradnje što mogu izmeriti.
Reply
(07-14-2021, 02:47 PM)NIXIE Wrote:
(07-14-2021, 08:56 AM)nahero Wrote: Kod slušanja nema uopće dileme da nešto ne valja, nije to ona razlika pozicioniranja zvučnika itd., puno je gore od toga, eto volio bih da se takve stvari daju snimiti da ne palamudim previše.

PS da ne kradem thread ovoliko, idem ja krenuti sa servisom pa ću javiti što nađem

Jel bilo kakvih slika od tog poslednjeg tvog pojačala? Da li si proverio sve elemente pre ugradnje, da ti se ne omakne neka trivijalna greška. Recimo da staviš izlazne otpornike 4,7 umesto 0,47 oma.   Big Grin

Meni se desilo da sam dobio umesto 0,33oma emiterske otpornike od 0,033oma (gde li su ih samo našli). Nisam proveravao, nisam obratio pažnju šta piše na njima, stavio u pojačalo, radilo jedno vreme (par sati) vrlo veselo i samo puf jedan izlazni kanal. Od tada (a ima više od 20god.) sve merim pre ugradnje što mogu izmeriti.

Sve što sam ugradio u pojačalo je naručeno sa Mousera baš za tu namjenu, nije da imam doma viška smd dijelova i slično, uglavnom naručim točno što mi treba za neki projekt. Naravno nisam svaki smd išao mjeriti, ako je nešto stiglo krivo zapakirano onda je baš baksuz. A imao sam puno problema sa jednom pločicom, od loših lemova do jednog neispravnog MLCC kojeg sam jedva našao. Nakon toga sam imao i dosta problema sa zujanjem koje sam riješio dobrim uzemljenjem, i tu se na prva slušanja činilo da sam fakat napravio boljeg Batu od postojećeg.
Ima slika, postat ću ih, sad ću ionako raskopati pa fotkam sve što može.
Reply
Simpatican ovaj REW V5.19 Smile

Posebno je simpaticno kada pustis sweep preko zvucnika i hvata se mikrofonom, a ustvari je najsimpaticnije kada se pusti na primer 18kHz sinus i gde vidis da hvata mikrofon i gde sam napanjio izlaz iz pojacal da vidim snazan pik na grafikonu i "osecm" da je frka da ce visokotonci da izgore ako nastavim, aliiiii CRNJAK je sto se to ne cuje, bar ja ne cujem, upalio/ugasio nema razlike ... Smile
Reply
Hehe, dobra fora, mislim to je poznato odavno sve, samo se setite kako radi na primer FM Stereo CODER, RDS i slicno, u Audio spektru se utiskuju modulisane informacije, digitalno ili analogno sve jedno, tehnicki moze u CD-Audio formatu da se pored muzickog audio zapisa koji zvuci vrlo pristojno i korektno, utisnu i dodatne informacije tamo negde od 18kHz do 22kHz, to je citavih 4kHz BW-a koji se uopste ne cuju i mogu da nose razne informacije, tekstove pesama, slike manjeg formata, nekakve URL adrese ili bilo sta, dakle informacije koje se prenose zvukom, "svira iz zvucnik" i "mikrofon hvata" ali se na zalost ne cuje Smile
Reply
nije greška u šemi,bar do sad je nije bilo. ni na elitesecurity.com ni na diyaudio.rs. mereno je na više mesta i načina i nije pokazivalo bilo kakve sumnje ni nejasnoće,kad je urađeno kako treba.
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
Evo nekih mjerenja, odlučio sam to sve dizati u Notion pa mogu lako sherati link na pojedine stranice sa slikama, da ne zatrpavam forum.
Evo link sa mjerenjima EMU1212 kartice, krenuo sam korak po korak sa SR 48khz, testirao sve kombinacije ulaz/izlaz, kratki spoj i loopback. Onda sam sa single-end prebacio na balansirano, naravno sa stereo kabelom, i tako testirao loopback. Rezultat je naravno puno bolji nego SE, no pitanje je koliko je balansirani način upotrebljiv kada se mjeri SE komponenta.

EMU1212 mjerenja

PS - Za one koji nisu čuli za Notion to je besplatan servis za čuvanje notesa, može se pisati sve od jednostavnih to-do lista, tablica, galerija, pa ih povezivati kao da se radi o jednoj velikoj web stranici. Pojedine stranice se mogu i sherati javno, samo se kopira link kao ovaj gore, dok se sama stranica nalazi na Notion serveru. A sve besplatno. I još ima dark mode Smile
Reply
Ok, sada su rezultati barem konzistentni - prag šuma pada s frekvencijom i ima praktično isti nivo u svim konfiguracijama.
Drastična razlika u pogledu smetnji između SE i dif. konfiguracije ukazuje na par mogućih uzroka.
Jedan je da je neupotrebljeni ulaz u SE vezi bio otvoren, tj. neuzemljen, a drugi je da postoji neki problem s uzemljenjem kabla (pretpostavljam da je i SE kabel bio oklopljen).
Za dalji rad bih preporučio balansnu vezu i u slučaju SE izlaza iz DUT-a, s tim da neupotrebljeni ulaz kartice (plus ili minus) bude uzemljen.

Kod spektralne analize ne vidim informaciju u levom donjem uglu koliko je bilo osrednjavanja. Moj utisak je da osrednjavanja nije bilo jer je traka praga šuma veoma široka. Inače, overlap za Blackmann-Harris 7 window je 87,5%, a broj osrednjavanja bi morao biti veći od 50, pogotovo kod ovako visokog nivoa smetnji. Osrednjavanjem se smanjuje standardna devijacija šuma i slabe stohastičke smetnje.

Probaj ovo, pa onda da vidimo dalje.

Pozdrav
Reply
Kada kažeš neupotrebljeni ulaz kartice, a pošto su na ovoj kartici 6mm stereo jack TRS ulazi, misliš da onaj treći odnosno R (ring) treba biti uzemljen? Jer kod SE mjerenja i jest bio uzemljen, koristio sam mono jackove TS što znači da su R i S automatski bili kratkospojeni na samim konektorima na oba kraja kabela.

Prebacio sam overlap na 87,5% i mjerio, traka praga šuma je nešto uža, dodao sam screenshot na stranicu.
Na svim slikama je osrednjavanje 32, kompjuter koji koristim je star i prilično spor pa to dugo traje, uzimam screenshot čim izbroji 32 jer već i to traje po minutu za svako mjerenje.

Dodao sam i mjerenja Rotela RA-1062, evo link za "krovnu" stranicu:
Audio mjerenja


Kada namještam pojačalo na 1W (2.86V u mom slučaju jer je otpornik 8.2oma) ovisno o pojačalu moram smanjiti ili pojačati izlazni zvuk, a mogu smanjiti i ulazni gain (0 do -30dB) kako bih dobio -9dBFS u RTA. Ako je u pitanju integrirac onda je tu još i njegova kontrola glasnoće, pa me zanima u kojim gabaritima bih trebao ostati što se tiče jačine izlaznog i ulaznog signala?
Možda se nisam najpreciznije izrazio, ali naravno rezultat mjerenja neće biti isto ako je izlazni signal 0dB pa smanjim na integrircu, ili je signal -9dB pa integrirac pojačam. Snaga je u oba slučaja 1W.
Reply
Sva ta merenja na otporniku 8.2oma ne objašnjavaju promenu tonaliteta zvuka kad se zakači realno kompleksno opterećenje (zvučnik). Ja bih izmerio frekventni opseg konkretnih zvučnika sa tim Batom i nekim drugim pojačalom, a zatim to isto ponovio sa nekim drugim parom zvučnika. Recimo na razmaku od 1m i na mestu slušanja na nekih 2-3m. 

Razlog tome je što CM1 ima katastrofalno loš frekventni opseg gde puno nedostaje baš srednjih frekvencija, a bas i visoki su naduvani, i mislim da je Bato to samo dobro prikazao i da mu ništa ne fali. Efekat bumbavog basa će se pojačati stavljanjem zvučnika uz zid.

To nije zvučnik za kvalitetne sisteme nego za dernjavu komercijalu. Verovatno je tako i napravljen da kompenzuje zvuk jeftinih uređaja nekim loudness efektom.

https://www.soundstagenetwork.com/measur...rs/bw_cm1/

PS
Onakav FR opseg se dobija kad se slučajno pogrešno okrene polaritet visokotonca u odnosu na midbass. Možda i to treba probati, okrenuti polaritet visokotoncima.
Reply
(07-17-2021, 09:28 PM)nahero Wrote: Kada kažeš neupotrebljeni ulaz kartice, a pošto su na ovoj kartici 6mm stereo jack TRS ulazi, misliš da onaj treći odnosno R (ring) treba biti uzemljen? Jer kod SE mjerenja i jest bio uzemljen, koristio sam mono jackove TS što znači da su R i S automatski bili kratkospojeni na samim konektorima na oba kraja kabela.

Prebacio sam overlap na 87,5% i mjerio, traka praga šuma je nešto uža, dodao sam screenshot na stranicu.
Na svim slikama je osrednjavanje 32, kompjuter koji koristim je star i prilično spor pa to dugo traje, uzimam screenshot čim izbroji 32 jer već i to traje po minutu za svako mjerenje.

Kada namještam pojačalo na 1W (2.86V u mom slučaju jer je otpornik 8.2oma) ovisno o pojačalu moram smanjiti ili pojačati izlazni zvuk, a mogu smanjiti i ulazni gain (0 do -30dB) kako bih dobio -9dBFS u RTA. Ako je u pitanju integrirac onda je tu još i njegova kontrola glasnoće, pa me zanima u kojim gabaritima bih trebao ostati što se tiče jačine izlaznog i ulaznog signala?
Možda se nisam najpreciznije izrazio, ali naravno rezultat mjerenja neće biti isto ako je izlazni signal 0dB pa smanjim na integrircu, ili je signal -9dB pa integrirac pojačam. Snaga je u oba slučaja 1W.
Ok, uzemljenje nekorišćenog ulaza je jasno.
Kao što sam već napomenuo, i pri merenju sklopova sa SE izlazom preporučljivo je koristiti simetričan kabel, pri čemu se drugi ulaz vezuje na masu DUT-a. Na taj način postižemo da diferencijalni ulaz audio interfejsa meri razliku napona između SE izlaza i mase DUT-a. Tu se možemo nadati da deo smetnji u spektru tvoje kartice u SE modu koji dolazi iz njenog okruženja (pretpostavljam da je kartica u kutiji računara) bude oslabljen.
U tom smislu je i osrednjavanje veoma važno i tu stvarno treba ići na veliki broj. Tvoj računar nije odgovoran za dugo vreme merenja: ja merim laptopom iz 2010. godine i imam isto vreme merenja kao i ti. Razlog za to je na višoj instanci (gde se ne može reklamirati), naime u teoriji diskretne spektralne analize, što ćemo sada objasniti.
Pri Fs=48kHz i dužini FFT od 512k, akvizicija prvog bloka podataka traje 11 sekundi, a pri preklapanju od 87,5% svaka sledeća traje 1,4 sekunde, što za 32 osrednjavanja izlazi na ukupno 55 sekundi. Brzina procesora tu ne igra skoro nikakvu ulogu, pa će 100 osrednjavanja uzeti oko 3 minuta.
Ovde kažu da se žurbom ne dobija dobar sir, i to važi i za merenja Smile .

Što se izlaznog nivoa tiče, nas interesuje THD čija je referenca izlazni napon DUT-a (dBc). Zato moramo nastojati da izobličenja pre DUT-a budu što je moguće niža jer ona neminovno postaju deo rezultata. Pravilo je da pobuda, u šta ulazi sve do ulaza u DUT, bude za 20dB bolja od ovog poslednjeg jer zbog RMS sabiranja izobličenja ona više nema uticaja na konačni rezultat. Konkretan izlazni napon se onda dobija iz snage i otpora, a snaga od 1W je neka vrsta standarda za početna merenja.

I još jedna preporuka: THD treba prikazivati u dB jer procenti zahtevaju preračunavanje, a pri brojanju nula se lako napravi greška.

Pozdrav
Reply
Evala Braca, ovo je sad već masterclass! Smile

Trenutno DUT spajam 30cm zvučnim kabelom na luster klemu koja je fiksno spojena na 8r2, i na tu istu luster klemu mi je spojen dvožilni neoklopljeni TS interkonekt koji ide u zvučnu karticu, i koji u biti uzemljuje drugi ulaz kada je input u balansiranom modu.

Po ovome što si napisao bilo bi najbolje da koristim oklopljeni balansirani TRS kabel kojem T i oklop S spojim na 8r2 otpor, a R spojim na masu DUTa. Je li to dovoljno spojiti nekakvim kablićem sa krokodilkama na masu?
S druge strane, što kada mjerim Batu koji je bridge, zar ne bi trebalo spojiti T i R na 8r2, a oklop na kućište pojačala, na koje je spojeno i uzemljenje pojačala?

Što se tiče signala i THD, ako sam dobro shvatio treba izlazni signal iz kartice držati na što višem nivou gdje je THD najmanji (loopback sam mjerio na -9dBFS pa pretpostavljam da treba biti toliko ili više). Ako je izlazni signal iz DUT previsok onda ga se može prilagoditi smanjivanjem gaina na ulazu zvučne kartice, ili na samom DUT ako ima kontrolu glasnoće.
E sad, da li je smanjivanje gaina na ulazu uopće prihvatljivo ili je bolje koristiti djelitelj napona između lažnog opterećenja i kartice?

PS - prikaz THD prebacujem u db, postoci mi nikad nisu ni legli nego na dosta grafova vidim upravo to pa sam mislio da je nekakav standard
Reply
Ako meriš Bato MM, onda ti je potreban dvožični, oklopljeni kabel (mikrofonski) koji se završava tropolnim TRS džekom.
Pri mojim merenjima oklop kabla je bio spojen sa masom pojačala, a sa druge strane sa telom džeka, kako si već opisao.
Ako ti je FS kartice u dif. modu 5Vrms, onda tim putem možeš bez problema meriti do oko 3W @ 8R2.
Za SE izlaz iz DUT-a citiram iz mog prethodnog priloga: "Kao što sam već napomenuo, i pri merenju sklopova sa SE izlazom preporučljivo je koristiti simetričan kabel, pri čemu se drugi ulaz vezuje na masu DUT-a."

Sopstveni THD generatora svakako zavisi od postavljenog nivoa i nije lako definisati kada je minimalan. U principu, očekujem da pri vrhu opsega THD raste jer se ne radi samo o DAC-u, već i o izlaznoj elektronici. Retko koristim generator kartice, ali sam primetio upravo gore opisani trend, pa se držim nivoa od oko 1Vrms.

Ja sam pri merenjima kod BatoMM na većoj snazi koristio BP preamp kao atenuator - idealno rešenje s dif. ulazom, relejnim atenuatorom i balansnim izlazom.
Korišćenje atenuatora na kartici ne preporučujem pre nego što bi se izmerio THD, što opet traži bolji oscilator nego što je to interni DAC kartice (isto važi i za korišćenje pojačanja na ulazu). Zato je za merenje na većoj snazi bolje napraviti diferencijalni atenuator sa dobrim otpornicima.

A što se tiče puno nula u specifikaciji THD, to koriste Hi-Fi časopisi da bi impresionirali čitaoce, naročito one s puno para i malo znanja.

Pozdrav
Reply
Ćao ljudi, drugar je postavio pitanje na forumu diyaudio.rs, kaže ne može ovde jer nije član. Ajde ako mogu da prenesem njegovu poruku pa neka isprati što mu je činiti:

https://www.diyaudio.rs/topic/6020-bato-...ent-402665

"Uzivam u ovom pojacalu vec duze vreme i imam samo reci hvale. Na pocetku sam imao problema sa fake LM-ovima kupljenim na Aliju i posle zamene istih sve je proradilo kako treba.
Jedino sto nisam uspeo da resim na oba kanala je zvuk koji se javlja kod ukljucenja pojacala. Posto nije jak, nisam se bavio time. Verovatno moze da se podesi i to.
Ono sto me interesuje je pravilno podesenje pojacanja pojacala. Imam potrebu za malo vecom snagom pa bi povecao pojacanje pojacala.
Trenutno je pojacanje A 19, a radni napon je +/-25V sto nije dovoljno da se izvuce maksimum iz pojacala. Ne koristim predpojacalo.
Na forumu sam naisao na dva moguca nacina promene pojacanja pa se pitam koji je ispravniji.
Prvi je nacin promenom vrednosti R20 i R28. Laksi je, ali se spominje izmena vremena integratora.
Drugi je nacin promenom R3, R11, R16 i R18.
Koji je od ova dva nacina ispravniji?

Unapred zahvalan!

pozz"
Između astronauta nikada nije postojala granica. Onog dana kada taj koncept bude dopreo do svesti političara, naša planeta će izgledati drugačije. Aleksej Leonov
Reply
Sme li Bato MM da radi bez ulaznog sprežnog kondenzatora, ako ga priključim na DC spregnuto pretpojačalo sa OPA1612, jako malog offseta reda 0,1-0,2mV? 
Znači nigde u sistemu nemam nikakih sprežnih kondenzatora na putu signala, samo imam line odvojni trafo 1:1 na izlazu od DAC.
U Bato MM nema DC zaštite zvučnika, direktno je priključeno na zvučničke terminale. 
Nije moje pojačalo, ali jesu moji zvučnici, zato pitam. Big Grin
Reply
(11-12-2021, 11:44 AM)Alex Wrote: Ćao ljudi, drugar je postavio pitanje na forumu diyaudio.rs, kaže ne može ovde jer nije član. Ajde ako mogu da prenesem njegovu poruku pa neka isprati što mu je činiti:

https://www.diyaudio.rs/topic/6020-bato-...ent-402665

Drugar je postavio pitanje na 2 foruma i dobio, s' moje strane isti odgovor.
Ako mu treba više snage neka napravi nešto snažnije.
BatoMM je za slušanje a ne za gruvanje. Za gruvanje neka druga skalamerija.
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.

塞爾維亞文
Reply
(11-12-2021, 12:01 PM)NIXIE Wrote: Sme li Bato MM da radi bez ulaznog sprežnog kondenzatora, ako ga priključim na DC spregnuto pretpojačalo sa OPA1612, jako malog offseta reda 0,1-0,2mV? 
Znači nigde u sistemu nemam nikakih sprežnih kondenzatora na putu signala, samo imam line odvojni trafo 1:1 na izlazu od DAC.
U Bato MM nema DC zaštite zvučnika, direktno je priključeno na zvučničke terminale. 
Nije moje pojačalo, ali jesu moji zvučnici, zato pitam. Big Grin

Sme naravno, ukoliko nema nekih masivnih prelaznih pojava pri uključenju i isključenju, i ako je taj prethodni ofset stabilan.
Reply
(11-12-2021, 11:44 AM)Alex Wrote: Ćao ljudi, drugar je postavio pitanje na forumu diyaudio.rs, kaže ne može ovde jer nije član. Ajde ako mogu da prenesem njegovu poruku pa neka isprati što mu je činiti:

https://www.diyaudio.rs/topic/6020-bato-...ent-402665

"Uzivam u ovom pojacalu vec duze vreme i imam samo reci hvale. Na pocetku sam imao problema sa fake LM-ovima kupljenim na Aliju i posle zamene istih sve je proradilo kako treba.
Jedino sto nisam uspeo da resim na oba kanala je zvuk koji se javlja kod ukljucenja pojacala. Posto nije jak, nisam se bavio time. Verovatno moze da se podesi i to.
Ono sto me interesuje je pravilno podesenje pojacanja pojacala. Imam potrebu za malo vecom snagom pa bi povecao pojacanje pojacala.
Trenutno je pojacanje A 19, a radni napon je +/-25V sto nije dovoljno da se izvuce maksimum iz pojacala. Ne koristim predpojacalo.
Na forumu sam naisao na dva moguca nacina promene pojacanja pa se pitam koji je ispravniji.
Prvi je nacin promenom vrednosti R20 i R28. Laksi je, ali se spominje izmena vremena integratora.
Drugi je nacin promenom R3, R11, R16 i R18.
Koji je od ova dva nacina ispravniji?

Unapred zahvalan!

pozz"

Dovoljno je povećati R3, R16 i R18 na veću vrednost, npr. 27k ili 33K, eventualno čak i 47k, pod obaveznim uslovom da sva tri budu iste vrednosti.
Nema potrebe za promenom R11 jer on se tiče samo ulazne impendanse.
Reply
(11-12-2021, 07:31 PM)Macola Wrote: Sme naravno, ukoliko nema nekih masivnih prelaznih pojava pri uključenju i isključenju, i ako je taj prethodni ofset stabilan.

Zahvaljujem. Prelaznih pojava ima ali su eliminisane mute relejčićima na masu pri paljenju i gašenju. Offset je stabilan i zaista jako mali.
Reply
Nešto gledam stare postove, naidjem na ovu fotku, Leonardo-ov primerak, samo jedno pitanje da li još uvek radi to pojačalo tako kako jeste na fotki ? : )

Nije ništa eksplodiralo? : )

Pomešan je raspored elektrolita na pločici sa različitim naponima!
Ako je kojim slučajem to ostalo da radi tako, Nichicon-u spomenik da dignete, i plaketu sa zahvalnicom da im pošaljete ... na kom li naponu radio onaj mučeni 35V elko? Smile ... nije valjda 56V ili skromnih 48V? Smile

[Image: attachment.php?aid=31368]
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 3 Guest(s)