Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Ekstremno niskošumno napajanje za RIAA
#21

Mastering inzenjer ne mora pod obavezno da radi EQ korekciju na snimku. Njegova uloga je da orignalni snimak pripremi za odredjeni nosilac. Kod CD-a, tu se radi "seckanje" numera sa trake da bi se prilagodile tracko-ovima na CD, defenisu se pauze izmedju trakova (ako treba da ih ima), dodaje se fade in/out, dalje se dodaju neke dodatne digitalne opisne informacije, npr naslov numere i izvodjaca (CDTEXT) i jos neke stvari. Takodje kod masteringa se obicno samo nivoi odreduju za odredjeni nosilac. Slicno je i kod 5.1 zapisa gde se pojedini originalni trakovi sa izvornog snimka "razbacuju" na posebne kanale radi dobijanja bolje/prostornije zvucne slike.

Mastering inzinjer u sustini retko kad mora da radi EQ i to radi samo tada kada je originalni snimak toliko los da ne zadovoljava neke tehnicke kriterijume a o tome mora/treba da obavesti vlasnika originlnog snimka kako bi se to vratilo nekoliko koraka u nazad i u samom remixu korigovalo.

Takodje, mastering se sad uglavnom radi u potpuno digitalnom domenu i prakticno nema dodatnog unosa shuma ili distorzije itd.

Ono sto ne treba mesati je proces post-produkcije od procesa masteringa. U post-produkciji se "budze" snimci sa kojekakvim kompreseroma, expanderima, korektorima slike itd.

Reply
#22
<p>Po meni, crosstalk između opampova u dual pakovanju nije limitirajući faktor. Čak i opampovi industrijskog kvaliteta će da razdvoje signale za preko 80dB. Limitirajući faktor je sama zvučnica. Kada bi na gramofonskoj ploči bio urezan samo jedan kanal, zvučnica bi dala isti taj zvuk i u drugom kanalu samo circa 25 dB slabiji. Limitirajući faktor je&nbsp; sam nosač zvuka i zvučnica.</p>
Reply
#23
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Macola" data-cid="3582" data-time="1368018288">
<div>
<p>@ivanlukic</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&gt;&gt;2. Kad dobije master traku (<strong>onu što se dobija nakon remix-a</strong>) mastering inženjer po svojoj volji i ukusu pravi EQ traku sa kojom pogoni rezač. To znači on dodatno, bez konsultacija sa bilo kim, gurne signal sa master trake kroz grafički ekvilajzer (šum ide na gore kao da je katapultiran) + kroz kompresor i/ili limiter (opet još šuma).&lt;&lt;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takodje i sam izvorni zapis doživi remix, koji zavisi od audio inženjera, što važi i za CD, pa u svakom slučaju ne slušamo originalan zapis.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ono što ćemo čuti je ono što sadrži i određene kreacije audio inženjera koji su se uz put "prilepili" na izvorni zapis.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Postoje loše urađeni zapisi na gramofonskim pločama, a takođe postoje podjednako loši zapisi na ostalim medijumima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>RIAA standard je već nekoliko decenija precizno standardizovan pa priče iz istorije takvih zapisa gube smisao.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Suština C load gramofonske zvučnice ne služi da pokvari RIAA filter, već da cos phi njenog namotaja, sabrano sa interakcijom mehaničkih osobina, svede na =1.</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="mikikg" data-cid="3584" data-time="1368020383">
<div>
<p>Mastering inzenjer ne mora pod obavezno da radi EQ korekciju na snimku. Njegova uloga je da orignalni snimak pripremi za odredjeni nosilac. Kod CD-a, tu se radi "seckanje" numera sa trake da bi se prilagodile tracko-ovima na CD, defenisu se pauze izmedju trakova (ako treba da ih ima), dodaje se fade in/out, dalje se dodaju neke dodatne digitalne opisne informacije, npr naslov numere i izvodjaca (CDTEXT) i jos neke stvari. Takodje kod masteringa se obicno samo nivoi odreduju za odredjeni nosilac. Slicno je i kod 5.1 zapisa gde se pojedini originalni trakovi sa izvornog snimka "razbacuju" na posebne kanale radi dobijanja bolje/prostornije zvucne slike.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mastering inzinjer u sustini retko kad mora da radi EQ i to radi samo tada kada je originalni snimak toliko los da ne zadovoljava neke tehnicke kriterijume a o tome mora/treba da obavesti vlasnika originlnog snimka kako bi se to vratilo nekoliko koraka u nazad i u samom remixu korigovalo.</p>
<p>Takodje, mastering se sad uglavnom radi u potpuno digitalnom domenu i prakticno nema dodatnog unosa shuma ili distorzije itd.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ono sto ne treba mesati je proces post-produkcije od procesa masteringa. U post-produkciji se "budze" snimci sa kojekakvim kompreseroma, expanderima, korektorima slike itd.</p>
</div>
</blockquote>
<p>Miki,</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mi ovde pričamo o vinilu. Kad je vinil bio aktuelan, mastering inženjer je radio post produkciju, a pošto su različiti magnetofoni imali takođe različite ekvilizacije, a i trake različit odziv u odnosu na tehnologiju i hemiju, EQ je morao da se radi gotovo uvek! (Jedan je magnetofon na kom je snimano i remixovano, a drugi na koji mastering inženjer pušta signal.) Uvek je taj zvuk sa master trake, koja takođe i nije master traka nego presnimljena kopija trake koja ostaje u arhivi "vlasnika snimljenog dela", morao da se dobrano začinjava da bi ispalo nešto pristojno. Zato je tad mastering inženjer bio velika faca. Morao je da bude znalac i da ima dobar sluh.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Digitalija je drukčija. Moji drugari su radili CD u Nemačkoj i tražili da mastering inženjer interveniše ako je potrebno, a bilo je potrebno. A može on samo da uradi transfer tako da sve samo zavisi od toga kakvu si mu DAT traku dao (ili CD).</p>
Reply
#24
<p>Ljudi često govore da su domaće licencne ploče loše zvučale, ali niko ne objašnjava zašto. Pretpostavimo da je ploča snimljena u Americi i da američka kompanija šalje traku srpskom izdavaču. U Americi magnetofoni imaju NAB ekvilizaciju koja daje značajno više visokih tonova. Takvu traku ovde koristi domaći izdavač koji ima magnetofon sa IEC ekvilizacijom. Ako domaći mastering inženjer ne koriguje zvuk, a kupac ploče još i nema uređaj za slušanje sa tonskim kontrolama, rezultat može da bude neupotrebljiva ploča.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ne sećam se da sam video magnetofon sa prekidačem za ekvilizaciju. Sećam se da su Revox magnetofoni uvek bili pravljeni u dve verzije, sa NAB ili IEC ekvilizacijom. Kupac je morao da se odluči za jednu.&nbsp;</p>
Reply
#25
<p>Priča o tome da je vinil karikatura zvuka jednostavno nije tačna.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na svim medijumima postoje loši i dobri zapisi.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>U okruženju srećom imam nekoliko&nbsp; "gramofondžija" od kojih se za jednog može reći da je ekspert.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Redak lik koji je pre 25 godina reklamirao gramofon fimi "Lin" zbog mikrogreške na uležištenju diska, koja je stvarno postojala, i uz silna izvinjenja dobio kompletan novi set od firme.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takodje sam živi svedok toga da je isti čovek na svom gramofonu odmah napravio drugu subšasiju, a "Lin" je to isto uradio 10 godina kasnije, i naravno uvećao cenu revidiranom modelu za više od 3000 funti.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Za gramofon je potrebno ozbiljno znanje za podešavanje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Imao sam prilike da iste muzičke numere slušam više puta uzastopce na CD plejeru ranga &gt;10Kevra i gramofonu sličnog ranga.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada su na oba medijuma izuzetno kvalitetni zapisi, sa mog gledišta to na gramofonu zvuči bolje, i razlika je veoma uočljiva.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nisam slušao nikakve priče oko toga, samo sam slušao muziku. To je bilo dovoljno.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Jedino na čemu sam insistirao je da slušanje istog ponovim nekoliko puta u roku od par meseci.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Utisak se nije promeno...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Uostalom, poslednjih godina se ni CD nije "proslavio":</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>http://www.youtube.com/watch?v=c7mUKbi8CEg&amp;feature=player_embedded</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svi koliko nas ima ovde znamo dobro da mnoga cevna pojačala imaju THD reda par procenata.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Menjaju zvuk, ali to nekim ljudima prija.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ukusi su veoma različiti i o njima ne treba raspravljati.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Ono sto neko stvori radi uživanja drugih, uvek nađe svog korisnika na beskonačnoj skali različitosti ukusa.</strong></p>
<p>----------------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ono o čemu ovde vodimo priču u nekoliko poslednjih postova, nema nikave veze sa niskošumnim napajanjima, i napajanjima koja imaju izuzetno nisku tranzijentnu impendansu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Jednostavno, te priče su potpuno van teme.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Ovde je napajanje u pitanju.</strong></p>
<p>------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Napajanje RIAA sa početka teme uvek može naći mesto kao napajanje dobrih A/D konvertora, mikrofonskih preamp, kao i veoma osetljivih mernih uredjaja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nisam ga ja napravio da bih se njim hvalio. Napravili su ga inženjeri firme National Semiconductors.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Samo sam isprobao to napajanje, čak ne u audio oblasti već u nečemu što je daleko zahtevnije po pitanju nivoa buke iz napajanja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Probao sam ga kao napajanje mernih mostova tenziometarskog tipa, gde je 1mV 20% opsega, a zahtevana izlazna rezolucija 60000.</p>
<p>Da bi se dobilo prostora za skaliranje i tariranje, nužno je bilo imati "čistu" rezoluciju od 120000.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Minimalna veličina koju je bilo potrebno kao "čist" uzorak videti je 0,0000000833V, radi skaliranja opsega i tariranja istog.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Grozan zahtev kako za A/D konvertor tako i za napajanje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Termonaponi dve bakarne žice spojene punktovanjem&nbsp; mogu biti veći od 2-3% opsega!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Međutim to radi.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Uverio sam se u to da takav koncept napajanja zaslužuje pažnju.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav!</p>
Reply
#26
<p>Primetili ste da sam na puno mesta pomenuo open loop gain (pojačanje otvorene petlje) nekog sklopa ili IC.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Svuda ja nešto open loop gain, open loop gain, kao papagaj...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Reći ćete: "kakve to ima veze, pa pojačavači uglavnom rade u režimu zatvorene petlje povratne veze, i to sa pojačanjem reda desetina ili stotina, a open loop gain je reda 100.000 pa na više?"</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Razjasniću jednostavno:&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zamislimo dva&nbsp; pojačavača, koji imaju isto pojačanje A=20 na primer, određeno otporničkim razdelnikom u negativnoj povratnoj vezi sa odnosom 20:1.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Prvi, nazvaćemo ga pojačavač <strong>A</strong>, ima open loop gain od <strong>10.000.000</strong> (140dB) poput LME497xx.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Drugi, nazvaćemo ga pojačavač <strong>B</strong>, ima open loop gain od <strong>200.000</strong> (106dB) poput TL08x.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zamislimo da oba pojačavača nemaju signal na ulazu, i da su na oba pojačavača podešeni offset na takvu meru da je na izlazu nula volti.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sledi da oba pojačavača moraju održati tih nula volti, bez obzira na pokušaj unošenja nekog poremećaja u njihove izlaze.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Razlozi unošenja poremećaja u izlaz (koji mora očuvati nulu) mogu biti razni:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-termičke promene u izlaznim tranzistorima,</p>
<p>-promene napona napajanja,</p>
<p>-vraćanje nekog signala iz prethodnog stepena,</p>
<p>-elektromagnetne smetnje raznih tipova,</p>
<p>-termonaponi na spojevima,</p>
<p>-kod izlaznih pojačavača, čak i struja koju proizvode zvučnici (ma koliko mala bila), a koji se ponašaju kao mikrofoni u prisustvu buke koja ne potiče od njih kao izvora.</p>
<p>-povratni naponi usled inercionih karakteristika zvučnika ili njihovog sadejstva sa talasom pritiska vazduha, reflektovanog ili direktnog, sve jedno...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-i još puno puno mogućih razloga...</p>
<p>----------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zbog postojanja otporničkog razdelnika u negativnoj povratnoj vezi od 20:1, na ulazima oba pojačavača će se pojaviti jedna dvadesetina tog poremećaja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na osnovu postojanja te greške, oba pojačavača će se pokrenuti u smeru ispravljanja iste, dok razliku na svojim ulazima ne svedu na najmanju njima "vidljivu" meru.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na izlazima oba će postojati neka preostala greška, koja zavisi baš od open loop gain.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>open loop gain <strong>A</strong> (10.000.000) / open loop gain <strong>B</strong> (200.000) = 50</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Pojačavaču A je potreban 50 puta manji razlog za obavljanje korekcije poremećaja!</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Što pak znači da će preostalu grešku svesti na pedeseti deo u odnosu na prvi pojačavač.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sasvim jednostavno...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Otuda potiču prirasti: PSRR, damping faktora, porasta linearnosti, i još puno korisnih dobitaka.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav!</p>
Reply
#27
<p>OK. Ja sam razumeo zašto je potreban veliki OLG. Ali da li tu neku ulogu igra open loop gain bandwidth. U otvorenoj petlji se pojačavači razlikuju i po frekventnom odzivu, zar ne. Može biti veliki OLG ali za DC, ne mora biti veliki i za neku visoku AC frekvenciju. Da li nam treba i veliki open loop gain bandwidth?</p>
Reply
#28
<p>Jasno je zašto proizvođači vole da prave kola sa mnogo tranzistora! Da bi bio veliki OLG. Što veći gain u otvorenoj petlji, to će biti manja izobličenja kad se nanese feedback. Mada, i u tome može da se pretera. Moje je iskustvo da akumuliranje tranzistora u kolu može, paradoksalno,&nbsp; da smanji muzikalnost kola. Za mene, najbolje zvuče jednostavna kola sa malim brojem tranzistora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Što se tiče moje primedbe da su LME skupi za upotrebu u stabilizatorima, priznajem da 2 evra nije mnogo ako se teži superiornim performansama. Čak i da treba 10 komada niko neće bankrotirati zbog toga.</p>
Reply
#29
<p>U vezi GBWP, ženska logika: što veći - to bolji.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naravno da gubi smisao koristiti motor od 5000KS na fići.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Za bilo koju audio namenu će potpuno zadovoljiti GBWP veći od par MHz.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>To je i više nego dovoljno.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ne treba mešati sto se kod izvrsnih IC "urnebesan" GBWP pojavljuje kao prirodna posledica unutrašnje konstrukcije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>On je jednostavno tu, i ako nije uopšte nužan u tolikoj meri, čak treba biti malo i oprezan sa tim zato što takve naprave sa lakoćom pojačavaju HF, pa treba preduzeti mere protiv te pojave jer bi mogla naneti štetu audio opsegu unakrsnom modulacijom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Potencijalno prisutan HF u audio lancu se dakako ne čuje, ali kao od šale može biti demodulisan na bilo kojoj PN deonici nekog tranzistora, pri čemu će ga pomeriti u veoma nelinearno područje, bez obzira što na papiru ima excelent performanse.</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>A što se muzikalnosti nečeg tiče, to je potpuno individualna kategorija.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naime, muzikalnost je ono što se razlikuje od komada do komada nečeg što slušamo, tj. muzikalnost upravo počiva na nesavršenostima te naprave, i te nesavršenosti različito prijaju različitim slušaocima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nekom će se veoma sviđati žena sa mladežom iznad usne, i ako je to nesavršenost koja narušava simetriju.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ukusi su veoma različiti, pa će nekom jedna te ista stvar prijati potpuno, dok će pak drugom izazvati ružan utisak.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dobro je što je tako, jer bi svet bio strašno dosadan kada bi svi imali isti ukus...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Jedino se na osnovu ličnog ukusa ne sme suditi o kvalitetu nečeg,&nbsp; jer se izlazi iz kategorije koja se meri standardnim etalonima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tu je etalon rastegljiv po potrebi korisnika.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Boldovao sam jedan veoma koristan podatak za samograditelje.</p>
Reply
#30
<p>par pitanja u vezi ovog uredjaja</p>
<p>1. mogu li se koristiti dvostruki OP-AMPovi umesto jednostrukih, dakle&nbsp;LME49720 umesto&nbsp;LME49710 ako moze, u kojoj konfiguraciji</p>
<p>tj. razdeliti pola za jedan kanal pola za drugi pa tako na svih pet pozicija ili recimo uzeti jedan komad za obe grane napajanja ili nesto trece..</p>
<p>2. da li je dovoljno jedno +-15V napajanje realizovano sa 7815/7915 za oba kanala</p>
<p>3. da li se ista gubi ako se koristi dip kuciste umesto smd/soic odnosno vredi li se baktati se sa smd verzijom radi 'drasticno/osetno' boljih performansi</p>
<p>4. da li je ok jednostrana plocica pod uslovom da uspem da je napravim ili je ipak neophodna dvostrana kao gnd-shield</p>
<p>5. koliko struje je potrebno obezbediti sklopu, posto planiram staviti trafo za montazu na pcb ali ne znam da koliko je struje potrebno po grani, za oba kanala</p>
<p>6. koje su komponente kriticne, otpornike planiram MF 0.25W ili 0.6W a kondenzatore WIMA/63V sto manje da mogu fino da stanu na plocicu</p>
<p>7. verovatno sam nesto preskoci pa budite slobodni da dodate bilo kakve smernice za gradnju</p>
<p> Big Grin&nbsp; :flowers:&nbsp;&nbsp;</p>
Reply
#31
<p>Evo nekoliko saveta zasnovanih na skorom iskustvu. Naime, nedavno sam napravio RIAA preamp za MC i MM (v. temu Moj predlog RIAA preamp-a) na pločici od firme Signal Transfer (Douglas Self), a sada završavam ispravljač sa Jung/Didden superreg-om. Taj regulator koristi jedan od nalboljih opamp-ova (AD797, LM4562, OPA134) kao korektor greške i serijski tranzistor da bi mogao da isporuči potrebnu struju, tj. spada u klasu kola koje je Macola napred opisao.</p>
<p>&nbsp;</p>
<ul><li>7815/7915 nije dobro rečenje za niskošumni preamp. Po meni, minimum je LM317/LM337 u niskošumnoj šemi sa 47uF na adjust pin-u. Medjutim, ako se radi o šemi sa 4xLM4562 (National/TI), onda je verzija 7815/7915 u redu. Kao što je Dragan100 jednom napisao: ispravljač je deo koncepta uredjaja.</li>
<li>Jednostruki ili dvojni opamp: to zavisi od šeme i pločice. Ako je, recimo, jedna polovina opampa u jednom, a druga u drugom kanala, pa su zato potrebne duže veze, onda radije jednostruki opamp po kanalu odn. stepenu.</li>
<li>Dvostrana pločica sa ground plane je uvek bolja od jednostrane</li>
<li>Kondenzatori: na kritičnim mestima (RIAA mreža) idealno rešenje su Polystyrene (stiropor!) kondenzatori sa tolerancijom od 1%. Medjutim, vrlo su skupi i nema ih u svim potrebnim vrednostima, pa&nbsp;kao zamena služi&nbsp;Polypropylene, ali opet 1% da bi se dobila tačna RIAA karakteristika.</li>
<li>Otpornici od 0,25W su OK, osim tamo gde je disipacija veća</li>
<li>SMD ili DIP: smanjenje dimenzija korišćenjem SMD komponenata smanjuje šum i EMI osetljivost, ali najnovija ispitivanja pokazuju da ne treeba preterivati. Preporučuje se veličina 1206 za otpornike, a kod kondenzatora postoji problem da za RIAA mrežu nema odg. SMD elemenata. Moj RIAA preamp je uradjen klasičnom tehnikom (dostrana pločica, DIP).</li>
</ul><p>Ovo su samo neki opšti saveti jer je tema izuzetno velika i početnik ima veliki problem da iz interneta izvuče informacije koje mu trebaju.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav i puno uspeha u gradnji&nbsp;</p>
Reply
#32

5. koliko struje je potrebno obezbediti sklopu, posto planiram staviti trafo za montazu na pcb ali ne znam da koliko je struje potrebno po grani, za oba kanala

Mislim da je dovoljno 100mA po grani.

Jedan dvostruki LM49720 vuce oko 20mA na 12V (ima tacna vrednost u specifikaciji).

U vezi kondenzatora koji su u sklopu filtera, mogu i SMD varijante koje se dosta lakse nabavljaju, dielektrik C0G ili NP0. To su kondenzatori za nultim temperaturnim koeficijentom i prilicno su stabilni. Obzirom da su prilicno jeftini, ako bas juris tacnu vrednost (toleranciju) isplati se uzeti vise komada i onda premeriti sve i izabrati/upariti vrednosti.

Inace SMD izvedba ima prednosti jer se tako smanjuju parazitivne kapacitivnosti i induktivnosti i manje su podlozni skupljanju RF signala iz okoline jer su gabaritno dosta manji a to moze imati veliki uticaj zbog inace velikog pojacanja kod phono-preamp.

Reply
#33
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Braca" data-cid="24037" data-time="1396255224">
<div><br><p>&nbsp;</p>
<ul><li>Kondenzatori: na kritičnim mestima (RIAA mreža) idealno rešenje su Polystyrene (stiropor!) kondenzatori sa tolerancijom od 1%. Medjutim, vrlo su skupi i nema ih u svim potrebnim vrednostima, pa&nbsp;kao zamena služi&nbsp;Polypropylene, ali opet 1% da bi se dobila tačna RIAA karakteristika.</li>
</ul></div>
</blockquote>
<p>Verovatno je greska u kuckanju. Stirofleks a ne stiropor. Ima ih da se nadju iz propalih fabrika kao sto je bila EI,</p>
<p>bar to nama u nisu nije problem.</p>
<p>Ako nekom zatreba neka se javi. Imam ih na "tone"</p>
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#34
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="mikikg" data-cid="24038" data-time="1396255743">
<div>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>U vezi kondenzatora koji su u sklopu filtera, mogu i SMD varijante koje se dosta lakse nabavljaju, dielektrik C0G ili NP0. To su kondenzatori za nultim temperaturnim koeficijentom i prilicno su stabilni. Obzirom da su prilicno jeftini, ako bas juris tacnu vrednost (toleranciju) isplati se uzeti vise komada i onda premeriti sve i izabrati/upariti vrednosti.</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Miki, hvala za ideju sa NP0/C0G.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pogledao sam kod Mouser-a i Farnell-a za MLCC NP0 kondenzator od 100nF: Mouser ima jedan sa tol. od 1% za oko 5 evra po komadu (1 do&nbsp;49 komada), a Farnell ima samo one sa 5% za oko 1 evro ili manje. Tu bi se pri razvoju pločice isplatilo predvideti mogućnost za serijsko/paralelno povezivanje kondenzatora za RIAA: Prednost je da se tako dobija tačnija vrednsot kapaciteta (tolerancije se medjusobno kompenziraju) i THD se smanjuje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ja nemam iskustva sa njima u RIAA primeni, ali pretpostavljam da nemaju izobličenja veća nego kod Polystyrene odn. Polypropylene.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Još jedan savet: Polyester kondenzatori takodje ne dolaze u obzir za audio primene. Njihov&nbsp;THD premašuje vrednost kod LM4562 za faktor 10 do 100!<br>
&nbsp;</p>
Reply
#35
<p>@Gosha;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nije greška u kucanju: po hemijskoj formuli radi se o istom materijalu, ali se stiropor (pena) i styroflex (folija) razlikuju po konačnoj formi. Naravno, stiropor se ne primenjuje za izradu kondenzatora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Gde si bio kada sam tražio kondenzatore od 1% za RIAA preamp? Preskupi su u normalnoj prodaji, tako da sam na kraju kupio u Turskoj iz nekih Philips-ovih starih zaliha i platio nekih 50-60% manje.</p>
Reply
#36

Za ove SMD NP0 ili C0G, mislim da ne treba juriti te preskupe sa malom tolerancijom, jer se za 1E moze pazariti cca par stotina komada "obicnih".

Malo posle zanimacije sa merenjem nije tesko i tako ih tacno upariti, a i ostane posle visak za druge projekte Wink

Inace imam oznake za neke "kandidate" sa fenomenalnim karakteristikama, npr TMK107SD472JA-T of firme Taiyo Yuden (generalno ta serija).

Opaki kondenzatori sa ultra-low distortion. Probao u nekom mojim SDR spravama (u kolu integratora na freq 0-100kHz) i primetno (po spektrogramima) su cak bolji od NP0/C0G klasika.

Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)