Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
približno idealno predpojačalo:
#21
Hvala @Ariton, smetnuo sam s uma Draganovo resenje.

Ovaj uredjaj koji je Braca postavio deluje zanimljiv jer upravljas celim audio spektrom po karakteristici loudnes kontrole ali uz pomoc potova sto je lakse nego kod Draganove seme gde se kondenzatorima definisu krive niskih i visokih.

Opet, zasto izbegavanje (ako tako mogu da kazem) klasicnih pasivnih mreza sve te kontrole kad se i kod aktivnih kola pasivnim elementima namestaju karakteristike kontrola?


U prilogu je sema za pojacalo Revox A78 (klasicno starinsko Hi-Fi integralno pojacalo) koje ima pasivne ton i laudnes kontrole. Ovo je samo primer, postoji sijaset pojacala za ozbiljnije namene koje imaju slicne kontrole.

Reply
#22
Kod Draganovog rešenja se otpornicima i kondenzatorima koje je naveo utiče na oblik krive, a potenciometrom P1 se onda ide od nule (ravan propusni opseg) do 100% (maksimalni efekat).
Prema tome, C2, C3, R17 i R18 su parametri koji se biraju na početku - u principu, svako može imati svoju karakteristiku, po želji.
Reply
#23
Postoji i Ambler tonska kontrola koja koristi opamp u invertujućoj konfiguraciji gde se jednim potom istovremeno smanjuje bas i pojačavaju visoki, ili obrnuto. To je jako jednostavno za gradnju, zahteva malo komponenti. To je tonska kontrola koju koriste QUAD predpojačala i koju oni nazivaju "Tilt" (nagib).

Ipak mislim da je još uvek najoptimalnije rešenje, koje može da se izvede sa lin potovima i standardnim opampovima Baxandall tonska kontrola.
Reply
#24
TB1 preamp ima preklopnik kojim se u jednom polozaju ukljucuje aktivni loudness koji izdize basove i visoke, a u drugom polozaju preamp ima linearno pojacanje. Koristi se obican logaritamski potenciomer za jacinu bez dodatnog izvoda. Postoje dve grane povratne sprege u neinvertujucem spoju OP-a. Jedna grana je obican otpornicki razdelnik kojim se odredjuje linearno pojacanje kola.  Druga grana je pojednostavljena boja tona bez podesavanja potenciomerima. Moguce je da se izaberu nivoi i frekvencije izdizanja koje odgovaraju konkretnom audio sistemu tako da dodatna boja tona nije ni potrebna.

APEXaudio.MileSlakovic
Reply
#25
Po mom mišljenju, potreba za izdizanjem visokih praktično ne postoji - kod digitalnih izvora oni teže da budu neprijatni, a kod ploča se pojačava šum.
Kao što sam već napomenuo, Fletecher-Munson-ov dijagram nije simetričan - krive visokih se s porastom SPL paralalelno pomeraju i zato ne vidim potrebu da im se pri tom pomaže, a kod dubokih tonova je "Loudness-om" potrebno pratiti njihov tok.
Zbog toga "Loudness" i boja tona ne predstavljaju istu stvar.

Pozdrav
Reply
#26
Slazem se zato na semi TB1 sa datim vrednostima elemenata prakticno su samo niski tonovi izdignuti.
APEXaudio.MileSlakovic
Reply
#27
Mile, simulirao sam TB1 i vidim da je izdizanje niskih oko 10dB u odnosu na 800Hz (v. prilog).
Teorijski, to bi bila korektura za neki niži nivo slušanja, što zavisi od ostatka sistema, akustike sobe i ličnog doživljaja.
Visoki su izdignuti za 3dB@10kHz, što je za moje uši previše (kod mene bi to bilo -3dB), ali to je stvar ukusa.

Što se tiče šeme, verovatno je KOMITART pri precrtavanju napravio grešku: kondenzator C2 bi morao da bude iza R2 da bi funkcionisao kao EMI filter.
I jedno pitanje: u napajanju su otpornici od 100R, a nema keramičkih za dekuplažu - postoji li neki poseban razlog za takvu topologiju?

Pozdrav
Reply
#28
Kod nas ljudi uglavnom imaju male sobe i zvučnike blizu zida. Najčešći problem nije nedostatak basa nego previše koloracija u tom delu fr. odziva. Kod takvih koloracija neminovno se stiče utisak da nedostaju visoki tonovi, jer basovi i srednji maskiraju visoke. Takođe, u kućnim uslovima se najčešće sluša u tzv. mid-fieldingu, na rastojanju od 2-3m između zvučnika i slušaoca. Kod mid fieldinga dolazi obavezno da slabljenja visokih tonova. To se lako može videti kod merenja zvučnika na rastojanju od 1m u gluvoj sobi i kod merenja u običnoj sobi na većem rastojanju od kutije. Uvek postoji opadanje visokih tonova kod slušanja u mid fieldingu, i zvuk postaje taman i mutan. To je lepo objašnjeno u Handbuch der Lautsprechertechnik od Dr. Fridemanna Hausdorfa. On je napravio analogiju sa zvukom groma. Kada je grom bliz slušaoca on ima jaku visokotonsku komponentu (prasak), a kad je grom daleko onda se čuju samo basovi. To je zato što vazduh daleko više apsorbuje visoke tonove od dubokih. Sve što se više odmakneš od zvučnika, imaćeš sve veće slabljenje visokih tonova.

Najbolje je imati Baxandall tonske kontrole koje omogućavaju da se i visoki i niski tonovi mogu i redukovati i pojačati.
Reply
#29
(05-29-2020, 09:58 AM)Braca Wrote: Visoki su izdignuti za 3dB@10kHz, što je za moje uši previše (kod mene bi to bilo -3dB), ali to je stvar ukusa.

Ili stvar ukusa ili ti i dalje imas sluh dostojan 12-godisnjaka ? Smile
Reply
#30
Bilo bi lepo da imam takav sluh, ali je stvarnost da je negde oko 11kHz kraj Sad .
Međutim, to obaranje visokih koje redovno primenjujem ima uticaj na deo do te granice, a njega dobro čujem i imam potrebu da ga blago slabim.
Kod snimaka simfonijske muzike gde violine, po mom mišljenju, nisu dobro snimljene, u tom delu čujem izobličenja koja mi smetaju.
Reply
#31
(05-29-2020, 09:58 AM)Braca Wrote: Mile, simulirao sam TB1 i vidim da je izdizanje niskih oko 10dB u odnosu na 800Hz (v. prilog).
Teorijski, to bi bila korektura za neki niži nivo slušanja, što zavisi od ostatka sistema, akustike sobe i ličnog doživljaja.
Visoki su izdignuti za 3dB@10kHz, što je za moje uši previše (kod mene bi to bilo -3dB), ali to je stvar ukusa.

Što se tiče šeme, verovatno je KOMITART pri precrtavanju napravio grešku: kondenzator C2 bi morao da bude iza R2 da bi funkcionisao kao EMI filter.
I jedno pitanje: u napajanju su otpornici od 100R, a nema keramičkih za dekuplažu - postoji li neki poseban razlog za takvu topologiju?

Pozdrav
Krenuo sam sa TB1, a dosao do TB10 sto verovatno nije kraj kad se krene u korekciju boje tona... ideja je da signal prolazi kroz jedan OP amp u neinvertujucem spoju. Izdizanje niskih za 10dB, a visokih za 3dB je na osnovu slusnog testa najprihvatljiviji kompromis pri tihom slusanju, korekcija se iskljucuje pri glasnom slusanju. Meni licno nista ispod TB10 ne odgovara.
C2 jeste pogresno nacrtan, ali kako je na ulazu potenciomer za jacinu C2 ima ispred 50k oma prema ulaznom signalu cak i kada je potenciomer u srednjem polozaju. Keramicke 100nF obicno lemim sa donje strane stampe paralelno sa 100uF...
APEXaudio.MileSlakovic
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)