Malo niže gdje si kopirao slike iz DS, stoji ti PIN functions:
(V–) pin4 Negative (lowest) power supply
(V+) pin7 Positive (highest) power supply
Takodjer na strani 6 pod 7.3 Racommanded operating conditions ima se za Single supply i za Dual Supply priporučene vrednosti napona.
Single supply ti je onda {+V i GND}, znači pin 4 je taj koji se spaja na LOWEST power supply, u tom primeru GND
08-08-2019, 03:03 PM (This post was last modified: 08-08-2019, 03:08 PM by ronovar.)
UPDATE:
- precrtani "+" dio napajanja u EAGLE
- na ulazu za referentni napon zamjenjena 1N4148 sa LED RED (3mm)
- dodano ulazno "peglanje" napona sa RCRC (potiskivajne smetnji na nižim frekvencijama koje dolaze iz AC utičnice), dakle tu nebih koristio L jer negušimo Radio i Satelitske Frekvencije
- na gate ulaznog MOSFETA dodani elektrolit 1000uF/50V jer Nichicon FW nema tu vrijednost koja je na originalnoj shemi (820uF), sad dali koristiti 2x470uF spojeni u paralelu zbog manjeg ESR-a i duplog kapaciteta ili korisiti jedan 1000uF/50V...što bi bilo bolje? Napon od 50V je odabran zato što imamo na ulazu poslije dioda cca 35V.
- na OPAMP za decouling dodani 1uF/63V MKT (B32520C0105K000) ili mora mali elektrolit od 1uF/50V?
- na glavni hladnjak SK481 mislim staviti IRF610 i BD140
ŠTO DODATI?
- na izlazu nema MBR1100 koja bi štitila od kratkog spoja
- nije ucrtani remote sense na shemi pa ako moze ucrtati ga jer neznam gdje spojiti pošto imamo LM4040A20
- dioda + zenerica za brzo punjenje konda nevidim na shemi (ono što se spomenulo da se napon podigne za cca 3sec)
PITANJA:
- dali odgovara na ulazu RCRC umjesto choke? Nekako mi je RCRC zgodniji a i već imam nacrtani PCB za ulazni dio
- dali diode u greatzu mogu izdžati izlazni maximum SHUNT-a sa 200mA@24VDC? Mislim na shemi MBR1100
-LED1 tu nije neki referentni napon, nego zatreba nam pad napona da bi polarizirali gate mosfeta i počeli puniti
zatrebamo zapravo tih (po unošenju šuma) element, pa tako LED (odabrati HLMP6000) https://si.farnell.com/broadcom-limited/...t=hlmp6000
-1000uF/50V NichiconFW bit če OK, 820uF u simulaciji je postavljen jer jih imam na lageru, pa zato...
tu netreba juriti za ultra low ESR, bit če dovoljan jedan gore odabran bulk elkos.
-1uF MKT je odličan izbor, a može elkos, može Tantal...
-Na hladnjak Q1 i Q4 izolovani, a hladnjak spojiti na GND
Dodati:
-na izlazu staviti diodu (MBR1100 OK),
ona je inače tu, da štiti od negativnih spikva na izlazu,
a ponajviše kad se stavi na izlaz neki uredjaj koji več ima svoj napon, i prikačimo ga slučajno invertovano!!!
-1uF paralelno ka LM4040 2V0 (tu može i 2V5 ako je lakše dobavljiv)
-ucrtat ču dodatno pravi RemoteSense, da jih možemo dodatno spojiti pravo na kleme opterečenja
-Zenerku+diodicu sam opustio, smanjio sam dobro naponski divider sa trimmpotom (sad imamo oko 4mA skroz divider)
pa je i StartUP skoro toliko brz kao sa zenerkom+diodicom (razlika je cca 1sec za Uout 24V)
-RCRC odgovara, može naravno uguran i CMC...
-MBR1100 je tipična schotky za 1A, podnese repetitive peakove do 2A i Surge/Inrush struje (non-repetitive) do skoro 50A
Tako da sa tih max 200mA (kod KS) radiče "mrtve-ladne", osim kratkotrajno kod StartUPa imat čemo tih Inrush struja nešto večih, ranga do 6Apeak/kratkotrajno!!!
-možda ču zamijeniti R11 1K2 sa FET CCSom! (J113 + otpornik)
OK ja ću pričekati dok se ne upotpuni shema kad se bude imalo vremena (još nije jesen pa se ne mora u vinograd )
Svaka modifikacija će dobro doći ako doprinosi performansama SHUNT-a, a JFET i ostalo nije problem sada dok se crta shema i pridružuju footprintevi pa zato pitam "zašto", "zato" da se shema upotpuni i onda da se malo "mozga" u PCB-u.
LED dioda sa gornjeg linka ću je staviti, a za RC(R+L)C sam mislio ako ko želi tu kombinaciju na postojeću RCRC da samo na drugi R oko otpornika namota zračnu zavojnicu nekoliko nH i zalemi otpornik time bi se dobilo RC(R+L)C tako da nemoram ništa da diram na PCB oko RCRC koji je već nacrtani.
08-08-2019, 04:39 PM (This post was last modified: 08-08-2019, 04:40 PM by Dragan100.)
(08-08-2019, 04:28 PM)ronovar Wrote: LED dioda sa gornjeg linka ću je staviti, a za RC(R+L)C sam mislio ako ko želi tu kombinaciju na postojeću RCRC da samo na drugi R oko otpornika namota zračnu zavojnicu nekoliko nH i zalemi otpornik time bi se dobilo RC(R+L)C tako da nemoram ništa da diram na PCB oko RCRC koji je već nacrtani.
Pa nije tek tako bilo koju zavojnicu staviti, par nH (oko otpornika možda sa 10 zavoja dobijemo oko 500nH -- 1uH) neče se ni vidjeti u performansama, a to je skoro induktivnost (u nH) via po PCBju...
CMC je specifičan a i vrednost sam naveo 1mH (a može i više) i motano na toroidnoj jezgri za što manje rasipanja...
OK, vidjet ću na kraju za CMC, gledao sam danas malo i ako se razmakne zadnji elektrolit+blok malo gore i udesno, bilo bi mjesta za CMC.
- u međuvremenu sam nacrtao hladnjak i postavio ga da bude na PCB tako da sa donje strane se šarafe M3 šarafi u razmaku od 37,5mm (jer je dužina hladnjaka 50mm).
- time se dobija da je hladnjak pričvršćen sa donje strane PCB-a a rebra hladnjaka su sa van PCB-a i tako se hlade (da ne griju PCB previše jer nekvih 30-50C nije baš malo za PCB).
- na sredini će ići OPAMP-i, izlaz će ostati isti sa dva elektrolita i dva blok kondenzatora kao i remote sensing...dakle samo se mjenja sredina pločice, nadam se da je tako OK.
- PCB layout je samo prikaz montaze hladnjaka kako sam zamislio pa da se vidi jeli tako OK? Inače je to sve sa Active Servo PSU samo se preuređuje u sredini.
- te dali je dosta samo na jednom padu hladnjaka spajanje na GND ili mora na oba pada GND da se spoji hladnjak?
- pošto je hladnjak masivan dali su dovoljne dvije M3 rupe ili da dodam još jednu u sredini da nebude PCB "opterećen" previše sa dva pada M3?
UPDATE SCHEMATIC:
- trebalo bi još dodati i 100nF na C6(220uF) da blokira smetnje (tako je i kod Active Servo PSU)
- R6(390R) zamjeniti sa JFET-om kako je predloženo tako da imamo konstatni napon (Vref LED) i konstatnu struju (JFET CSS)
- dodati na izlazu remote sensing (sa otpornicima kao što je kod Active Servo PSU)
- Z1 (BZX84C15) bih stavio dvije ili tri zenerice u seriju jer se sa višim naponom ima zenerica veći temperaturni drift, male vrijednosti nemaju...ili možda izbjeći zenericu i staviti sa tranzistorom PN spoj, pa odabrati nekvi tranzistor u TO92 kucistu, mislim da bi tako bilo bolje zbog temp. stabilizacije a i tranzistor u PN spoju je tiši nego zenerica.
- kod DeNoisera (nećemo ga ovdje koristiti) vidio sam na veliko forumu da su koristili boostraping sa elektrolitom i da su se performanse značajno poboljšale (vuklo se sa izlazng kolektora na ulaz ADJ LM317 pa pošto nemamo ovdje LM317 vidjeti dali se može implementirati bootstrap i dali doprinosi performansama, jer cijena jednog elektrolita je zanemariva ako se dobije više za malo para)
- LM4040A20 sam odabrao u TO92 kucistu jer ce samo OPAMP-i biti u SMD, pošto se ide na TH verziju PCB-a
- te naravno kreće se dalje kad se sredi schematic sa svim izmjenama i dopunama zakona
08-09-2019, 03:58 PM (This post was last modified: 08-09-2019, 04:01 PM by Dragan100.)
Ako budeš koristio mere PCBja i RCRC filtraciju od ActiveServoa, onda pusti RCRC, netreba uguravati još CMC!
Hladnjak je dovoljno pričvrstiti sa dva M3 vijka ispod PCBja, hladnjak je dodatno pričvrščen i nogicama Mosfeta TO220
i nogicama Shunt BJTja TO126, jeste da ova dva neče puno držati, ali če dodatno stabilizirati hladnjak.
GND na hladnjak dovoljno na jednom mestu, može naravno hladnjak da se spoji i na neki drugi potencial niske impedance, +OUT ili -OUT...,
tada voditi računa kod montaže PSUja u kutije/uredjaje, da se ne dotakne hladnjak!!!
Grijanje hladnjaka u modu konstantnog izlaznog napona CVM (tu če raditi najverovatnije sav svoj životni vek ili exploataciju)
imat čemo kod Vin = 35V, Vout = 24V i cca Iout =100mA izlazne potrošnje, sa I_limit = 220mA:
Vlastita potrošnja PSUja = (napajanje ICja cca 2mA max po DS OPA189 + 4mA naponski divider + 5mA adaptive bias mosfeta + 30mA Shunt regulator) =
cca max 40 - - 45mA što nam predstavlja zapravo i Bleeder izlaza PSUja
5mA adaptive biasa mosfeta zapravo neide skroz mosfet, pa zato ga ni ne grejemo tim biasem :-)
Mosfet nam znači term disipira sa {Vin - Vout}*{I_PSU + Iout} = {35V-24V}*{40mA + 100mA} = 1,55W
Shunt BJT ima Uce skoro Vout = 24V i limitiran je strujom cca 30mA, term disipira = {Vout*I_shunt} = 24V*30mA = 0,75W
Skupa jih stavljamo na hladnjak i u normalnom režimu rada CVM disipirat če oko 2,3 - 2,5W
Theta hladnjaka je 4,4°C/W (ili °K/W , tu imamo absolutnu razliku 1°C ili 1°K što ispada isto!!!) i opterečen sa 2,3W termike
pridobit če oko 4,4°C/W*2,3W = +10,12°C razlike od okoline ili ambienta, gdje imamo od prilike 25°C
znači hladnjak če nam biti na oko 35°C
U režimu CCM sa max izlazne struje , naš limit je 220mA
imat čemo disipacije samo mosfeta (u CCM modu skroz Shunt BJT ne teče skoro nikakva struja - ispod uA)
={Vin - Vout_CCM}*I_limit = ...
Vout_CCM može varirati od postavljenih 24V Vout (tek da smo prešli u mod CCM) pa sve do kratkog spoja od OV izlaznog napona
tako da čemo imati max disipaciju kod OV izlaznog napona i max I_limit
={35V - 0V}*220mA = cca max 7,7W (to nam je max moguča disipacija mosfeta!)
Hladnjak če se od onih prije izračunatih oko 35°C zagrijat na:
=4,4°C/W*7,7W = +34°C, znači hladnjak če nam biti u KS na oko 25°C + 34°C = cca 60°C
10nF je dodan u zadnjoj shemi, koji je paralelno 10R+220uF
JFET i LED tu kod biasiranja Mosfeta još uvijek simuliram, vidječu još šta najbolje odgovara!
RemoteSensing nije tako jednostavan za aplicirati kao kod ActivServoa,
ako je dovoljno Sensing izlaznih klema PSUja, onda OK,
ali ako hočemo dodatne RemoteSensing da bi nadgledavali tačan napon na udaljenom potrošaču, bit če nešto više nego samo dva elementiča,
pa se odmah pojavi pitanje "Dali to uopšte zatreba?"
Zenerica kod mosfeta 15V, u normalnom režimu rada ne radi ništa!!!,
tu je za sigurnost samog mosfeta, da ne prekoračimo njegov napon Ugs više od 15V!
U normalnom režimu rada to jest u modu konstantnog izlaznog napona ili struje CVMode, CCMode,
pa i kod KratkogSpoja - KS je samo teška verzija CCM...
imat čemo Ugs mosfeta ranga 4 -- 5Vmax!
LM4040 može biti 2V0 ili 2V5, kojeg se lakše nabavlja, TO92 OK
08-09-2019, 08:42 PM (This post was last modified: 08-09-2019, 11:17 PM by ronovar.)
Odlicno...jos bi dodao na izlaz bleeder (led + otpornik)...znam da namne treba bleeder jer ga vec imamo...ali da se ima indikacija LED za V+ i V- to je jedini razlog.
I dodati jos na schematic ako moze Remote Sense...naravno jednostavna verzija sa otpornicima da nadgledava izlazne kleme...tj jednostavnija izvedba Remote Sense sklopa.
Na izlaz MBR1100 kao sto se vec opisalo gore njenu funkciju.
Inace svidja mi se to sto se izbacila LED dioda i JFET...ovo mi djeluje kao jwdnostavnije rjesenje...a vidim da za current limiter imamo manje jefan otpornik i bjt...super je to.
Također, ako sam dobro simulirao PSSR Vout na 24VDC@100mA opterećenja na 1kHz je -250dB? Ako jest ovo je onda extra....tako malo elemenata i jednostavna shema, ali je majstorski utrimovana.
08-10-2019, 10:38 AM (This post was last modified: 08-10-2019, 10:40 AM by Dragan100.)
OK @ronovar :-)
-indikacija izlaznog napona LEDicom
-dodana dioda na izlaz MBR1100, jer jih imaš na lageru...inače može i 1N400x
-RemoteSensing jednostavno napravljen sa 3pin Jumperom,
pa se bira po potrebi nadgledavanje izlaznih klema ili nadgledavanje klema potrošača
kod struja ranga 100mA i sa upredenim kabličima cca 30cm do nekog predpojačala...itd do nekog laganog potrošača 50mA - - 150mA,
kabliči koji imaju svaki i do 100mR, imat čemo razliku napona od nekih desetak milivolti! mereno na klemama PSUja ili klemama udaljenog potrošača
Zato kažem jer uopšte ima smisla taj RemoteSense, PSRR bez RS i mereno na udaljenom potrošaču bit če ratlika možda u 1dB !
OK, sad imamo taj 3pin Jumper pa možemo birati... :-)
Dodao sam i graf PSRR/freq sada sa RCRC filtracijom
08-10-2019, 10:48 AM (This post was last modified: 08-10-2019, 10:56 AM by ronovar.)
Ostala je još kurikularna diskucija o RemoteSense
Koliko bi zakomplicirao pravi RemoteSense Shemu? Ako je do 10 elemenata mislim da bi se ga moglo ugurati na PCB jer za toliko elemenata još mjesta bi se našlo, a ako ne onda proširit PCB druge mi nema.
Razlog zašto bih volio pravi RemoteSense kao kod ActiveServo PSU je te prirode kad npr:
1. imaš na jedan PSU spojen preamp i equilizer, i još pokoji potrošać da je za preamp onda preko RemoteSense neovisno o opterećenju napon uvijek +/-24VDC, jer će drugi potrošaći imati mali pad napona uslijed strujnog vučenja sa PSU-a.
2. ako neko bude koristio PSU na A-Class Preampu(Headampu), svi znamo da pri maximalnom opterećenju (nisko ohmske slušalice), volume skoro na max, da napon bude zakucan preko RemoteSense na +/-24VDC da ne pada ovisno o opterećenju.
Dakle ako nije problem(i vrijeme dozvoljava), dali se može dodati pravi RemoteSense u schematic i ima li potrebe? Ja sam gore iznio svoje razmišljanje pa ako to nema smisla onda može ostati ovako kako se napisalo u gornjem postu
P.S: PSRR je odličan, izvan mog očekivanja u pozitivnom smislu..očekivao sam da bude oko -200dB ali samo teoretski, a ovo je jakoo blizu,,,ono što mi je zanimljivo (a nisam očekivao) je da porastom frekvencije PSSR se poboljšava pa mi nikako nije jasno zašto je to tako(meni odgovara! ), recimo na 1MHz ima PSRR odokativno oko -265dB dok na 100Hz je nekih -195dB...mislio sam da sa porastom frekvencije PSSR pada.
Zanima me na što utjeće izlazna impendancija....to me zanima čisto teoretski...dojma sam da na to utječe šum poluvodiča (BD140 koji radi strujno pojačanje) i kvaliteta OPAMP-a...odličan je no očekivao sam malo bolji Zout jer se ipak radi o Shuntu.
Startup time da postigne zeljeni napon je 2,5sec što je OK, za mirnu stabilizaciju mu zatreba još oko 7,5sec što je ukupno 10sec....kako se startup time odnosi ako bi se stavila zenerica+1N4148? Malo mi izgleda puno ali ovo je samo pitanje dali moze bolje, ali i ovako je dobro.
08-10-2019, 01:09 PM (This post was last modified: 08-10-2019, 02:42 PM by Dragan100.)
To i jest pravi RemoteSense RS. Samo je specifičan zbog topologije {Error Opamp+Shunt REG}
Tu imamo Sensing:
+DC (naponski divider) i Gnd_DC (tamo se oslanja naponska referenca LM4040 i divider),
+AC (C//(R+C) i Gnd_AC (tamo se oslanja divider)
sa skupa biasem oko 5mA, dodavanjem jednostavno dva otpornika, pa Force i RemoteSense preko njih, premaknut čemo i radnu tačku (dividera).
Zatrebala bi dva otpornika u tačnom razmerju kao razmerje dividera na + ulaz opampa!!!
Ili promeniti jednostavnu i efikasnu topologiju {Error Opamp+Shunt REG}.
1. Na onaj sklop gdje imaš spojen RS, tu, baš na tom mestu!, če održavati "zakucan" napon sve u mogučnostima PSUja,
ako su nam konekcije od PSUja do tog sklopa gdje imamo povezan RS, nešto tanje, RS skupa sa NFBjem oko opampa iskompenzirat če tu razliku tako,
da čemo imati na klamama PSUja iskompenzirani napon tako, da čemo na klemama potrošača (tamo imamo i RS) imati tačan napon kojeg smo podesili.
Sad druge sprave povezujemo takodjer na kleme PSUja, ali tu nemamo više zadatih +/-Uout,
trebali bi jih zapravo vezati od te sprave sa RS pa dalje...
2. mislim da ovim gornjim odgovaram i na ovu tačku
PSRR probaj simulirati bez ulaznog RCRC filtra
-videčeš porast (prema +, manji PSRR) PSRR-ja prema višim freq,
to je normalno jer se i OLG opampa tako ponaša, imamo manji i manji OLG kako višamo freq (U DS je taj OLG/freq graf)
i NFB je sve "krača i krača" prema visokim freq (zaliha GAIN-a se nam postepeno smanjuje prema visokim freq)
pa ne uspije više korigirati errore!
RCRC LP filter je II.reda pa ima i takvu krivu slabljenja/freq, što se kasnije sumira slabljenju PSUja.
-200dB slabljenje?
-3dB je kad imaš upola manji napon
-6dB raspoloviš ono od prije, 1/4
...
-200dB je nekih {1+66}*(-3dB) i raspolavljamo toliko puta originalnu informaciju ...dobijemo neke "besmislene cifre" nalik {x.yz *10^(-20)}
a pošto imamo =10^(db/20)
jo to onda "tek" {z.yx*10^(-10)}
Izlazna imedanca/freq se takodjer direktno manifestira sa OLG error opampa u ovoj topologiji,
shunt BJT je samo izvršitelj onog šta mu master opamp naredi, jasno je da treba imati i freq izvrstan BJT ako hočemo dobre rezultate na višim freq.
Šum poluvodiča, pa i drugih elementa odrazi se na sveukupni izlazni šum, kojeg takodjer nadgledava error opamp,
i šta nije u DC domeni popravlja sve u svojim mogučnostima (OLG i direktno NFB), čak i sopstveni izlazni šum (opampa),
jasno sa nekim time delay-em, koji je sve veči prema visokim freq...
StartUP do 90% podiže se vrlo brzo, vidi se (u simulaciji) mali "glič" kad se napon izlaza podigne iznad nekih 2,5V
(simulacijsko je u macrou OPA189 ugradjena definicija na kojim naponima počinje raditi izlaz)
to je tada kad nastupi rad izlaza opampa i počinje regulisati Shunt BJT (do tada neaktivan).
Kasnije iz 90% pa do 99,99% zatreba mu manje od 5sec...
Bias struja naponskog dividera, direktno puni kond 220uF (pomogne i input bias struja opampa sa tih nekoliko pA :-)),
povečao sam več prije tu bias struju na nekih 4-5mA, tako da su otpale {zenerica +diodica},
jer i sa njima je StartUp bio podjednako brz, graf StartUP-a se tek za dlaku promenio!
Svejedno možeš jih ugurat u shematik i odraditi StartUP, tako češ biti 100% siguran!
Pokušaj snimiti sa osciloskopom (Single mode) StartUP nekog drugog PSUja, pogledaj i u kakvu komercialnu spravu,
kako se podiže napon nekog stabilisanog napajanja...nekog profi predpojačala, DAKa...
08-10-2019, 02:29 PM (This post was last modified: 08-10-2019, 02:41 PM by Dragan100.)
(08-10-2019, 01:09 PM)Dragan100 Wrote: -200dB slabljenje?
-3dB je kad imaš upola manji napon
-6dB raspoloviš ono od prije, 1/4
...
-200dB je nekih {1+66}*(-3dB) i raspolavljamo toliko puta originalnu informaciju ...dobijemo neke "besmislene cifre" nalik {x.yz *10^(-20)}
a pošto imamo =10^(db/20)
jo to onda "tek" {z.yx*10^(-10)}
Ovo me posječa o nagradi u zrnima žita,
ima se polje šahovnice 8*8, na prvo polje dajemo 1 zrno (neka je karikirano teško 1miligram)
i na svako sljedeče polje poduplira se broj zrna prijašnjeg polja...znači stavljamo 2 zrna na drugo polje, 4 na 3 polje...itd
na 64 polju imat čemo (2^63) zrna ili sve skupa (2^64 - 1) zrna na svim poljima... ili cca 18,4Tkg žita
ako bi recimo imali neko razmerje napona te težine u kg,
tih 18,4T(V/V) ili 18,4*10^15(V/V) , predstavljalo bi nam to "tek" = 20log(18,4T) = 325dB
Ovako malo razonode sa "intermezzom" brojke i logaritmi...:-)
naime več je 100dB ogromnao, pa sad po 3dB malo-pomalo dodajemo (podupliramo za prijašnju vrednost) brzo se nakupe enormne vrednosti!
:-)
08-10-2019, 02:45 PM (This post was last modified: 08-10-2019, 02:48 PM by ronovar.)
Odlična je usporedba za zrnima žita....sad mi je mnogo jasnije
Nisam se javio jer evo tek sam sada dovršio precrtavanje "+" napajanja u EAGLE, (ostane mi još provjera), pa onda večeras (poslije nogometa) precrtati "-" napajanje, pa provjera i onda postavljanje sheme jel "OK" precrtana komplet grešaka i u ponedeljak startanje sa PCB.
Znam da svakih -3dB se šum duplo smanjuje, negdje sam pročitao da je -126dB nivo rezidentnog šuma (šum koji ljudsko uho čuje), i vjerojatno se mnogi članovi foruma pitaju zašto se projektuje ovako extremno kvaliteta PSU, kad je i Active Servo PSU dovoljan za RIAA preampove.
Odgovor je vrlo jednostavan, cijena izrade materijala za ovaj PSU je više manje isti kao i za Active Servo PSU, ali sa puuno boljim performansama (PSSR -195dB naspram -115dB Active Servo PSU, to je znači 26x manji šum!)....neznam koji uređaj traži tako nizak šum(možda DAC?), ali cilj je bio i odlično je shema skockana izvuči maximum za cijenu dijelova iz navedene topologije SHUNT regulatora i vjerujem da daje više nego se uložilo u njega).
Sad je na meni red da se sredi PCB i onda može na testiranje, no tu je još dug put i drago mi je da je brojač ove teme svakim danom sve veći (znači da imamo u pozadini članove koji sa zadovoljstvom prate ovu temu
P.S: kratkospojnik za RemoteSense tu stavim jumper kao na matičnim pločama pa da se samo sa jumperom prespoji ili se imalo u vidu nešto drugo? Ja sam mislio nešto ovako: https://cdn.sparkfun.com//assets/parts/2...4-04-L.jpg
Promjenio sam nekoliko komponenti da dobijem -24VDC i dobijam konstantno -30,12VDC na izlazu....pa ako moze korekcija da mogu da kompletiram shemu u EAGLE.
Simetriju sa POS regulatorom treba ispoštovati:
-P-mosfet S-D okrenuti
Kod simetrije lako promenimo Ntip u Ptip, dvopole (diode, zenerice, reference...) jednostavno okrenemo,
opampove lako stavljamo na napajanje (GND kao (+), -V kao (-) napajanje)...itd
a šta čemo napraviti sa aktivnim elementima za koje nemamo NEG variantu?
Tu baš TLVH431 (1,24V ref)?
-napon inače nadgledava izmedju Anode i Adj pina, kad dostižemo napon reference onda postane katoda aktivna prema anodi!
Ucrtano imaš da nadgledava napon izmedju Gata i Sourca (sad tebi izmedju Gata i Draina)
pa če "431 držati mosfet podosta zatvoren sa rezultatom vrlo niskog izlaznog napona PSUja!
Probaj maknuti "431 u prvom koraku, pa podesi izlazni napon na -24V sa nekih 100mA potrošnje PSUja.
Priložio sam shemu sa "431 (koja neradi ništa) da ji vidiš rad...
Najverovatnije čemo se vratiti ka BJT strujnom limitatoru, sa nešto slabije preciznosti limitacije!
-limitirati počinje recimo na nekih 200mA
-krtak spoj KS na izlazu imat če max nekih 250mA
Da na taj TL431HV sam i mislio prije u simulaciji, jer pored izlaznog napona "+" referenca nije nikako voljela "-" referencu...Ova gore shema radi ali dosta limitira izlazni napon i nekako mi čudno radi u transient simulaciji....pa je bolje odustati od TL431HV ili na "-" strani invertirati "-" napon za referencu na "+" ali mislim da to bi samo nepotrebno zakompliciralo shemu i nebi to bilo to.
Kako se i reklo mislim da je bolje da se koristi BJT strujni limitator (NPN/PNP), pa ako može komplet shema sa "+" i "-" napajanje da ja krivo nešto ne precrtam pa da kasnije onda bude problema kod prvog uključivanja....ili neko drugo rješenje za strujni limitator da se dobiju istu vrhunske performanse kao sa TL431HV...svejedno ono što je jednostavno, brzo i pouzdano...
)