Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Кеф Р300 мерења и симулације
#41
Касно синоћ смо мало мерили одзив да видимо поклапа ли се са симулацијом у условима у којима су сим фајлови направљени. Постоји неки благи тилт ка високим фреквенцијама (област од 8-12KHz) који може да буде и производ хладноће - синоћ је било око 6 степени кад смо радили мерења. Уколико је одзив горе реалан, значи да треба за неких 1,5-2dB утишати високи што ћу заправо утврдити слушањем кући. Зато без даљег одлагања:

На оси:



На и ван осе 10 и 20 степени



На и ван осе до 45 степени



Рад на скретници је што се мене тиче завршен па ћу остатак зиме провести слушајући музику и у фином подешавању на ухо. Како год, мислим да се ова тема неће скоро појавити на листи са новим постовима Smile
Reply
#42
Pih, izgleda da je sledeći post stigao mnogo pre nego što sam očekivao.

Sređen nivo visokotonca i premereno. 

[Image: yyhylpO.gif]


Merenja do 0-80 stepeni van ose po horizontali. Visoki drži direktivnost kao smrt babu. Iskakanje od 2dB na 8KHz je proizvod difrakcije pa ga neću tretirati - da se upegla na toj jednoj osi na kojoj se nikada neće slušati muzika, mora da se pokvari odziv po svim ostalim osama. Jasno je da teram mak na konac ali zašto da ne kad mogu. Razlika u odnosu na poslednju datu skretnicu je u tome što je serijski otpornik na visokotoncu 2 oma. Za razliku od mene koji se igram ovim trosistemcem, moj kum se takođe igra jednim od popularnijih dvosistemskih modela Kef zvučnika i moram priznati da su mu rezultati još linearniji od ovih. Čekam da uradimo probno slušanje A/B da vidimo čuje li se uopšte razlika između +/-0,75dB u odnosu na +/-1dB

Ako se pogledaju sadašnja merenja i uporede sa prošlim, vidi se da je na prošlim merenjima od 900-1100Hz postojalo malo izdizanje, a njega sada nema. Mala tolerancija prilikom sklapanja koliko je povoljna akustički toliko predstavlja problem za montažu. Ukrasni prsten koji predstavlja prelaz sa membrane koaksijalnog zvučnika na prednju stranicu kutije se skoro dodiruje sa vešanjem srednjetonca - skoro ali se ne dodiruje. To je jako povoljno jer svaki otvor na putu zvuka degradira i stvara difrakciju. Zato je u poslednjoj iteraciji R serije Kef odlučio da se pozabavi "shadow flare-om" koji je takođe ukrasna maska sa istom funkcijom kao i kod R300 samo što je šira i prati krivu membrane srednjetonca do ivice kutije. Elem, odlučim da se malo pozabavim centriranjem srednjetonske jedinice u kutiji i premerim - nema problema. Ne kažem da bi se to uopšte čulo u muzici (ja ga ne čujem na sweep-u) ali više volim kad premerim pa nema.
Reply
#43
Sad vidim da nisam okačio šemu skretnice. 

Uprošćena:



Ostvarena:



Da se podsetimo, to otprilike ovako izgleda

 
Reply
#44
Zna li neko dobrog majstora (nisam vernik ali se prekrstim svaki put kada ja ili neko drugi izgovori ovo jer je "dobar majstor" postao urbana legenda) koji bi mogao da ispolira Kef-ove ?

Kutije su kod mene stigle sa ubijenom ivicom. To izgleda ovako:

 


Elem, trebalo je da ih odnesem na farbanje ali je postalo jasno da na tom mestu nema šanse da do farbanja zaista dođe. Ostajem dakle da crnim piano finišem za koji mogu da kažem da ga baš ne volim - ako se sad obriše, posle pola sata opet prašina, pogled ostaje na njemu itd. 

Očistio sam to mesto gde je ubijeno i popravio ga tečnim poliuretanom. Dvokomponentni poliuretan Smooth Cast 300 sam pomešao sa So Strong crnim tonerom. Ispalo je prilično dobro jer je tečna plastika prilično viskozna pa je neverovatno dobro popunila sve rupice i "zavarila" materijal. Pod prstom se sada ne primećuje gde je bilo oštećenje, a sada bih voleo da se to ispolira. Sutra idem da kupim brusne papire za polirku od 1000, 1500 i 2000. Posle toga bi neko stručan trebalo da preće za 3m pastama za poliranje. Mogao bih možda i to ali me stvarno mrzi pa bih voleo da platim da to neko uradi.

Slikao bih kako je ispalo ali ne može noću piano finiš da se slika pa bog.
Reply
#45
U Kralja Aleksandra (ex Bul. revolucije) u srednjem delu mislim negde oko Djeram pijace je nekada radio majstor za opravku i reparaciju harmonika. Meni je davnih dana i bila neka ideja da male zvucnike presvucem tom masom (zagreje se i razvlaci, oblikuje). Naravno da sam odustao ali eto ti ideje ko raspolaze pravom opremom za fino poliranje.
Reply
#46
Provjerit ću postoji li i dalje.

Hvala ti Niče - Vidikovac ti kliče (:
Reply
#47
Svaki ozbiljniji auto limar i lakirer ima opremu za to, plus imaju sad one finoće pasta za poliranje sa nekim velikim ciframa, reda 5000 pa naviše Smile Moj drugar je sa tim radio, no je previše okupiran...
Reply
#48
I moj kum radi sa tim ali slaba vajda kad to niko neće da radi. Na kraju opet dođem na -uradi sam-
Reply
#49
Bio mi danas drugi kum skoro ceo dan. Naradismo se ali smo pustili Kef R300 u pogon. Ja sam insistirao da ostanu u delovima dok ne regulišem pomenuto oštećenje jer znam da ukoliko bi ih sklopio i spakovao skretnice unutra, nikada ne bih regulisao estetiku.

Zvučnici su crni pijano finiš - meni najomraženiji iz više razloga. Neverovatno teško ga je postići, a još teže održavati. Bukvalno jelenskom kožom moram da ih brišem, a mogu na svakih pola sata bez problema. O otiscima ne bih, dovoljno je da mladunci budu 10 minuta u sobi i zvučnici izgledaju kao da su ispali iz filma Veštica iz Blera.

Pasta, vosak i crna tinta u jednom pakovanju od 250ml nemačkog proizvođača Sonomax je rešilo problem. Uz Makita polirku, sunđer za poliranje i nekoliko sati rada. Nakon poliranja nekoliko sati je trajala ugradnja drajvera i skretnice u kutije. Što zbog pažljivosti da ih ne oštetimo, što zbog zavrzlame žica iz duplih ulaznih konektora te odvojenih skretnica za bas i srednje-visokotonski deo.

Poslušali smo muziku nekih pola sata i ovako premoreni (pored toga se pripremala i slava) ne nađosmo grešku u zvuku - za sada.

Srećan Sv. Nikola. Sutra se seče kolač, pali sveća, dolaze gosti, a bogami će se slušati i džez Smile
Reply
#50
Merenje sa mesta slušanja. Bordo desni, plava levi. To je otprilike jednakostranični trougao sa oko 1,8-2m udaljenosti od svakog zvučnika, 6dB smoothing, za to služi (: 



Podeok po amplitudi je 2dB.
Reply
#51
Neki komentar glede merenja u postu iznad - nisu apsolutno bez problema. Na niskim frekvencijama je odziv sa većim varijacijama ali isto tako se potrefilo da tamo gde je pik jednog, bude dip drugog zvučnika pa bas zvuči prilično ravno i ujednačeno. Od 150-280Hz bih voleo da je ravnije tj. da je glasnije bar za 3dB i tu će se radovi u budućnosti odvijati laganim tretmanima sobe. Ovo ostalo se, neskromno mogu reći, meri po JUS-u. Zvučnike koji se tako mere uglavnom pokreću interna pojačala i DSP procesori te je još impozantnije kad se shvati da je u pitanju pasivna skretnica. Bilo kako bilo, dolazimo do poente priče zašto su quasi-anechoic merenja neophodna za pravljenje skretnice (jer su glavne poštapalice da taj zvučnik neće raditi u gluvoj sobi nego u nekoj realnoj sobi) jer sada kada znam da je zvučnik maksimalno linearan, sve greške koje se uočavaju su proizvod prostora i optimizacije mesta slušanja i pozicije zvučnika u sobi pa se natenane jedan po jedan mogu rešavati. Gejted merenje u ovom stadijumu više ne služi ničemu.

Malo sam još čitao na temu onoga što ljudi pišu glede zvuka tvrdih membrana i mekih membrana - pošto sam svoj utisak i zaključak doneo, hajde da vidim kako je to kod drugih. Osnovna zamerka jeste da zvučnici napravljeni sa drajverima koji koriste tvrde membrane (tvrdo presovani papir, metal, keramika itd.) zvuče previše detaljno. Ovo me je zateklo u čudu - kako ikada može da bude previše detalja ako su oni na snimku ? Razumem da nekada može da postoji neki pik u frekventnom odzivu na nekoj frekvenciji pa da ističe taj deo i smeta, ali ako to nije slučaj i sve je linearno - onda to "previše detalja" prelazi zapravo u onoliko detalja koliko snimak isporučuje u sistem. Zvučnici mekih membrana u direktnom poređenju (skoro sve vrste plastike, meko presovani papir i za visokotonce tekstil) malo zaoble zvuk, upiju sami deo detalja pa su i zvučnici "forgiving" prema snimcima. Meni je to za neko neobavezno slušanje prihvatljivo, ali ne mogu analitično da slušam na takvim zvučnicima jer ne čujem sve ili bar ne kako bi trebalo. 

Ovako doteran Kef R300 je definitivno najdetaljniji, najotvoreniji i istovremeno najneutralniji celokupan zvuk koji sam ikada slušao. To ne znači da nema boljih zvučnika, to znači da ovi zvučnici pozicionirani tu gde jesu u mom setup-u i na mojoj elektronici daju zvuk kakav nisam nigde slušao. Da, kompresioni drajveri mogu da budu još detaljniji ali ne idu dovoljno visoko niti dovoljno nisko i maltene je nemoguće pronaći direct radiator srednjetonce koji mogu da im priđu po "brzini"? pa se ta razlika u zvuku (prelazak sa direct radiator na zvukovod ili hornu) jasno čuje. Da bi nešto sviralo mikrodetalje bolje od ovoga, moralo bi da bude hornloaded mnogo niže, a takvih sistema je malo, veliki su i skupi - a sve tri stvari za većinu korisnika zvuka predstavljaju prepreku. Posle određenog vremena slušanja muzike na ovim i ovakvim zvučnicima istina polako ali sigurno promalja svoju ružnu glavu. Jako veliki broj snimaka je neopevano đubre. To nekada dovodi do razočarenja i dosade prilikom slušanja. Tako je na određenim pesmama znalo da bude na prezentaciji Kii Three zvučnika u Holidej Inu na kojoj sam ostao oko pola sata da bih sačekao bar dve dobro snimljene pesme kako bi zvučnici pokazali šta mogu. Kad je snimak sjajan, zvuči sjajno. Kada nije, primoran si da smanjuješ (jer je neko mnogo pojačao srednje ili visoke u postprodukciji) ili da pojačavaš (jer je neko iste utišao). 

Sve to dovodi do realne potrebe za ekvilizacijom neke vrste. Da li će biti preklopnici sa dve-tri vrste atenuacije na srednjem i visokom (tipa +1.5dB, 0dB,-1.5dB) ili u digitalnoj formi, videću. Pozabaviću se tim pitanjem podrobnije sada kad je najveći deo posla završen. Dalje, ovo definitivno nisu zvučnici za svakoga. Ljudi su skloni stvaranju navika u svim sferama života te ako je neko slušao nekakav zvuk pola života ili u detinjstvu, takav zvuk će odneti prevagu nad tehnički ispravnim zbog sentimenta. Ko želi da čuje nešto zaslađeno i začinjeno, ovo ga neće zadovoljiti. Ovi zvučnici su muzikalni, tvrdi, meki, otvoreni, zatvoreni, detaljni ili mutavi onoliko koliko je to elektronika iza njih, a snimak iza elektronike. Hoću reći, ko ne voli monitorski zvuk i da čuje sve, a nije sve što se čuje sa snimaka istovremeno i lepo za slušanje ali je nedvojbeno tu, ne treba da ulazi u priču sa Kef zvučnicima i modifikacijom istih.
Reply
#52
To sa "previše detalja" je takodje stalna tema i u raspravama o elektronskom delu lanca za reprodukciju.
Teza je da povećanje linearnosti i snižavanje šuma kvari zvuk, odn. da elektroniku za reprodukciju muzike ne treba praviti kao što se prave merni pojačavači, mada još niko nije rekao gde je granica (THD, sastav spektra izobličenja, itd.) od koje to kvarenje zvuka počinje.

Ja isto smatram da dobar deo problema leži u snimcima koje slušamo, odn. onima koji se koriste za testiranje. Taj stav zasnivam na dugom iskustvu u slušanju klasične muzike, uživo i iz "konzervi".
Po mom mišljenju, drugi bitan faktor je da digitalni deo obrade signala još nije dostigao zrelost vrhunske analogne tehnike. B. Putzeys je pre više godina na jednom AES "Master class" kritikovao ASRC čipove gde se zbog grešaka u tajmingu "violine razmazuju po celom spektru". Melem na moju ranu, jer upravo je to ono što prvo čujem na mediokretski uradjenim snimcima.

Čestitam na odlično obavljenom poslu!

Pozdrav
Reply
#53
Hvala na postu Braco.

Valjda je to suština, da zvučnici postanu toliko transparentni da ne prođe ni jedna greška elektronike neopaženo. Ima li neki "whitepaper" na tu temu gde bi se mogle videti osnovne premise za i protiv "preniskih" izobličenja kod pojačavača ? Meni, laički naravno, to ne deluje intuitivno. To je za mene novitet jer se sećam da se jedno vreme (80-90te) išlo na jako niska izobličenja pojačavača ali im je zvuk manjkao, mislio sam da je to bilo zato što su drugi delovi i sklopovi bili zapostavljeni po cenu postizanja najnižih mogućih izobličenja. 

Klasična muzika ugrubo čini možda petinu do četvrtinu onoga što puštam za svoje uživanje. Problem sa istom, što se mene tiče, jeste što je veliki dinamički raspon pa je uglavnom slušam noću kada mogu da čujem najtiše deonice, a da najglasnije ne budu preglasne. Ako to pokušam u toku dana, pošto živim u zgradi pored prometne ulice, dok pojačam da najtiši tonovi budu čujni, ume opasno glasno da zazvuči muzika kada se dođe do zahtevnije deonice.

Šta bi, po tvom mišljenju, bila vrhunska analogna sprava za kućnu upotrebu u funkciji reprodukcije/izvora ?
Reply
#54
Koliko je meni poznato, nema ni "bele knjige", a ni dokaza izvedenih na način kako funkcioniše nauka, o korelaciji izmedju linearnosti i niskog šuma elektronike i subjektivnog nalaza o kvalitetu zvuka.
Da podsetim, naučni metod zahteva da se hipoteza koju je neko izneo i dokazao u svom okruženju (laboratoriji, stanu, itd.) opiše do detalja dovoljnih da osoba koja razume materiju može da ponovi eksperiment i dodje do istih rezultata.
Problem je u tome što se merenje izvršeno na nekom sklopu pod odredjenim uslovima može ponoviti bilo gde pod istim uslovima i dati iste rezultate (unutar greške merenja), a subjektivni osećaj je, jel'te, subjektivan i kao takav kompleksan i moguće neponovljiv. I zato postoje ta dva tabora (objektivisti i subjektivisti) medju kojima vlada ratno stanje od kada se sa običnih radioaparata prešlo na namenske sisteme za reprodukciju zvuka.
Zadnja epizoda tog sukoba odvijala se pre par meseci na diyaudio.com na temi "John Curl's Blowtorch...III" (naravno, kao n-ta repriza, ta tema (thread) je trenutno u trećem serijalu, jer su prva dva već "odklipovala" na granici od 10000 stranica) i završila se, kao i ranije, nerešeno - do sledećeg nastavka.
Bilo je tu svega, od tvrdih stavova obe strane, pozivanja na kvantne efekte u kablovima i uredjajima (nemoguće je sve nabrojati), pa do direktnih uvreda i brisanja priloga od strane moderatora. Izmedju ostalog, tu je bio i član foruma koji uporno tvrdi da istovetne (svi bitovi isti) kopije jednog snimka zvuče drugačije, a ima on i neku masu koju kada stavi pored USB kabla, zvuk se poboljšava, vino u flaši postaje pitkije, itd.
Pojavila se i jedna interesantna hipoteza o tome da tranzijentne pojave u signalima (sva muzika je tranzijentnog karaktera) izazivaju modulaciju šuma, odn. da analogni šum nije konstantan i da se menja u prisustvu kompleksnih signala, što sinusni test ne može da otkrije. Bilo je i predloga kako bi se taj efekat možda mogao izazvati pod kontrolisanim uslovima, ali se zbog loše atmosfere u diskusiji nije daleko odmaklo. Doduše, Scott Wurcer je obećao da će to pogledati u novoj godini jer trenutno živi u nekom provizorijumu, pa nema pravih mogućnosti za rad.

Da ne dužim, povod za ovu diskusiju je moj  komentar o tvojim merenjima, bolje rečeno o pristupu da napraviš zvučnike koji će signal koji u njih ulazi minimalno promeniti u datim okolnostima, koji se zasniva upravo na naučnom postupku. To je pristup koji i sam zastupam u elektronici - tokom cele karijere bavio sam se, manje ili više intenzivno, merenjima i uvek gledao da postignem maksimum tačnosti u datim okolnostima. Za sada ne vidim razlog zašto to ne bi važilo i za audio uredjaje, mada takodje prihvatam mišljenja da standardni set merenja (šum, THD, IMD, din. opseg) možda treba da se proširi. Na žalost, nema konkretnih predloga niti istraživanja u tom pravcu, osim višetonskog testa, ali za sada bez ubedljivih rezultata.

Što se tiče pitanja o vrhunskoj analognoj spravi za kućnu reprodukciju, nerado preporučujem konkretne uredjaje i radije govorim o kriterijumima koje oni treba da ispune. Konkretno, te kriterijume ispunjava  moj standardni preamp BP LA Vol. 5 u dve verzije (analogni pot i koračni atenuator) koji imaju THD i šum na granici danas mogućeg sa opampovima (THD ispod -120dB). RIAA preamp je istog ranga (na svom polju), a snagaš je Hypex UCD180HG. Oko ovog poslednjeg sam imao sekiraciju jer je relativno brzo izašao nCore400 sa THD nižim za 20dB od prethodnika, ali tu želju neću moći da ispunim.
Jedino što nisam sam sastavio (pored zvučnika) je digitalni izvor zvuka - Oppo HD105D, u trenutku lansiranja DAC s najnižim šumom i THD.

Ono što po svojim kriterijumima smatram apsolutnim vrhom je linija Mola-Mola. Citiram iz njihovog prospekta: "Mola-Mola embodies the idea that once you've removed everything that
isn't the music, what remains is the music". Sa izuzetkom poj. snage, sva analogna elektronika i DAC imaju istu specifikaciju - THD i IMD ispod -150dB. Meni nije poznata ni jedna druga elektronika koja ovoj može da pridje na manje od 20dB razlike, a kod DAC-a je razlika još veća.

Pozdrav
Reply
#55
O tuđe subjektivne utiske u nekontrolisanim uslovima sam se opekao dovoljan broj puta. Testove sa subjektivnom percepcijom su apsolvirali u Harmanu Flojd Tul i Šon Oliv. Oni su među prvima, ako ne i prvi, izašli sa algoritmom koji ima korelaciju preko 0.9 kojim su sa tolikom verovatnoćom mogli da odrede koji će se zvučnici najviše svideti ljudima, a na osnovu seta danas nam poznatih merenja. Istraživanje su radili sa ljudima kojima je proveren sluh da bi se videlo da li imaju oštećenje sluha (jer oni koji imaju oštećenje sluha preko 20% na nekoj frekvenciji nisu davali statistički pouzdane rezultate). U pitanju su ljudi oba pola, svih starosnih dobi. Slepi testovi sa 4 zvučnika te ocenjivanje i ređanje po preferenciji.

Dakle, napravljeni su pomaci da se objektivizuje subjektivni osećaj kvaliteta zvuka:

http://seanolive.blogspot.com/2008/12/pa...r.html?m=1

Jako cenim kad može da se "vidi" koji je to uređaj koji je tehnički najispravniji ili jedan od njih.

Hvala još jednom.

Glede tehničke ispravnosti, ovo je poslednji sweep koji sam napravio kad sam rekao da je dosta pipkanja skretnice:

Reply
#56
Poznat mi je njihov rad, knjigu imam odavno.

I tu je suština: primenom standardnih metoda naučno-istraživačkog rada došlo se do ubedljivih statističkih korelacija. Interesantno je, medjutim, da je Harman jedina firma koja je investirala u tu vrstu fundamentalnog istraživanja (koliko je meni poznato). Ostali se i dalje oslanjaju na marketing i časopise.

U elektronici nije bilo tako temeljnih studija i zato na tom polju ima svega i svačega. Za ilustraciju, John Curl je svojevremeno posle negativnih komentara jednog recenzenta iz "Stereophile" izbacio iz svog novog preampa opampove - "design by reviewer".

Pozdrav
Reply
#57
Dobro je što je iko uradio takvo istraživanje jer je kompanijama uglavnom cilj da se što manje zna o tome šta rade. Samim tim što su napravili takvo istraživanje, rezultati istog su krenuli da se prelivaju na druge proizvođače. Upravo je Kef, o kom ova tema i jeste, u novoj seriji dao merenja na spinorami za sve R modele - što je standard koji pokušavaju da uvedu Flojd Tul i Šon Oliv. Pdf na linku u postu 40 ove teme. Osim JBL/Revel, Neumann i Gedlee zvučnika ne znam ni za jednu firmu koja daje takav uvid u rad zvučnika koje prodaje, a upravo je spinorama ta koja ima izuzetno visoku korelaciju sa kvalitetom zvuka. To bi svaki proizvođač trebalo da prikaže da bih uopšte razmatrao da kupujem njihov zvučnik.
Reply
#58
(12-24-2018, 07:00 PM)Braca Wrote: ...snagaš je Hypex UCD180HG. Oko ovog poslednjeg sam imao sekiraciju jer je relativno brzo izašao nCore400 sa THD nižim za 20dB od prethodnika, ali tu želju neću moći da ispunim...

Je li neumesno ako pitam - što ?

Meni su zanimljiva -Hypex Fusion plate- pojačala. To je suštinski ono što se nalazi u Kii. Recimo FA123 ima 2x125W za bas i srednji (ili dva midbasa) i 1x100W za visoki. Na ploči se takođe nalazi i DSP i DAC. Sve se odvija u digitalnom domenu, a žice sa izlaza pojačala direktno na zvučnik. Sve to za 330 evra od nove godine (do tada je 299). Za 660 evra (dva FA123) + drvenarija + drajveri po želji, se dobija sistem vrhunskih performansi. Dakle DSP, DAC i pojačalo i jednom uređaju koji se može (a ne mora) ušrafiti direktno u zvučnu kutiju.

https://www.hypex.nl/product/fusionamp-fa123/154

Ovakvi uređaji, po mom mišljenju, u najvećoj meri obesmišljavaju pravljenje/kupovinu dvokanalnog pojačala i maltretiranje pasivnom skretnicom. Neki sledeći zvučnici, ako uopšte budem opet pravio nešto ozbiljno poput ovog Kefa, će biti sa FA123. Vrlo je lako moglo da se desi da baš ovi zvučnici dobiju dva ova pojačala, a da li će se to desiti zavisilo je samo od toga da li ću uspeti da upeglam frekventni odziv bolje od +/-1dB po opsegu pasivnom skretnicom. Da nisam uspeo, uradio bih to Fjužn pojačalima.

Sad, pošto sam zadovoljan postignutim rezultatima, čitam i gledam koliko su ljudi zadovoljni Fjužn pojačalima, čitam utiske o zvuku i neke od gremlina koji se i dalje pojavjuju jer je sve sveže.
Reply
#59
Kii Three zvucnik ima 6 pojacala ukupne snage 1500W te 6 D/A konvertora po kutiji. To nisu moduli koje nude u slobodnoj prodaji. Isto je sa nCore: za obicne ljudove nudi se nCore400, za OEM proizvodjace nCore500.

Nego, uzivaj sa KEF-ovima ovako upeglanim, pa da im sledece godine umesto stalaka, donji deo naraste u 3-4 bass jedinice. Po kutiji, naravno Smile
Reply
#60
Nije bukvalno to što je u Kii3 ali tehnologija je ista - sve nCore samo skalirano prema potrebama. Ni Kii3 nema najsnažnije i ujedno najbolje nCore module koje Hypex pravi jer nema potrebe. Meni su nuđeni preko PP na jednom od foruma na kojima pišem, moduli nCore NC1200 za veoma poštenu cifru imajući u vidu performanse ali mi se nije ulazilo u to. Nikada neću imati potrebe za tolikom snagom, a ako se nekim čudom, uprkos malim šansama, to i desi - pa naći će se šta tad bude in Smile Kod Kii3 je sve u balansu i stavili su onoliko pojačavačke snage koliko je neophodno.

U Hypex FA503 ima 1100W (2x500W i 1x100W za visokotonac) i tri DA konvertora na plate ampu za 3 kanala - pored DSP naravno. Kome treba više snage, ima smisla ali meni je i onih 125W po drajveru mnogo.

Glede bas stalka - više se razmišljam u pravcu kompresionih subova uredno raspoređenih po sobi zarad ravnomernijeg odziva na niskim frekvencijama.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)