Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Gramofon DIY complete :)
(12-15-2019, 10:57 PM)Jevrem Wrote: AlexM65 nadji Ivicu Zlatara iz Sombora, pre 30 gpdina je napravio par gramofona koji se i dan danas vrte a imali su taljir 30kg

Poznat mi čovek...Hvala ! 
Inače, dobio sam ponudu iz BG za Poliamid P6  fi-300/150mm = skoro 15.000 din. Tek da znate ako nekog interesuje.
Reply
Sve plastike se prodaju po masi kg-kp. Ko se bavi obradom ili maloprodajom moze proda potrebnu dimenziju.-
i u BiH je cijena slicna.-
pOz
Reply
Samo za Aleksa: I po težini i generalno vrlo interesantno, ideje i njihove realizacije:

Reply
S plocom i mattom ravno 25 kilograma!
pOz
Reply
Besmisleno samo sa lezajem, bez magnetne podrske tolikoj tezini.
Ogroman pritisak na mesto oslonca prouzrokuje ogroman sum.
Ne razmatram upotrebnu besmislenost takvog plinta...nalik odlasku na pijac tenkom Smile
Reply
Poliamid ako dobro računam je 130 eura pa obrada još toliko pa bronca puta dva pa osovina i tako dođosmo da cijene od desetak hiljada eura u trgovini za ovakav primjerak poput mog. A ja da tražim hiljadu za njega reklo bi pola audiofila da sam poludio. Sa gramofonima je sve skupo, tko to ne vjeruje neka proba...... Smile

https://forum.yu3ma.net/thread-1615-post...l#pid76323
Reply
Nisam ja ništa kriv, Aleks izrazio želju za teškim plintom diskom i ja nađoh po želji, baš težak Smile
Reply
Društvo, cenim ja Vaš trud ali mislim da me niste dobro razumeli. Smile
Tanjir, NE mora nužno težiti 20-30 Kg. Rekao sam samo da to za mene NIJE tehnički problem, ladno odradio već probu...
Težina zavisi od upotrebljenog i dostupnog materijala. Preskupi, poliamid ako je crn, ajd još Bože pomozi ali beli ( mesarski ) je grozan. Kako da ga kombinujem sa hromom, drvetom, bilo čim a da skupa liči na nešto ? Aluminium je pravi ali takođe preskup. Liveni granit je fora ali ima sličnu specif. težinu kao liveno gvožđe, samo što je LIVENO GVOŽĐE daleko JEFTINIJE, lako se obrađuje, zgodno za poliranje, hromiranje itd.
To su neka moja razmišljavanja Smile
Osovina i sve oko nje padaju na teret čuvene mašinske radionice, koja - ako je dobra za BMW i sl.od 30.000 eu biće i za moju osovinku.
Cene su nešto relativno...ne kupujem sve po radnjama i ne plaćam sve ni kešom ni punu cenu jer i ja njima vredim neku paru..
Vaša iskustva i saveti mi puno znače i HVALA još jednom. Sve fotkam i ako ne poludim do kraja, prezentovaću Vam jednom.
Reply
Imenjace,
Nemoj da cekas da poludis nego koristi ovu temu i kaci slike jer ima nas koji smo takodje u proceau izrade pa mozda nesto naucimo od tebe na vreme.
Reply
Photo 
Geneza jednog DC motorića sa enkoderom iz VHS rekordera... 
Prečnik remenica el.mot. = 6mm druga, gonjena =  150mm. Rezultat = okrenuo 20 Kg tanjir.
Ovo je PROBNA varijanta, sve je još podložno doradama.
Sl. Br. 2 = funkcionalni distancer od 1/2 glave kamkordera
Sl. Br. 3 = Kućište ležajastarijeg  HDD
Poslednje tri fotke predstavljaju "ispitni sto"

https://youtu.be/vE9aWIVsJK0


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
Odlicnoooo Big Grin
Reply
Postoji li način na koji bi se napravljenom gramofonu mogli izmeriti parametri i da se napravi specifikacija ?

Kako se kod gramofona u samogradnji zna da je napravljen dobro - izuzev subjektivnog utiska ?
Reply
good point!
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
Za potpuno merenje potrebna je test ploča, dobra zvučnica i RIAA pretpojačalo odličnog kvaliteta (po šumu i linearnosti).
Ostalo se podrazumeva - zvučna kartica i softver.
Ponešto može da se odradi i bez test ploče: šum i brum na izlazu iz preampa u miru i pri obrtanju gramofona, a iz spektralne analize sopstvena mehanička buka kako je oseća zvučnica, a može eventualno da se izvuče i varijacija broja obrtaja.

Pozdrav
Reply
Gramofon je ubedljivo najzahtevniji čitač zapisa, ali zato neverovatno zahvalan kad se sve odradi vrhunski.
Jednostavno, sa vrhunskog gramofona (i ostatka sistema naravno) iz muzike teče osećaj "života", bez sterilnosti i jako blizak našim analognim i nesavršenim čulima.

Šta god neko slušao pre toga i ma koliko to bilo dobro i ma koliko koštalo, kada prvi put čuje vrhunski gramofon sa vrhunskom pločom (usklađen sa ostatkom sistema), ne može da ne ostane zinutih usta i zapanjen osećajem.
To je recimo ravno iznenađenju, od razlike slušanja snimka hemonda sa lesli efektom, i istog tog hemonda sa originalnim lesli efektom, ali uživo.
Ili možda crkvenih orgulja sa snimka ili uživo.

I pored svih svojih nesavršenosti, vrhunski gramofon ponudi razliku kao kad ispijate piće u nekoj omiljenoj i zadimljenoj kafani, sa svim usputnim mirisima i ukusima, umesto u nekom metal-staklo objektu, ili možda u apoteci :-)

Bio bi zanimljiv i još jedan test:

- pustiti snimak sa nekog drugog izvora (na primer svip sinusa od kraja do kraja opsega), nekom većom glasnoćom, a na gramofonu utvrditi koliko toga se kroz prostor i mehaniku preslušava u gramofon.

Na taj način se može utvrditi, da li i u kojoj meri, postoji mogućnost neočekivane povratne veze od zvučnika.

Povratna veza, poslata vibracijama kroz vazduh i (ili) podlogu, sve je samo nije linearna.
Naravno, poput bilo koje druge povratne veze, umiksovaće se i uticaće na konačni sadržaj.

Pošto gramofon (a i sama ploča) ima velike izložene površine, one istovremeno budu i mikrofon i "seizmograf" :-), stoga je to redak deo audio sistema čijoj se mehanici i opštem prigušenju svega i svačega mora posvetiti vanredna pažnja.
Osim izuzetno zahtevne mehanike je takođe vrlo poželjan jako zahtevan poklopac, posebno kod malo glasnijeg slušanja...
Reply
Svatko tko misli napraviti gramofon treba prije toga barem godinu dana proučavati kako gramofon radi i što je tu bitno. Pretpostavka je i da ima neko prethodno znanje iz modeliranja konstrukcija, geometrije, statike, dinamike, posebno u području vibracija i oscilacija, elektronike, akustike, a poslije je sve lako pa i mjeriti. Smile

P.S. samo da još da dodam da se sa ozbiljnim zvučnicama dobiju i neka njena njerenja pa je i to osnov za daljnju usporedbu.
Reply
Najbolji gramofonski zvuk sam slušao kod Graua (do tada me nije baš interesovala analogija) koji ima Kuzma Stabi&Stogi kombinaciju. Imao je, sada već čuveni, bajadera tanjir (kombinacija aluminijuma i akrila u slojevima slične debljine kao kod multipleks ploče). Prvo je pustio album Daft Punk - Random access memories da se malo razmrda sistem. U određenom trenutku prešao je i na bosanske sevdalinke, mislim baš ova ploča. Mislim da je tada svašta nešto bilo u sistemu: Kenjalov gramofonski pretpojačavač, Šolajin TVC, step-ap trafoi itd. ali je sve to u kompletu zvučalo bezobrazno dobro na Oris Swing zvučnicima pogonjenim Tatićevim lampaškim monoblokovima. 

Sledeći put kad sam imao sličan utisak kao kod Graua jeste kod svog kuma. Pustio je muziku sa Lenka (78-ica) i neko gramofonsko pretpojačalo u samogradnji. Slušali smo na Beyma 15K200/Fostex FE126en kombinaciji, pogonjeno F5 pojačalom. 

Zaintrigiran, okrenuo sam se našima koji su radili gramofone. Ježio sam se kada sam gledao koliko se Štajn namučio i na kraju ipak nije uspeo da napravi ništa od svog gramofona. Uvek mi je bila sumnjiva ideja gde posle nekog vremena moraš da skidaš tanjir i kontrolišeš ležaj/kuglicu na kom se okreće. Ako je pojedena čelična kuglica, kakav li je bio rumble (tutnjava?) i šta se sve prenosilo na tanjir, a time i na zvučnicu.
Reply
Štajn se najvise zezao oko linearne rucice, tj njene funkcionalnosti zbog losih linearnih lezajeva. Celicna kuglica se resava tako sto se koristi keramicka umesto nje Big Grin
Ispod keramicke kuglice ide plocica od POMa. Sve se da resiti.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)