11-08-2016, 06:04 PM
Došao sam do kraja s podešavanjima na stolu.
Priloženi oscilogram pokazuje situaciju posle podešavanja dubine ponora filtera promenom vrednosti otpora R1 sa šeme iz priloga 98. Pošto promena tog otpora malo menja i karakterističnu frekvenciju ponora, morao sam da podešavam i oscilator, ali vrlo malo.
Pošto je odnos RMS vrednosti pobude i odziva filtera slučajno jednak odnosu osetljivosti dva kanala (1mV prema 10V), lako se vidi da je potiskivanje osnovne učestanosti oko 80dB, što je za konkretne uslovie merenja odličan rezultat.
Za primenu pri merenju THD slabljenje bi trebalo da bude još veće i nadam se da će posle ugradnje u kutiju i definitivnog podešavanja biti nešto bolje. Moja hipoteza je da postoji parazitni prenos s ulaza na izlaz, a pošto su ta dva signala u fazi nije moguće odvojiti "pile od kokoši".
Medjutim, realna granica atenuacije je odredjena tolernacijom ugradjenih delova, koja u mom slučaju iznosi 1% za kondenzatore i 0,1% za otpornike. Stvarna tolerancija kondenzatora je bolja od 1% jer su tri kondenzatora od po 10nF realizovana paralenim povezivanjem po 10 kondenzatora od 1nF, ali se slabljenje konkretnog filtra na bazi tih vrednosti ne može odrediti teorijskim putem bez poznavanja vrednosti svih elemenata s tačnošću od bar 0.01%.
Za one koji se ne bave merenjima možda da napomenem (sa zakašnjenjem) zašto sve ovo radim.
Na forumu imamo par uredjaja sa izvanredno niskim izobličenjima (nadam se da će ih biti još) i znam da sam sa tehnikom koju imam došao do granice, odn. da je potpuno moguće da je, na primer, BP preamp po THD i šumu bolji od moje audio kartice. Granica merenja THD se može pomeriti tako što se osnovni signal eliminiše a reziduum (izobličenja) onda pojača tako da dodje u naponski opseg kartice gde je tačnost merenja optimalna. U principu, svaki ADC ima konstantnu apsolutnu grešku, pa što je niža vrednost napona koji konvertuje time je veća relativna greška, odn. sopstveno "izobličenje".
Inače, tako su konstruisani i profesionalni uredjaji jer kako bi inače ApSys mogao da meri tako niska izobličenja koristeći Cirrus-ov ADC, koji ne spada u vrhunske.
Drugi razlog je da mi je pri merenjima uvek bio poseban izazov da dostignem granicu mogućeg u datim uslovima, i to me još uvek nije napustilo.
Pozdrav
Priloženi oscilogram pokazuje situaciju posle podešavanja dubine ponora filtera promenom vrednosti otpora R1 sa šeme iz priloga 98. Pošto promena tog otpora malo menja i karakterističnu frekvenciju ponora, morao sam da podešavam i oscilator, ali vrlo malo.
Pošto je odnos RMS vrednosti pobude i odziva filtera slučajno jednak odnosu osetljivosti dva kanala (1mV prema 10V), lako se vidi da je potiskivanje osnovne učestanosti oko 80dB, što je za konkretne uslovie merenja odličan rezultat.
Za primenu pri merenju THD slabljenje bi trebalo da bude još veće i nadam se da će posle ugradnje u kutiju i definitivnog podešavanja biti nešto bolje. Moja hipoteza je da postoji parazitni prenos s ulaza na izlaz, a pošto su ta dva signala u fazi nije moguće odvojiti "pile od kokoši".
Medjutim, realna granica atenuacije je odredjena tolernacijom ugradjenih delova, koja u mom slučaju iznosi 1% za kondenzatore i 0,1% za otpornike. Stvarna tolerancija kondenzatora je bolja od 1% jer su tri kondenzatora od po 10nF realizovana paralenim povezivanjem po 10 kondenzatora od 1nF, ali se slabljenje konkretnog filtra na bazi tih vrednosti ne može odrediti teorijskim putem bez poznavanja vrednosti svih elemenata s tačnošću od bar 0.01%.
Za one koji se ne bave merenjima možda da napomenem (sa zakašnjenjem) zašto sve ovo radim.
Na forumu imamo par uredjaja sa izvanredno niskim izobličenjima (nadam se da će ih biti još) i znam da sam sa tehnikom koju imam došao do granice, odn. da je potpuno moguće da je, na primer, BP preamp po THD i šumu bolji od moje audio kartice. Granica merenja THD se može pomeriti tako što se osnovni signal eliminiše a reziduum (izobličenja) onda pojača tako da dodje u naponski opseg kartice gde je tačnost merenja optimalna. U principu, svaki ADC ima konstantnu apsolutnu grešku, pa što je niža vrednost napona koji konvertuje time je veća relativna greška, odn. sopstveno "izobličenje".
Inače, tako su konstruisani i profesionalni uredjaji jer kako bi inače ApSys mogao da meri tako niska izobličenja koristeći Cirrus-ov ADC, koji ne spada u vrhunske.
Drugi razlog je da mi je pri merenjima uvek bio poseban izazov da dostignem granicu mogućeg u datim uslovima, i to me još uvek nije napustilo.
Pozdrav