Zato su ovi alati "produktivni", skracuje vreme potrebno za razvoj, i ovde je bitno napomenuti da pricamo o ARM Cortex-A arhitekturi koje su zgodne za cross-compile sa x86 (X64).
ARM Cortex-M je slicna ali ipak razlicita arhitekura i ona moze samo sa simulatorima da se pokrece na x86 i da kazemo u sustini da nije predvidjeno da se tako pokrece.
Program preveden za Cortex-M mora da se pokrece na fizickom procesoru (MCU) sa dodadatim JTAG/SW kanalima za programiranje i debug.
I tu dolazimo do glavnog pitanja, da li da se "mucimo" sa low-level i MCU i limitiranim resursima i da svoje vreme trosimo da to napravimo ili da uzmemo Cortex-A sa Linux i da to "skockamo" brzinski i zavrsimo posao?
Ima naravno mesta gde MCU ne moze da se izbegne i ne treba ga izbegavati, treba ga upotrebiti tacno kada ima potrebe za specificnu stvar a sve ovo ostalo prebaciti na Linux i teraj do mile volje ...
---
PS: na primer za spomenutu masinu sa 4 RPi-a (4 touch ekrana sa razlicitim funkcijama) svima nama u ekipi je bilo mnogo jednostavnije da se uhvatimo ARM-a i gotovih RPi pocica bez obzira sto je na prvi pogled skuplja HW varijanta, zamisli samo da sam imao 4 MCU-a i da sam sve morao ponaosob da programiram/flesujem, da uskladim sa ostalim u mrezi, pa ja to mozda nikad nebi ni zavrsio, to bi mi pojelo vreme i ceo posao bi se prolongirao, pa PCB, pravi HW, ovo-ono, nije bilo sanse da izguram posao a da sam koristio Cortex-M umesto Cortex-A i na kraju je sve to kostalo manje i oduzelo manje vremena nego da sam se mucio sa MCU.
Imamo i MCU u masini, STM32F407 i on radi stvari zasta smo ga predvideli i kolega je radio na njemu nezavisno od ovih mojih stvari, samo smo se dogovorili oko protokola razmene podataka i to trenutno radi odlicno, zavrsili smo posao, oziveli smo masinu koju niko pre nas u predhodnih 7 godina nije mogao da zavrsi, prosle razne ekipe elektronicara i programera ... dok nisu nasli "ozbiljnu" ekipu
ARM Cortex-M je slicna ali ipak razlicita arhitekura i ona moze samo sa simulatorima da se pokrece na x86 i da kazemo u sustini da nije predvidjeno da se tako pokrece.
Program preveden za Cortex-M mora da se pokrece na fizickom procesoru (MCU) sa dodadatim JTAG/SW kanalima za programiranje i debug.
I tu dolazimo do glavnog pitanja, da li da se "mucimo" sa low-level i MCU i limitiranim resursima i da svoje vreme trosimo da to napravimo ili da uzmemo Cortex-A sa Linux i da to "skockamo" brzinski i zavrsimo posao?
Ima naravno mesta gde MCU ne moze da se izbegne i ne treba ga izbegavati, treba ga upotrebiti tacno kada ima potrebe za specificnu stvar a sve ovo ostalo prebaciti na Linux i teraj do mile volje ...
---
PS: na primer za spomenutu masinu sa 4 RPi-a (4 touch ekrana sa razlicitim funkcijama) svima nama u ekipi je bilo mnogo jednostavnije da se uhvatimo ARM-a i gotovih RPi pocica bez obzira sto je na prvi pogled skuplja HW varijanta, zamisli samo da sam imao 4 MCU-a i da sam sve morao ponaosob da programiram/flesujem, da uskladim sa ostalim u mrezi, pa ja to mozda nikad nebi ni zavrsio, to bi mi pojelo vreme i ceo posao bi se prolongirao, pa PCB, pravi HW, ovo-ono, nije bilo sanse da izguram posao a da sam koristio Cortex-M umesto Cortex-A i na kraju je sve to kostalo manje i oduzelo manje vremena nego da sam se mucio sa MCU.
Imamo i MCU u masini, STM32F407 i on radi stvari zasta smo ga predvideli i kolega je radio na njemu nezavisno od ovih mojih stvari, samo smo se dogovorili oko protokola razmene podataka i to trenutno radi odlicno, zavrsili smo posao, oziveli smo masinu koju niko pre nas u predhodnih 7 godina nije mogao da zavrsi, prosle razne ekipe elektronicara i programera ... dok nisu nasli "ozbiljnu" ekipu