(08-02-2017, 03:59 PM)Vlajko Wrote:(08-01-2017, 09:36 PM)mikikg Wrote: BTW2: Kako ce nuliranje da se radi?? To je vrlo vrlo nezgodna i problematicna tema!!! Neophodno je koristiti neke senzore, najverovatnije opticke koji imaju veoma dobru ponovljivost, bar 10x bolju nego sto je ocekivana preciznost masine.
Miki
Cesto se za nulovanja koriste alatke specijalno napravljene za to. Recimo kao sto imas kalibar za mikrometar, parce metala tacne mere.
To se radi da bi se masina dovela u mehanicku nulu, a onda se samo proglasi ta pozicija i za elektronsku nulu masine.
To mu dodje u stvari kalibracija.
Recimo ako se koriste servo motori, cesto se pusti motor da ide do kraja dok ne zvekne u granicnik, kad se to desi poraste struja motora , to se detektuje i to se uzme kao pocetna ili home pozicija.
Retko sam nailazio na senzore za proces nulovanja (ne mogu trenutno da se setim) uglavnom su to neki spijuni, bolcnovi, kalibri, crta-na-crtu itd.
(08-02-2017, 04:45 PM)vladd Wrote: To mi vise lici na bazdarenje. U slucaju masine, podesavanje.
Ovo su makaze za lim, i jednoznacna dimenzija, pomera se granicnik za lim, uvek pozitivna je dimenzija odrezanog komada. Jedna apsolutna mera, bez potrebe za relativnim odnosima. Nulovanje, kao posebna komanda za spoljnu manipulaciju brojacem bi samo tokom rada pravilo problem.
Potrebno je obezbediti da dimenzija odsecenog komada odgovara brojci na displeju, u milimetar recimo da bi bilo super.
Sve te mašine (NC makaze) koje sam video (a video sam ih baš mnogo), a koje imaju neke pozicionere ili elektronske brojače, imaju nulovanje.
Nekoliko sistema je u opticaju:
- vozi se osa do nekog najobičnijeg prekidača ili induktivnog senzora, po nailasku na njega se elektronski obeleži prednja ivica njegovog dejstva, potom osa promeni smer, skine se sa senzora i obeleži zadnju ivicu.
Kao referentna vrednost (relativna nula) se uzima jedna od tih ivica čim se anuliraju histerezis i termodilatacije tog senzora. Ponovljivost je dosta pristojna čak i sa senzorima prečnika npr. fi 18mm. Red veličine je +-0.1mm.
- preciznija opcija je kada se takođe koristi induktivni senzor ili prekidač za home poziciju, a po nailasku na njega osa nastavlja dalje dok ne "dohvati" ultra precizni indeks merne letve ili enkodera, indeks koji je praktično izlaz Z od merne naprave. Ta opcija postiže onoliku preciznost koju dopušta gradacija merne naprave i tolerancije u mehaničkim sistemima. Kod veoma stabilnih mašina u klimatizovanim uslovima se ostvaruje ispod jednog mikrometra pozicioniranja nule.
Ponavljam da apsolutni enkoderi veoma puno koštaju. Recimo, relativni rotacioni enkoder 2000 pulse (A, B, Z push pull out) je tipičnih oko 60-100 evra, dok je apsolutni enkoder takve vrste oko 600-1000 evra i pri tom ima bar 14 žica ili RS485 komunikaciju sa par hardverskih linija za brzi interrupt. Koristi se obično Grejov kod na izlazu, obično bar 14 ili više bita i u enkoderu postoji planetarni mehanizam koji može registrovati dovoljno krugova.
Retko ko ugrađuje apsolutne enkodere u mašine. Za tim ima potrebe jedino u situacijama gde se proces može prekinuti u sredn neke kritične faze gde se ne sme ni nazad ni napred, već se mora nastaviti tačno gde se stalo.
Takve potrebe su vrlo retke i onda apsolutni enkoder (ili takva merna letva) dobija smisao.
Postoje i merne letve jevtinijeg tipa. Potenciometarske merne letve, cenovnog reda 150-500 evra, sa tolerancijom šibera od oko 0,5%-1%. Takve jesu apsolutni čitači ali se vremenom habaju i zahtevaju dobar analogni front-end.
Postoje i ultrasonične, ratiometrijske, magnetostriktivne merne letve, koje šalju ultrazvučni impuls, nalik Hevisajdovom, koji se reflektuje od dve prepreke: magneta koji se kreće duž letve i kraja letve. Merenjem vremena refleksija, ima se uvek ukupna dužina letve i položaj pokretnog magneta. Takve se izrađuju sa rezolucijom od čak nekoliko mikrometara.
Njihova je prednost što su potpuno hermetične i mogu raditi u opasnim tečnostima. Inventor je Philips i prvi put su napravljene za potrebe tačnog merenja nivoa u velikim rezervoarima goriva i drugih opasnih materija.
Kasnije su često i vrlo uspešno ugrađivane kao apsolutne merne letve po mašinama koje ne zahtevaju neku preteranu preciznost, Poput nekih brizgaljki, nekih presa, pakerica i slično. Vrlo su otporne na prljavu sredinu i slično. Izlaz iz njih je praktično kontinualne prirode, trenutak pobudnog impulsa, potom prva i druga refleksija i meri se vreme između njih.
Rezolucija prvenstveno zavisi od brzine kloka elektronike koja meri vreme, njegovog jittera i sposobnosti ka ekstremno dobrom compare-capture modulu. Češće se koristi PLD nego MCU za veću preciznost.
------------------------------------------------------------------
Što se Maksa tiče, moj predlog mu je običan reltivni enkoder, namontiran na pogonsko vreteno graničnika, preko zupčastog malog kajiša ili elastične spojnice.
Sam graničnik inače ima limit prekidače ako je pogonjen motorom, a ako se tek stavlja motor onda ih je neophodno ugraditi.
Kad već postoje ili se stavljaju, onda i nije neka filozofija ugraditi još jedan za home poziciju, koji se može nalaziti bilo gde u okviru između limita, a elektronskom kalkulacijom se lako namesti i usvoji početna mera u odnosu na taj home.
Ako mu treba preciznostr nule ispod 0,1mm onda se namesti da indeks Z od enkodera bude u okviru nagaženog home prekidača i to je veoma veoma precizno nulovanje (stvar izbora enkodera i zazora u prenosnim mehanizmima.).
Makaze za lim se nuluju jednom - kad se uključe i dok traje napajanje home pozicija je validna veličina.
Nulovanje mašine takođe sasvim lako jednim tasterom obezbeđuje relativna merenja i sečenja kod takvih potreba...
Uobičajena rezolucija vrlo kvalitetnih i renomiranih (EHT, Amada i td...) NC makaza za lim je tipičnih 0.1mm i za limove od 0,5mm do 6mm i ne treba bolja jer se postavlja pitanje deformacije lima koja nastaje zbog sečenja smicanjem.
Obično je tu veća nevolja paralelnost noževa na velikoj širini sečenja i zazor između istih.
Toliko