07-19-2017, 10:47 AM
I jedna i druga strana je u pravu. "Starim profesionalcima", koji su svoje kontrolere ili procesore poznavali do najzabačenijeg ćoška, nikako se ne sviđa novi lego-sistem programiranja. Novim korisnicima (koji će verovatno postati takođe profesionalci, ali novijeg tipa) nedostaje vremena za tako detaljno ulaženje u problematiku novih uređaja, koji se praktično pojavljuju svakog dana. Njima je bitno da što pre dobiju proizvod koji daje rezultat, a ako je to sporo, neće sesti za asembler da ga ubrzaju, već će mesec dana sačekati novi i bolji proizvod koji će, sam po sebi, ubrzati proces do željene granice i dati ono što se u startu od programera i očekivalo. Njima je bitno da je taj lego-program kompatibilan sa novim proizvodom, te da se prebacivanje na novu platformu završi danas do ručka. Ako UART ne brlja pri tome, neće ni pogledati koliko tu ima registara, niti šta lego tu radi. To je pomalo politika "black boxa" gde autor zna samo početak i kraj, a šta se dešava u sredini nemaju pojma. Ali ako to radi kao što je očekivano (testiraju se većina očekivanih slučajeva), prelazi se na novi posao.
Pre 20+ godina sam programirao nešto za potrebe firme u kojoj sam tad radio. Za mesec dana rada izbacio sam prvu verziju koja je posao završavala za, recimo, 5 minuta. Došao sam do zaključka da je to nezgodno za krajnjeg korisnika, jer šta da radi tih 5 minuta dok čeka rezultat (a program se koristi počesto u fazi određivanja optimalne armature u betonskom preseku). Da ide po kafu, može. Ali će samo stići da je spremi, ne i da popije, za to će mu trebati još 10-15 minuta. Ako će na puš-pauzu, ista situacija. U oba slučaja, neplanirani trošak vremena od 15 minuta i izlazak iz toka misli - počinje da se razmišlja o drugim stvarima u međuvremenu. Sve ovo se dešava na Zapadu, ne u Srbiji (ako se neko čudi kome je problem što je 5-6 puta po 15 izgubljenih minuta nekome problem). Onda odlučim da priđem problemu na drugačiji način (da probam da koristim pamet umesto grube sile - uzeo sam veći čekić (:-) ), pa sam nakon 2 meseca rada uspeo da problem spustim na, recimo, pola minuta. Bio sam mnogo ponosan na sebe tih mesec dana sve dok se nije pojavio Pentium (razvoj je rađen na 486) i novu verziju sveo na desetak sekundi, a staru verziju na željenih pola minuta! Da se Pentium pojavio 2 meseca ranije, ne bi ni bilo potrebe za poboljšavanjem, a imao bih 2 meseca da se bavim nečim pametnijim...
Napredak nije uvek pozitivan u svemu, ali u većini stvari ipak je korak napred...
Još krajem prošlog milenijuma, negde sam natrčao na izjavu, da l' Denisa Ričija, da l' Brajana Kernigena (ili možda nekog trećeg iz te branše) u stilu:
... sve što sam u životu radio i sanjao, bilo je da upotrebu računara pojednostavim toliko da upotreba računara bude poput upotrebe telefona. Sad vidim da mi se san ostvario. Više nisam u stanju da jednostavno koristim telefon...
Pre 20+ godina sam programirao nešto za potrebe firme u kojoj sam tad radio. Za mesec dana rada izbacio sam prvu verziju koja je posao završavala za, recimo, 5 minuta. Došao sam do zaključka da je to nezgodno za krajnjeg korisnika, jer šta da radi tih 5 minuta dok čeka rezultat (a program se koristi počesto u fazi određivanja optimalne armature u betonskom preseku). Da ide po kafu, može. Ali će samo stići da je spremi, ne i da popije, za to će mu trebati još 10-15 minuta. Ako će na puš-pauzu, ista situacija. U oba slučaja, neplanirani trošak vremena od 15 minuta i izlazak iz toka misli - počinje da se razmišlja o drugim stvarima u međuvremenu. Sve ovo se dešava na Zapadu, ne u Srbiji (ako se neko čudi kome je problem što je 5-6 puta po 15 izgubljenih minuta nekome problem). Onda odlučim da priđem problemu na drugačiji način (da probam da koristim pamet umesto grube sile - uzeo sam veći čekić (:-) ), pa sam nakon 2 meseca rada uspeo da problem spustim na, recimo, pola minuta. Bio sam mnogo ponosan na sebe tih mesec dana sve dok se nije pojavio Pentium (razvoj je rađen na 486) i novu verziju sveo na desetak sekundi, a staru verziju na željenih pola minuta! Da se Pentium pojavio 2 meseca ranije, ne bi ni bilo potrebe za poboljšavanjem, a imao bih 2 meseca da se bavim nečim pametnijim...
Napredak nije uvek pozitivan u svemu, ali u većini stvari ipak je korak napred...
Još krajem prošlog milenijuma, negde sam natrčao na izjavu, da l' Denisa Ričija, da l' Brajana Kernigena (ili možda nekog trećeg iz te branše) u stilu:
... sve što sam u životu radio i sanjao, bilo je da upotrebu računara pojednostavim toliko da upotreba računara bude poput upotrebe telefona. Sad vidim da mi se san ostvario. Više nisam u stanju da jednostavno koristim telefon...