07-17-2017, 06:49 AM
Evo par sitnica za razmisljanje oko koncepta PLC-a.
Kao sto je Miki rekao, napajanje cemo poslednje da razradjujemo. PLC ti je u principu sklop koji iscitava ulaze, izvrsava neki program i taj rezultat prikazuje na izlazima. Generalno postoje 4 nacina projektovanja PLC-a.
1. Direktno povezivanje - ovde svaki pin od MCU-a konfigurises da li zelis da ti bude ulaz ili izlaz i postavljas izolaciju. Direktnim iscitavanjem pina, ti gledas fizicko stanje na ulazu PLC-a. Ovde su ti svi pinovi MCU-a angazovani za impementaciju U/I modula, da ih tako nazovem. Ovaj nacin je najbrzi sto se tice pristupa.
2. SPI komunikacija - drugi nacin koji zahteva dosta manje linija MCU-a (4-5) je SPI. Na red postavis shift registre sa paralelnim ulazom i serijskim izlazom (kao ulazne - HC165) i shift regisre sa serijskim ulazom i paralelnim izlazom (kao izlazne - HC595). Ovde teoretski mozes da postacih koliko zelis registara na red, ali prakticno ne mozes, posto su brzine SPI komunikacije dosta velike i linije koje tu idu moraju da se posmatraju kao karakteisticni vodovi i da se vrsi pravilna terminacija kako ne bi doslo do refleksije signala. Ovaj nacin podrzava i jednostavan nacin na prisirivanje. Na kraj lanca mogu da se postave diferencijalni drajveri i dobija se jednostavan nacin da se prosiri broj kanala/modula PLC-a. Svi moduli mogu da se projektuju kao SPI periferije. Ovaj nacin je zauzeo mali broj linija MCU-a i ostale su slobodne linije za brze periferije (enkoder itd). Glavni problem je jer ne mozes lako da pristupis jednom bitu, vec moras da napises mini OS (da ga tako nazovem) koji ce periodicno da cita ulaze i smesta ih u neku memoriju, i vrednosti neke memorije da smesta na izlaze. Ovo se kod svih PLC-ova zove ciklus skeniranja.
3. Memorijski prostor - U/I moduli mogu da se izmeste i u ekterni memorijski prostor MCU-a (ako ga MCU ima). Ovo zahteva malo vise egzibicije oko projektovanja samog PLC-a, jer je neophodno napraviti mother board, pa backplane itd. Ovako se projektuju iskljucivo veliki sistemi.
4. Kombinacija pomenutih nacina.
Po meni je najbolje kombinovati nacine 1 i 2. To opet zavisi od tvojih zahteva za brojem ulaza i izlaza.
Sto se tice tastature i displeja, to mozes uraditi na 2 nacina. Lokalno na samom PLC-u ili kao npr. Siemens, da imas jedan port bas za to, npr. RS485 komunikaciju. Prilikom projektovanja ja bih implementirao izolovani RS485, pa bih po potrebi ubacivao izolaciju. Da ne mora ista stvar da se radi vise puta. LCD+tastatura, mogu da budu zaseban MCU uredjaj, kome ce se pristupati preko RS485. Za te stvari su diferencijalni signali broj 1.
Ovde ne bih uopste spominjao EMC/EMI zastite, vec samo koncept, pa bismo posle dodavali zastite.
Preko SPI mozes jednostavno da dodajes i analogne U/I.
Kao sto je Miki rekao, napajanje cemo poslednje da razradjujemo. PLC ti je u principu sklop koji iscitava ulaze, izvrsava neki program i taj rezultat prikazuje na izlazima. Generalno postoje 4 nacina projektovanja PLC-a.
1. Direktno povezivanje - ovde svaki pin od MCU-a konfigurises da li zelis da ti bude ulaz ili izlaz i postavljas izolaciju. Direktnim iscitavanjem pina, ti gledas fizicko stanje na ulazu PLC-a. Ovde su ti svi pinovi MCU-a angazovani za impementaciju U/I modula, da ih tako nazovem. Ovaj nacin je najbrzi sto se tice pristupa.
2. SPI komunikacija - drugi nacin koji zahteva dosta manje linija MCU-a (4-5) je SPI. Na red postavis shift registre sa paralelnim ulazom i serijskim izlazom (kao ulazne - HC165) i shift regisre sa serijskim ulazom i paralelnim izlazom (kao izlazne - HC595). Ovde teoretski mozes da postacih koliko zelis registara na red, ali prakticno ne mozes, posto su brzine SPI komunikacije dosta velike i linije koje tu idu moraju da se posmatraju kao karakteisticni vodovi i da se vrsi pravilna terminacija kako ne bi doslo do refleksije signala. Ovaj nacin podrzava i jednostavan nacin na prisirivanje. Na kraj lanca mogu da se postave diferencijalni drajveri i dobija se jednostavan nacin da se prosiri broj kanala/modula PLC-a. Svi moduli mogu da se projektuju kao SPI periferije. Ovaj nacin je zauzeo mali broj linija MCU-a i ostale su slobodne linije za brze periferije (enkoder itd). Glavni problem je jer ne mozes lako da pristupis jednom bitu, vec moras da napises mini OS (da ga tako nazovem) koji ce periodicno da cita ulaze i smesta ih u neku memoriju, i vrednosti neke memorije da smesta na izlaze. Ovo se kod svih PLC-ova zove ciklus skeniranja.
3. Memorijski prostor - U/I moduli mogu da se izmeste i u ekterni memorijski prostor MCU-a (ako ga MCU ima). Ovo zahteva malo vise egzibicije oko projektovanja samog PLC-a, jer je neophodno napraviti mother board, pa backplane itd. Ovako se projektuju iskljucivo veliki sistemi.
4. Kombinacija pomenutih nacina.
Po meni je najbolje kombinovati nacine 1 i 2. To opet zavisi od tvojih zahteva za brojem ulaza i izlaza.
Sto se tice tastature i displeja, to mozes uraditi na 2 nacina. Lokalno na samom PLC-u ili kao npr. Siemens, da imas jedan port bas za to, npr. RS485 komunikaciju. Prilikom projektovanja ja bih implementirao izolovani RS485, pa bih po potrebi ubacivao izolaciju. Da ne mora ista stvar da se radi vise puta. LCD+tastatura, mogu da budu zaseban MCU uredjaj, kome ce se pristupati preko RS485. Za te stvari su diferencijalni signali broj 1.
Ovde ne bih uopste spominjao EMC/EMI zastite, vec samo koncept, pa bismo posle dodavali zastite.
Preko SPI mozes jednostavno da dodajes i analogne U/I.