Situacija je krajnje jednostavna.
Treba dobiti uravnoteženost sistema da mi merenje bilo uredno.
MCU sa dva DA konvertora koja imaju pristojnu rezoluciju. Na primer STM32F4xx pa na više (2x DAC, svaki 12bit).
Nema potrebe za posebno visokom rezolucijom i nekim posebno niskim THD mernog signala.
Čak ne mora uopšte biti ni pravilan sinus.
Ceo princip počiva na identičnosti dva signala koji se na kraju oduzimaju i pojačava se samo njihova razlika.
Dakle,
- prva osnova za ostizanje dobre simetrije je da bude vrlo precizan broj instrukcija upotrebljen za obradu, što se dobija najjednostavnijim čitanjem tabele (koju oni koje mrzi dugotrajno kucanje mogu nafilovati pomoću obrasca, pa memorisati).
- MCU postskaliran pomoću nekog od tajmer modula, taktuje tabelu i ispucava je ka DAC1, ono što je ispucano u DAC1 smesta se u privremenu buffer varijablu koja se trigeruje posle određenog ali vrlo ponovljivog broja taktova MCU i to se ispucava u DAC2
- DAC1 i DAC2 dobijaju potpuno isti sadržaj, s' tim što drugi kasni precizno vreme za prvim. Dakle, od tačke do tačke je potpuno kopiran sadržaj tabele na oba DAC, samo fazno smaknut za određen broj taktova.
- oba DAC su u istom čipu i pretpostavljamo da su sasvim identični i pod istim temperaturnim uslovima i pod istim Vreff. To jako obećava i identičnost talasnih oblika iz oba.
- na izlazima DAC stavimo dva niskopropusna RC filtra (dovoljno je da budu jednostepeni, a koga ne mrzi da ih fino namesta, onda mogu i dvostepeni). Te filtre treba dovesti na identične karakteristike, što obećava da će, pod uslovom da im se plasiraju identični signali na ulaz (što već imamo iz DAC1 i DAC2), biti identični signali i na izlazima filtra, samo fazno smaknuti po želji korisnika..
Kontrola MCU i DAC-ova:
Aktivira se talasni oblik sa tabele.
Podesi se najmanje moguće kašnjenje za DAC2, što bi bila jedna instrukcija reda par desetina do 100nS, zavisno od MCU i izlazi oba DAC se priključe na dobar diferencijalni pojačavač, onako sirovi, bez filtra.
Ako nam je simetrija u redu na izlazu iz diff. amp će biti najmanje rezuida.
Kad povećavamo kašnjenje, rezuid će rasti srazmerno kašnjenju.
Podešavanje filtera i bafera:
Najmanje moguće kašnjenje između DAC1 i DAC2 i sada priključenje diff. amp iza filtera i sva 4 bafera sa premošćenim mestom za DUT i atenuator.
Prvo treba što je moguće bolje, uparivanjem RC na oba filtera, dobiti najmanji razuid na diff. amp.
Kada se to postigne onda se može digitalno namestiti fino smicanje oba DAC, čim ćemo elininisati i sitna kašnjenja bafera, opet na krajnje minimalan rezuid na izlazu diff. amp.
Merenje.
Pošto sad imamo dobro nulovanu spravu. Okačimo DUT sa atenuatorom i atenuator opet podesimo na najmanji rezuid na diff. ampu, potom digitalnim pomeranjem faze DAC2 još smanjimo rezuid koliko to bude moguće.
Iterativnim podešavanjem atenuatora i potom blagom korekcijom i faze, jurimo najmanji ostatak, kao na Cordell metodi.
Kada dobijemo najmanji ostatak na diff. ampu, njega merimo i to nam je sveukupni THD.
Za razliku od analogne naprave za fazno kašnjenje, amplituda nam na izlazu faznog zakašnjivača neće zavisiti od talasnog oblika i njegove frekvencije.
Signal koji ulazi u DUT i referentni signal za diferencijalni amp su identični i samo fazno pomereni i nezavisni od frekvancije i talasnog oblika.
Sve ostalo će zavisiti samo od DUT.
Dakle, ne mora biti sinus, ne mora biti kvalitetan talasni oblik sa sopstvenim niskim THD.
Može bilo šta, pod uslovom da je potpuno jednako na obe strane u svakoj tački amplitude, samo vremenski smaknuto za željeni fazni stav.
Pogledajte opet blok šemu.
Treba dobiti uravnoteženost sistema da mi merenje bilo uredno.
MCU sa dva DA konvertora koja imaju pristojnu rezoluciju. Na primer STM32F4xx pa na više (2x DAC, svaki 12bit).
Nema potrebe za posebno visokom rezolucijom i nekim posebno niskim THD mernog signala.
Čak ne mora uopšte biti ni pravilan sinus.
Ceo princip počiva na identičnosti dva signala koji se na kraju oduzimaju i pojačava se samo njihova razlika.
Dakle,
- prva osnova za ostizanje dobre simetrije je da bude vrlo precizan broj instrukcija upotrebljen za obradu, što se dobija najjednostavnijim čitanjem tabele (koju oni koje mrzi dugotrajno kucanje mogu nafilovati pomoću obrasca, pa memorisati).
- MCU postskaliran pomoću nekog od tajmer modula, taktuje tabelu i ispucava je ka DAC1, ono što je ispucano u DAC1 smesta se u privremenu buffer varijablu koja se trigeruje posle određenog ali vrlo ponovljivog broja taktova MCU i to se ispucava u DAC2
- DAC1 i DAC2 dobijaju potpuno isti sadržaj, s' tim što drugi kasni precizno vreme za prvim. Dakle, od tačke do tačke je potpuno kopiran sadržaj tabele na oba DAC, samo fazno smaknut za određen broj taktova.
- oba DAC su u istom čipu i pretpostavljamo da su sasvim identični i pod istim temperaturnim uslovima i pod istim Vreff. To jako obećava i identičnost talasnih oblika iz oba.
- na izlazima DAC stavimo dva niskopropusna RC filtra (dovoljno je da budu jednostepeni, a koga ne mrzi da ih fino namesta, onda mogu i dvostepeni). Te filtre treba dovesti na identične karakteristike, što obećava da će, pod uslovom da im se plasiraju identični signali na ulaz (što već imamo iz DAC1 i DAC2), biti identični signali i na izlazima filtra, samo fazno smaknuti po želji korisnika..
Kontrola MCU i DAC-ova:
Aktivira se talasni oblik sa tabele.
Podesi se najmanje moguće kašnjenje za DAC2, što bi bila jedna instrukcija reda par desetina do 100nS, zavisno od MCU i izlazi oba DAC se priključe na dobar diferencijalni pojačavač, onako sirovi, bez filtra.
Ako nam je simetrija u redu na izlazu iz diff. amp će biti najmanje rezuida.
Kad povećavamo kašnjenje, rezuid će rasti srazmerno kašnjenju.
Podešavanje filtera i bafera:
Najmanje moguće kašnjenje između DAC1 i DAC2 i sada priključenje diff. amp iza filtera i sva 4 bafera sa premošćenim mestom za DUT i atenuator.
Prvo treba što je moguće bolje, uparivanjem RC na oba filtera, dobiti najmanji razuid na diff. amp.
Kada se to postigne onda se može digitalno namestiti fino smicanje oba DAC, čim ćemo elininisati i sitna kašnjenja bafera, opet na krajnje minimalan rezuid na izlazu diff. amp.
Merenje.
Pošto sad imamo dobro nulovanu spravu. Okačimo DUT sa atenuatorom i atenuator opet podesimo na najmanji rezuid na diff. ampu, potom digitalnim pomeranjem faze DAC2 još smanjimo rezuid koliko to bude moguće.
Iterativnim podešavanjem atenuatora i potom blagom korekcijom i faze, jurimo najmanji ostatak, kao na Cordell metodi.
Kada dobijemo najmanji ostatak na diff. ampu, njega merimo i to nam je sveukupni THD.
Za razliku od analogne naprave za fazno kašnjenje, amplituda nam na izlazu faznog zakašnjivača neće zavisiti od talasnog oblika i njegove frekvencije.
Signal koji ulazi u DUT i referentni signal za diferencijalni amp su identični i samo fazno pomereni i nezavisni od frekvancije i talasnog oblika.
Sve ostalo će zavisiti samo od DUT.
Dakle, ne mora biti sinus, ne mora biti kvalitetan talasni oblik sa sopstvenim niskim THD.
Može bilo šta, pod uslovom da je potpuno jednako na obe strane u svakoj tački amplitude, samo vremenski smaknuto za željeni fazni stav.
Pogledajte opet blok šemu.