DIY Electronic projects

prvih 17 postova ove nove teme prebacio sam iz teme https://forum.yu3ma.net/thread-1959.html negde od oko njenog 250-tog posta u ovu novu jer su se pojavile ideje oko unapređenja onog što je Braca uradio i predstavio do tog trenutka. ovde bi bilo dobro da se postave te ideje u teoriji i praksi,ili gotova rešenja već testirana. tema nema određene predpozicije budućeg uređaja u smislu "mora da ima a ne treba nam..." tako da taj deo ostaje da se utanači iza 17-og posta. bitno je da može dalje,više i bolje od onog iz čije je teme počela ova.

(02-20-2019, 10:28 AM)Braca Wrote: [ -> ]Komparator neće morati da se menja, dovoljan je LM311 od 50 centi.
Pitao sam se već neko vreme zašto ne dobijam strminu napadne ivice od oko 100ns, prikazanu na Fig. 3 u DS i jutros sam našao razlog: nisam koristio istu šemu.
Za merenje tog parametra korišćena je šema isa Fig. 11, u kojoj je kolektor izl. tranzistora vezan otpornikom od 500 oma na +5V, dok je kod mene on bio vezan na 15V otpornikom od 10K, odn. razdelnikom kako bi se  na izlazu dobila amplituda od 5V.
Vezivanjem kolektora na 5V, dobija se deklarisana strmina (napajanje komparatora ostaje i dalje na +-15V), kao što se vidi u prva dva priloga. Prvi prikazuje četvrtke na 80kHz, a drugi detalj uzlazne ivice koja je strmija od 100ns.

Treći i četvrti prilog prikazuju četvrtke na izlazu iz bafera ispred potenciometra, tj. signal na potenciometru za regulaciju izlaznog nivoa, prvo kao ceo signal, a zatim i detalj uzlazne ivice. Vidimo da je uspon sada sporiji (oko 180ns), a razlog je što sam kompenzovao prebačaj, odn. blago "zvonjenje" na obe ivice signala, zašta na improvizovanoj pločici ima dovoljno razloga, a do čega može da dodje i na dobroj pločici, u zavisnosti od korišćenog opampa (trenutno je to OPA627).

Ova izmena traži samo jedan dodatni stabilizator od 5V, napr. LM431, ili čak 7805 u verziji TO-92 (potrošnja je mala, svega 10mA). To je jedan od  detalja o kojima bi se razgovaralo pri realizaciji projekta - naravno,  ako do nje dodje .

Pozdrav

Ovaj plavi signal ima uzlaz 120nS, ne bi zaista bilo lose da se investira u dobar komparator i neki fet, brzi bipolarac sa manjim pojacanjem...

(02-21-2019, 11:43 PM)vladd Wrote: [ -> ]Ovaj plavi signal ima uzlaz 120nS, ne bi zaista bilo lose da se investira u dobar komparator i neki fet, brzi bipolarac sa manjim pojacanjem...

Vlado, nema nekog velikog razloga da četvrtke budu brže.
Sa strminom od 120ns imamo u konkretnom slučaju 40V/us, što prevedeno na sinusni signal amplitude 2,5V daje nekih 2,6MHz.
Ovaj generator će se koristiti za testiranje audio uredjaja.

Pozdrav

LM311 je mnogo puta jeftiniji od LM13700 što gradnju čini daleko ekonomičnijom. LM311 košta 30 dinara a LM13700 košta 250 dinara. Uvek kad je moguće treba dobre rezultate postizati sa komponentama koje nisu skupe.

(02-23-2019, 06:10 AM)ivanlukic Wrote: [ -> ]LM311 je mnogo puta jeftiniji od LM13700 što gradnju čini daleko ekonomičnijom. LM311 košta 30 dinara a LM13700 košta 250 dinara. Uvek kad je moguće treba dobre rezultate postizati sa komponentama koje nisu skupe.

I udaviti se u prosecnosti.
A vidimo koliko su cost cutting aakcije doprinele opstem kvalitetu.

Treba biti racionalan, ali postaviti minimume cene kao imperativ je suludo.

Moram da kažem da mi smisao nekih komentara na ovoj temi nije potpuno jasan.

Tema je započeta s namerom da se projektuje jednostavan generator funkcije, na samom početku s funkcionalnošću Borinog jednostavnog generatora, dakle sa sinusom i četvrtkama. Za sinus se očekivao THD od -80 do -90dB, u skladu s rezultatima koje je svojevremeno postigao JW.
Pri definisanju okvirne specifikacije dogovoreno je da se uradi i generator trouglova. 
Meni je to predstavljalo projektni zadatak i po njemu sam radio, vodeći takodje računa da se željene performanse dobiju s minimumom troškova, ne samo zato što su materijalne mogućnosti potencijalnih graditelja različite, već zato što je to i obaveza pri realizaciji svakog projekta.

Konstruktivnom interakcijom došli smo do generatora koji u sinusu prebacuje očekivani nivo THD, ima četvrtke koje odgovaraju predvidjenoj nameni i, u trećoj verziji, generator trouglova koji pokriva skoro ceo frekventni opseg sinusa i predstavlja, po mom mišljenju, dobar kompromis izmedju cene komponenata i performansi. Meni lično je takodje bilo važno da generator ima samo jedno dugme za podešavanje frekvencije, inače je generator trouglova mogao da bude jednostavniji.

Naravno, mogli smo da razvijemo i daleko bolji generator, ali to onda više ne bi bio isti projekat, kako po ceni, tako i po vremenu koje bi trebalo uložiti u njegov razvoj. Pitanje je takodje koliko bi na forumu bilo potencijalnih graditelja za takav instrument.

A što se tiče početničkih grešaka, kao napr. korišćenje mehaničkog preklopnika za izbor frekv. opsega, takve greške su napravili još neki pre mene, postigli još bolje performanse, pa im se instrumenti i posle više decenija još uvek traže i koriste.

Pozdrav

Pa vidi Braco, ako mogu da pretpostavim da pitas mene.
Cemu zadavanje sebi "projekta" i propagiranja podprosecnosti u odabiru komponenti pod parolom "jeftno"
Zar ne treba uraditi nesto sto ce imati neki idejni prodor, stepenik vise, od amaterske degradacije cudnim odabirima, loseg komparatora koji pati od Erlijevog efekta.
Ili se forsira idolopoklonstvo doktoru Bori, slava mu i u lepom je secanju.

Ako je bas imperativ jeftino, znas da ne mozemo da "pobedimo" ni
https://www.aliexpress.com/item/Low-Freq...324b0b8ddf

Niti mozemo da pobedimo, po ceni
https://play.google.com/store/apps/detai...ator&hl=en

Cemu onda forsiranja filozofija koja los odabir komponenti pravda cenom...?

Da li i ono sto bi neko testirao sa tim mora da bude jeftino? Da li mozemo da nabavimo trafo 200va za 2 dolara?
Jednostavno mora da postoji kvalitativna margina niske cene. I pored projektnog imperativa.

Ono sto me je pokrenulo na komentare je iznosenje nekorektnosti. Vrlo pausalno.
Citanje gratikule nije bilo korektno, pa ne znam da li su i ostali parametri korektni, gde su i kako provereni ti decibeli i distorzije.

S obzirom da open kolektor 311 ima problema i pri uzlaznoj i pri silaznoj ivici. Zato sam i predlozio brzi komparator i korektniji u radu, da bi se pogresno merenje prevazislo u parametrima.

vladd,

Ti nisi shvatio poentu ovog projekta i nema potrebe da više zagušuješ temu sa tvojim prigovorima i ocenama. Generator za audio primenu ovih karakteristika i nivoa kompleksnosti nema na tržištu kitajskih modula, a ni šire. Ako ti nije po volji ovaj generator, ako želiš nešto superiornije, otvori novu temu i postuj svoju shemu, rezultate tvog prototipa i tvoj BOM sa superiornim i skupim komponentama. Ovako, ti zvučiš kao neki zlovoljni učitelj koji stalno nešto spočitava malim osnovcima. Mi nismo mali osnovci kojima treba neko da im objasni šta žele od generatora funkcija.

Samo pristojno,zamolio bih, ako se ima gradjanske snage, daleko si ti ivanlukic-u od pozicije da postavljas kriterijume i zadatke, a jos dalje, izgleda, da razumes moje komentare. Koji su u cilju postizanja kvalitetnijih kriterijuma.
Tvoj post razumem, bez argumenata si poceo da sikces i prosipas misljenje?
Gde ja to nisam nesto razumeo, covece?

A i ono sto ssam predlozio ne deluje histericno skupo
https://www.aliexpress.com/item/1PCS-LT1...f748297642

Takodje ivanlukicu, procitaj sledeci tekst, pa na 51-oj strani prouci metodologiju, pa se vrati nekoliko postova unazad, i proveri moje zapazanje...
https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/u...4-book.pdf
Sto se vec par puta ponavlja po forumu...
Veruj mi, doktoranti jako paze da ne dobiju silne negativne na kolokvijumu lose citajuci karakteristike signala.

Diskusija sa argumentima bi bila pozeljna.

Trud je ne sporan i za svaku pohvalu.
Jedan detal iz starog HP(onog iz 80-ih, ne ovog postmanagerskog), svaki nov proizvod su stavljali u na ulaz upravne zgrade, gde je bilo ko od prolaznika anonimno mogao da da primedbe, pohvale i sugestije, sto je znacilo oko unapredjenja.
Sa druge strane, u nauci je kritika uvek korisnija od nekorektne pohvale i kada se uoci nesto nekorektno. Pa i kada je kritika pregruba. Sto nama ne treba...

PA sad, moja dobra namera je u tom smeru, ako pravimo merni uredjaj, red je da bude za klasu iznad onoga sto merimo...
Samopohvaljivanjem cemo samo da srozavamo nivo, a to nije nas izum, vec je provereno...

(02-24-2019, 08:24 AM)vladd Wrote: [ -> ]Pa vidi Braco, ako  mogu da pretpostavim da pitas mene.
Cemu zadavanje sebi "projekta" i propagiranja podprosecnosti u odabiru komponenti pod parolom "jeftno"
Zar ne treba uraditi nesto sto ce imati neki idejni prodor, stepenik vise, od amaterske degradacije cudnim odabirima, loseg komparatora koji pati od Erlijevog efekta.
Ili se forsira idolopoklonstvo doktoru Bori, slava mu i u lepom je secanju.

Ako je bas imperativ jeftino, znas da ne mozemo da "pobedimo" ni
https://www.aliexpress.com/item/Low-Freq...324b0b8ddf

Niti mozemo da pobedimo, po ceni
https://play.google.com/store/apps/detai...ator&hl=en

Cemu onda forsiranja filozofija koja los odabir komponenti pravda cenom...?

Da li i ono sto bi neko testirao sa tim mora da bude jeftino? Da li mozemo da nabavimo trafo 200va za 2 dolara?
Jednostavno mora da postoji kvalitativna margina niske cene. I pored projektnog imperativa.

Nisu ovde korišćene jeftine komponente, već one koje ispunjavaju zahteve uz minimalnu cenu. To se naziva optimizacijom.
Na primer, LM311 je sa izmerenom strminom od od oko 35V/us dovoljan za testove audio opreme korišćenjem osciloskopa. Dvostruko je brži od pretpojačavača koji koriste LM4562 (20V/us), a pošto se ne bavim izlaznim pojačavačima, bilo bi korisno da neko kaže da li je za njihovo testiranje potrebna veća strmina.
Ako jeste, zamena komparatora i opampa u finoj regulaciji nivoa je trivijalna stvar.

Oba primera koje navodiš su inferiorni u odnosu na rezultate prototipa našeg generatora - oni su, jednostavno, samo jeftini.
Ako pogledaš DS za ICL8038, njegov THD kod sinusa je 1% (-40dB). Jeftino i po ceni i po perfromansama, dobar kao pobuda za testiranje automatike, ali je to audio iz 50-tih godina prošlog veka.
App za telefon ima potencijal da bude bolji po THD sinusa, ali se autor nije potrudio da ga navede. Ograničen je na 20kHz, a sa time se ne prave četvrtke i trouglovi. Zato ih i nije naveo u ilustracijama, već samo sinus i šum.

Pretpostavljam da ti je jasna razlika izmedju preminarnog testiranja i merenja performansi. Generator sa THD sinusa od -120dB se može upotrebiti u oba slučaja, ali je i razlika u ceni takodje bar 20dB i nepremostiva većini potencijalnih graditelja.

Možda ti je promaklo, ali ovaj projekat ima i edukativni aspekt. Imajući u vidu heterogeni sastav članova i razlike u nivou obrazovanja i poznavanja elektronike, nalazim da je od koristi da članovi bez sopstvenog iskustva vide kako se iterativno i uz konstruktivnu saradnju projekat gura ka cilju.
Ja to vidim i kao obavezu nas starijih prema onima koji će nas naslediti, pogotovo u svetlu izraženog pada u kvalitetu škole i još gorih nastavnih programa.

Pozdrav

(02-24-2019, 08:31 AM)vladd Wrote: [ -> ]Ono sto me je pokrenulo na komentare je iznosenje nekorektnosti. Vrlo pausalno.
Citanje gratikule nije bilo korektno, pa ne znam da li su i ostali parametri korektni, gde su i kako provereni ti decibeli i distorzije.

S obzirom da open kolektor 311 ima problema i pri uzlaznoj i pri silaznoj ivici. Zato sam i predlozio brzi komparator i korektniji u radu, da bi se pogresno merenje prevazislo u parametrima.

Ovo ovde zahteva poseban komentar, jer se paušalno stavljaju pod sumnju rezultati merenja, a oni čine osnovu projekta.

Prema tome, bio bih vrlo zahvalan da mi kažeš gde sam pogrešio u očitavanju spektara sinusnih signala, odn. oscilograma, koje sam do sada postavio.

Kultura greške je bitna komponenta razvojnog procesa (K. Poper je o tome lepo pisao), greške su uvek moguće, ali ukazivanje na grešku mora biti konkretno i obrazloženo.

Pozdrav

"Ultralinearni" oscilator bi nam trebao kada bi mi svi imali po jedan AP sistem u svojoj amaterskoj laboratoriji. Naravno, to neće nikad biti i većina nas nema nameru da meri tako niska izobličenja. Uzgred, moje iskustvo je da mi se pojačala koja imaju ultraniska izobličenja uvek subjektivno daleko manje sviđaju od onih sa umereno visokim izobličenjima. To je potvrđeno na mnogo konkretnih primera i meni takvi oscilatori ne bi ni trebali samim tim što mi se ni takva pojačala ne sviđaju.

Što se četvrtki tiče ja nisam zapazio da mi se pojačala koja imaju visok slew rate više subjektivno sviđaju od onih sa niskim. Ovih dana smo se malo zanimali Motorolinim pojačalom AN485 iz 1972 godine koje ima slew rate od samo 5V/uSec (u verziji sa 100pF kompenzacaijama). Više mi se to pojačalo sviđa kako zvuči od svakog koje ima deset puta veći slew rate. Jednostavno, to nije merilo zadovoljstva u slušanju muzike.

Braca je postavio jedno pitanje koliki je slew rate potreban za merenje pojačala snage. Već sam ranije postovao da je Nelson Pass postavio kriterijum da je dovoljan 0,5V/usec po vršnom voltu izlaznog napona. Za 100W pojačalo dovoljan je slew od 20V/usec da bi nestalo bilo kakvo izobličenje uzrokovano limitiranom brzinom uređaja. To znači da je ovaj oscilator sasvim OK za merenje veoma kvalitetnih snagaša, recimo za AllFet koji je nedavno postovao Dragan100 a koji ima slew 35V/usec. Ipak pojačala sa takvim slew rate-om je veoma malo a taj podatak nije nikakva garancija da će uređaj zablistati i u subjektivnom smislu. Visok slew rate je potreban da bi se izbeglo izobličenje prouzrokovano slew limiting-om uređaja. Ali to je samo jedno od mnogih vrsta izobličenja koja uređaji imaju i fokusiranje na taj aspekt uređaja nije neophodno.

kad se već priča nastavila da dodam i ja jednu koju sam primetio: ako je razlika cene između dva IC kola 30 / 270 dinara a ne zahteva prerađivanje šeme,ponovna realna testiranja i merenja,onda smatram da to nije tako velika razlika da se ne bi upotrebilo bolje-kvalitetnije IC kolo. razlika u ceni je 2e što ne zauzima veliki deo ukupne cene uređaja - ipak će većina nas taj uređaj praviti samo jednom,a i ovakav kakav jeste sa tim jeftinijim IC 99,9% nas koji ćemo ga praviti neće imati čime da izmeri poboljšanje korišćenjem tog drugog skupljeg IC. ako je bolje uz ulaganje od 2e više,a pri tom ne zahteva dodatni rad i troškove - zašto ne? ako je tek nešto malo bolje - onda čemu? opet,daleko sam ja od toga da sudim je li dodatni trošak realno opravdan ili ne - to treba da presudite vi koji posedujete znanje u teoriji i praksi,ali to treba da se desi dogovorom,i nikako drugačije.

ono što zadržavam kao svoj sud je,da je nepotrebno gušiti pločicu sa previše releja da bi se zamenio trostruki četveropolni prekidač. prvi sam za to da se uloži nešto više novca u startu za većini dostupan kvalitetniji mehanički,to treba da shvate svi koji bi na tom delu da uštede jer ušteda na tom mestu kasnije donosi zastoje u radu,mrzovolju i bar kod mene bes. i onaj Borin Low THD je za moje potrebe ok,ali PIHER mi je džigericu pojeo više od alkohola i aditiva iz salama zajedno.

potrudiću se da sudelujem u crtanju pločice ali to će morati biti uz prisustvo kritika Brace i ostalih koji imaju volje i vremena da kritikuju i savetuju. toliko mogu i hoću.

(02-20-2019, 10:28 AM)Braca Wrote: [ -> ]Komparator neće morati da se menja, dovoljan je LM311 od 50 centi.
Pitao sam se već neko vreme zašto ne dobijam strminu napadne ivice od oko 100ns, prikazanu na Fig. 3 u DS i jutros sam našao razlog: nisam koristio istu šemu.
Za merenje tog parametra korišćena je šema isa Fig. 11, u kojoj je kolektor izl. tranzistora vezan otpornikom od 500 oma na +5V, dok je kod mene on bio vezan na 15V otpornikom od 10K, odn. razdelnikom kako bi se na izlazu dobila amplituda od 5V.
Vezivanjem kolektora na 5V, dobija se deklarisana strmina (napajanje komparatora ostaje i dalje na +-15V), kao što se vidi u prva dva priloga. Prvi prikazuje četvrtke na 80kHz, a drugi detalj uzlazne ivice koja je strmija od 100ns.

Treći i četvrti prilog prikazuju četvrtke na izlazu iz bafera ispred potenciometra, tj. signal na potenciometru za regulaciju izlaznog nivoa, prvo kao ceo signal, a zatim i detalj uzlazne ivice. Vidimo da je uspon sada sporiji (oko 180ns), a razlog je što sam kompenzovao prebačaj, odn. blago "zvonjenje" na obe ivice signala, zašta na improvizovanoj pločici ima dovoljno razloga, a do čega može da dodje i na dobroj pločici, u zavisnosti od korišćenog opampa (trenutno je to OPA627).

Ova izmena traži samo jedan dodatni stabilizator od 5V, napr. LM431, ili čak 7805 u verziji TO-92 (potrošnja je mala, svega 10mA). To je jedan od  detalja o kojima bi se razgovaralo pri realizaciji projekta - naravno,  ako do nje dodje .

Pozdrav

(02-24-2019, 12:35 PM)Braca Wrote: [ -> ]

(02-24-2019, 08:31 AM)vladd Wrote: [ -> ]Ono sto me je pokrenulo na komentare je iznosenje nekorektnosti. Vrlo pausalno.
Citanje gratikule nije bilo korektno, pa ne znam da li su i ostali parametri korektni, gde su i kako provereni ti decibeli i distorzije.

S obzirom da open kolektor 311 ima problema i pri uzlaznoj i pri silaznoj ivici. Zato sam i predlozio brzi komparator i korektniji u radu, da bi se pogresno merenje prevazislo u parametrima.

Ovo ovde zahteva poseban komentar, jer se paušalno stavljaju pod sumnju rezultati merenja, a oni čine osnovu projekta.

Prema tome, bio bih vrlo zahvalan da mi kažeš gde sam pogrešio u očitavanju spektara sinusnih signala, odn. oscilograma, koje sam do sada postavio.

Kultura greške je bitna komponenta razvojnog procesa (K. Poper je o tome lepo pisao), greške su uvek moguće, ali ukazivanje na grešku mora biti konkretno i obrazloženo.

Pozdrav

Prosla strana, oscilogrami, pa me zanima odakle je 180nS uzlazna ivica.

Kao drugo, ne vidim u cemu se sastoji optimizacija cene, da bi se izbegavalo koriscenje pristojnog komparatora, a ne komparatora iz proslog veka, ako je LT1016 na 10 kom manje od 5$(svi zajedno+postarina). I da li da u optimizaciju i gusenje stampe racunamo dodatni regulator, posto izlazni open kolektor tranzistor kod LM311 ima problema sa svingom napona.

Gde se tu krije edukativni karakter?

Ali nema veze, ionako nije bitno sta ko ima u svojoj amaterskoj radionici i kako zna to da koristi.
Sa ovim generatorom se ne moze proveriti Bato MM, posto je pojacalo par redova velicine bolje od istog, npr..

Pojacala iz proslog veka mogu da se mere sa spravama ispod 40V/us, ali savremena sa preko 100V i do 200v/uz gotovo nikako, ali ni to nije vazno, posto je amaterska radionica u pitanju..
Pride, u ovom veku je konstatovano, uopsteno, da su standardi sinusa u audio pojacavacima malo prevazidjeni, nema zvucnog signala koji lici na sinus, pretezno su uski impulsi...pride, vazne su brzine relaksacija sklopova pojacala, ako se vec nesto meri...

Sto se lepote zvuka pojacala tice, malo to ima veze sa izoblicenjima, parne harmonike ne cujemo i preko 3%, ali znacajno vise sa oblikom palete harmonika u signalu, narocito odnosima drugog i treceg, uz pozeljno potiskivanje ostalih...za sta nam treba brza cetvrtka zbog nivoa treceg harmonika, i uopste ozbiljno merenje, faaznog stava... ne samo sinusne snage na 8 oma
https://www.ap.com/technical-library/square-waves/

dakle što bi rekao naš narod : "S'il Vous Plaît..."

Quote:Prosla strana, oscilogrami, pa me zanima odakle je 180nS uzlazna ivica.

Kao drugo, ne vidim u cemu se sastoji optimizacija cene, da bi se izbegavalo koriscenje pristojnog komparatora, a ne komparatora iz proslog veka, ako je LT1016 na 10 kom manje od 5$(svi zajedno+postarina). I da li da u optimizaciju i gusenje stampe racunamo dodatni regulator, posto izlazni open kolektor tranzistor kod LM311 ima problema sa svingom napona.

Sa ovim generatorom se ne moze proveriti Bato MM, posto je pojacalo par redova velicine bolje od istog, npr..

180ns: "pesimističko" očitavanje sa slike, na 10/90% je verovatno oko 150ns. Hvala na ispravci.

LT1016: Kod Mouser-a, cena je 8,22 evra na 10 kom. Svima koji kupuju poluprovodnike na kineskim portalima želim puno sreće.

BatoMM: Na ulazu je opamp sa SR od 20V/usec, na izlazu LM3886 sa 19V/usec, par redova veličine bolje od 40V/usec?

Pozdrav

Huh!

Nisam neko vreme bio prisutan a ovde je se baš bilo zahuktalo!
Mnogi članovi su našli u premeštenoj temi lepu zanimaciju i uživanje, kao i sam Braca, a naravno da je korisna i konstruktivna kritika od Vladd i ostalih članova koji imaju primedbe na bilo šta u bilo čijoj konstrukciji.

Od kada sam se pojavio na ES i na ovom forumu, zagovaram kao osnovni i najbitniji prvi test - test pravougaonim signalom, odnosno odskočnom pobudom.
To je najozbiljniji početni test neke naprave, pa i audio naprava. Sa sinusom je posle lakše.

Za potrebe testiranja izlaznih pojačavača u audio zoni, gde izlazni pojačavači danas mogu dostići čak i do 200V/uS, ali pošto takvi i i dalje imaju pojačanje reda 30, potreban je na ulazu SR reda 6.6V/uS (idemo na 10V/uS da ne štedimo :-).
To je za tih 10V/uS, za tipičnih 3Vpk ulaza svega 330nS vremena za jedan od tranzijenata (da ne cepidlačimo sa 10% i 90% i ne prizivamo polemiku).
Nema potrebe za bržim, čak bi moglo biti drugih neželjenih problema, na koje je sasvim ispravno ukazao @Pinco.

Nizak slew rate (SR) je nedovoljan za test pasivnih naprava i rezultati merenja su nepotpuni, a prebrz SR, što je mudro rekao @Pinco, donosi nove probleme kod audio pojačavača:

- moraju se imati strogo definisani merni kablovi za vezu između generatora i DUT,
- moraju biti strogo terminisane impendanse na obe strane,
- i najbolje podešen sistem, koji ima bilo koliko kašnjenje NFB (a bez kašnjenja je nemoguće), ako se želi veći BW, mora imati neminovan overšut pri nižim amplitudama, ako je bez ekstremno složenih kompenzacionih mreža i bez strogo definisanog karaktera opterećenja.
- pošto izlazni audio pojačavači najćešće nemaju prilagođenu ulaznu impendansu sa izvorom, a još manje strogo definisan karakter opterećenja, onda je jako nepovoljan prebrz SR na ulazu i može dati vrlo pogrešne rezultate merenja koji ne govore o samom pojačavaču već o njegovoj neprilagođenosti ulaznih i izlaznih impendansi i njihovih karaktera.
- ima još dosta toga ali da ne gnjavim...

Odnosno, ukoliko bi se upotrebio komparator "iz ovog veka", morao bi mu se za test izlaznih pojačavača staviti nužan niskopropusni filter za ograničenje SR, bio on stavljen na generator ili integrisan u sam pojačavač (što pametni konstruktori i rade)...

U prevodu:
- brži SR je dobar za testiranje pasivnih komponenti: kablova, konektora, pcb vodova, RCL komponenti i td...
- sporiji za testiranje audio pretpojačavača i izlaznih audio pojačavača.

Što se prošlog veka tiče:
Napravljen je na primer LM7171, operacioni pojačavač, sa spolja viđenom, naponskom povratnom vezom i sa slew rate od čitavih 4100V/uS, koji je neuporedivo brži od velikog broja komparatora. Naravno da se može upotrebiti i kao komparator sa neuporedivo boljim performansama...
Stoji da je isti ušao u prodaju tek 2006. ali je smućkan u prošlom veku, kao i još dosta i danas nenadj*bivih naprava.
Dosta konstrukcija iz ovog veka nije prevazišlo neke iz prošlog, da ne širim priču dalje.
Odnosno, moderno može, ali ne mora uvek značiti bolje.

Komparator LM111(311) iz prošlog veka je i dalje veoma aktuelan, sa takvim performansama kakve jesu, jer je vrlo dobra konstrukcija zbog visoke elastičnosti primene.
Krasi ga: lebdeći izlaz koji se može iskoristiti na više načina, kao i ostatak kontrolnih pinova koji se mogu iskoristiti takođe na više načina, kao i vrlo širok raspon napona napajanja...
Nije prebrz ali je veoma "elastičan", tj. svaki ima svoju primenu kao i NE555 i dan danas, i ako je iz davnina.


@Vladd,

Uvek se može neki sklop kritički sagledati i naknadno poboljšati.
Sa takvom lakoćom bih mogao bilo koju sopstvenu konstrukciju ili post, sa svega par rečenica, napasti tako razornom kritikom da se ni sam od sebe ne bih mogao nikako odbraniti :-)

Tako je lako naći manu bilo čemu i toliko lako biti kritičar.
A toliko vremena i truda treba da se nešto konstruiše, napravi i prezentuje javno i naravno u svoj toj gužvi je po koja greška sasvim moguća...

Mislim da je prilično besmisleno (čak možda dodiruje i granicu uvredljivosti) Braci držati predavanje o odzivu na odskočnu pobudu i talasnim pojavama, bez obzira čim se ti profesionalno baviš Vladd.
Braca je značajan deo života potrošio upravo na istraživanju talasnih pojava pri odskočnoj pobudi i rešavanju problema oko istih.
Dokazi o njegovom radu funkcionišu na najsnažnijim dvotaktnim, brodskim, turbo dizel motorima na našoj plavoj planeti, sa rešenom gomilom problema nepovoljnih talasnih pojava na usisnim vodovima turbo kompresora, upravo Bracinim delovanjem i primenom odskočne pobude.
Korpus delikti plove svetskim okeanima, a to što je Braca jedan vrlo odmeren i čak i previše skroman i pristojan čovek, to je već iz druge priče...

-----------------------------------

Pošto vas oboje na neki način poznajem, Bracu lično, tebe sa dva foruma i znam koliko vam se razlikuju karakteri, onda ću te karaktere da oslikam upravo pomoću odskočne pobude :-)

Ti bi Vladd bio ovo na primer (preterano reaguješ na odskočnu pobudu):

http://sound.whsites.net/articles/sqr-f4.gif

Dok bi Braca bio na primer ovo (prigušeno reaguje na odskočnu pobudu):

http://sound.whsites.net/articles/sqr-f2.gif

Razlike su tipične za ofanzivni i defanzivni karakter osobe, pri čemu ni jedan ni drugi nemaju ni mana a ni prednosti, odnosno imaju i jedno i drugo ali to zavisi od situacije.

Pošto je Braca potpuno defanzivan karakter, ja ću ti se u njegovo ime i ime ostalih članova foruma srdačno zahvaliti na sugestijama i edukaciji, eto da izmiksujem neravnine na četvrtki i da na kraju svi dobijemo ovo:

http://sound.whsites.net/articles/sqr-f1a.gif

I nemojte da mi se vređate zbog poređenja sa "četvrtkama" :-)

Pozdrav,
Macola