Huh!
Nisam neko vreme bio prisutan a ovde je se baš bilo zahuktalo!
Mnogi članovi su našli u premeštenoj temi lepu zanimaciju i uživanje, kao i sam Braca, a naravno da je korisna i konstruktivna kritika od Vladd i ostalih članova koji imaju primedbe na bilo šta u bilo čijoj konstrukciji.
Od kada sam se pojavio na ES i na ovom forumu, zagovaram kao osnovni i najbitniji prvi test - test pravougaonim signalom, odnosno odskočnom pobudom.
To je najozbiljniji početni test neke naprave, pa i audio naprava. Sa sinusom je posle lakše.
Za potrebe testiranja izlaznih pojačavača u audio zoni, gde izlazni pojačavači danas mogu dostići čak i do 200V/uS, ali pošto takvi i i dalje imaju pojačanje reda 30, potreban je na ulazu SR reda 6.6V/uS (idemo na 10V/uS da ne štedimo :-).
To je za tih 10V/uS, za tipičnih 3Vpk ulaza svega 330nS vremena za jedan od tranzijenata (da ne cepidlačimo sa 10% i 90% i ne prizivamo polemiku).
Nema potrebe za bržim, čak bi moglo biti drugih neželjenih problema, na koje je sasvim ispravno ukazao @Pinco.
Nizak slew rate (SR) je nedovoljan za test pasivnih naprava i rezultati merenja su nepotpuni, a prebrz SR, što je mudro rekao @Pinco, donosi nove probleme kod audio pojačavača:
- moraju se imati strogo definisani merni kablovi za vezu između generatora i DUT,
- moraju biti strogo terminisane impendanse na obe strane,
- i najbolje podešen sistem, koji ima bilo koliko kašnjenje NFB (a bez kašnjenja je nemoguće), ako se želi veći BW, mora imati neminovan overšut pri nižim amplitudama, ako je bez ekstremno složenih kompenzacionih mreža i bez strogo definisanog karaktera opterećenja.
- pošto izlazni audio pojačavači najćešće nemaju prilagođenu ulaznu impendansu sa izvorom, a još manje strogo definisan karakter opterećenja, onda je jako nepovoljan prebrz SR na ulazu i može dati vrlo pogrešne rezultate merenja koji ne govore o samom pojačavaču već o njegovoj neprilagođenosti ulaznih i izlaznih impendansi i njihovih karaktera.
- ima još dosta toga ali da ne gnjavim...
Odnosno, ukoliko bi se upotrebio komparator "iz ovog veka", morao bi mu se za test izlaznih pojačavača staviti nužan niskopropusni filter za ograničenje SR, bio on stavljen na generator ili integrisan u sam pojačavač (što pametni konstruktori i rade)...
U prevodu:
- brži SR je dobar za testiranje pasivnih komponenti: kablova, konektora, pcb vodova, RCL komponenti i td...
- sporiji za testiranje audio pretpojačavača i izlaznih audio pojačavača.
Što se prošlog veka tiče:
Napravljen je na primer LM7171, operacioni pojačavač, sa spolja viđenom, naponskom povratnom vezom i sa slew rate od čitavih 4100V/uS, koji je neuporedivo brži od velikog broja komparatora. Naravno da se može upotrebiti i kao komparator sa neuporedivo boljim performansama...
Stoji da je isti ušao u prodaju tek 2006. ali je smućkan u prošlom veku, kao i još dosta i danas nenadj*bivih naprava.
Dosta konstrukcija iz ovog veka nije prevazišlo neke iz prošlog, da ne širim priču dalje.
Odnosno, moderno može, ali ne mora uvek značiti bolje.
Komparator LM111(311) iz prošlog veka je i dalje veoma aktuelan, sa takvim performansama kakve jesu, jer je vrlo dobra konstrukcija zbog visoke elastičnosti primene.
Krasi ga: lebdeći izlaz koji se može iskoristiti na više načina, kao i ostatak kontrolnih pinova koji se mogu iskoristiti takođe na više načina, kao i vrlo širok raspon napona napajanja...
Nije prebrz ali je veoma "elastičan", tj. svaki ima svoju primenu kao i NE555 i dan danas, i ako je iz davnina.
@Vladd,
Uvek se može neki sklop kritički sagledati i naknadno poboljšati.
Sa takvom lakoćom bih mogao bilo koju sopstvenu konstrukciju ili post, sa svega par rečenica, napasti tako razornom kritikom da se ni sam od sebe ne bih mogao nikako odbraniti :-)
Tako je lako naći manu bilo čemu i toliko lako biti kritičar.
A toliko vremena i truda treba da se nešto konstruiše, napravi i prezentuje javno i naravno u svoj toj gužvi je po koja greška sasvim moguća...
Mislim da je prilično besmisleno (čak možda dodiruje i granicu uvredljivosti) Braci držati predavanje o odzivu na odskočnu pobudu i talasnim pojavama, bez obzira čim se ti profesionalno baviš Vladd.
Braca je značajan deo života potrošio upravo na istraživanju talasnih pojava pri odskočnoj pobudi i rešavanju problema oko istih.
Dokazi o njegovom radu funkcionišu na najsnažnijim dvotaktnim, brodskim, turbo dizel motorima na našoj plavoj planeti, sa rešenom gomilom problema nepovoljnih talasnih pojava na usisnim vodovima turbo kompresora, upravo Bracinim delovanjem i primenom odskočne pobude.
Korpus delikti plove svetskim okeanima, a to što je Braca jedan vrlo odmeren i čak i previše skroman i pristojan čovek, to je već iz druge priče...
-----------------------------------
Pošto vas oboje na neki način poznajem, Bracu lično, tebe sa dva foruma i znam koliko vam se razlikuju karakteri, onda ću te karaktere da oslikam upravo pomoću odskočne pobude :-)
Ti bi Vladd bio ovo na primer (preterano reaguješ na odskočnu pobudu):
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f4.gif
Dok bi Braca bio na primer ovo (prigušeno reaguje na odskočnu pobudu):
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f2.gif
Razlike su tipične za ofanzivni i defanzivni karakter osobe, pri čemu ni jedan ni drugi nemaju ni mana a ni prednosti, odnosno imaju i jedno i drugo ali to zavisi od situacije.
Pošto je Braca potpuno defanzivan karakter, ja ću ti se u njegovo ime i ime ostalih članova foruma srdačno zahvaliti na sugestijama i edukaciji, eto da izmiksujem neravnine na četvrtki i da na kraju svi dobijemo ovo:
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f1a.gif
I nemojte da mi se vređate zbog poređenja sa "četvrtkama" :-)
Pozdrav,
Macola
Nisam neko vreme bio prisutan a ovde je se baš bilo zahuktalo!
Mnogi članovi su našli u premeštenoj temi lepu zanimaciju i uživanje, kao i sam Braca, a naravno da je korisna i konstruktivna kritika od Vladd i ostalih članova koji imaju primedbe na bilo šta u bilo čijoj konstrukciji.
Od kada sam se pojavio na ES i na ovom forumu, zagovaram kao osnovni i najbitniji prvi test - test pravougaonim signalom, odnosno odskočnom pobudom.
To je najozbiljniji početni test neke naprave, pa i audio naprava. Sa sinusom je posle lakše.
Za potrebe testiranja izlaznih pojačavača u audio zoni, gde izlazni pojačavači danas mogu dostići čak i do 200V/uS, ali pošto takvi i i dalje imaju pojačanje reda 30, potreban je na ulazu SR reda 6.6V/uS (idemo na 10V/uS da ne štedimo :-).
To je za tih 10V/uS, za tipičnih 3Vpk ulaza svega 330nS vremena za jedan od tranzijenata (da ne cepidlačimo sa 10% i 90% i ne prizivamo polemiku).
Nema potrebe za bržim, čak bi moglo biti drugih neželjenih problema, na koje je sasvim ispravno ukazao @Pinco.
Nizak slew rate (SR) je nedovoljan za test pasivnih naprava i rezultati merenja su nepotpuni, a prebrz SR, što je mudro rekao @Pinco, donosi nove probleme kod audio pojačavača:
- moraju se imati strogo definisani merni kablovi za vezu između generatora i DUT,
- moraju biti strogo terminisane impendanse na obe strane,
- i najbolje podešen sistem, koji ima bilo koliko kašnjenje NFB (a bez kašnjenja je nemoguće), ako se želi veći BW, mora imati neminovan overšut pri nižim amplitudama, ako je bez ekstremno složenih kompenzacionih mreža i bez strogo definisanog karaktera opterećenja.
- pošto izlazni audio pojačavači najćešće nemaju prilagođenu ulaznu impendansu sa izvorom, a još manje strogo definisan karakter opterećenja, onda je jako nepovoljan prebrz SR na ulazu i može dati vrlo pogrešne rezultate merenja koji ne govore o samom pojačavaču već o njegovoj neprilagođenosti ulaznih i izlaznih impendansi i njihovih karaktera.
- ima još dosta toga ali da ne gnjavim...
Odnosno, ukoliko bi se upotrebio komparator "iz ovog veka", morao bi mu se za test izlaznih pojačavača staviti nužan niskopropusni filter za ograničenje SR, bio on stavljen na generator ili integrisan u sam pojačavač (što pametni konstruktori i rade)...
U prevodu:
- brži SR je dobar za testiranje pasivnih komponenti: kablova, konektora, pcb vodova, RCL komponenti i td...
- sporiji za testiranje audio pretpojačavača i izlaznih audio pojačavača.
Što se prošlog veka tiče:
Napravljen je na primer LM7171, operacioni pojačavač, sa spolja viđenom, naponskom povratnom vezom i sa slew rate od čitavih 4100V/uS, koji je neuporedivo brži od velikog broja komparatora. Naravno da se može upotrebiti i kao komparator sa neuporedivo boljim performansama...
Stoji da je isti ušao u prodaju tek 2006. ali je smućkan u prošlom veku, kao i još dosta i danas nenadj*bivih naprava.
Dosta konstrukcija iz ovog veka nije prevazišlo neke iz prošlog, da ne širim priču dalje.
Odnosno, moderno može, ali ne mora uvek značiti bolje.
Komparator LM111(311) iz prošlog veka je i dalje veoma aktuelan, sa takvim performansama kakve jesu, jer je vrlo dobra konstrukcija zbog visoke elastičnosti primene.
Krasi ga: lebdeći izlaz koji se može iskoristiti na više načina, kao i ostatak kontrolnih pinova koji se mogu iskoristiti takođe na više načina, kao i vrlo širok raspon napona napajanja...
Nije prebrz ali je veoma "elastičan", tj. svaki ima svoju primenu kao i NE555 i dan danas, i ako je iz davnina.
@Vladd,
Uvek se može neki sklop kritički sagledati i naknadno poboljšati.
Sa takvom lakoćom bih mogao bilo koju sopstvenu konstrukciju ili post, sa svega par rečenica, napasti tako razornom kritikom da se ni sam od sebe ne bih mogao nikako odbraniti :-)
Tako je lako naći manu bilo čemu i toliko lako biti kritičar.
A toliko vremena i truda treba da se nešto konstruiše, napravi i prezentuje javno i naravno u svoj toj gužvi je po koja greška sasvim moguća...
Mislim da je prilično besmisleno (čak možda dodiruje i granicu uvredljivosti) Braci držati predavanje o odzivu na odskočnu pobudu i talasnim pojavama, bez obzira čim se ti profesionalno baviš Vladd.
Braca je značajan deo života potrošio upravo na istraživanju talasnih pojava pri odskočnoj pobudi i rešavanju problema oko istih.
Dokazi o njegovom radu funkcionišu na najsnažnijim dvotaktnim, brodskim, turbo dizel motorima na našoj plavoj planeti, sa rešenom gomilom problema nepovoljnih talasnih pojava na usisnim vodovima turbo kompresora, upravo Bracinim delovanjem i primenom odskočne pobude.
Korpus delikti plove svetskim okeanima, a to što je Braca jedan vrlo odmeren i čak i previše skroman i pristojan čovek, to je već iz druge priče...
-----------------------------------
Pošto vas oboje na neki način poznajem, Bracu lično, tebe sa dva foruma i znam koliko vam se razlikuju karakteri, onda ću te karaktere da oslikam upravo pomoću odskočne pobude :-)
Ti bi Vladd bio ovo na primer (preterano reaguješ na odskočnu pobudu):
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f4.gif
Dok bi Braca bio na primer ovo (prigušeno reaguje na odskočnu pobudu):
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f2.gif
Razlike su tipične za ofanzivni i defanzivni karakter osobe, pri čemu ni jedan ni drugi nemaju ni mana a ni prednosti, odnosno imaju i jedno i drugo ali to zavisi od situacije.
Pošto je Braca potpuno defanzivan karakter, ja ću ti se u njegovo ime i ime ostalih članova foruma srdačno zahvaliti na sugestijama i edukaciji, eto da izmiksujem neravnine na četvrtki i da na kraju svi dobijemo ovo:
http://sound.whsites.net/articles/sqr-f1a.gif
I nemojte da mi se vređate zbog poređenja sa "četvrtkama" :-)
Pozdrav,
Macola