Na to sam i mislio kad sam rekao da nije problem vreme predgrevanja. Sladokusci čekaju stabilizaciju temperature čak i na tranzistorskim amps koji se tiično slabo zagrevaju...
Bilo bi tu više mogućih opcija, jer nisam ni jednu probao (i ako je ta moja ideja stara već više od tri godine) već samo hipotetišem i protiv sam unošenja žive u stambeni prostor u bilo kom obliku, ako je ikako moguže to izbeći.
Ne mora se vešati samo tanjir...
Galijumsko vešanje može dobiti čitav gramofon koji je stacioniran na mermernoj ploči, a tu mermernu ploču recimo u galijumu centrira nekoliko neodijumskih magneta...
Posle otapanja galijuma (više od 29,8C), što nije daleko od sobnih temperatura pa ne može baš previše ni trajati, galijum poput svakog fluida će u tečnom stanju imati gornju površinu koja postaje savršena "libela". Ostatak posla je pravilno uravnotežiti noseću mermernu ploču prema tome.
Na primer, to je jedna od mogućnoti.
Što se tiče zagrevanja, galijum je poluprovodnik i može se protokom električne struje zagrejati (brzina zagrevanja će biti stvar unešene snage).
Pogotovo kada bi bio u ulozi fluidnog elektromotora za nošenje-okretanje diska, što inače zahteva tok struje.
Oko samog tanjira na primer:
Tanjir se može napraviti od inače uobičajenih nemetalnih materijala od kojih se često i pravi, tj. masivnog diska od: PA6, teflona i slično.
Takvi materijali bi vrlo čvrsto stajali na tečnom galijumu (koji ima specifičnu težinu malo manju od gvožđa, 5.9T/m3).
U centru bazena sa galijumom bi mogao stajati veliki centralni magnet i galijum bi mogao postati elektromotor, pod dejstvom protoka električne struje kroz njega.
Taj isti magnet, pošto mu je inače jedan od polova na gornjoj strani, drugi na donjoj (da bi tečni galijum radio kao motor), mogao bi svojom privlačnom silom delovati na jedan neodijumski centralni magnet na disku koji plovi, vukao ga jako na dole i tim centrirao disk i obezbedio mu prividni "ležaj". Disk bi u donjoj regiji mogao imati neka peraja poput turbine...
Taj centralni magnet na disku i magnet u galijumu bi imali pravo da budu veoma snažni neodijumski magneti, jer galijumova specifična gustina obezbeđuje moćnu "plovnost" nekog poliamida i slično i tako bi mogle biti primenjene velike privlačne sile a da pri tom "linija gaza" ne bude preduboko. Tj. centralni ležaj bi veoma čvrsto držao položaj.
Čitav sistem bi bio jako inertan i slabo podložan devijacijama brzine, uz neki servo sistem koji bi to dugoročno stabilizovao.
Disk bi uvek zauzimao idaealno horizontalan položaj u odnosu na centar gravitacije Zemlje.
Motor bi se pokretao čistom DC strujom, koja ne unosi nikakave smetnje u prenos sa glave.
Uz dobro balansiranje takvog diska, mogao bi se očekivati stabilan položaj centralnog mangetskog "ležaja".
Hladan galijum (ispod 29C) bi prešao u čvrsto stanje i poput parkirne kočnice zarobio obrtni disk u parkirnom položaju. Za takvu opciju bi disk morao imati detalje koji "strče na donjoj strani diska i dublje penetriraju u galijum dok je tečan, a bili poput peraja turbine kad galijum radi kao motor.
Dakle, proces i izgledao na primer ovako:
- uključimo neku N jačinu struje kroz galijum koji je u čvrstom stanju i drži disk zarobljenim,
- galijum se zagreva od toka struje i u jednom momentu prelazi u tečno agregatno stanje, čim istovremeno započinje i rotacija fluida, tim i diska.
- prelazimo na servo regulaciju struje kroz galijum u cilju održavanja konstantne brzine i istovremeno uključujemo podni grejač galijuma, da bi ostao u tečnom stanju nezavisno od regulacione struje "motora".
- čekamo da taho sistemi u saradnji sa servo, stabilizuju brzinu,
- stavimo ploču i uživamo uz pršut i vino :-)
Mislim da bi vredelo probati, ko ima živaca i novca za galijum (500-750$/Kg). Mada mislim da ne bi trebala velika količina galijuma za vešanje samog diska.
Svakako da sve ove hipoteze zahtevaju neku dužu fazu eksperimenata, ali hipoteza obećava.
Pozz
Bilo bi tu više mogućih opcija, jer nisam ni jednu probao (i ako je ta moja ideja stara već više od tri godine) već samo hipotetišem i protiv sam unošenja žive u stambeni prostor u bilo kom obliku, ako je ikako moguže to izbeći.
Ne mora se vešati samo tanjir...
Galijumsko vešanje može dobiti čitav gramofon koji je stacioniran na mermernoj ploči, a tu mermernu ploču recimo u galijumu centrira nekoliko neodijumskih magneta...
Posle otapanja galijuma (više od 29,8C), što nije daleko od sobnih temperatura pa ne može baš previše ni trajati, galijum poput svakog fluida će u tečnom stanju imati gornju površinu koja postaje savršena "libela". Ostatak posla je pravilno uravnotežiti noseću mermernu ploču prema tome.
Na primer, to je jedna od mogućnoti.
Što se tiče zagrevanja, galijum je poluprovodnik i može se protokom električne struje zagrejati (brzina zagrevanja će biti stvar unešene snage).
Pogotovo kada bi bio u ulozi fluidnog elektromotora za nošenje-okretanje diska, što inače zahteva tok struje.
Oko samog tanjira na primer:
Tanjir se može napraviti od inače uobičajenih nemetalnih materijala od kojih se često i pravi, tj. masivnog diska od: PA6, teflona i slično.
Takvi materijali bi vrlo čvrsto stajali na tečnom galijumu (koji ima specifičnu težinu malo manju od gvožđa, 5.9T/m3).
U centru bazena sa galijumom bi mogao stajati veliki centralni magnet i galijum bi mogao postati elektromotor, pod dejstvom protoka električne struje kroz njega.
Taj isti magnet, pošto mu je inače jedan od polova na gornjoj strani, drugi na donjoj (da bi tečni galijum radio kao motor), mogao bi svojom privlačnom silom delovati na jedan neodijumski centralni magnet na disku koji plovi, vukao ga jako na dole i tim centrirao disk i obezbedio mu prividni "ležaj". Disk bi u donjoj regiji mogao imati neka peraja poput turbine...
Taj centralni magnet na disku i magnet u galijumu bi imali pravo da budu veoma snažni neodijumski magneti, jer galijumova specifična gustina obezbeđuje moćnu "plovnost" nekog poliamida i slično i tako bi mogle biti primenjene velike privlačne sile a da pri tom "linija gaza" ne bude preduboko. Tj. centralni ležaj bi veoma čvrsto držao položaj.
Čitav sistem bi bio jako inertan i slabo podložan devijacijama brzine, uz neki servo sistem koji bi to dugoročno stabilizovao.
Disk bi uvek zauzimao idaealno horizontalan položaj u odnosu na centar gravitacije Zemlje.
Motor bi se pokretao čistom DC strujom, koja ne unosi nikakave smetnje u prenos sa glave.
Uz dobro balansiranje takvog diska, mogao bi se očekivati stabilan položaj centralnog mangetskog "ležaja".
Hladan galijum (ispod 29C) bi prešao u čvrsto stanje i poput parkirne kočnice zarobio obrtni disk u parkirnom položaju. Za takvu opciju bi disk morao imati detalje koji "strče na donjoj strani diska i dublje penetriraju u galijum dok je tečan, a bili poput peraja turbine kad galijum radi kao motor.
Dakle, proces i izgledao na primer ovako:
- uključimo neku N jačinu struje kroz galijum koji je u čvrstom stanju i drži disk zarobljenim,
- galijum se zagreva od toka struje i u jednom momentu prelazi u tečno agregatno stanje, čim istovremeno započinje i rotacija fluida, tim i diska.
- prelazimo na servo regulaciju struje kroz galijum u cilju održavanja konstantne brzine i istovremeno uključujemo podni grejač galijuma, da bi ostao u tečnom stanju nezavisno od regulacione struje "motora".
- čekamo da taho sistemi u saradnji sa servo, stabilizuju brzinu,
- stavimo ploču i uživamo uz pršut i vino :-)
Mislim da bi vredelo probati, ko ima živaca i novca za galijum (500-750$/Kg). Mada mislim da ne bi trebala velika količina galijuma za vešanje samog diska.
Svakako da sve ove hipoteze zahtevaju neku dužu fazu eksperimenata, ali hipoteza obećava.
Pozz