Kenwood CS 4025

[Macola]

E sad tehničko pitanje, ovde kako oni kažu uzemljenje je doggy...

Istina, uzemljenje skopa je vrlo škakljiva stvar.

Osciloskopu je neophodno da bude uzemljen ako želiš viski kvalitet merenja. Takođe zahteva vrlo "prečišćeno" sopstveno napajanje i vrlo "prečišćenu" sredinu-okruženje za maksimalne merne rezultate.

To su realno potrebni uslovi za lab. merenja višeg ili visokog kvaliteta.

Međutim, češća upotreba skopa je u svrhe ne posebno preciznih merenja, praktično informativne, gde se od rezultata ne očekuje preterana preciznost, već više oblik-trend ponašanja nekog signala na nekoj spravi.

Primer koji će ti lako razjasniti nepreciznost merenja skopa (osim posebnih uslova pretpodešavanja) je tipična kompenzacija sonde na četrvrtastom signalu od 1KHz.
Ta kompenzacija ne da je neozbiljna za na primer pravougaoni signal od svega 1MHz, nego je mnogo neozbiljna :-)

Ako na primer želiš da ti skop precizno meri nešto pravougaono na recimo 1MHz, onda je nužno da iskompenzuješ sondu na referentnom generatoru koji generiše kalibrisan pravougaoni oblik na 1MHz, sa perfektno prilagođenom izlaznom impendansom na trenutno stanje na vrhu tvoje sonde na tvom skopu. Inače ti niko ne garantuje preciznost amplitude signala koji meriš sa tom kaliubracijom na 1KHz jer je nedovoljno precizna za više opsege.

Stoga bolji skopovi menjaju frekvenciju kalibracionog generatora četvrtke, sinhrono sa okretanjem time-div dugmeta, te njihov generator za kompenzaciju sonde neretko zahvata opseg od 10HZ do bar 5MHz.
Kod njih vidiš na ekranu uvek istu veličinu "četvrtke", bez obzira na šta ti je podešena vremenska baza i onda lagodno možeš odlično iskompenzovati sondu za interesni opseg.

Kod posmatranja najobičnije propusne krive, najobičnijeg audio pojačavača, sa skopom od npr. 100Mhz, gde je audio opseg "mala maca" u odnosu na propusni opseg skopa, može ti greška biti +- par dB po amplitudi ukoliko ti samo malo nije kompenzacija sonde na mestu. Verovao ili ne - tako je, a ogroman broj kolega to merenje skopom posmatra kao aksiomu.

Priprema skopa za takvo merenje bi bila na primer ovakva:

- precizni generator sa sweep signalom u interesnom opsegu, sa garantovanom out impendansom i amplitudom u tom interesnom opsegu, prikačen na sondu kojom meriš, koja je stavljena na opseg (x 1 ili x10) koji ćeš koristiti, onda sa kablićima ili priključcima mase koje nećeš menjati tokom merenja, istovremeno priključena i na masu uređaja koji ćeš meriti. Potom se pusti interesni sweep i polako dovede kompenzacija sonde da envelopa bude flat.

- potom meriš interesni uređaj u interesnom opsegu i možeš smatrati da je merenje pristojno tačno i u okvirima kalibracije skopa (ukoliko je skorije rađena :-).


Tako ti je to za običan audio amp ako se misli nešto malo ozbiljnije merenje... Za brže signale je sve gore stanje i sve teža priprema.

Osciloskop je najčešće odličan informativni merni uređaj koji pokazuje trend promene nekog signala u vremenu, pomoću čega možeš isti signal korigovati ili proveriti.
Posle toga se pored skopa kači pun k* dodatnih naprava koje će potvrditi detalje tog signala.

Zahvalna je to naprava, neophodna i predstavlja naše pomoćno "oko" u raznim situacijama trimovanja i korigovanja neke naprave.
Stoga mislim da će mnogima biti korisno predznanje o tome da je pouzdanost nekih izmerenih veličina ne posebno precizna, bez obzira na vrlo simpatične "self calibration" novotarije, koje malo olakšavaju posao ali se tiču isključivo internih stvari u samom skopu, BEZ sondi.
Sonde su priča za sebe...

------------------------
 Nego da se vratimo na uzemljenje, pošto smo utvrdili da nećemo raditi lab. merenja.

- najpovoljnija opcija je čvrsto uzemljen skop, a svi ostali uređaji na kojima se vrši merenje preko rastavnog trafoa sa niskim među-kapacitetom i screen folijom između primara i sekundara.

- u slučajevima da su mereni uređaji baš velike snage, gde se ne isplati njih galvanski rastavljati, onda skop preko rastavnog trafoa, sa par malenih Y kondenzatora <1nF/2KV sa oba kraja ka uzemljenju i poseban oprez oko pipanja šasije skopa i sondi pošto sad već šasija može biti na opasnom potencijalu. Ujedno ovakav način rastavljanja zahteva poseban oprez i može se koristiti zadovoljavajuće tek do kojih par desetina KHz i par stotina  volti sa strminama signala ne većim od možda 50-500V/uS.

- korišćenje diferencijalne sonde (koja je vrlo skupa), sa tvrdo uzemljenim skopom. Sa tim se može pipati svuda u okviru veličina koje diff sonda podnosi, a uređaji mogu plivati na potencijalima koje opet ista ta sonda toleriše.

--------------------------------------------

Najčešća "smrt" nekog skopa je posledica kontakta mase od sonde sa nekim potencijalom koji se razlikuje od uzemljenja skopa, te nekom ko se u ranoj fazi iskustva bavi skopom, preporuka je da napravi rastavni trafo sa niskim međukapacitetom između primara i sekundara, inicijalno poveže uzemljenje skopa na nekoliko 2W otpornika reda 50-100K, vezanih na red i nihov drugi kraj zakači na stvarno uzemljenje (protiv elektrostatike koja može ubiti skop), a tu izvesti i prekidač kojim se može uzemljenje skopa direktno prikačiti na pravo uzemljenje objekta kada merenje to dozvoljava.

Potom voditi računa o tome kad je uključeno uzemljenje a kad ne i uvek biti oprezan kod dodirivanja šasije skopa i sondi ako je skop zakačen na nešto što je na opasnom potencijalu.

Benč skop je stacionarna mašina, a za neke lebdeće potencijale su bolje ili diff sonda ili baterijski skop.

Pozdrav i nadam se da sam pomogao