05-03-2017, 12:01 AM
Pa Milane, dovoljan je opis koji sam u prethodnom tekstu dao da te uputi na dalje pretraživanje.
Na žalost, nauka o ponašanju feritnih i praškastih jezgara, pod DC bias, gde je superponirana neka relativno visoka učestanost (ono tipično za SMPS), je tako kompleksna da te mozak zaboli, a merenje sa vrlo pouzdanim rezultatima ništa manje gadno.
Prvo, sve veoma zavisi od temperature, onda gubici zavise i od temperature, od samog DC bias, te od frekvencije nosioca.
Sama granica DC bias zavisi i od geometrije namotaja i jezgra.
I tako dalje i tako dalje...
Za naše amaterske potrebe i potrebe nižih serija, bolje je naći okvirne vrednosti pa onda preterati sa performansama u izvesnim granicama.
Opšte pravilo bi bilo da uvek računaš na kondicione uslove pri 100*C, što je inače i prilično uobičajen slučaj.
Ako ti treba pristojno ponašanje sa često očekivanim kratkim spojevima, onda su bolja praškasta toroidna jezgra jer imaju monotonu krivu saturacije i ima se više slobode u projektovanju zaštita ako su sporijeg tipa.
Na žalost, praškasta jezgra obično nemaju nikakvu oznaku osim jedne ili dve boje kojim su presvučena, gde čak i ako naručiš od nekog distributera ne mora da bude ono što je pisalo na sajtu.
Tu se onom buck metodom (buck sa kratko spojenim izlazom, praktično staircase saturacija) koju sam linkovao u nekom od prethodnih postova (Alan's Lab) sa ugrejanim jezgrom, DC bias može proveriti u granicama od okvirno +-10-15%, što je sasvim dovoljno dobro za upotrebu.
Nasuprot njima, obična jezgra iz dve polutke, ako su Epcos ili TDK, dosta lako se mogu koristiti zahvaljujući besplatnom alatu MDT, koji se može skinuti na Epcos sajtu.
Ona imaju daleko strmiju saturacionu krivu, te zaštita od preopterećenja mora biti brza, praktično od impulsa do impulsa.
Neće ti previše pomoći čitanje nekoliko mojih postova o tome jer to nije dovoljno za potpuno savladavanje teme o DC bias, ali ovo što sam napisao i pomenuo od alata je sasvim dovoljno ako ne projektuješ neku veliku seriju gde se mora uštedeti svaki gram jezgra...
Za tvoj slučaj je čini mi se daleko pametnije upotrebiti neko od jevtinih EE ili EI feritnih jezgara, upravo od Epcos, TDK ili možda Kaschke (ima dosta vrlo paralelnih gabarita jezgra i materijala sa paralelnim osobinama, te se može upotrebiti Epcosov MDT).
Tebi su naponi na FB, ukoliko radiš sa 325VDC, toliki da je sasvim nepraktično motati powder toroide, jer ti treba mnogo navojaka i problem je izolacija. Tu su u prednosti EE jezgra, gde motanje bude jednostavno i lako, i gap se lako namesti na potreban. Na primer staro dobro jezgro E42 od N27, koje se može na puno mesta kod nas kupiti (ITC, Retam...), kao prigušnica za tvoj uređaj može operisati sa više od 400VA izlaza.
Ukoliko radiš FB na niskom naponu, kojim pobuđuješ step-up gvozdeni trafo, onda za filter ti bivaju najpraktičniji upravo storage powder toroidi, no tu već nemaš pouzdanih alata za računanje, pošto nemaš pouzdanu oznaku jezgra, osim ako naručiš baš od izvornog proizvođača...
Tu je pametno na primer kupiti neki od gotovih storage kalemova jer uz njih ide i podatak o L i saturacionoj struji na 100*C. Na primer imaš recimo kalem na powder toroidu sa recimo 100uH i deklarisanih 3A dc struje. Takav bude na R27 i ima tipično oko 50-tak navojaka. To ti odmah govori da ti je bezbedno 150 ampernavoja za vrlo pouzdanu upotrebu u kompletnom temperaturnom rasponu.
Ako treba premotaš ih po želji a broj ampernavojaka uvažiš pri tome.
Lako bi to bilo izračunati i za ATX jezgra, da nije težak lažnjak oznaka o strujama i snazi tih napajanja za kompove.
Ti podaci su u najvećem broju slučajeva obično s*anje i možeš računati tek na oko pola napisanog stanja u kontinualnom radu...
Tu se kinezi gađaju sa amperima i vatima, kao mladi auto mehaničari sa konjskim snagama kad budže jugića :-)
Daleko bilo kad bi računar trošio kontinualnih 350-500W! Prvo bi račun za struju bio kao kada bi žena peglala 24h/7d, a drugi izvor grejanja u sobi ne bi bio potreban za zimu :-). He he, seti se da sijalica od 100W odgaji punu kutiju pilića :-)
Tako ti je to sa powder toroidima koji nemaju oznaku. (napraviš ono kao Alan's Lab , izmeriš pa upotrebiš tek onda).
Pozdrav druže,
Macola
Na žalost, nauka o ponašanju feritnih i praškastih jezgara, pod DC bias, gde je superponirana neka relativno visoka učestanost (ono tipično za SMPS), je tako kompleksna da te mozak zaboli, a merenje sa vrlo pouzdanim rezultatima ništa manje gadno.
Prvo, sve veoma zavisi od temperature, onda gubici zavise i od temperature, od samog DC bias, te od frekvencije nosioca.
Sama granica DC bias zavisi i od geometrije namotaja i jezgra.
I tako dalje i tako dalje...
Za naše amaterske potrebe i potrebe nižih serija, bolje je naći okvirne vrednosti pa onda preterati sa performansama u izvesnim granicama.
Opšte pravilo bi bilo da uvek računaš na kondicione uslove pri 100*C, što je inače i prilično uobičajen slučaj.
Ako ti treba pristojno ponašanje sa često očekivanim kratkim spojevima, onda su bolja praškasta toroidna jezgra jer imaju monotonu krivu saturacije i ima se više slobode u projektovanju zaštita ako su sporijeg tipa.
Na žalost, praškasta jezgra obično nemaju nikakvu oznaku osim jedne ili dve boje kojim su presvučena, gde čak i ako naručiš od nekog distributera ne mora da bude ono što je pisalo na sajtu.
Tu se onom buck metodom (buck sa kratko spojenim izlazom, praktično staircase saturacija) koju sam linkovao u nekom od prethodnih postova (Alan's Lab) sa ugrejanim jezgrom, DC bias može proveriti u granicama od okvirno +-10-15%, što je sasvim dovoljno dobro za upotrebu.
Nasuprot njima, obična jezgra iz dve polutke, ako su Epcos ili TDK, dosta lako se mogu koristiti zahvaljujući besplatnom alatu MDT, koji se može skinuti na Epcos sajtu.
Ona imaju daleko strmiju saturacionu krivu, te zaštita od preopterećenja mora biti brza, praktično od impulsa do impulsa.
Neće ti previše pomoći čitanje nekoliko mojih postova o tome jer to nije dovoljno za potpuno savladavanje teme o DC bias, ali ovo što sam napisao i pomenuo od alata je sasvim dovoljno ako ne projektuješ neku veliku seriju gde se mora uštedeti svaki gram jezgra...
Za tvoj slučaj je čini mi se daleko pametnije upotrebiti neko od jevtinih EE ili EI feritnih jezgara, upravo od Epcos, TDK ili možda Kaschke (ima dosta vrlo paralelnih gabarita jezgra i materijala sa paralelnim osobinama, te se može upotrebiti Epcosov MDT).
Tebi su naponi na FB, ukoliko radiš sa 325VDC, toliki da je sasvim nepraktično motati powder toroide, jer ti treba mnogo navojaka i problem je izolacija. Tu su u prednosti EE jezgra, gde motanje bude jednostavno i lako, i gap se lako namesti na potreban. Na primer staro dobro jezgro E42 od N27, koje se može na puno mesta kod nas kupiti (ITC, Retam...), kao prigušnica za tvoj uređaj može operisati sa više od 400VA izlaza.
Ukoliko radiš FB na niskom naponu, kojim pobuđuješ step-up gvozdeni trafo, onda za filter ti bivaju najpraktičniji upravo storage powder toroidi, no tu već nemaš pouzdanih alata za računanje, pošto nemaš pouzdanu oznaku jezgra, osim ako naručiš baš od izvornog proizvođača...
Tu je pametno na primer kupiti neki od gotovih storage kalemova jer uz njih ide i podatak o L i saturacionoj struji na 100*C. Na primer imaš recimo kalem na powder toroidu sa recimo 100uH i deklarisanih 3A dc struje. Takav bude na R27 i ima tipično oko 50-tak navojaka. To ti odmah govori da ti je bezbedno 150 ampernavoja za vrlo pouzdanu upotrebu u kompletnom temperaturnom rasponu.
Ako treba premotaš ih po želji a broj ampernavojaka uvažiš pri tome.
Lako bi to bilo izračunati i za ATX jezgra, da nije težak lažnjak oznaka o strujama i snazi tih napajanja za kompove.
Ti podaci su u najvećem broju slučajeva obično s*anje i možeš računati tek na oko pola napisanog stanja u kontinualnom radu...
Tu se kinezi gađaju sa amperima i vatima, kao mladi auto mehaničari sa konjskim snagama kad budže jugića :-)
Daleko bilo kad bi računar trošio kontinualnih 350-500W! Prvo bi račun za struju bio kao kada bi žena peglala 24h/7d, a drugi izvor grejanja u sobi ne bi bio potreban za zimu :-). He he, seti se da sijalica od 100W odgaji punu kutiju pilića :-)
Tako ti je to sa powder toroidima koji nemaju oznaku. (napraviš ono kao Alan's Lab , izmeriš pa upotrebiš tek onda).
Pozdrav druže,
Macola