Ne znam jer nisam probao, ali sasvim sam užasnut već načinom programiranja za ARM CORTEX M4, gde se svemu živom pristupa sa nekim masivnim strukturama i dve tone biblioteka, gde je veoma teško biti svestan šta se unutra na nižem nivou događa.
Jbg, to je izgleda neminovnost ekstremno visoke gustine integracije i modela razmišljanja konstruktora MCU gde bi sve moguće osobine hteli da strpaju u jedan jedini MCU.
To je nalik današnjim mob. telefonima gde ima svega i svačega, što treba i ne treba a osnovna funkcija telefona je prilično nezgrapno postavljena u svemu tome.
Iz prakse sa industriijskim automatskim mašinama, znam da je jedan od najzastupljenijih mikroprocesora na svetu više od jedne decenije bio obični 6502 (kao u Comodore 64) i viđao sam da pokreće mašine vrlo složene građe sa preko 600 in/out.
Prost kao dečja noša i sa dovoljno periferije je čuda pravio.
Stari dobri PIC16 i PIC18 se polako gase, a nasleđuju ih oni kojima je potrebna "kobasica" od 100+ linija koda za uključenje jedne LED :-).
Mislim, sve se na kraju svede ipak na malenu naredbu, ali kada se osmotri koje čudovišne biblioteke iza te jednostavne stvari stoje... :-)
Na račun strahovite brzine tih novih naprava umire polako hardverska posvećenost nekim funkcijama, i umesto upotrebe mozga sve je češće u upotrebi copy-paste...
P.S.
Sasvim mi je krivo i žao što nisam nastavio da učim Forth (kad sam već lepo to bio započeo i stekao neka znanja na nižem nivou).
U Forth, bez obzira na složenost MCU ili samog programa, ima se pristup do poslednjeg bita unutra.
Sasvim je moguće da ću se ipak konačno vratiti na Forth.
Sasvim besplatna platforma gde čoveku treba da pokrene terminal koji može da radi na najstarijem 286, a sve ostalo je u MCU: kroskompajler, interpreter, ma baš sve.
Žešće me nervira kad nešto u MCU radi ispod a da nemam pojma šta radi.
Pretpostavljam da imam vrlo konzervativan način razmišljanja oko toga...
Jbg, to je izgleda neminovnost ekstremno visoke gustine integracije i modela razmišljanja konstruktora MCU gde bi sve moguće osobine hteli da strpaju u jedan jedini MCU.
To je nalik današnjim mob. telefonima gde ima svega i svačega, što treba i ne treba a osnovna funkcija telefona je prilično nezgrapno postavljena u svemu tome.
Iz prakse sa industriijskim automatskim mašinama, znam da je jedan od najzastupljenijih mikroprocesora na svetu više od jedne decenije bio obični 6502 (kao u Comodore 64) i viđao sam da pokreće mašine vrlo složene građe sa preko 600 in/out.
Prost kao dečja noša i sa dovoljno periferije je čuda pravio.
Stari dobri PIC16 i PIC18 se polako gase, a nasleđuju ih oni kojima je potrebna "kobasica" od 100+ linija koda za uključenje jedne LED :-).
Mislim, sve se na kraju svede ipak na malenu naredbu, ali kada se osmotri koje čudovišne biblioteke iza te jednostavne stvari stoje... :-)
Na račun strahovite brzine tih novih naprava umire polako hardverska posvećenost nekim funkcijama, i umesto upotrebe mozga sve je češće u upotrebi copy-paste...
P.S.
Sasvim mi je krivo i žao što nisam nastavio da učim Forth (kad sam već lepo to bio započeo i stekao neka znanja na nižem nivou).
U Forth, bez obzira na složenost MCU ili samog programa, ima se pristup do poslednjeg bita unutra.
Sasvim je moguće da ću se ipak konačno vratiti na Forth.
Sasvim besplatna platforma gde čoveku treba da pokrene terminal koji može da radi na najstarijem 286, a sve ostalo je u MCU: kroskompajler, interpreter, ma baš sve.
Žešće me nervira kad nešto u MCU radi ispod a da nemam pojma šta radi.
Pretpostavljam da imam vrlo konzervativan način razmišljanja oko toga...