Ne znam koliko se trud sa diodama isplati. U medjuvremenu sam se setio da sam negde čitao da stabilizacija amplitude sa diodama uvek ima slabiji THD od ostalih metoda.
Pokušavao sam da nadjem taj članak, i malopre sam se setio da sam referencu već ranije naveo u temi (autor se zove Lerner). Pošto nije "public domain" ne mogu da je postavim na forum, pa ti šaljem el. poštom.
Videćeš na str. 16 da je THD sa dve diode veoma visok.
Mislim da za neke buduće verzije oscilatora ne treba bezati od OTA.
Može se dobiti veoma nizak THD, a sa OTA se lako prave:
- AGC,
- naponski kontrolisani filtri,
- naponski kontrolisani: otpornici (uzemljeni i lebdeći), kapaciticvnosti, induktivnosti...
Nije baš neki preteran izbor OTAs, ali je dovoljan. Zanimljiv je fizički najmanji od njih, OPA861(idealni tranzistor) , u SOT23-6, zbog toga što zauzima baš malo mesta na pcb, a takođe i LM13700(NE5517) zbog pristojne cene:
Dostupni OTAs koji nisu "obsolete":
LM13700 (NE5517),
OPA860, 861, 615.
LT1228.
Kao "ogledalo" njima (struja u napon) su tu i nekoliko transimpendansnih, koji nisu "obsolete":
AD8015,
IVC102,
MAX40658,
OPA, 380, 2381.
Ima i pristojne količine aplikacionih nota oko tih stvari.
Evo i jedne jednostavne volume kontrole sa OTA, sa tzv. "Jung trikom" oko Iq (možda će nekom biti interesantna): https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=...PGB1Ytj9-y
Nešto verujem da se OTA može sasvim uspešno upotrebiti umesto sijalice, sa boljim performansama po vremenu uspostavljanja stabilizacije amplitude.
Ukoliko kao PGA ne da dovoljno nizak THD, onda će verovatno to biti drastično bolje ako se upotrebi kao VCR (voltage control resistance) umesto sijalice...
Imam oko 51MB arhive oko njih i veliko je to da bih kačio ovde, ali nije teško skinuti to kada se zna šta se traži.
Svaki od nabrojanih ima app notes i dosta napisanih radova oko njihove primene.
Puno korisnih primera ima i u DS i APP oko CA3080 koje je zastarelo i van proizvodnje, ali je prenosivo na novije OTAs.
Da dodam još nešto što sam zaboravio. LM13700 imaju dva nezavisna, pristojna bafera, dok OPA860 ima vrlo vrlo moćan nezavisni bafer, koji ima niska izobličenja na megahercnom području, sa tendencijom opadanja ka nižim frekvencijama, a i OTA mu je jako brza sa opadanjem izobličenja ka nižim frekvencijama.
Možda vredi probati nešto od njih u audio opsegu.
Evo, upravo ću ja iskomentarisati jer nemam "zakucan" stav o tome i samo ću izneti neka razmišljanja (ako ikog to mišljenje interesuje)...
Moglo bi se možda naći i naučno objašnjenje za "usviravanje" nekih komponenti i kablova...
U slučaju da neke komponente sadrže i relatvno malenu količinu feromagnetskih materijala u svom sastavu, razmagnetisavanje bi moglo dobiti smisla. Takođe i izolatori većih kapacitivnosti koji imaju sklonost remanentnom naboju.
U oba slučaja, teoretski bi postojanje remanentnog magnetizma ili remanentnog električnog naboja moglo dovesti do neke vrste nelineranosti u samom prenosu kroz takav medijum, što nikako ne znači da će i posle razelektrisanja i demagnetizacije nestati sve nelinearnosti koje bi mogle biti izazavane tim efektima.
Koja količina toga bi mogla biti čujna, e to već pojma nemam.
Postavlja se pitanje merljivosti količine tih efekata, ali takođe i dalje nismo sasvim sigurni do koje mere šta možemo izmeriti i da li merimo baš sve što je potrebno...
Pitanje ostaje za neko buduće vreme kada još uznapredujemo u merenjima.
Ono za šta znam da može biti merljivo, čak i u kućnim uslovima, to je nelinearnost koju sam pri malenim izlaznim snagama zapazio kada postoji gvozdeni lim kutije pojačala između izlaznih terminala.
Od tada svakog savetujem da iseče pravougaoni prostor na tom mestu i na izolacionu pločicu namontira izlazne terminale. Taj komad lima se ponaša kao jezgro i nelinearnost njegovog magnećenja se može zapaziti pri snagama reda koju stotinu milivata.
Taj komadić "jezgra" se umetne kao zasitiva reaktansa i to se može videti čak i osciloskopom, posebno sa pravougaonim test signalom.
Zato sam rezervisan po pitanju tih stvari, tj. nemam "zakucan" stav. Kada bude merenjem bilo šta od toga dokazano ili opovrgnuto, imaću jasan stav.
Privatno verujam da to može rešiti neke komponente koje sadrže feromagnetike u svom sastavu, a u ostalo slabo verujem.
-------------------------------
Što se tiče ove dve "čarobne" kutijice sa LM13700, malo me čudi, a i to prilažem proizvođaču kao zamerku, da pored dve "žive" OTA nikom nije palo na pamet da napravi "decay" sistem koji će po završetku "magije" postupno spustiti signal do nule, što je jako važno i kod razelektrisavanja i kod demagnetizacije, ili bilo kavog sličnog procesa koji bi trebalo da asimetrije dotera na nulu.
Čak i testo, kad se mesi. da bi dobilo gladak i lep oblik, amplituda delovanja na njega se postupno smanjuje do nulte.
Ali pri tom ni malo ne sumnjam da su ove dve kutijice nekom donele lepih novaca dok nije obnarodovana šema.
Ne znam kako bi ove dve šeme mogle koristiti u generatoru sinusa.
OTA su uobičajeno amplitudni modulatori, kao i u ovom slučaju, što je jedna od najosnovnijih aplikacija OTA.
Za oscilator bi bile korisnije kao varijabilne otpornosti, varijabilne reaktanse ili varijabilni filtri.
Nisma hteo da iniciram temu kablova ali su cujne promene a navescu samo primer kondenzatora da mojim instrumentom mogu da izmerim razlike i u esr i u dielektricnoj apsorpciji i u curenju novog kondenzatora i istog koji je bio na naponu neko vreme. Imam Sencore LC103.
Sto se tice smanjenaj amplitude signala slazem se da je trebalo polako da se smanjuje. Oni koji su radili stare televizore znaju postupak sa namotajem za razmagnetizaciju a i oni koji su koristili demagnetizator za kasete znaju da mora polako da se odmice od glave kako bi se postupno smajivalo elektricno polje.
(01-01-2019, 02:14 PM)Macola Wrote: Mislim da za neke buduće verzije oscilatora ne treba bezati od OTA.
Može se dobiti veoma nizak THD, a sa OTA se lako prave:
- AGC,
- naponski kontrolisani filtri,
- naponski kontrolisani: otpornici (uzemljeni i lebdeći), kapaciticvnosti, induktivnosti...
OTA su zaista interesantni sklopovi, ali sam malo skeptičan u vezi njihove primene u oscilatorima, i to zbog njihovih izobličenja. Već sam dijagram THD (LM13700, Fig. 13) ne obećava previše, jer ako se ta izobličenja preslikavaju u vrednost naponski upravljanog otpornika koji bi se koristio u AGC oscilatora, onda će se neki njihov deo pojaviti i u izlaznom signalu oscilatora.
Ovo pišem uz napomenu da nemam sopstvenog iskustva sa OTA kolima, ali sam prelistao dosta literature i nisam našao ni jedan oscilator vredan pomena što se tiče THD. Ima jedna komercijalna šema sa LM13700 i FET-om kao regulacionim elementom, ali THD nije bolji od 0,15%.
Spremam porudžbinu za dalji rad na ovom projektu, pa ću naručiti i LM13700 da se malo poigram. Merenje THD u verziji naponski upravljanog otpornika ne bi trebalo da predstavlja neki naročit izazov.
Napravio sam koncept za generator trouglastih signala za primenu u jednoj frekventoj dekadi.
Napominjao sam da je problem generatora zasnovanog na integratoru četvtastih signala smanjenje izlaznog nivoa u zavisnosti od frekvencije, i to sa 20dB po dekadi. To znači da bi smo, na primer, na 200Hz imali izlaz od 5Vpp, a na kraju dekade (2kHz) 0,5Vpp.
U principu, korisnik to može da kompenzira rukom, ali pošto će naš generator interno imati samo atenuaciju (max. izl. napon 5Vrms), tu imamo problem.
Koncept koji sam razvio obezbedjuje automatsko održavanje konstantnog izlaznog napona integratora primenom AGC čiji je glavni element DIY optoregulator. Ovaj poslednji se sastoji od jeftinog fotootpornika i žute LED u zajedničkom kućištu. Već sam ga napravio i izmerio mu karakteristike - u jednom području ima baš ono što mi treba, naime po dekadi promene struje kroz LED imam dekadu promene otpora fotootpornika.
Princip rada je da se sinusni napon prvo visokopropusno filtrira sa strminom od 20dB/dek i dovodi u detektor vršne vrednosti (LM311 ili sl.). Njegov izlazni napon se niskopropusno filtrira radi redukcije AC komponente koja bi inače modulisala LED struju, odn. ulazni napon u integrator, a zatim dovodi u LED drajver.
Četvrtke se dovode pojačavaču VCA čije se pojačanje reguliše fotootpornikom i to tako da na 200Hz imamo -20dB, a na 2kHz 0dB, jer integrator ima obrnutu karakteristiku, tj. +20dB na 200Hz i 0dB na 2kHz. Na taj način je obezbedjena ravna frekventna karakteristika u opsegu od interesa.
Rešenje je testirano u simulatoru i funkcioniše kako je zamišljeno. Minimum aktivnih elemenata za realizaciju je jedan komparator, dva opampa i jedan tranzistor kao LED drajver.
Proširenje funkcije na dve ili više dekada zahtevalo bi preklapanje kondenzatora u HP filteru i integratoru, a moguće i serijskog otpornika izmedju VCA i integratora - ne baš jednostavno za realizaciju.
Komentari, odn. ideje za pojednostavljenje su, kao i obično, dobrodošli.
Braco, ne dopada mi takvo rešenje. Odradio si izvanredan oscilator i mislim da bi
i generator trougla trebao da pokriva sve opsege. Da li si razmišljao o predlogu da
imaš praktično dva dela, sinusni i deo za trouglove i četvrtke. Mogao bi da koristiš
iste vremenske RC elemente koje bi jednostavno preklopio releom. Mogao bi da se
koristi isti ic, ili eventualno drugi.
Naravno da ne mora da bude sinhronizovan sinusom (četvrtka je samo polufabrikat za trouglove) i poznate su mi bar tri šeme sa po dva do tri aktivna elementa koji istovremeno generišu te xxx-uglaste signale, i kojima ne trebaju elementi sinusnog oscilatora.
Razmišljao sam o toj verziji i pomenuo je negde u temi.
To bi se nazvalo "pragmatičnim rešenjem", dakle kompomisom - rešava problem, ali nema elegancije, nema zadovoljstva, nema "ono nešto" čega se kasnije sećaš...
Doduše, kuso je i ovo sa jednim opsegom, ali je bar po dzijanu konzistentno.
Medjutim, možda da podjemo od pitanja da li su nam potrebni trouglovi u celom frekventnom opsegu od 20Hz do 200kHz?
Ne bavim se gradnjom snagaša, pa ih do sada nisam koristio.
Ako se ipak bavimo trouglom, onda je sledeće pitanje, pitanje važnosti tačne amplitude trougla.
Naravno, linearnost se podrazumeva.
Vrlo si elegantno rešio stabilnost amplitude, obzirom da trougao generišeš integratorom iz četvrtke, ali ako je bitna precizna amplituda onda se mora pribeći drugačijem rešenju.
Kasno je sada, pa sutra mogu predložiti neka rešenja, ako ne žuriš. Kad se vratim sa posla.
01-09-2019, 11:41 AM (This post was last modified: 01-09-2019, 11:42 AM by Braca.)
Maki, ne verujem da je potrebna precizno održavana amplituda, pretpostavljam da je važnija linearnost, odn. malo odstupanje od idealnog trougla. To se dobija konstantnom strujom punjenja i pražnjenja kondenzatora, a zatim zavisi od kvaliteta kondenzatora i upotrebljenog opampa.
Priložena simulacija integratora na 2kHz pokazuje da je struja praktično konstantna. Ostatak je rutina.
Pogledao sam malo detaljnije OTA i imam utisak da bi se na toj osnovi mogao dobiti širokopojasni atenuator. To bi znatno uprostilo preklapanje pri promeni frekvencije.
Trenutno nemam ni jedan OTA, ali ako danas pošaljem porudžbinu, u petak bi moglo da stigne.
Žurbe nema, i u svakom slučaju interesuju me tvoji predlozi.
Pošto nije lako napraviti skalu za frekvenciju, tj. disk sa brojevima koji bi se montirao na osovinu potenciometra za postavljanje frekvencije, u obzir bi došao brojač sa displejom, kao na primer: https://www.ebay.ch/itm/1Hz-50MHz-Crysta...:rk:2:pf:0
uz malu modifikaciju.
Cena mu je atraktivna, ali pretpostavljam da bi neko od mladjih mogao da napravi i naše rešenje .
01-09-2019, 03:08 PM (This post was last modified: 01-09-2019, 03:18 PM by Macola.)
Evo, smislio sam jedan generator trougla i četvrtke, koji sa dobrim op-amps može pokriti vrlo širok raspon frekvencija, sa konstantnom amplitudom izlaza.
Sa lošijim op-amps može pokriti sigurno ceo audio opseg i van toga, pod uslovom da je taj lošiji bar MC3327x, TL074...
Generator ima komplementarne izlaze, tj. diferencijalne izlaze i za trougao i za četvrtku.
Ako je izveden u punom kvalitetu (4 op-amps), sa punom opcijom buffera i invertora za komplementarni izlaz četvrtke i sa OPA4192, toj spravi neće zavisiti amplituda izlaznog napona od opterećenja izlaza, a stabilnost frekvencije će prvenstveno zavisiti od Ct i Rt i kvaliteta Vreff.
Posebno ako se uklone zaštitni otpornici na izlazima, (R9,R10,R11,R12) koji su 220R, koji se mogu ukloniti ako se koristi OPA4192 jer on ima internu zaštitu od kratkog spoja.
U tom slučaju izlazi imaju tipičnu close-loop izlaznu impendansu OPA4192 koja je tada reda delova oma.
U punom kvalitetu izvođenja je amplituda izlaza strogo definisana sa veličinama referentnih napona +Vreff i -Vreff, koji se mogu postaviti u rasponu od +-2V5 do +-7V5 (max Vdd-Vss je 15V za CMOS 555).
CMOS verzija 555 je istovetne funkcije kao i NE555, osim što je u CMOS tehnologiji sa drastično manjom potrošnjom i ulaznim strujama, kao i tipičnim railom izlaza od Vdd do Vss kada je vrlo mala struja izlaza.
Iz tog razloga je u boljoj verziji izvođenja stavljen buffer na izlaz LCM555(TS555), jer će onda njegov izlaz raditi bukvalno od Vdd do Vss.
To će nam garantovati vrlo konstantnu struju kroz Rt, za oba polariteta i sve temperature rada, što svakako zavisi i od kvaliteta Vreff izvora.
Sami +-Vreff se u sasvim dovoljnom kvalitetu mogu napraviti "skidanjem" napona sa glavnih Vcc i Vee, pomoću standadnog shunt stabilizatora TL431A, koji ni malo nije loš sa svojih 0.4% i 50ppm, pogotovo za svoju cenu.
Bez opcije, tj. sa dualnim op-amp i bez drugog, komplementarnog izlaza četvrke, može se i dalje dobiti diferencijalni izlaz trougla, a direktno sa izlaza TS555 četvrtka, ali u toj verziji će frekvencija nešto malo zavisiti od struje izlaza TS555, tj. što je ta struja veća - to će frekvencija biti niža (radi se možda o par posto pada).
Dakle, sa smanjenjem Rt, struja izlaza TS55 će rasti i neće frkvencija idealno biti srazmerna Rt. U slučaju da trošimo sa izlaza za četvrtku (koji je u tom slučaju samo jedan) onda će frekvencija trougla i četvrtke malo opasti povećanjem opterećenja izlaza četvrtke, što je prirodna posledica pada napona na internim izlaznim mosfetima na TS555, srećom vrlo simetrično za razliku od bipolarnog NE555.
U izvedbi punog kvaliteta, ko se odluči za OPA2192, neće mu baš biti specijalna prepreka i OPA4192, te to najtoplije preporučujem.
Sa tom najboljom izvedbom, tj. sa 4 x op-amp OPA4192, sprava će izuzetno linearno i precizno raditi i na gornjem opsegu frekvencija koji su iznad 10KHz i čak do preko 200KHz.
To ne mogu raditi op-amps sa slew rate ispod 15V/uS.
Ujedno, OPA4192 (baza je OPA192) je op-amp izuzetnog kvaliteta i sjajnih performansi maltene u svim zonama upotrebe.
Cena mu baš i nije mala (nešto ispod 6 eura na Mouser), ali gospodo, to je jedna paklica boljih cigareta ili dobra veća čokolada, a instrument je stvar koja traje.
Sa OPAx192 Rt potenciometar može biti od 0 do jedan Megaom, čim se može smanjiti broj kondenzatora u preklapanju opsega.
Opseg se može promeniti veličinom Ct, koji može kod OPAx192 biti najmanje 1n (još u vek daleko iznad parazitnih kapacitivnosti okolo).
Maksimalna veličina Ct nije ograničena te generator može raditi i sa jako dugaćkim vremenima, odnosno ispod 1Hz ili čak i mnogo niže, ali smatram da je prilično besmisleno ići preko 1uF.
Ct bi bilo najbolje da bude polipropilenski (KP ili MKP) jer je njima krajnje nizak remanentni naboj, što garantuje izvrsnu linearnost trougla. Izvrsnu linearnost trougla takođe garantuju i low bias struje OPAx192, visok OLG, odličan CMRR i visoka linearnost tog op-amp.
U svakom slučaju se sprava odmah može izvesti sa vrlo zadovoljavajućim rezultatima čak i sa TL431, TL074 i TS555, koji su vrlo jevtini i svuda dostupni, a kasnije, ko želi može staviti bolji 4 x op-amp jer su oni maltene svi pin kompatibilni...
Šema je odmah spremna i za simulaciju u LT Spice IV.
Izvori napajanja su zbog brzog postizanja kondicionih uslova postavljeni kao pulsni gneratori od 0-Vx sa porastom za 1uS.
Iz istog razloga su postavljeni OP27 kao op-amps, čiji je model jako kvalitetno napravljen, te ga rado koristim kao bolji op-amp u simulatoru.
Ostalo potrebno je u napomenama na šemi.
Takođe i Vreff izvore nisam nacrtao u realnoj izvedbi, ali smatram da bilo ko ume sastaviti shunt regulatore sa TL431.
Ja sam kupio upravo takav frekvencmetar i ne može da mjeri ako je amplituda signala mala ili tako nešto,isprobao sam sa XR2206(all in one generator signala) i na sinusnom/trokut izlazu nije mjerio ništa dok na kvadratnom je ok mjerio frekvenciju.Već sam spomenuo to negdje na forumu. Inače jedan forumaš me uputio da je to šema i softver od nekog radioamatera i uputio me na njegovu web stranicu.Imam nacrtan PCB za njega, dodao sam i pretpojačalo sa BF199 samo još to nisam isprobao. PCB za display je odvojen od PCBa sa PICom i ostalom elektronikom. To sam napravio zato da svatko može okačiti display koji njemu najviše paše.
U prilogu je kompletna dokumentacija i šema u EAGLEu
01-09-2019, 03:47 PM (This post was last modified: 01-09-2019, 04:06 PM by Macola.)
Princip rada generatora iz prethodnog posta je jednostavan.
TS555 (CMOS verzija NE555) ima precizan otpornički razdelnik, koji deli napon napajanja IC na 3 x po 1/3.
Razdelnik je priključen na dva komparatora, čiji su slobodni ulazi TRIG i THRS. Ta dva ulaza su spojena međusobno i na njih je doveden FB sa razdelnika koji vraća 1/3 amplitude invertovanog izlaza trougla.
Invertor je negde neophodan, ili ispred integratora ili iza njega, jer je to neophodno zbog smera dejstva komparatora u TS555.
Onda, kada je već korišćen invertor, zašto ne ponuditi i komplementarne izlaze. A da se ne baci četvrti op-amp, zašto onda ne postaviti i komplementarni izlaz četvrtke.
Puno članova ima audio sprave sa balansnim ulazima, pa eto...
TS555 se uključuje sa jednim od dva stabilna stanja svog izlaza, jer interno ima RS flip-flop koji je u jednom stanju, a na R i S ulazima mu počivaju pomenutoi komparatori.
Pretpostavimo da je na izlazu TS555 pri uključenju bilo nisko stanje. Pošto je TS555 CMOS kolo i ima buffer U3, njegov izlaz, pošto je neopterećen, imaće skoro pun -Vreff sa greškom reda dela milivolta. Taj napon je plasiran na Rt i R6 koji limituje maksimalnu struju integratora.
Integrator "vidi" struju: -Vreff/(R6+Rt) i to će sa Ct dati određen nagib integraljenja. Pravi integrator je uvek invertujući i sada na njemu raste napon ka +Vcc. Iza njega je jedinični invertujući pojačavač U2, na čijem izlazu napon simetrično opada ka -Vee.
Kada napon na izlazu razdelnika R2 i R3, dohvati 1/3 ukupne vrednosti napajanja TS555, što zahteva da izlaz invertora dohvati -Vreff, tog momenta će komparator TRIG detektvati tu veličinu (<1/3 napajanja) i setovati flip-flop u TS555, koji će postaviti njegov izlaz na +Vreff.
Sada integrator počinje da ide u drugom smeru, iza invertora U2 sada na gore i kada napon na razdelniku R2 i R3 dohvati 2/3 napajanja TS555, komparator na THRS će resetovati njegov interni flip-flop.
Sve sada opet počinje od iste tačke kao na početku, tj jedan period je završen.
Arbitracija pragovima komparatora u TS555 je >2/3 Vss -> reset_out, <1/3 Vss ->set_out.
Ukupna amplituda kojom se vrši prebacivanje stanja je 1/3 ukupnog napajanja TS555.
Pošto nama treba izlaz koji ima amplitudu oba Vreff, onda smo stavili razdelnik R2 i R3 koji izlazni napon redukuje na 1/3, što produkuje izlaznim naponom 1/3 x 3 = 2Vreff_Vpp, tj. amplituda će biti nameštena naponima +Vreff i -Vreff.
Ovo ne pišem za iskusne, jer oni to znaju, ali ima mladih kojima je korisno objasniti neku šemu...
Rt može biti potenciometar ili više otpornika menjanih preklopnikom. Za promene opsega frekkvencije Ct se može menjati preklopnikom u dve tri vrednosti koje će prekriti audio opseg.
Pozdrav,
Macola
P.S.
R6 je limiter maksimalne struje ulaza u integrator. Taj otpornik može biti i manji, pogotovo sa buffer-om iza TS555 (ipak ne manje od 2K).
Njegova uloga je da spreči nekontrolisanu veličinu struje kada je potenciometar Rt na minimumu i ujedno je HF prepreka za sam ulaz U1.
Isti otpornik je realno opterećenje i za izlaz U1 jer kroz Ct mora teći tačno ista struja kao i kroz R6, odnosno Rt, sa čim ne treba preterati radi dobre linearnosti izlaza.
Taj otpornik treba smestiti neposredno do ulaza U1, što onda dozvoljava duže žice do potenciometra Rt.
Pravilo smestanja svih otpornika oko op-amps je univerzalno: do samih njihovih ulaza, a onaj drugi kraj može biti sa dužim vodovima.
01-09-2019, 07:55 PM (This post was last modified: 01-09-2019, 08:57 PM by Braca.)
Ubih se ceo dan pokušavajući da u LtSpice nešto postignem sa LM13700. Digao sam ruke jer izgleda da je model nepotpun - ne radi čak ni šema oscilatora iz DS (Fig. 33).
Model se pri integraljenju četvrtki ne ponaša po prenosnoj funkciji, tako da je prototip jedini način da se ispita da li dolazi u obzir za realizaciju.
Inače, prenosna funkcija bi omogućila realizaciju generatora trouglova u celom frekv. opsegu bez mnogo preklapanja jer se koleno integratora pomera po frekvenciji promenom samo jednog otpornika.
Maki, trebalo je da ti dam podatke o konceptu generatora pre nego što počneš da radiš na šemi.
Ideja je da svi signali budu na izlazu iz individualnih generatora na nivou od 2,5Vrms, a zatim da preklopnikom izabrani signal ide na regulaciju nivoa potenciometrom pre nego što udje u izlazni pojačavač s pojačanjem od 6dB. Na njegovom izlazu će biti diskretni atenuator od 50 oma.
To znači da postoji samo jedan regulator izlaznog nivoa, pa bi za ugradnju u generator išla pojednostavljena verzija tvoje šeme, bez opcije i diferencijalnih signala.
Sama za sebe, šema je odlična, pogotovo što obezbedjuje konstantnu amplitudu u celom frekventnom opsegu. U skraćenoj verziji bi imala samo 555 i jedan dvostruki opamp.
Budući graditelji treba da odluče šta će se praviti, a ja zbog svog mira moram da isteram na čistinu ovo sa generisanjem trouglova iz četvrtki. Trebaće mi nekoliko dana dok mi stigne materijal i oslobodim vreme za rad na prototipu.
01-10-2019, 02:13 AM (This post was last modified: 01-10-2019, 02:14 AM by Macola.)
Ma nema veze.
Neće se ova šema baciti. Može biti korisna, a ni meni neće škoditi malo analogne gimnastike :-)
OTA bi ti obezbedila vrlo širok raspon jednim jedinim potenciometrom.
Ima u app noti za zaboravljeni CA3080, generator funkcija sa rasponom od 1Hz do 1MHz.
Sada ću je naći i postavljam.
1/2 LM13700 se uvek može upotrebiti kao CA3080 + što ima diodice za linearizaciju i bafer.
.
