Muzika koju slušamo

[Braca]

Polazeći od toga da je krajnji cilj gradnje svih ovih lepih uredjaja slušanje muzike, pri čemu ne zanemarujem zadovoljstvo koje doživljavamo pri konstrukciji i gradnji, kao ni osećaj ponosa i zadovoljstva kada sprava proradi, čini mi se da je aspekt muzike skoro potpuno zanemaren na forumu. Naravno, imamo temu "Muzika uz koju uživate", ali tu se radi o izboru muzičkih numera po individualnom ukusu, odn. o tome šta se kome svidja, ali bez sprege sa gradnjom uredjaja. Nemam ništa protiv te teme - i sam sam priložio par numera.

Ono što bih želeo da podstaknem je razgovor o tehničkim aspektima muzike koju slušamo, o tome kako biramo snimke za ispitivanje uredjaja, kako se odlučujemo da iz ogromne produkcije uzmemo baš odredjeni snimak, kako proveravamo da li je izbor bio dobar, na koje elemente snimka obraćamo pažnju pri slušanju, šta karakteriše dobar, odn. loš snimak, koja sredstva imamo na raspolaganju za objektivnu kontrolu snimaka, itd.

Nije mi namera da ovo bude pravi tutorijal sa planom i programom, već više razmena mišljenja i iskustava, ali sa objašnjavanjem pojmova, metoda i alatki.

Zato počinjem ovu temu potpuno antipedagoški jer ću prezentirati jedan primer analize snimka komplikovanom softverskom alatkom koju ni sam još nisam potpuno savladao. Radi se o jednom snimku Betovenove 9. simfonije u izvodjenju Berlinske filharmonije, jednog od najboljih orkestara na svetu, sa dirigentom Klaudijom Abadom. Snimak je napravljen 2000. godine u velikoj sali Filharmonije, a CD je izdala kuća Deutsche Grammophon (DGG). Disk sam kupio pre nekih 7-8 godina i već pri prvom slušanju doživeo totalno razočarenje - jaka izobličenja, odsustvo detalja, zamućena tonska scena, nikakvo zadovoljstvo pri slušanju. Disk je otišao u podrum.
Pre nekih pet godina počeo sam da kupujem HD (High Definition) ili HR (High Resolution) muziku, najpre na hdtracks.com (firma Chesky), a zatim i kod firme Linn Records i nekih manjih distributera. Nešto kasnije u kuću je stigao NAD-ov SACD plejer, a sa njim i odgovarajući muzički materijal. Neki od tih snimaka su mi se veoma dopali, a neki su i razočarali.
Pre dve godine videh na hdtracks.com isti snimak u HD verziji (24/96) i nisam dugo razmišljao da li da ga kupim. Prvo slušanje - i opet totalno razočarenje. Na momente mi se činilo da je i gori od CD verzije. Što jednom reče jedan moj drugar: "Slušao sam ga ukupno tri puta: prvi, poslednji i nikad više".

Rezime: imam snimak jednog od najboljih svetskih orkestara u odličnoj sali, ton majstor je bio jedan od najpoznatijih u Nemačkoj, CD je uradila čuvena kuća, ali je za mene bezvredan, jer o uživanju u muzici tu nema ni reči.

Zato je ovaj snimak bio prvi koji sam analizirao programom MusicScope, koji se nedavno pojavio, a ja ga imam od pre nekoliko dana (cena je 24,70 evra). Ne bih sada da ulazim u detalje (biće o tome više reči kasnije), ali taj program analizira najvažnije tehničke karakteristike snimka, kao što su dinamika, stereo slika, spektralna analiza po frekvenciji i vremenu, itd.

Na priloženoj slici se vidi rezultat analize trećeg stava simfonije. Od svih instrumenata ove "pilotske kabine" komentarisaću samo dva u donjoj polovini slike. Počnimo pritom odozdo, odn. od zelene površine na dnu slike. Taj dijagram se zove spektrogram i pokazuje frekventni sastav signala po vremenu (vertikalna skala) i frekvenciji (horizontalna skala). Boja pokazuje jačinu odredjene frekventne komponente signala u nekom vremenskom trenutku. Prema tome, reprodukcija muzike u tom dijagramu ide odozgo naniže, a svaka horizontalna linija je spektar signala u datom trenutku (svetlija boja = jači intenzitet). Basovi su na levoj, a visoke frekvencije na desnoj strani djagrama.
Vertikalna linija u spektrogramu pokazuje ton konstantne frekvencije tokom celog trajanja snimka, čega u muzici nema, a u ovom snimku, gle čuda, ništa manje nego četiri, centrirana na 36kHz. Već čujem komentar tipa "Pa šta, to se i ovako ne čuje". Tačno, ali ti konstanti tonovi mogu na nekoj nelinearnosti u uredjaju da izazovu intermodulaciju koja ne mora, ali može da se čuje, i te kako! Odakle ovi signali u snimku, nemam pojma, ali sigurno znam da im tu nije mesto i da ne doprinose kvalitetu snimka. Pored njih, postoje i dve vertikalne trake, centrirane na 23 i 27,5kHz, koje su rezultat nekih "šetajućih" frekvencija tokom cele reprodukcije i kojih u muzici takodje nema.
Dijagram u sredini je spektar po frekvenciji tokom celog trajanja signala i on nam priča još goru priču. Počev od oko 3kHz (tu je uho vrlo osetljivo) , na svakih oko 700Hz imamo po jednu harmoniku, kao da je u signal ubrizgana četvrtka i još koješta!
Da ne idem dalje (dosta sam vas davio), ovakav snimak ne bi pustio u prodaju ni nekadašnji "Diskos" iz Aleksandrovca, koji je nekada bio samo dno produkcije narodne muzike u Srbiji.

Nadam se da vas ovim primerom nisam odbio od teme. Tema će se nastaviti lakšim materijalom, a vaša pitanja su dobrodošla.

Pozdrav

[Bocko]

Auuu, Braco, al si ti "zastranio"
Kad si toliko đubreta našao na lux i skupim snimcima, šta da mi (ovde) tek očekujemo?
Drago mi je da se upuštaš i u ovakve "avanture", takođe me zanima,
hoće li se makina složiti sa sluhom i pri kojim kompozicijama?
Rado bi poslušao poneku sa usklađenim živim i mehaničkim analizatorom, po tvojoj preporuci!

[npejcic]

Veoma zanimljiva tema. U ovom trenutku, sumnjam da mogu dati konkretan doprinos, ali ću je sa uživanjem pratiti. Kao što smo zaključili u nekoliko već tema, problematična produkcija može od HD snimaka učiniti bezvrednu kolekciju. Sa druge strane CD kvalitet snimka sa dobrom produkcijom može zvučati izvrsno.

[Braca]

Biće još ovakvih i sličnih analiza. Inače, imam već par primera gde se vidi da je snimak na analizatoru čist, a i dobro zvuči.

@npejcic: Ima dobrog CD materijala, ali ne mnogo. CD je počeo bolje da zvući tek od kraja 80-tih, kada su u produkciji muzici počeli da dodaju slab šum, tzv. dither. Obradiću to u jednom od narednih priloga.

Pozdrav

[elektropionir]

Braca. Hvala ti na odlicnoj temi jos jednom.
Sa ovim pitanjem se i sam dugo mucim. Kupovinom malo kvalitetnijih zvucnika, i zvucne kartice, poceo sam da primjecujem razlike u zvuku pjesama koje su mi do tada zvucale savrseno normalno (ili sam ja samo mislio da one tako normalno zvuce).
Da budem jasan, mnoge pjesme zvuce neuporedivo bolje. Ali ima i primjera gdje stvarno neki flac jednostavno ne mogu slusati vise, a ne znam razlog za to.
Nisam do sada nikada analizirao fajlove ali si u meni sad probudio veliku radoznalost da o tome vise naucim i da "vidim" sta to slusam.

Oprosti mi na neznanju, ali imam pitanje u vezi ovoga sto si postavio. Ocito je da snimak sadrzi signale daleko izvan zvucnog spektra, pa i na 22-23khz, ali postoje neke vertikalne trake i na 15khz, i vise. Mozda je to ustvari dio pjesme zato bi pitao, da li postoji mogucnost da nadjemo neki bolji snimak na web-u i da vidimo njegov spektrogram radi usporedbe?

[Braca]

Braca. Hvala ti na odlicnoj temi jos jednom.
Sa ovim pitanjem se i sam dugo mucim. Kupovinom malo kvalitetnijih zvucnika, i zvucne kartice, poceo sam da primjecujem razlike u zvuku pjesama koje su mi do tada zvucale savrseno normalno (ili sam ja samo mislio da one tako normalno zvuce).
Da budem jasan, mnoge pjesme zvuce neuporedivo bolje. Ali ima i primjera gdje stvarno neki flac jednostavno ne mogu slusati vise, a ne znam razlog za to.
Nisam do sada nikada analizirao fajlove ali si u meni sad probudio veliku radoznalost da o tome vise naucim i da "vidim" sta to slusam.

Oprosti mi na neznanju, ali imam pitanje u vezi ovoga sto si postavio. Ocito je da snimak sadrzi signale daleko izvan zvucnog spektra, pa i na 22-23khz, ali postoje neke vertikalne trake i na 15khz, i vise. Mozda je to ustvari dio pjesme zato bi pitao, da li postoji mogucnost da nadjemo neki bolji snimak na web-u i da vidimo njegov spektrogram radi usporedbe?

Hvala.
Dosta dugo se bavim ovim problemom i biće mi drago da deo tih saznanja podelim sa onima koje to interesuje.
Meni se u više navrata desilo da posle izmena u sistemu neke numere više nisam mogao da podnesem.

Vertikalne linije u spektrogramu ne postoje u realnoj muzici. To bi bilo kao da, na primer, violina svira tri minuta neprekidno isti ton. Ne verujem da su te smetnje u konkretnom primeru nastale pri snimanju, već su proizvod naknadne obrade snimka u produkciji. Simfonijski orkestar se snima sa mnogo mikrofona, a zatim se u tonskom studiju sve to meša u finalni snimak. Pritom mogu nastati signali kojih u originalu nema, pogotovo ako se radi aljkavo i na brzinu.
U vreme kada je nastao ovaj snimak produkcija je radjena integer aritmetikom u signalnim procesorima, tako da je verovatnoća nastajanja izobličenja zbog odsecanja zadnjeg bita u reči i akumulacije grešaka bila vrlo velika. Današnji standard za DAW je 64 bita Floating Point (80 bita interno u FPP), to imam čak i ja u svom (jeftinom) softveru.

Na web-u je teško naći kvalitetne besplatne snimke, osim nešto sampler-a, napr. na www.highresaudio.com . Posle registracije možeš da spustiš dosta dobru kolekciju 24/96 i 24/88 snimaka. Imam to odavno i uradiću analizu najboljih numera.

Pozdrav

[Braca]

Evo jednog testa muzičkiog materijala koji možete samostalno (i besplatno) da uradite. Za njega vam je potreban program (freeware) Audacity, koji možete da dobijete na ovom linku:

http://audacity.sourceforge.net/

Radi se o programu tipa DAW (Digital Audio Workstation) kojim se uz pomoć odg. periferije (audio kartice, miksera i sl.) može snimati muzika na više kanala i, u principu, uraditi ceo posao oko produkcije jednog kompletnog snimka kao materijala za muzički CD. Za razliku od komercijalnih programa ove vrste, ima spartanski interfejs, ali po opsegu alatki za obradu signala ni u kom slučaju nije za potcenjivanje. Ja ga povremeno koristim za prebacivanje muzike sa LP ploča u digitalni format tako što snimim celu stranu ploče, a zatim pomoću editora odvojim pojedinačne numere i spakujem ih na disk u željenom formatu. Za tu vrstu primene program sadrži i automatski eliminator praskova i sličnih smetnji koje postoje na pločama.

Kada analiziram neki snimak, uvek ga prvo pogledam u vremenskom domenu. To se može shvatiti kao pregled signala na digitalnom osciloskopu sa velikom memorijom i zum funkcijom za detaljnu analizu sve do pojedinačnih uzoraka.
Slušajući pre nekoliko dana muziku preko balansiranog izlaza iz DAC-a, BP preampa i zvučnika primetio sam da jedan "audiofilski" disk ima izuzetno visoku glasnoću (RMS nivo) i da ga regulatorm jačine jedva mogu mogu dovesti na prihvatljiv nivo. Radi se o disku naslovljenom "AUDIOphile Pearls Volume 10", koji je nemački časopis "Audio" poklonio čitaocima uz jedno prošlogodišnje izdanje. Ja, inače, retko kupujem tu bulevarsku audio štampu, ali sam to izdanje kupio za drugara iz KG, i to baš zbog priloženog diska.
Intenzitet zvuka tog nivoa ukazuje na kompresiju snimka i to je već dovoljan razlog da mu se ospori termin "Audiophile". Ta vrsta prekršaja u produkciji muzike se vrlo lako može ustanoviti vizuelnom kontrolom talasnog oblika snimka pomoću programa kao što je Audacity.
Na slici dole vidimo kompletan zapis oba kanala u vremenskom domenu. Ono što prvo pada u oči je da su vrhovi signala ograničeni pravom linijom, što bi se reklo "pod lenjir". Razlog za primenu limitera je obična lenjost, odn. rad na brzinu, jer ako se snimak nekoliko puta presluša lako se nadje nivo koji je dovoljno visok, a ne dovodi do odsecanja vrhova, tj. clipping-a. Ovde je primenjen tzv. soft limiter, čija je osobina da ne seče, već progresivno smanjuje pojačanje signala u skladu sa nivoom, što je ranije primenjivano kod snimanja na kasete i zvalo se AVC (Automatic Volume Control). Problem je, medjutim, upravo to što pojačanje zavisi od trenutnog nivoa signala, što predstavlja jednu nelinearnu operaciju i u signal neminovno unosi izobličenje.
Nad ovim signalom je izvršen još jedan zločin, a to je visok nivo kompresije. Kompresija predstavlja podizanje RMS nivoa signala u cilju podizanja jačine zvuka, takodje je nelinearna operacija koja stvara izobličenja, ali kada je signal doveden na tako visok srednji nivo, onda se i onako ništa više ne čuje osim premanentne buke. Kompresija se može meriti (pisaću o tome u nekom budućem prilogu) i rezultat se može izraziti na nekoliko načina od koji je najjednostavniji parametar DR (Dynamic Range). Kod ovog signala DR ima vrednost od 5, što znači da signal varira (razlika izmedju najtišeg i naglasnijeg mesta) unutar nekih 6dB, odn. samo za faktor 2 . Za ilustraciju, Clapton-ova numera "Wonderful tonight" sa diska "Slowhand" (prvi transfer sa master trake na CD) ima DR od 15, a vrhunski snimci klasične muzike idu i preko 20.

Ako me sada pitate kako ovaj snimak zvuči, odgovor je - jezivo. Da je zvuk bio dobar, ne bih ni radio analizu. Kada još uzmemo u obzir da je taj disk u opticaj pustio časopis čiji čitaoci nešto znaju o audio tehnici, onda je blamaža kompletna. Na žalost, postoje još gori snimci, ali mi to nije uteha.

Pozdrav

[elektropionir]

Odlicna analiza kao i obicno, ja bih tu jos dodao, za one koje zanima historija ovog trenda, da procitaju ovaj link sa wikipedije.
Trend je popularno nazvan Loudness war.

Na zalost neki od mojih drazih bendova su postali zrtve ovog rata. Ovo je potpuno besmislena pojava... Ako mi treba glasnija muzika, tu je volume kontrola na mom pojacalu, i nemam potrebe za "glasnijim CD-om".

[Ubledeli]

tako sad ima (metal) albuma koji zvuce kao roze sum sa ponekim instrumentom tu i tamo.
ponekad se zapitam dal' im je muzika stvarno ''zadnja rupa na svirali''
inace tema mi se svidja, svrsishodna je i nesvakidasnja.

[Braca]

Lepo je što ima interesa za ovu temu, jer je zaista na mestu pitanje čime testiramo uredjaje i zaključujemo da li je zvuk dobar ili loš. Ovde vidimo da se bar neke od mana muzičkog materijala mogu prepoznati i takvi snimci eliminisati.

Bilo je i peticija nezadovoljnih kupaca protiv nekih izdanja poznatih bendova, kao što je AC/DC, zbog katastrofalnog kvaliteta, odn. kompresije i klipovanja.

Evo jednog od najlošijih snimaka na koje sam u poslednje vreme naišao. Napravljen je u jednom privatnom studiju u Cirihu kao tzv. matrica, tako da izvodjač pri nastupu može da pusti snimak preko razglasa i peva uživo. Dakle, delimični playback.
Podrazumeva se da je za ovo snimanje studio uzeo pare, a naručilac nema pojma kakav je "proizvod" dobio.

Na prvoj slici je prikaz kao u prethodnom prilogu. Očigledno je da je "zakucan" za digitalnu nulu, odn. maksimalno mogući nivo. U žargonu nekih producenata koje poznajem ovo se naziva "cigla" snimkom jer je slika skroz četvrtasta.
Ovakav snimak je skoro uvek i klipovan, što se pomoću Audacity vrlo lako otkrije. Lista klipovanih mesta u ovom snimku puni ceo ekran, a ja sam kao primer izabrao samo jedan kratak segment, koji se prikazan na drugoj slici u prilogu. Ovo više nije muzika, već četvrtke čije harmonike pune ceo čujni spektar i dalje od toga jer zbog visokog nivoa signala (pun otklon) povorka harmonika ostaje dugo (po frekvenciji i amplitudi) u propusnom opsegu uredjaja.

Razgovarajući sa par ljudi koji se bave ovim poslom čuo sam istu priču: ako snimak nije glasan, radio stanice neće ni da ga pipnu. Navodno, samo glasne stanice privlače slušaoce. Perverzija ide dotle da se na nekim stanicama program namerno klipuje, i to znatno više nego u prethodnom primeru. Kada se vozim dolinom Morave od Beograda ka jugu, poneki put podesim radio na jačinu Radio Beograda a zatim pustim skener da traži stanice. Ima ih sa tako agresivnim zvukom da ne mogu da izdržim duže od nekoliko sekundi. A kada počnu reklame onda se teror pojača za još neki decibel.

Na Zapadu se primećuje lagani opadajući trend ovog terora. Donete su odgovarajuće internacionalne norme i sve je više stanica koje ih koliko-toliko poštuju.

Pozdrav

[Braca]

Evo šta je jedan muzički recenzent napisao za snimak Betovenove Devete sa početka teme (moj naglasak):

"The Ninth is simply a reissue of an earlier 2000 version recorded in the Philharmonie as a European Concert and is excellent in polish and superb sound with the impressive Philharmonie truly an awesome concert venue".

No comment.

Bilo je pitanje na temu dobrih snimaka. MusicScope, a ni drugi analizatori, ne može sa sigurnošću da nam kaže koji snimak je dobar, već samo da ukaže na defekte. Moguće je da snimak bude potpuno čist, ima dobru dinamiku, nije komprimovan i klipovan, pa uhu ipak nešto smeta. Prema tome, čulo sluha je najbolji analizator muzike.

Ovde ću izdvojiti nekoliko snimaka koji su mi se uvek dopali, skoro bez obzira na kom sistemu sam ih slušao. Njihova opšta karakteristika je da najvećim delom dolaze iz firmi koje jednom napravljene snimke više ne doteruju, a pogotovo ne komprimuju. To je veoma važno, jer mi se čini da se dosta ljudi slaže da što se digitalni snimak više obradjuje, tim je krajnja verzija gora. Za DGG sam čitao da ako dirigent na kontroli posle snimanja negde čuje pogrešno odsviran ton, tehničar ga audio editorom zameni - čista perverzija.

Jedna od firmi kod koje se nikada nisam opekao je MDG (Musikproduktion Dabringhaus und Grimm) iz Nemačke. Pre više godina sam u jednom nemačkom časopisu našao njihov sampler, preslušao ga i to je bio "početak jednog dugog prijateljstva", da parafraziram "Kazablanku". Posebno su dobri sledeći diskovi:

• Christian Zacharias & Orch. de Chambre de Lausanne: Robert Schumann, Piano Concerto Op. 54. Ovaj snimak imam u svim verzijama koje se mogu naći na tržištu - CD, SACD, DVD-Audio i HR 96/24 - i svi su, bez izuzetka, prvoklasni.
  
• Isti dirigent, Mozart Piano Concertos Vol. 1 i Vol. 2 (posebna izdanja)
  

Linn Records (poznati proizvodjač audio tehnike), jedan od najboljih snimaka:

• Charles Mackerras & Scottish Chamber Orchestra: Mozart Symphonies 29, 31, 32, 35 and 36 (dva SACD/CD diska), a može kod Linn-a da se kupi i HR download, ali po bezobrazno visokoj ceni.
  

Teldec:

• Maxim Vengerov (violina), Israel Philharmonic Orchestra, Zubin Mehta: N.Paganini Violin Concerto No. 1, etc. izdanje iz 1992. godine, ima ga povremeno samo još na internetu, ponekad čak i vrlo jeftino.
  

Chesky Records - muzika bez kompresije i ostalih teških prekršaja:

• Rebecca Pidgeon: The Raven (remastered by Bob Katz). Numera "The Spanish Harlem" je najčešće korišćena muzika za testiranje DAC čipova kod proizvodjača.
  
• Best of Chesky Jazz, Vol. 1 i 2 (odvojena izdanja)
  

Reference Recordings (njihov šef, "Prof." Johnson je patentirao HDCD). Kod njih je skoro sve prva liga. Moj izbor:

• Eiji Oue & Minnesota Orchestra: Exotic Dances from the Opera
  
• Isti izvodjači: Ports of Call
  

Ovoliko za početak.

Pozdrav

[Jevrem]

Odlicna tema. U vezi prvog posta, ko se bavi fotografijom lako ce razumeti analizu snimka jer je potpuno identicna histogramu u fotografiji. Svoje semplove pravim omocu Exact Audio Copy programa. Kada mi program ispise analizu diska i vidim da je peak level 100%, ne koristim tu pesmu dalje.

[Braca]

Klipovanje muzičkog materijala u nekoj od faza produkcije je posledica odluke producenta da dobije snimak maksimalne glasnoće. Pošto je ta operacija plod volje, ona ne mora uvek da se izvede.
Medjutim, i kada signal nije klipovan, već se samo nalazi u blizini "plafona", čak i na -2dB, postoji mogućnost ozbiljnog klipovanja pri reprodukciji, na koje korisnik muzike nema nikakvog uticaja. Taj fenomen se naziva "inter-sample clipping" i odnosi se na odsecanje vrhova signala pri njegovom prolazu kroz audio sistem. Najveća opasnost da do toga dodje je u procesu podizanja frekvencije uzorkovanja signala (sampling rate - SR), što se dešava praktično u svim DAC-ovima (CD i DVD plejeri, DA konvertori i procesori signala - hardversk ili softverski, kao što je konverzija iz WAV formata u MP3) .

Da bi se signal sa nižeg SR prebacio na viši (ili obratno) on mora da prodje kroz odredjeni filter, koji je najčešće digitalni, tj. radi se o nekoj vrsti proračuna. Kada se radi "upsampling", odn. povećanje frekvencije uzorkovanja (takta), taj filter se naziva interpolacionim jer on omogućava da se izmedju postojećih diskretnih vrednosti signala umetnu nove, odn. da se ceo signal prevede na novi takt, napr. sa 44,1 na 96kHz). Ta operacija se radi da bi se na izlazu iz DAC-a olakšalo filtriranje u audio domenu, ali ne bih sada da se upuštam u tu temu. Jednostavno, tako danas rade digitalni pretvarači signala.
Idealno gledano, zadatak filtra je da ne utiče na signal u nekom željenom opsegu (pojačanje od 0dB), a da ga koriguje u nekom drugom opsegu, Na primer, niskopropusni (LP) filter ima pojačanje od 0dB od 0 Hz do željene granične učestanosti, a zatim pojačanje brže ili sporije opada. Do problema sa klipovanjem dolazi jer filteri u vremenskom domenu imaju "zvonjenje", što znači da na izlazu proizvode vrednosti koje po amplitudi mogu biti čak i za nekoliko dB više od signala na ulazu. Vrhovi takvih signala će na nekom mestu u procesu konverzije biti odsečeni i eto belaja.
Proizvodjači dobrih DAC-ova zato ostavljaju rezervu (headroom) od par dB (do 4dB, koliko znam) da bi im se ovo ne bi dešavalo.
Gornje objašnjenje je malo uprošćeno, ali suština ostaje da u procesorima signala nastaju vrednosti kojih u originalnom signalu nema i da korisnik (kupac) uredjaja ne može skoro ništa da učini da bi se to sprečilo. Potpuno razumevanje ovog fenomena zahteva solidno znanje teorije diskretnih sistema i signala, što ne spada u standardno obrazovanje u elektro struci, pa čak ni na svim usmerenjima na fakultetima.
Medjutim, korišćenjem relativno jednostavnih softverskih alatki možemo barem da ustanovimo da li je neki signal "kandidat" za ovu vrstu izobličenja. Moj novi analizator je jedan primer, ali ima i "open source" proizvoda. Tu se radi o meračima nivoa koji pri reprodukciji muzike sa računara on-line računaju tzv. "reconstructed peak". U suštini, oni simuliraju proces D/A konverzije i prikazuju ga u realnom vremenu na ekranu, slično VU instrumentu na mikseru. Ja u tu svrhu koristim Orban Loudness Meter (http://www.orban.com/meter/) u kombinaciji sa foobar plejerom. Ako bude interesovanja, mogu naknadno da objasnim kako to funkcioniše.
Pomenuo sam da se ova vrsta izobličenja javlja i pri konverziji iz punih (lossless) formata u redukovane, kao što je MP3. Predstaviću vam primer konverzije ranije pomenutog klipovanog snimka iz priloga 10 u MP3 od 128kbps. Na spektru (žuta tačkasta linija u sredini) vidimo da je signal u procesu konverzije prošao kroz filter od oko 16kHz, ali da su iznad te frekvencije nastale neke stvari kojih u originalu nije bilo. Na "radaru" se vide crvene linije, što znači da je signal probio "plafon", a u rubrici označenoj sa TPL (True Peak Level) vidimo i za koliko - 0,7dB levo i 1,2dB desno.

Ako želite da čujete jedan stvarno loš rezultat konverzije u MP3 format, skinite snimak sa ovog linka (legalan link, inače ga ne bih postavio)

http://zonble.net/MIDI/orz.mp3

i zatim ga poslušajte na plejeru. Siguran sam da će vam se svideti, ali nemojte mene da grdite. Za informaciju, ovaj snimak probija za više od 4,5dB, a Orbanov indikator optimistički pokazuje do 3dB, što je pitanje upotrebljenog algoritma).

Pozdrav

[Braca]

Imam od pre nekih nedelju dana ovaj instrument za merenje jačine zvuka u prostoru, odn. SPL (Sound Pressure Level).

http://uni-trend.com/ut352.html#

Instrument ima vrlo lepe mogućnosti (DIN krive A i C, dve vremenske konstante, min/max registracija, itd.), kalibrisan je i trenutno ima tačnost od +-1,5dB.

Danas je bila tišina u kući a i oko zgrade, pa sam se malo igrao mereći jačinu zvuka na mestu gde obično sedim kada slušam muziku. Izabrao sam 1. stav klavirskog koncerta Franca Lista, izdanje Hyperion, snimljeno 2011. godine u Norveškoj, verzija 24/96.
Taj 1. stav ima din. opseg (Dynamic range) DR16, što predstavlja nešto više od proseka u dobro snimljenoj klasičnoj muzici. Evo rezultata:

• Nivo buke u stanu: 41,4dB
  
• Min. izmereni nivo muzike: 44,1dB
  
• Max. izmereni nivo muzike: 79,3dB
  

Šta nam govore ovi brojevi?
Prvo, pojačanje sam tako podesio da se najniži nivo muzike taman može čuti. Da je tokom merenja neko pričao na stepeništu zgrade, ovaj nivo bi bio maskiran, tj. ne bih više čuo najslabije tonove.
Drugo, max. nivo je nekih 6dB ispod granice kada dužim slušanjem polako dolazi do oštećenja zvuka (85dB).
Treće, dinamika zvuka je nekih 35dB i to je vrlo interesantan podatak. Naime, da bi pokrilo ovaj din. opseg, pojačalo je moralo da radi u opsegu snage od 1:3160.
Da bismo ove rezultate prebacili u domen pojačala potrebni su malo komplikovanijni akustički pororačuni, ali zahvaljujući internetu
http://myhometheater.homestead.com/splcalculator.html
možemo lako da dodjemo do snage za najviši izmereni nivo zvuka: sa mojom opremom (zvučnici osetljivosti od 85dB/W) i rastojanjem od oko 3.3m od zvučnika do tačke merenja (slušanja), dobijamo nešto oko 2W po kanalu. To znači da je u ovom slučaju za minimalni nivo bilo potrebno svega nekih 0,6mW po kanalu!

Medjutim, ovo gore ne znači da je za kvalitetno slušanje muzike sa velikom dinamikom dovoljno pojačalo od 2x10W, jer za svaikh 3dB porasta SPL snaga pojačala mora da se udvostruči. Postoje faktori koje je teško uzeti u obzir bez ozbiljnih simulacionih programa, pa zato moramo imati rezervu snage. Pored toga, max. snaga pojačala se obično navodi za THD od 1%, što nekome možda već smeta. Na primer, moje pojačalo ima srednji THD od 0,01% do 25W (4R) i 1% na 180W, što znači da već (možda) od 40W imam neko odsecanje vrhova signala (clipping). Prema gore pomenutom SPL kalkulatoru to mi daje oko 93dB SPL sa nominalnim THD od 0,01%, zbog čega sam i kupio pojačalo ove snage.
Dešava mi se povremeno da slušam muziku koja ima vršni nivo reda 90dB, ali ako takav "session" potraje moram da računam sa komentarima u komšiluku!

Ako je zvučnik manje osetljiv, a 85dB/W se smatra srednje osetljivim zvučnikom, zahtevi za snagom jako brzo rastu.

Pozdrav

[Braca]

Upravo stiglo:

Pominjao sam par puta nemačku producentsku kuću MDG (Musikproduktion Dabringhaus und Grimm) kao izdavača muzike veoma dobrog tonskog kvaliteta.

Prekjuče mi je stigao njihov "sampler" sa 28 muzičkih numera na dva diska. Jedan je kombi CD/SACD a drugi BluRay sa muzikom u SACD, DVD Audio i DTS formatu. Pored toga, ovaj poslednji ima i tehnički deo sa ružičastim šumom i drugim materijalom korisnim za podešavanje stereo i višekanalnih sistema.

Posle prvog preslušavanja CD diska (78 minuta) mogu da kažem da su praktično svi snimci vrhunskog kvaliteta. Jedan deo tih snimaka imam od ranije u kompletnim izdanjima, a sada ću gledati da mi familija za rodjendan pokloni još par diskova .

Ovaj set nije jeftin, ali obzirom na količinu materijala i njegov kvalitet mogu bez rezerve da ga preporučim.

Pozdrav

[Braca]

Koga interesuje "jitter", može na donjem linku da nadje nekoliko zvučnih primera uticaja džitera na reprodukciju muzike.

Primeri su drastični jer imaju edukativnu svrhu. Pri slušanju obratiti pažnju na karakterisitke zvuka, na primer na pojavu periodičnosti izobličenja kod sinusnog džitera.

http://audioxpress.com/files/hawksford_jittertracks.zip

Pozdrav

[Braca]

Naleteh pre nekoliko dana na snimak jedne interesantne prezentacije na temu HD muzičkih snimaka, odn. šta sve od medijuma i snimaka koje skidamo sa interneta zaslužuje da nosi atribut HD.
Predavanje je održano prošle godine na jednom regionalnom skupu, a predavač je bio Mark Waldrep, muzički producent i ton majstor sa nekih 40 godina iskustva i sopstvenom producentskom firmom (AIX Records).
Tvrdio je da pravih HD snimaka ima jako malo (što je tačno) i da je on jedan od retkih producenata koji od snimanja pa do distribucije konzistentno održavaju rezoluciju 24/96. Bio je verovatno jedan od prvih kupaca digitalne konzole Euphonix System 5 (lansirana 2000. god.), koja na svim nivoima radi sa tom rezolucijom.
Nije mi se mnogo svideo njegov nastup - previše "ja, pa ja", "niko kao ja" i sl., ali su informacije koje je dao bile korisne. Usput je više puta pravio reklamu za svoj demo disk (20 dolara) i pričao kako se taj njegov disk dosta koristi pri testiranju uredjaja i zvučnika.
Iste večeri sam za 11 dolara kupio taj materijal sa HD sajta iTrax i sutradan počeo da ga preslušavam. Prvi utisak je bio da su snimci glasniji nego što sam očekivao od te rezolucije, što ukazuje na primenu kompresora, dok na omotu diska stoji:

"More important than the recording format, is the production methodology, which avoids digital signal processing, equalization, and dynamics compression. This is what real music actually sounds like. We hope you enjoy it."

U redu, prvi snimci koje sam slušao bili su pop i džez i tu je srednji nivo u principu nešto viši. Medjutim, slušajući numeru 15 (Mocartov kvintet za klarinet) vrlo brzo je počela da mi smeta violina, a na 1'15" i oko 1'57" od početka već su to bila izobličenja (bar za moj sluh). Propustio sam snimak kroz analizator (MusicScope) i rezultat je ukazivao na ograničavanje vršnog nivoa snimka. Ako pogledamo tok zelene linije na polarnom dijagramu (prva slika), vidimo na više mesta zaravnjenja maks. nivoa koja traju i po nekoliko sekundi, što je u muzici skoro nemoguće. Da podsetim, dijagram pokazuje vršni (zeleno) i RMS (narandžasto) nivo signala u funkciji vremena koje teče u smeru kazaljke na satu. Dve gore navedene tačke nalaze se na oko 50 i 85 ugaonih stepeni na dijagramu, mereno u odnosu na vertikalu koja prolzai kroz "12 sati".
Pogled na tok snimka u audio editoru Reaper jasno pokazuje o čemu se radi: na oba mesta gde mi je violina zvučala izobličeno snimak je limitiran na nekih -1,5dB i to, rekao bih, bez ikakve potrebe jer ne postoji muzika koja se prostire preko celog dinamičkog opsega od 24 bita.
Odavde se nameće zaključak da je snimak namerno komprimovan da bi bio glasniji, što opet ne mora da znači i da pri tom mora da bude limitiran. Ovo poslednje je verovatno posledica lenjosti pri miksovanju, odn. masteringu, što je po meni nevidjena blamaža, pogotovo u svetlu gore citirane tvrdnje i sledećeg teksta sa njegovog sajta:

Click Here to receive regular posts from HD-Audio guru Dr. Mark Waldrep.

Istini za volju, ima kod njega vrednih informacija i interesantnih diskusija, ali ne verujem da ću kupiti i jedan od njegovih snimaka.
A što se tiče statusa gurua, to je mnogo lakše reći nego održati, a u konkretnom slučaju mnogo mi liči na ponašanje političara.

Pozdrav

[Braca]

Prikazao sam već na ovoj temi nekoliko primera jako komprimovane muzike, ali izgleda da u muzičkoj produkciji važi pravilo da je uvek moguće biti gori od prethodnog rekorda.
Tako, spremajući muziku za jednog prijatelja naleteh na jedan od najgorih snimaka koji sam do sada čuo i video na analizatoru.
Radi se o numeri "Splet iz Srbije" s diska "75 godina Radio Beograda", izdanje PGP RTS, gde su "majstori" uspeli da u jednom delu snimka (nešto iza polovine, od zelenog dipa na polarnom dijagramu) razliku izmedju rms (narandžasta linija) i vršne vrednosti (crvena linija) svedu na svega 3,5dB!
Da podsetim, crvena linija znači da vršne vrednosti skoro sve vreme probijaju plafon, odn. bivaju odsečene.
Kada ovaj snimak slušam, VU metar se praktično ne pomera, uz odgovarajući zvuk.

Pozdrav

[BeliNinja]

Znaci ni muziku vise ne prave kako treba.

[Zvu]

Prave muziku kako treba ali je ne prenose kako treba jer diletanti rade po studijima. Otud moja uverenost da ne postoji ni jedan vrhunski studio u SFRJ. Bilo zbog kadrova, bilo zbog uslova rada.

Sad ako neko želi da napravi nešto kako treba mora ide u Nemačku ili Englesku - pošto smo mi (dokazano) glupi/lenji/neznalice - biraj jedno ili više od navedenih.