Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Kuća :)
#81
(05-23-2024, 09:43 AM)Millan Wrote: To "oštro skretanje kod Albukerkija" od 90° je opasno samo ako se radi skretanje u horizontali. Koliko sam ja shvatio, ti imaš visinsku denivelaciju, tako da je to vertikalno skretanje, a kod njega je vertikala od 90° je najbolje moguće rešenje, jer se tu radi o slobodnom padu, gde nema mogućnosti separacije fekalnog materijala, te stvaranja prepreke. Iskreno, ne mogu da zamislim kako se čvrsti materijal lepi za zidove vertikalne cevi. U stvari, čime se hrani Tvoja porodica?

Moja porodica i ja jedemo sve što uspemo da isprosimo ispred Lidla subotom i nedeljom i naravno ispred crkve za blagdane...

Elem, pošto si već u građevini, nije na odmet da pitaš onda nekog "hidraša" ako nisi siguran u napisano. Informativno me zanima šta bi rekli oni na to.
Reply
#82
(05-23-2024, 06:26 AM)gorso69 Wrote: Ako nije kasno razmisli i o ovoj ivesticiji
https://www.dimtrade.rs/proizvod/nepovra...10-pestan/

Hvala. Nije kasno. Imao sam nepovratni ventil na umu. Treba mi da kupim još par T račvi za revizione otvore i nepovratni ventil pa mogu da krenem u postavku.
Reply
#83
Zvu, kad sam rekao da nisam siguran u sve ono što sam rekao, to je u stvari bilo "nisam 100% siguran", već samo 98-99%. Tih par procenata mi nisu davale mira, pa sam jutros, pre pisanja komentara, pozvao jednog majstora, a i jednog hidraša. Nisu znali da mi objasne zašto to majstori rade, ali mi je majstor rekao baš ono što sam navodio u komentaru. Nije uspeo da mi da ijedan smislen odgovor na moja potpitanja. Inženjer-hidraš nije ni znao za ovakvu majstorsku praksu i nije imao ništa novo da doda.

Ali postoje neke nesumnjive konstatacije bazirane na čistoj fizici:
1) Voda kad teče niz strmu ravan povećava svoju brzinu sve više i više kako odmičemo duž trase.
2) Kad se pređe neka kritična brzina vodotoka u fekalnoj kanalizaciji, dolazi do separacije komponenti fekalnog materijala.
3) Veze 2x45° su vrlo kratke (nije to nagib tokom cele Tvoje trase od 20m), tako da povećanje brzine je sigurno, ali blago i zanemarljivo da bi prouzrokovalo ikakve ozbiljnije probleme ili dovelo do ikakve dobiti na tim mestima.

Dakle, na osnovu ovog izloženog, sa čim se Tvoj majstor sigurno neće složiti, možeš da radiš kako hoćeš, s tim da ti ja predlažem 90°, jer ni u jednom udžbeniku nisam našao drugačije rešenje. Naravno, ne želim da dođeš u konflikt sa majstorom, pogotovu ako ti je prijatelj. Samo Ti, kao čisti neutralac, pokušavam promeniti tačku gledišta na problem. Tehnika 2x45° se pojavila onda kad su se pojavile takve PVC račve na tržištu, pre nekoliko decenija. A kanalizacija postoji hiljadama godina. Moj majstor, a vrhunski je i ima izvesno tehničko obrazovanje (završio je Srednju i Višu mašinsku školu) nije mogao da mi objasni odakle prepreka od čvrstog materijala u cevi od 45°, zbog koje je potrebno ispiranje iste te cevi.
Opet ću ponoviti kao generalno pravilo: ne menjati brzinu kretanja fekalnog materijala. Ako ubrzamo ili usporimo, onda možemo imati problema na toj deonici. Ali samo na toj, jer će na ostalim delovima trase ubrzo sve da se unormalizuje, odnosno da bude onoliko koliko nagib od 2° FIZIČKI dopusta da se razvije brzina...
Takođe ću ponoviti: najčešći problem je što majstori u samoj septičkoj jami ulaz i izlaz naprave na istoj visini. Ili ulaz bude i niži. Tad je zadnjih 5-10 metara dolazne cevi u septičku stalno potopljen i tu se dešavaju zapušenja, jer na površini vode u septičkoj pliva debeo mastan sloj (masnoće + deterdženti iz mašina za pranje). Taj sloj nikad ne izađe sam od sebe iz septičke (u upojni bunar izlazi samo vodena frakcija) i ako je ulazna cev u septičku uronjena u taj sloj, tu se stvara ozbiljna prepreka vodotoku - mnogo gora od čvrste komponente iz samog otpadnog fekalnog materijala.
Na taj detalj obrati pažnju (pošto mnogi majstori to ne rade), a ovo 2x45° ili 90°, uradi kako hoćeš...
Reply
#84
(05-23-2024, 11:34 AM)Millan Wrote: .................
 
Takođe ću ponoviti: najčešći problem je što majstori u samoj septičkoj jami ulaz i izlaz naprave na istoj visini. Ili ulaz bude i niži. Tad je zadnjih 5-10 metara dolazne cevi u septičku stalno potopljen i tu se dešavaju zapušenja, jer na površini vode u septičkoj pliva debeo mastan sloj (masnoće + deterdženti iz mašina za pranje). Taj sloj nikad ne izađe sam od sebe iz septičke (u upojni bunar izlazi samo vodena frakcija) i ako je ulazna cev u septičku uronjena u taj sloj, tu se stvara ozbiljna prepreka vodotoku - mnogo gora od čvrste komponente iz samog otpadnog fekalnog materijala.
Na taj detalj obrati pažnju (pošto mnogi majstori to ne rade), a ovo 2x45° ili 90°, uradi kako hoćeš...

Pošto je kod mene PVC kolektor (kaca, jama etc.) u pitanju, rekao sam ovome što ga pravi da izlaznu cev stavi 10 cm niže nego ulaznu, a onda sam ja još dodao blagi nagib kada je bager spuštao jamu na pesak u rupu. Dodatno, mogu tu vertikalnu nivelaciju kolenima da uradim ispred samog ulaza u jamu što bi trebalo da umanju mogućnost nastajanja problema.

Moram danas da odem da premerim kakvo je tačno činjenično stanje sa ulazima i izlazima da bih bio potpuno siguran da kada jednom zakopam, nema više otkopavanja.
Reply
#85
Je li to gotova jednokomorna protočna septička jama ili si je ti sam pravio? Ako je gotova, onda ona dolazi sa svim otvorima kako treba (visinska razlika otvora je upravo 10cm) i tu samo treba da obratiš pažnju da tu gotovu septičku jamu postaviš horizontalno. A ako si je ti pravio, onda obrati pažnju i na te detalje...
Reply
#86
Nisam je ja pravio. U pitanju je dvokomorna protočna plastična jama iz koje nameravam da odvedem sivu vodu na dalju obradu. Prva komora je 4m3, druga 2m3 pa tek onda izlazna cev.

Ovako nekako...


Attached Files
.jpg   yamma.jpg (Size: 358,38 KB / Downloads: 39)
.jpg   yamma 1.jpg (Size: 3,25 MB / Downloads: 32)
Reply
#87
Da, da, to je to. Kod tih gotovih polietilenskih septičkih jama sve je već postavljeno kako treba. Samo je spusti da bude horizontalna i nema problema...
Reply
#88
Zvu, zatrpaj tu jamu dobro da ne bi isplivala. Kod mene u firmi je posle nekih kiša prošle godine isplivala i uspravila se vertikalno. Naravno nakon pražnjenja.
Počupala je kanalizacionu cev i morao sam sve iz početka.
Moja jama je 7 kubika i brzo se napuni od WC-a i pranja šolja za kafu. Problem je što nigde ne otiče tečnost.
Praznimo je 2 puta mesečno.
Reply
#89
Jel mi se čini ili se to "zatrpava" sa betonom tako da sumnjam da će to ikuda otići.
Reply
#90
Ja sam ovu napunio vodom do vrha. Nije mrdnula.

Imam ulaz, a i izlaz iz jame da odvedem sivu vodu. Pregovaram sa komšijom o dve varijante. Najbolja i ekološki najprihvatljivija za mene bi bilo da se isprsimo za malo postrojenje za bakteriološku obradu vode, a onda tako obrađenu vodu možemo bez problema koristiti kao tehničku vodu ili je pustiti u vodotokove. Procena je da trošimo oko 200-250 litara vode po domaćinstvu dnevno (što smatram da je mnogo tj. da je prebudžena cifra ali hajde računamo najgori scenario).

Druga, meni manje prihvatljiva varijanta ali isto tako moguća, je da napravimo upojnu jamu velike zapremine (koja bi u mom slučaju maltene bila treća komora). Spustimo 1m uglja na dno, preko toga lomljeni kamen, a cev preko koja odvodi višak vode sa izlaza PET jame. Preko toga geotekstil i da se zaspe zemljom.

Drugom opcijom nisam baš oduševljen jer ne bih voleo da posao prečišćavanja vode ostavim bakterijama u zemlji ali ako ne bude moglo drugačije, onda tako.

U oba slučaja PET jama je uvek puna do vrha i samo trenutni višak vode odvodi dalje - stoga ne može da iskoči. Kada se bude praznila od gustiša (procena je jednom u 4 godine) odmah nakon pražnjenja je napunim vodom i opet nema gde.

Ovo sve naravno postaje manje bitno ako prođe kanalizacija ali o tome neću da razmišljam dok ne bude.
Reply
#91
Voleo bih da vidim račun za vodu prosečnog 4-clanog domacinstva koje potroši samo 200-250litra dnevno tako da jeste prebudzeno ali u minusu Smile
Prosek po članu domaćinstva (koliko sam upućen shodno sebi i ljudima koje poznajem) je oko 3kubika vode mesecno ili 100litra dnevno po 1 osobi.
Znači 4 člano domaćinstvo u nekom proseku mora da potrosi 12m3 za mesec. Manje može ako imaju spoljni wc čučavac i ne koriste vodu za isti Smile i tuširaju/kupaju se samo subotom, i uz sve to nikako da imaju malu decu. Ako su ovi uslovi ispunjeni onda neće potrošiti ni onih 200-250 litra Smile
U čemu je trik sa pregovorima sa komšijom, zašto ne možeš sam da odradiš sistem sa bakterijama i vazdušnom pumpom ? Moj drugar treba da odradi dati sistem za otpadne vode gde posle te obrade voda je kao što si i ti napisao - tehnička, nije mi se žalio ni oko cene, a ni oko toga da mora da nešto angažuje komšije u nekom smislu, jer se radi o klasičnom malom sistemu sa pvc komorom u zemlji gde povremeno sipaš tečnost sa bakterijama i sve što traze je vazdusna pumpa zbog kiseonika. Ne vidim zašto pojedinačno ne može nego mora da se uključuje još neko, jer niti je veliko, niti danas nešto ne znam koliko preskupo da ne bi moglo individualno da se radi? (oprosti ako grešim)
Linux is like a wigwam NO Windows NO Gates and an Apache inside
Reply
#92
Glede vode, ja govorim po sećanju koliko sam plaćao vodu u prošlom stanu u kom sam bio. I tad nas je bilo četvoro i mislim da preko 8m3 nikad nismo otišli.

Ono što jeste činjenično stanje je da: nemam kadu nego tuš (a niko od nas ne praktikuje tuširanja od pola sata), sve slavine su sa štednim ispustom (nisam jurio, tako se utrefilo da mi se vizuelno sviđa), deca u vrtiću/školi pola dana, supruga i ja zaposleni, geberitov vodokotlić koji ne troši mnogo vode (ima dva dugmeta, za No.1 i za No.2), vodu pili flaširanu, tek od skoro filtriranu česmensku, živeli u zgradi pa nikad zalivali baštu/prali kola/kupali kuče/hladili pivo pod mlazom vode.

Ovo sa komšijom je manje zbog cene, više zbog toga što cev iz sistema za prečišćavanje bakterijama treba da prođe kroz njegovo dvorište do cevi koja već postoji kojom možemo da odvedemo višak tehničke vode.
Reply
#93
Da se vratim opet na onih 45-90 stepeni. Pitao sam majstora koji radi 30ak godina i njegov odgovor je da se tako dobija "blaza" krivina, da mnogo redje dolazi do zapusavanja takve krivine i da u slucaju ciscenja sajla mnogo lakse prodje takvu krivinu nego 90 stepeni.
Eto cisto da prenesem misljenje jednog majstora.

Sto ste potrosnje vode tice, ja i supruga potrosimo izmedju 12 i 15 kubika mesecno. Inace dok smo bili u stanu bilo je od 6 do 8 kubika. Vodomer je ispravan Smile
Reply
#94
Jasno. Kapiram da kuća iziskuje veću potrošnju vode nego stan. S druge strane, nije da sva potrošena voda odlazi u jamu jer se potroši dosta vode van kuće. Svakako, videću kad odem da živim, nego mi bilo bitno zbog veličine tog odeljka za aeraciju prilikom obrade vode.
Reply
#95
Milane, pitanje vezano za beton.

Nikad nisam video da se betonske konstrukcije prilikom izgradnje zgrada zalivaju vodom zbog hidratacije. Kako to da je to maltene obavezno po onome što govore majstori, a ja to nigde nisam video prilikom izlivanja na gradilištima ?
Reply
#96
(05-25-2024, 10:53 PM)Zvu Wrote: Milane, pitanje vezano za beton.

Nikad nisam video da se betonske konstrukcije prilikom izgradnje zgrada zalivaju vodom zbog hidratacije. Kako to da je to maltene obavezno po onome što govore majstori, a ja to nigde nisam video prilikom izlivanja na gradilištima ?

Prilikom sušenja betona, usled hidratacije cementa dolazi do oslobađanja velike količine energije i skupljanja betona. Ako se na to nakači i visoka spoljašnja temperatura i niska vlažnost vazduha, potpomognuta nekim vetrom, onda dolazi do prebrzog gubljenja vode iz betona. Prebrzo sušenje betona dovodi do pojave pukotina, pa je to potrebno usporiti. Praktični saveti:
- Pre početka betoniranja treba dobro nakvasiti oplatu i podlogu ili ranije izbetonirani beton na koji se nastavljaju radovi, kako te kontaktne površine ne bi povukle vodu iz svežeg betona.
- Kako bi se što više smanjila temperatura u samom betonu, prilikom spravljanja betona treba koristiti što hladniju vodu. Kad sam bio u Iraku, ubacivali smo led u tu vodu.
- Nevezano za ovaj problem, apsolutno je pogrešna ideja da više cementa (isto važi i za armaturu) je bolje za beton. U oba slučaja postoji optimalna količina; ispod i iznad nje, to su lošije opcije. U ovom slučaju, veće količine cementa dovode do pojave veće energije u betonu, koja dovodi do (pre)brzog sušenja betonske mase. Bolje je imati MB30 koji nije isprskao, nego MB40 koji jeste.
- Prilikom spravljanja betona mogu se koristiti određeni aditivi – usporivači (retarderi) i plastifikatori. Prvi odlažu vreme vezivanja, a drugi smanjuju potrebnu količinu vode uz obezbeđenje plastičnosti (ugradljivosti) betonske mešavine. Obično dolaze kombinovani u jednom dodatku za beton.
- Pošto ulazimo u vrele dane sa previsokom temperaturom vazduha, onda treba pomeriti radove u kasne poslepodnevne časove ili betonirati noću.
- Ugradnja (nalivanje) betona sa vibriranjem treba što kraće trajati, jer se tako smanjuje gubitak vode iz svežeg betona.
- Čim površina betona malo očvrsne potrebno je usporiti sušenje betona. To se postiže na dva načina: zalivanjem/prskanjem površine betona vodom, kao i pokrivanjem iste da se izbegne gubitak vode iz betona. Može da se pokriva bilo čime što ne propušta sunčeve zrake: neprozirne folije, filc, gumeni pokrivači, bilo šta. Moj otac zidar je koristio staru ćebad (pokrivače za konje - pošto su imali crvenu štraftu preko, kasnije sam shvatio da su "nabavljeni" iz JNA), koja su radila obe funkcije: štitila su beton od Sunca, a mogla su lepo da se natope vodom. Isparavanjem vode iz te ćebadi dolazilo bi do hlađenja betonske površine. Za mene je taj Ilijin recept nenadmašiv.

To što se beton ne poliva na gradilištima, može da bude iz više razloga. Prvi je što ih baš briga, jer će eventualni problemi da nastupe tek nakon isteka garantnog roka od 2 godine, a ne rade sebi. Drugi, u koji ja više volim da verujem, jeste da su površine betona isprskali posebnim hemijskim sredstvima koja stvaraju vodonepropusni film na površini elementa, te tako usporavaju proces gubljenja vode iz betona. Ovde se takođe uzima u obzir da li su ti betonski radovi unutrašnji ili spoljašnji, odnosno da li su izloženi Suncu i vetru ili nisu...
Reply
#97
Gledam kako grade nove zgrade. Ogromne betonske konstrukcije. Nigde vode na vidiku, niko ne zaliva ploče niti stubove zabijene u zemlju.
Reply
#98
(05-27-2024, 11:55 AM)Zvu Wrote: Gledam kako grade nove zgrade. Ogromne betonske konstrukcije. Nigde vode na vidiku, niko ne zaliva ploče niti stubove zabijene u zemlju.

Kao što rekoh, možda su ubacili hemiju u svež beton, možda su ga poprskali nekom drugom hemijom posle izlivanja, a možda nisu ništa uradili.
Ono što sam Ti ja savetovao, to se odnosi na betone sa čistim portland cementom, bez ikakvih aditiva. Imao sam prilike da radim sa betonima za mostove, kojim se dodaje neka hemija, gde on više liči na istopljenu plastiku nego na svež beton, ali zato već treći dan po izlivanju možeš ozbiljno da ga opteretiš i nastaviš gradnju. S obzirom da ti mostovi još stoje (a nadam se i da će me nadživeti) očigledno ovde postoje dva totalno različita pristupa problemu. Svima nama koji nismo "na ti" sa ovim hemijama, preporučujem rad po gornjim uputama...
Reply
#99
Naravno.

Zanimalo me odavno, a do sada nisam imao koga stručnog da pitam.
Reply
(05-22-2024, 04:45 PM)Millan Wrote: Ne idi sa nagibom ispod 2%. Bolje da bude malo veći nego manji. Ne bih ti preporučio manji nagib od 1,5%. Naravno, ovo se odnosi na fekalnu, a ne na kišnu kanalizaciju.
Pominjao si neku visinsku korekciju sa spojevima pod uglom od 45°. To ne smeš da izvodiš duž tih 20m, koliko ti je trasa dugačka, već samo na kraju - na samom ulazu u septičku jamu. A ako zbog konfiguracije terena moraš da izvedeš visinsku korekciju negde  na pola trase, onda se to izvodi kaskadom isključivo sa uglom od 90°...

Korekcija kaskadom će morati biti na izlazu iz kuće i na ulazu kod jame. 

Ako bih radio samo kod ulaza jame, razlika je dovoljno velika da bi cev poslednjih metara morala biti iznad površine zemlje. Ako bih radio samo na izlazu iz kuće, morao bih opet da pozovem mašinistu da produbimo kanal bar za 40cm (što nije opcija).

Kaskade ću izvesti kao na slici i po potrebi dodati vertikalni komad da bih ispoštovao pad između 2% i 3%.

[Image: casc.jpg]

.jpg   casc.jpg (Size: 3,73 MB / Downloads: 1)
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 12 Guest(s)