Thread Rating:
  • 2 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Analogni signal generator za audio primene
Ok, hajde prvo da vidimo da li rade svi opsezi.
Postavi frekvenciju na kojoj oscilator stabilno radi na drugom opsegu (150 do 1500Hz), a zatim preklopnikom opsega proveri da li se stabilizuje na dva viša opsega.
Ako je to u redu, moguće je da potenciometar ima problem na delu svog hoda, što se može ustanoviti ommetrom.
Koliki je napon napajanja oscilatora?
Oscilatorima s lampom treba nekoliko sekundi da stabilizuju amplitudu - to je kompromis između izobličenja i brzine stabilizacije. Spora stabilizacija (lampa s debelim vlaknom) ima niža izobličenja, i obrnuto.
Reply
Ovako, meni se sve više čini da je sonda kriva za prestanak oscilacija(naravno da je držim na x1) iako možda ne totalni krivac...
Prebacio sam na viši opseg i dok mi je sonda spojena AGC je bome spor i što brže okrećem potenciometar to imam veće probleme oko stabiliziranja amplitude.Na drugom opsegu sa priključenom sondom oscilacije prestanu na nekih 95% otklona potenciometra,dok na trećem opsegu moram još sporije okretati potenciometar a oscilacije prestanu na nekih 80% otklona,a kod četvrtog opseg oscilacije prestanu na nekih 50%.

E sada kada otpojim sondu primjetio sam da je oscilator puno manje osjetljiv na brzinu okretanja potenciometra,ali što sam na većoj frekvenciji AGC mi sporije radi ali i dalje recimo na četvrtom opsegu mi prestanu oscilacije ako brže okrećem potenciometar.

Sonda je Tektronixova P6063B, a napon napajanja oscilatora +/-12.5V napajano iz onog mog denoisera kojeg sam skutijao da bude lab ispravljač. Potenciometar je naravno onaj kojeg si ti stavio u BoM.
Reply
(02-07-2020, 03:32 PM)Khadgar2007 Wrote: Ovako, meni se sve više čini da je sonda kriva za prestanak oscilacija(naravno da je držim na x1) iako možda ne totalni krivac...
Prebacio sam na viši opseg i dok mi je sonda spojena AGC je bome spor i što brže okrećem potenciometar to imam veće probleme oko stabiliziranja amplitude.Na drugom opsegu sa priključenom sondom oscilacije prestanu na nekih 95% otklona potenciometra,dok na trećem opsegu moram još sporije okretati potenciometar a oscilacije prestanu na nekih 80% otklona,a kod četvrtog opseg oscilacije prestanu na nekih 50%.

E sada kada otpojim sondu primjetio sam da je oscilator puno manje osjetljiv na brzinu okretanja potenciometra,ali što sam na većoj frekvenciji AGC mi sporije radi ali i dalje recimo na četvrtom opsegu mi prestanu oscilacije ako brže okrećem potenciometar.

Sonda je Tektronixova P6063B, a napon napajanja oscilatora +/-12.5V napajano iz onog mog denoisera kojeg sam skutijao da bude lab ispravljač. Potenciometar je naravno onaj kojeg si ti stavio u BoM.

Sonda treba da bude 1:10. Nisi odgovorio gde kacis sondu, da li na izlaz OP-a koji radi kao oscilator ili si povezao i izlazni pojacavac. Ako nisi, ja ti predlazem da povezes sve i zakacis sondu na glavni izlaz.

p.s.nemam semu ispred sebe.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
Već sam rekao sam da sondu kačim na izlaz oscilatora(tj. OPa koji radi kao oscilator) jer je Braca u uputama rekao da se GF postepeno pušta u pogon, prvo oscilator, onda kvadrat i onda trokut pa tek na kraju izlazno pojačalo. Također je naveo da se sonda postavi na x1 a ne na x10 iako sa x1 ima poveći kapacitet pa kada se zbroji možda mi zbog toga sve to pravi probleme.Braca nije u uputama ništa rekao o šaltanju frekvencije pri toj osnovnoj postavi oscilatora, već samo da se postavi izlaz oscilatora na 7Vpp i nekih 7,2Vpp za najniži opseg i ako oscilira da se krene dalje pa možda mlatim praznu slamu...

I meni je palo na pamet da krenem dalje sa slaganjem GF pa ako sve sljedeće provjere prođu ok onda okačim izlazno pojačalo i vidim kako se ponaša izlaz u kompletnom frekventnom opsegu.
Ajde za sada ću probati sa sondom na x10 jer me baš zanima kakav će biti rezultat.
Reply
Imao sam tu vrstu problema, ali samo tokom razvoja i to kada vrednosti elemenata nisu bile OK, odn. op-amp nije bio odgovarajući.
Kao prvo, moj primerak se posle zaustavljanja potenciometra smiruje za najviše 3 do 4 sekunde, bez obzira na kom opsegu i koliko brzo se potenciometar, odn. preklopnik rotira, i to je za sijalicu 327 normalno vreme.

Pokušajmo da uporedimo radnu tačku na 1kHz s mojim prototipom: podesi izl. napon oscilatora na 2,5Vrms @ 1kHz. Tada na lampi treba da imaš napon od 0,9 do 1Vrms.
Proveri pre toga da zbog neke greške možda nisu sve lampe u pogonu. Na višim opsezima samo na jednoj 327 treba da postoji napon.

Sonda osciloskopa kod mene nema nikakvog uticaja na oscilovanje, bez obzira gde je zakačim (izvadio sam OPA2810 i merim na njegovom podnožju jer tu mogu da zabodem vrh sonde). Međutim, ipak je prebaci na 10x, kako ti Goša savetuje, pa ako tada imamo bolji rezultat znaćemo da je oscilator preopterećen.
Međutim, uzemljenje mora da bude korektno urađeno - krokodil-štipaljka ili zalemljeno, jer oscilator ne može istovremeno da se bori sa svojom dinamikom i spoljašnjom smetnjom.

Ako ništa od ovoga ne pomogne, detaljno proveri svaki element i lemove. U verziji koja je podeljena na forumu, oscilator je vrlo robustan i ja sam uspeo da reprodukujem tvoj problem samo na najvišem opsegu i to pri izl. naponu od 3,3Vrms i naponu napajanja oko 9V.
Kad smo kod napajanja, pogledaj osciloskopom napon napajanja direktno na op-ampu.

Zadnja varijanta će biti da na brzinu izlemim bar jedan opseg na tvojoj pločici i da onda vidim o čemu se radi.

Pozdrav
Reply
Evo,

1kHz, 7Vpp je postavka oscilatora.
Na žaruljici imam 2.5Vpp/0,88Vrms,samo je jedna lampa pod naponom, ostale nisu. Ripple na pinovima napajanja LM4562 je i 5mVpp i 1kHz(kada je oscilator na 1kHz), upotrijebio sam oprugu i direktno piknuo na decoupling kondove. Stavio sam i sondu na x10 ali ćorak isto se ponaša. Kao što rekoh koristim oprugu na masi i fino je mogu upiknuti u jednu metaliziranu rupu koja je masa tako da bi trebao biti dobar kontakt, prije sam koristio štipaljku i problemi su bili isti.

Nije vrag da sam zeznuo routanje PCBa? Vidim da sam masu releja u ARPu spojio na masu koja ide od žaruljica i onda na poseban vod mase koji je trebao biti predviđen samo za oscilator. Također na ground plane oscilatora su spojeni decoupling kondovi, sva ostala masa ide tim zasebnim vodom do centralne mase.

Sada sam podesio i najniži opseg da vidim reda radi kako se ponaša oscilator na njemu. Napon podešen na malo više od 7Vpp i sve funkcionira ko podmazano, mogu relativno brzo okrenuti potenciometar i ARP radi odlično.
Reply
(02-07-2020, 07:20 PM)Khadgar2007 Wrote: ...upotrijebio sam oprugu i direktno piknuo na decoupling kondove. Stavio sam i sondu na x10 ali ćorak isto se ponaša. Kao što rekoh koristim oprugu na masi i fino je mogu upiknuti u jednu metaliziranu rupu koja je masa tako da bi trebao biti dobar kontakt, prije sam koristio štipaljku i problemi su bili isti.
Režim sijalice je u redu, i ako je preklapanje ok, onda bi oscilator morao da radi kako treba.
Pošto najniži opseg funkcioniše normalno, znači da nema fundamentalnih grešaka.
Pretpostavljam da se ovo gore odnosi na masu osciloskopske sonde. Ako je tako, šta je sa uzemljenjem pločice - ako srednja linija napajanja nije uzemljena (moj slučaj), masa pločice bi morala posebno biti povezana s uzemljenjem ispravljača.
Međutim, ako nema smetnji od 50Hz kao na mom oscilogramu, onda to nije taj problem i moramo se koncentrisati na moguću grešku na pločici ili lemljenju.
To što pominješ o GP i vođenju povratnog voda napajanja ne bi trebalo da bude problem - imao sam na prvom prototipu čitavu salatu, pa je ipak radilo.

Još jedno važno pitanje: koliko se menja amplituda od početka do kraja hoda potenciometra, odn. do prestanka oscilacija, recimo na drugom opsegu?

Pokušaću i ja da detaljno pregledam pločicu, mada večeras neću više stići.
Reply
Da ovo gore se odnosi na masu sonde.

Uzemljenje PCBa... nisam siguran da sam ga uzemljio. Tj. znam da sam ostavio žicu u ispravljaču da je spojim na šasiju ali moguće da je nisam spojio na šasiju, to ću sutra provjeriti. Inače u stanu mi je instalacija nulovana.

50Hz smetnji ima dok ARP stabilizira amplitudu onda vidim smetnje ali cim se sinusoida stabilizira smetnje nestanu.Pri najvišim frekvencijama kao da se malo vidi 50Hz na sinusu od oscilatora ali jaaaaaaaako malo. Amplituda se mijenja jako malo, onoliko koliko si rekao da je tolerancija, ne znam napamet vrijednost ali jucer ili kada sam upogonio oscilator baš sam gledao to i nisam opazio nikakve velike promjene.

Jel si i ti sebi narucio SMD plocice kada spominješ da bi na brzinu zalemio jedan primjerak?
Reply
To sa uzemljenjem treba svakako razjasniti, jer prisustvo smetnje sigurno utiče na oscilator.

Analogni oscilatori se čak mogu naterati da rade na određenoj frekvenciji ako im se ta frekvencija dovede u sklop. Na primer, imaš kvarcni oscilator na 1kHz, dovedeš njegov signal (oslabljen) u ovaj generator, podesiš njegovu frekvenciju na 1kHz i kvarcni oscilator onda preuzima komandu. Rezultat je da analogni generator više ne kliza po frekvenciji.
Razmišljao sam tokom razvoja da i tu mogućnost predvidim - potreban je samo jedan otpornik i BNC gnezdo.

Pločicu za SMD imam, kada sam naručivao, ostavio sam sebi dve. Jedino nisam siguran da li imam sve pasivne komponente.

Možda bi trebalo da proveriš taj potenciometar - nije mi jasno zašto oscilovanje prestaje kada se klizači potenciometra približavaju desnom kraju.
Dobar test je da sekcije svaku za sebe kratko spojiš. Tada oscilator ima max. frekvenciju na svakom opsegu, pa ako osciluje, onda je problem kod potenciometra.

Pozdrav
Reply
(02-08-2020, 09:25 AM)Braca Wrote: Možda bi trebalo da proveriš taj potenciometar - nije mi jasno zašto oscilovanje prestaje kada se klizači potenciometra približavaju desnom kraju.
Dobar test je da sekcije svaku za sebe kratko spojiš. Tada oscilator ima max. frekvenciju na svakom opsegu, pa ako osciluje, onda je problem kod potenciometra.

Pozdrav

I ja sumnjam na pot. Da li si premerio pot i kakav mu je tracking sekcija, tj kojika je razlika izmedju njih.
Imas one otpornike na red sa njim pa probaj da sa njima podesis najbolji tracking.
Postavi neku sliku toga, da vidimo kakav pot koristis.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
Premjerio sam pot i razlika je bila oko 150R te sam zalemio na predviđeno mjesto na PCBu otpornik od 150R.

Evo i potenciometra kojega koristim.
https://hr.mouser.com/ProductDetail/BI-T...%2FZwBDmWj

Moram ići, kada se vratim probam spojiti oscilator bez pota i provjeriti uzemljenje.
Reply
Da mu hebem  Lorlina i Lorlina da mu hebem... Nije bilo C&K na lageru pa sam kupio lorlinov preklopnik.

Spojio ja kratko izvode za potenciometar ali rezultat isti, ali sa novim problemom, sada mi neće proscilirati najniži opseg. Uglavnom malo ja šaltam po opsezima sa preklopnikom i vidim da kada prijeđem sa drugog na treći opseg i onda ponovo na drugi dobijem stabilnu oscilaciju(150Hz-1,6kHz),nekoliko puta probano. Sada sam sondu spojio štipaljkom na masu i imam dvije ruke slobodne idem ja mrdati po tom preklopniku, odem na najviši opseg i natežem osovinu i u jednom trenutku dobijem oscilaciju,kratko je trajalo ali dovoljno da vidim da ARP odrađuje, čim sam pustio osovinu oscilacije prestanu uspio sam to ponoviti tako da izgleda da je problem u preklopniku.

Sljedeće je da ga odlemim i kratko spojim žicama odgovarajuće padove na pločici i vidim kako će se onda ponašati.
Reply
Ja sam na prvom prototipu imao C&K, a na TH pločici Lorlin, ali za sada bez problema.
Ti si očigledno naleteo na ono što ovde zovu "napravljeno u ponedeljak". Čini mi se da se još neko na forumu žalio na Lorlin.

Taj C&K sam svojevremeno kupio kod Conrad-a, a sada tu marku uopšte nemaju (barem ne u CH).

Dobro, sada bar znamo da nemamo problem s pločicom, niti s drugim komponentama.

Pozdrav
Reply
Nije do preklopnika. Izgleda da problem baš nastaje kada mijenjam frekvenciju i ARP ne može da odradi svoje.

Malo sam se snašao te mi nije trebao stalak za fotoaparat. 5ms/div, 5V/div,najviši frekventni opseg. Dva i po puta sam prevrtio frekventno područje od najniže do najviše frekvencije. Čim počnem brže okretati potenciometar poveća mi se amplituda do te mjere da ju ARP teško stabilizira i onda oscilator prestane oscilirati.


https://www.youtube.com/watch?v=XPTN1gFlAqI
Reply
Zapravo imam ja jednu THT pločicu koju mi je poslao Ronovar pa mogu polemiti oscilator na njoj da vidim kako će raditi.
Reply
Da, to je pojava koja se naziva "squegging".

Pokušaj da smanjiš izlazni napon oscilatora - na TH pločici ide i do 3,5Vrms, ali je moguće da iz nekog razloga na SMD pločici neće.
U principu, što je viši izlazni napon, ARP mora kroz sijalicu da tera sve veću struju i stabilnost se sve teže održava.
Idi s naponom naniže sve dok ne dobiješ stabilne odnose, a onda ćemo videti za dalje.

Sačekaj s odlukom za lemljenje TH pločice dok ovo ne razjasnimo. Ako sniženje napona ne uspe, ja ću izlemiti oscilator na mojoj pločici.

Pozdrav
Reply
Smanjio sam na 5Vpp i na najvišem freventnom opsegu mi radi dobro. Mogu brzo okrenuti pot i nakon par sekundi se uspije stabilizirati za razliku od prije. Pretpostavljam da bi povećanjem struje kroz žaruljicu i THD se povećao?
Za ostale opsege trebam prelemiti žice na "preklopniku" jer sam ga naravno odlemio pa je sada sve na žgance,ali nekako mi se čini da će sada sve raditi ok.

P.S.
Da sam odmah okačio video ne bi se ovoliko zezao sa raznoraznim testiranjima.
Reply
Evo ovako. Testirao sam sada sve opsege. Nisam se zezao sa oprugom na sondi već sa krokodilkom da imam dvije ruke slobodne tako da bi možda rezultati bili bolji nego što jesu.Krećem od najniže frekvencije/opsega prema višem i iza svakog opsega je napisana amplituda osiclatora pri kojoj sam dobio stabilnu oscilaciju, bilo je dosta vrludanja amplitude pri okretanju potenciometra ali oscilacije nisu prestale.

1. 5Vpp(sa trimerom sam došao do kraja pa nisam mogao ići ispod 5Vpp)
2. 4Vpp
3. 4Vpp
4. 5Vpp
Reply
Puno ti hvala na trudu.
Izgleda da je najmanji zajedniči sadržalac 4Vpp, čime nisam zadovoljan.
Naravno, izobličenja su na tom nivou niža nego na 7Vpp, i nije problem povećanjem pojačanja u stepenu fine regulacije dobiti na izlazu projektovanih 5Vrms.
Međutim, ostaje pitanje zašto je to u tvom slučaju tako, i na njega moram naći odgovor.
Na najnižem opsegu imam hipotezu da je otpor ruske lampe različit od nekadašnje evropske, ali na ostalim opsezima to nije slučaj.

To znači da ću izlemiti oscilator na SMD pločici, komplet s novim materijalom, pa ćemo onda znati više.

Pozdrav
Reply
Ruska lampa mi ima otpor od 135R a druga 70R.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 5 Guest(s)