Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
...a što činiš?!
uh...pa to mi je omiljeni deo dana! ? doduše ne perem nego skupljam,a to znači još pola sata do slobode! najbolje se osećam oko 16.30! ???
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
Kako mi je proradio denoiser https://forum.yu3ma.net/thread-2220.html razmišljao sam kako bi ja mogao vidjeti koliko je poboljšanje u odnosu na vulgaris stabilizatora. Forumaš na velikom diyaudio forumu mi je predložio jedan jednostavni LNA 100x. E sada LNA 100x kojim ulazimo u područje ispod uV je sve samo ne jednostavan ali rekoh da nešto iskemijam na brzinu da mogu probati vidjeti taj šum denoisera. HP 334 ima voltmetar koji mjeri 300uV pa iz toga razloga treba LNA.

Šema je jednostavno neinvertirajuće pojačalo sa OPA211(njega sam imao na lageru), može se odabrati 10x ili 100x pojačanje. Na ulazu je CR filter da odreže sve ispod 150Hz a na izlazu RC odreže sve iznad 20kHz. Treba napraviti bakreni oklop za LNA i pomoliti se velikom duhu elektronike da što manje vanjskih smetnji uđe u moj skromni LNA. Big Grin
Trošak izrade zanemariv jer sam sve manje više imao na lageru, očekivanja veoma mala ali nadam se najboljemu. hihi



Reply
Sta mislite o prohromu (ili koji je vec materijal od kazana ves masine) kao materijalu za uzemljenje....


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
vazniji je materijal zemlje, a takodje da bude dovoljno ukopano, da prilikom izmrzavanja gornjeg sloja (recimo nekih 0.5m)
i dalje imas dobar kontakt sa zemljom(koliko vidim sa slike dovoljna je dubina).
osim toga mislim da oblik ima veliku ulogu, vecu nego sama povrsina.
nacin povezivanja je takodje kritican, to sto si zavario je lepo ali nista bolje od klasicnih nacina vezivanja uzemljivaca
Reply
(12-13-2019, 06:03 PM)Ubledeli Wrote: vazniji je materijal zemlje, a takodje da bude dovoljno ukopano, da prilikom izmrzavanja gornjeg sloja (recimo nekih 0.5m)
i dalje imas dobar kontakt sa zemljom(koliko vidim sa slike dovoljna je dubina).
osim toga mislim da oblik ima veliku ulogu, vecu nego sama povrsina.
nacin povezivanja je takodje kritican, to sto si zavario je lepo ali nista bolje od klasicnih nacina vezivanja uzemljivaca

Dubina rupe je 1,7m, hakletovano mesingom i premazano rastopljenim bitumenom, provodnici bakarni pun presek 16kvadrata, spojeni sa vise tacki kao na slici pa posle opet izvareni u jednu tacku pa onako raspeleteni vode van zemlje, zemlja smonica bar tako kazu ovi sto su je testirali, inace sam pri zakopavanju sloj po sloj odozgo zalivao slanom vodom .
Reply
Kod mene je to nesto malo drugacije oko uzemljenja .
Postavljao sam vise puta uzemljenja i gotovo uvek sam koristio pocinkovanu 5/4 cev duzine od 1m do 2m ... kako gde.
Npr kod stare kuce sam morao da radim novo uzumljenje jer se otkinuo ili istruleo provodnik od starog preko koga je kasnije uradjen beton , pa je bilo lakse postaviti novo nego potkopavati ispod betona do starog.
Kod nove kuce isto sam pobio u zemlju 2m pocinkovanu cev , takodje pomocni objekat gde mi rade nekoliko elektromotora isto imam pocinkanu cev za uzemljenje , kod bunara imam 5to stepenu pumpu i kod nje takodje 1m pocinknana cev ... uzemljenje , nekada sam imao 20m vertikalnu antenu bila montirana na 2m pocinkanu cev ... opet uzemljenje.
Sva uzemljenja su mi vezana na mrezu i nalaze se dakle sirom dvorista .
To sa pocinkanom cevkom mi nekako bilo najlakse jer nema kopanja nego kanta vode , male merdevine , i sto veci cekic Tongue e sad pitanje je koliko je to dobro ??? 
Uskoro trebam da uradim i uzemljenje supe , mada i od nje je gnd vezan u mrezu .
Reply

  1. Prohrom se koristi kao materijal za uzemljivačke provodnike (čak je obavezan kada vod izlazi iz betonskog temelja u zemlju zbog elektro korozije al ko još čita propise) pa je izbor materijala dobar.
  2. Oblik ono... ...ja bi ih okrenuo da se ukopavanjem burići napune zemljom, čisto da ne bude problema sa deformisanjem kazana i kidanja vodova pri sleganju zemlje. U svakom slučaju, postoje u standardu pločasti uzemljivači, ovo liči pa je valjda OK. Mislim da bi bilo bolje da su ti bubnjevi ukopani odvojeno (iz razloga otpora a i raspodele potencijala pri kuršlusu) al treba i kopati u tom slučaju odvojeno.
  3. Slana voda je vrlo kratkotrajno rešenje do nikakvo. Postoje smeše za poboljšanje uzemljenja koje se sipaju oko uzemljivača ali se u praksi pokazalo da i one traju nekoliko godina.
  4. Dubina ukopavanje je minium 0,8m zbog smrzavanja spoljnog sloja zemlje (koja u tom slučaju postane izolator takoreći), pa je i dubina OK.
  5. Cevni uzemljivači su takođe standardna vrsta. Za otpor uzemljenja manji od 10Ohm je praksa pokazala da je potrebno bar 3 cevna uzemljivača dužine 3m međusobno razmaknuti min 3m. Imaju da se kupe i fabrički, od čeličnih L profila, lepo izvareni, zašiljeni, sa spojnim mestom i toplo cinkovani. Oko 3k din komad i trajniji od cevke, mada je i to legitimno rešenje.
  6. Ako se radi više uzemljivača poželjno je međusobno ih povezati u združeno uzemljenje u zemlji, pa makar i pliće ukopanom Fe/Zn trakom (bolje je nego ništa), pogotovo ako se koristi kao gromobransko uzemljenje (ponovo raspodela potencijala na površini zemlje)
U svakom slučaju nije zgoreg izmeriti otpor rasprostiranja uzemljenja kada se napravi. Sve ispod 10 Ohm je dobro.
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply
Ako nije vec zatrpano-makar one koje je moguce kazane napuni zemljom-kakva god je.
Inace je praksa a i propis ako na jednom uskom lokalitetu (dvoriste i sl) postoji vise uzemljivaca da se isti medjusobno povezu pocincanom trakom ili punim Fe pocincanim provodnikom.-
Propis je i da nadzemni provodnici budu dobro mehanicki zasticeni-ako je gromobranska instalacija vodi se kroz vertikalnu serklazu-stubove, a ako je kao kod tebe radno uzemljenje-ili kroz zeljeznu cijev ili L profil do ulaska sa fasade u
objekat.-
pOz
Reply
Ok, ja vec imam jedno uzemljenje gore spomenuto sa 3 cevi od 1,5m pobijene u zemlju i za pocinkovanom trakom dovedeno do uvodnika u kucu, ali sam zbog nekih drugih potreba hteo da to malo ojacam pa sam imao nekih neiskoriscenih kazna od vesmasina pa reko da i njih zakopam zbog toga i pitam kakvi su za uzemljenje, razmak izmedju prve i druge rupe gde su ukopani kazani je 5metara ali nazalost vec sam ih zakopao i nisu spojeni jedni izmedju drugih u samoj zemlji samo idu upleteni bakarni provodnici do tacke gde ce uci u kucu i tu se spajaju.
Imam drugo pitanje tice se merenja uzemljenja, posto naravno nemam instrumenat kojim bih izmerio otpor uzemljenja dali nesto znaci ako izmedju jedne od faza i uzemljenja zakacim potrosac (kvarcna grejalica 3kw) i merim napon na grejalici predpostavljam da sto je veci napon bolje je i uzemljenje.
Reply
To je principijelno ispravno ali o p a s n o za igranje. Iskoristi neki trafo sa sekundarom reda 12V i izvrsi takvo mjerenje sa
niskim naponom.
Ako me sjecanje ne vara, radioamater 1982 godina, broj 2 (februar) ima improvizovano mjerenje uzemljenja bas posredstvom niskonaponskog trafoa i pomocnih sondi. U sjecanju su mi zelene korice casopisa a 1982 godina je imala zelene korice.-
pOz
Reply
Ako ima diferencijalnu sklopku bilo kakvo kacenje potrosaca izmedju faze i zemlje ce dovesto do ispadanja iste (cim struja predje prag okidanja).
Reply
@dragan83, ako znas specificnu otpornost zemlje, lakse ti je da izracunas, naravno priblizno,
u krajnjoj liniji napravi jos par nekih prirucnih uzemljivaca na udaljenosti vecoj od deset metara, vezi ih paralelno i stavi generator napona izmedju pa meri struju
posle samo opcigujes otpornost tih uzemljivaca i eto ti tacne otpornosti, btw tako i radi uredjaj za merenje otpornosti uzemljivaca
Reply
Evo sad bas prikupljam i prostudiravam raznu literaturu o merenjima uzemljenja i svojstvima materijala pa cu nadam se obaviti neka merenja, fid sklopku imam ali moj mrezni vod je zakacn pre sklopke bas iz razloga sto stalno nesto testiram za uzemljenom nulom itd , emiSAR jel to ovaj casopis (https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/13...nuar-1982-) stim sto je ovo broj 1 kolko vidim na koricama.
Reply
Nisam bas siguran. Treba naci negdje sadrzaj cijele godine i pronaci u kojem je broju. Ja cu pokusati da pronadjem gdje je tacno i javim u toku sutrasnjeg dana.-
pOz
Reply
Mjerenje otpora uzemljenja je kompleksna stvar.
Ako mjeris sa 50Hz imas sansu da uhvatis neku lutajucu struju i dobijes neke cudne i netacne podatke.
No, za amaterske potrebe je OK, ako se pretpostavi da su lutajuce struje konstantne mogu se izmjeriti pa oduzeti.
Ako pretpostavis da je otpor uzemljenja u TS mnogo manji od mjerenog otpora mozes uzeti grijalicu i mjeriti napon izmedju N i uzemljivaca.
Ako nije ili ako koristis trafo moras koristiti:
a) ako mjeris sa mreznim naponom jos jednu sondu
b) ako mjeris trafoom jos 2 sonde.
Mjeri se UI metodom da bi se izbjegli otpori sondi ili uzemljivaca u TS iz rezultata.
Pogledaj na netu ima sema vjerovatno, ako ne nacrtacu.
Reply
Nazalost, Radioamater 1982 godina mi je ostala kod Šefko Akšamija, prvi basista i osnivac Indexa i radioamater, a od 5 decembra 1992 "ore nebeske njive" kako Djole kaze, prikupljao literaturu za DIP metar , a u broju 2 pored DIP metra
do nekih 57 MHz bez izmjene kalemova bio i clanak o mjerenju uzemljenja U I metodom pomocu niskonaponskog trafoa i
pomocnih sondi. Evo i jedan pdf sa tom problematikom.-
pOz


Attached Files
.pdf   mjerzem.pdf (Size: 442,47 KB / Downloads: 32)
Reply
Ima na jednoj Hr web stranici hrpa digitalizirane literature,ako se ne varam sve i jedan broj Radio amatera trebam naći samo točan link pa ću ga postaviti ovdje.
Reply
http://library.foi.hr/lib/knjiga.php?sql...=hr&broj=1

82 godinu nisam uspio da otvorim.-
pOz
Reply
Upravo ta stranica. Izgleda da fali '82 godina.
Reply
Nije sve digitalizovano, dosta toga je dostupno za pročitati.-
pOz
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 12 Guest(s)