Aco, postoji dosta svedočanstava gde se pokazalo da je u praktično svim slučajevima bolje nemati pristup svežeg vazduha vatri, nego li ga imati. Od samog otkrića dinamita vrlo brzo se došlo da saznanja da se eksplozijama u neposrednoj blizini otvorenog požara, isti može trenutno ugasiti, jer eksplozija potroši ogromnu količinu kiseonika u svojoj okolini, te može u trenutku da ugasi požar. Pošto nakon eksplozije uvek zaostane dosta zapaljivog materijala raspršenog unaokolo, rekao bih da se svede veliki požar na brojne male požare, koji se odmah nakon eksplozije mogu znatno lakše ugasiti. Taj efekat koji si ti spomenuo odavno je poznat profesionalnim vatrogascima. U zatvorenoj prostoriji se vrlo brzo potroši kiseonik, ali nažalost, pošto prostorije nikad nisu hermetički zatvorene, dolazi do širenja požara. Eksperimenti sa skoro pa hermetički zatvorenim prostorijama nisu mnogo upotrebljivi u stvarnosti, jer takvih prostorija nema ili su veoma retke. Ali tačno je da je taj efekat moguć. Sagorevanjem u dobro izolovanoj prostoriji se stvori velik pritisak i kad se vrata naglo otvore (ili kad usled pritiska i visoke temperature popucaju prozori) sitne zapaljive materije koje tinjaju usled nedostatka kiseonika, bivaju izbačene kroz vrata ili prozor i tu dolaze u kontakt sa dovoljnom količinom svežeg kiseonika i trenutno se razbuktavaju, a ima ih podosta. Zato vatrogasci pre ulaska u zapaljenu prostoriju, prvo dobro natope vrata vodom i ubace nešto vode i ispod njih u prostoriju, a potom vrata samo odškrinu, nipošto ih naglo ne otvaraju, te onda kroz odškrinuta vrata ubacuju vodu unutra neko vreme, pre nego što otvore širom vrata i uđu unutra.
Kad smo već kod toga, juče se nisam setio, iz istog razloga kad se gasi požar motora u automobilu, velika je greška otvoriti naglo poklopac motora, jer se tako instantno pravi velika promaja sa otvorima na kolima dole ispod motora i požar se naglo razbuktava. Vrlo često se to desi u trenutku kad se požar već skoro sam ugasio ili je počeo da tinja. Šta uraditi u tom trenutku? Prvo: odškrinuti poklopac motora samo toliko koliko je dovoljno da vrh PP aparata može da uđe u unutrašnjost ispod haube. Dodirivanje poklopca i njegovo minimalno podizanje obavezno raditi sa rukom zaštićenom nekom krpom, jaknom, letnjom majicom, inače ćete se opeći. Nakon toga se kompetan sadržaj PP aparata istrese u unutrašnjost motora. U zavisnosti od kapaciteta vašeg PP uređaja možda i ne morate baš kompletan sadržaj, ali kad gašeći materijal počne u većoj količini da izlazi ispod motora i sa strane još uvek odškrinutog poklopca, onda možete da prestanete. Tek tad možete, polako i na oprezu, da dižete poklopac motora i da imate uvid u situaciju. Ako ste na početku gašenja naglo otvorili poklopac motora, vatra će se razbuktati preko celog motora i napraviti mnogo veću štetu, a možda će dostići i takve razmere da ga sa jednim slabijim PP aparatom nećete moći ugasiti. Ukoliko u međuvremenu niko nije naišao, ili je naišao, ali nije bio voljan da pomogne (prisustvovao sam takvoj situaciji gde se čulo: - A ko će mi platiti ponovno punjenje aparata?) imaćete ozbiljan problem.
Inače, u svetu se pokušavaju naći novi načini gašenja požara, a jedan od njih jeste i udarni zvučni talas. Ne znam koliko se daleko otišlo u tim saznanjima, ali pre nekoliko godina su studenti sa Univerziteta "George Mason" pokazali gašenje vatre običnim zvučnicima, ali problem je što takvi metodi najbolje funkcionišu na malim vatrama. Pretpostavljam i u zatvorenim prostorijama. Švedska vojska je modifikovala avionske bombe tako da budu bez gelera, ali sa dosta eksploziva i radili su testove na vojnim poligonima gde su bombe bacali u žarište vatre. Eksplozija troši ogromna količine vazduha, a tu je još i udarni talas koji dodatno pospešuje gašenje požara. Glavni problem jeste napraviti adekvatno kućište bombe, koje bi se što više dezintegrisalo prilikom eksplozije, a da ne napravi gelere. Radili su sa nekim kompozitnim kućištima, ali ne znam dokle su dogurali. Geleri ne smeju da se pojave, jer su najčešće u blizini (na par stotina metara) i vatrogasci, neophodni da nakon eksplozije što pre ugase stotine mini-požara preostale nakon eksplozije.
Sve što sam naveo, naveo sam iz dobre namere, na osnovu svojih iskustava, kao i svog oca, koji je bio dobrovoljni vatrogasac, kao i literature. Naravno, ne mogu da garantujem da su ovi osnovni principi (koji i nisu moji, već iskusnih profesionalaca i naučnika) uvek primenljivi i u svakoj situaciji. Mislim da mogu biti korisni, a ako samo jednom od nas pomognu u toj neprijatnoj i opasnoj situaciji, biće mi drago...
Kad smo već kod toga, juče se nisam setio, iz istog razloga kad se gasi požar motora u automobilu, velika je greška otvoriti naglo poklopac motora, jer se tako instantno pravi velika promaja sa otvorima na kolima dole ispod motora i požar se naglo razbuktava. Vrlo često se to desi u trenutku kad se požar već skoro sam ugasio ili je počeo da tinja. Šta uraditi u tom trenutku? Prvo: odškrinuti poklopac motora samo toliko koliko je dovoljno da vrh PP aparata može da uđe u unutrašnjost ispod haube. Dodirivanje poklopca i njegovo minimalno podizanje obavezno raditi sa rukom zaštićenom nekom krpom, jaknom, letnjom majicom, inače ćete se opeći. Nakon toga se kompetan sadržaj PP aparata istrese u unutrašnjost motora. U zavisnosti od kapaciteta vašeg PP uređaja možda i ne morate baš kompletan sadržaj, ali kad gašeći materijal počne u većoj količini da izlazi ispod motora i sa strane još uvek odškrinutog poklopca, onda možete da prestanete. Tek tad možete, polako i na oprezu, da dižete poklopac motora i da imate uvid u situaciju. Ako ste na početku gašenja naglo otvorili poklopac motora, vatra će se razbuktati preko celog motora i napraviti mnogo veću štetu, a možda će dostići i takve razmere da ga sa jednim slabijim PP aparatom nećete moći ugasiti. Ukoliko u međuvremenu niko nije naišao, ili je naišao, ali nije bio voljan da pomogne (prisustvovao sam takvoj situaciji gde se čulo: - A ko će mi platiti ponovno punjenje aparata?) imaćete ozbiljan problem.
Inače, u svetu se pokušavaju naći novi načini gašenja požara, a jedan od njih jeste i udarni zvučni talas. Ne znam koliko se daleko otišlo u tim saznanjima, ali pre nekoliko godina su studenti sa Univerziteta "George Mason" pokazali gašenje vatre običnim zvučnicima, ali problem je što takvi metodi najbolje funkcionišu na malim vatrama. Pretpostavljam i u zatvorenim prostorijama. Švedska vojska je modifikovala avionske bombe tako da budu bez gelera, ali sa dosta eksploziva i radili su testove na vojnim poligonima gde su bombe bacali u žarište vatre. Eksplozija troši ogromna količine vazduha, a tu je još i udarni talas koji dodatno pospešuje gašenje požara. Glavni problem jeste napraviti adekvatno kućište bombe, koje bi se što više dezintegrisalo prilikom eksplozije, a da ne napravi gelere. Radili su sa nekim kompozitnim kućištima, ali ne znam dokle su dogurali. Geleri ne smeju da se pojave, jer su najčešće u blizini (na par stotina metara) i vatrogasci, neophodni da nakon eksplozije što pre ugase stotine mini-požara preostale nakon eksplozije.
Sve što sam naveo, naveo sam iz dobre namere, na osnovu svojih iskustava, kao i svog oca, koji je bio dobrovoljni vatrogasac, kao i literature. Naravno, ne mogu da garantujem da su ovi osnovni principi (koji i nisu moji, već iskusnih profesionalaca i naučnika) uvek primenljivi i u svakoj situaciji. Mislim da mogu biti korisni, a ako samo jednom od nas pomognu u toj neprijatnoj i opasnoj situaciji, biće mi drago...