Dimnjaci se vrlo osetljiv deo kuće, kojim nažalost majstori prilikom gradnje posvećuju malo pažnje. Smola (katran, čađ) koja se lepi na zidove dimnjaka je zapaljiva pri visokim temperaturama. Počesto u dimnjacima dođe i do 1000°C, što zagarantovano oštećuje i dimnjak. Jedino ako nije od specijalnih keramika, koje to mogu podneti. Borba protiv nemilih događaja kao kod Ace se svodi na sledeće:
1) Stvarati što manje smole. Lako reći, ali ne i izvesti. Smole se najviše stvara na početku i kraju grejne sezone, kad nisu velike razlike u temperaturi grejne prostorije i spoljašnjosti. Tad se slabija promaja u dimnjaku i dim se duže zadržava u dimnjaku. Pritom je vatra slabija, umerenija, tako da je i sagorevanje ložnog materijala sporije i nepotpunije. Tu se praktično ništa ne može uraditi. Ono što se može uraditi jeste da se smanji vlažnost drveta za loženje, jer vodena para je zaslužna za lepljenje smole na zidove dimnjaka. Nipošto se ne sme ložiti drvo, koje je lakirano, farbano i nekim hemijskim sredstvom tretirano. I obavezno da bude suvo. Ako baš morate da ložite nešto sirovija drva, onda ih ostavite za glavnu grejnu sezonu (decembar-januar) jer je tad manja šteta nego na početku ili kraju grejne sezone, kad treba ložiti što suvlja drva.
2) Čistiti dimnjak. To već zavisi samo od nas. Ako se čisti klasičnom četkom, onda je najbolje kupiti jednu takvu, obavezno nakačiti teg na nju i svojeručno čistiti dimnjak 2x godišnje: pred početak glavne grejne sezone i nakon nje. Ne mora baš da se čeka da sezona započne ili se završi, ali tu negde treba da se očisti dimnjak. Dimnjak se bolje čisti ako je okruglog unutrašnjeg profila, logično. Postoji i jedan bolji način čišćenja, ali to rade profesionalci. Postoji jedna sajla, koja prođe celom dužinom kroz dimnjak i na njenom vrhu se nalaze rotacioni deo sa nekoliko kraćih lanaca. Na vrhu dimnjaka se ta sajla zavrti jačom bušilicom dok je rotacioni kraj na dnu dimnjaka, lanci počinju da udaraju po celoj visini dimnjaka, dok se ta rotaciona sajla polako izvlači iz dimnjaka. Jako je bitno da na dnu dimnjaka imate dovoljno velik džak za skupljanje komada očvrsle i razbijene smole, pogotovu kad vam ovo budu radili po prvi put. Malo više o ovome imate na YT, ukucajte "roto sajla za čišćenje dimnjaka". U završnoj fazi se na ovu sajlu mogu skinuti ti lanci i postaviti četke pa se i "klasično" očistiti dimnjak. Na internetu sam našao cene tih sajli za DIY čišćenje dimnjaka kod jednog Zagrepčanina i sajla je 150kn/m, dakle oko 2500RSD/m. Dakle, za sajlu od nekih 7 metara nam treba oko 150€. Sve zavisi koliko imate dimnjaka i koliko često ih čistite. Negde to odžačari naplate 500 dinara, ali po Beogradu su cene osetno skuplje: 500-1000 samo za dolazak i 200 RSD po metru dimnjaka. I nisam siguran da to rade sa roto-sajlama ili ostaju pri klasičnoj četki. Sami odlučite. Kad su mojim roditeljima prvi put čistili roto-sajlom bio sam zaprepašćen količinom smole koja se pojavila na dnu dimnjaka. Dimnjak je 40 godina čišćen klasično, ali četke ne mogu ništa zgusnutoj smoli.
Što se tiče gašenja požara u dimnjaku ili peći, tu treba biti oprezan. Kod bilo kakvog požara treba sprečiti da vatri pristupi vazduh, jer je on kao sveže gorivo za vatru. Da je Aca mogao da gasi vatru bez otvaranja prozora, bilo bi bolje. Jednom prilikom sam gasio požar u zgradi, gde se zapalila korpa za papirni otpad u kancelariji - naravno izazivač je bio neugašeni opušak iz pepeljare koja je ispražnjena 5 minuta pre napuštanja kancelarije. 4-5 protivpožarnih aparata sam ispraznio na tu korpu (koliko sam mogao da joj priđem) i svaki put bih plamen ugasio, ali uzalud. Pošto je neko pre mog dolaska razbio prozor (po sistemu: ako dim izađe napolje, onde neće biti više vatre), svaki put kad ispraznim PP aparat, vatra se ponovo razbukta, jer je stvorena prilična promaja. Jedina vajda od tih mojih pokušaja je bila što sam sprečio da se vatra razbukta dok nisu došli vatrogasci.
Požar dimnjaka se najbolje gasi, ako je moguće da se brzo nešto negorivo stavi na vrh dimnjaka i da se preseče promaja u dimnjaku. Nipošto se pritom ne treba sipati voda u dimnjak, jer je to vrlo opasno. Dimnjak je toliko vreo od te vatre (rekoh: 1000°C) da se voda trenutno pretvara u vodenu paru, a od 1l vode se dobija oko 1800 litara vodene pare. Tolika količina vodene pare stvara ogroman pritisak i može lako da uništi dimnjak. Još opasnije je što dođe do delimičnog razlaganja vode na svoje elemente, a kad se vodonik i kiseonik smešaju u odnosu 2:1, nastaje elektrolitički gas, poznat kao "praskavac" koji se samozapaljuje na nekih 600°C. Dakle, kad se gasi požar dimnjaka, treba se skoncentrisati na gašenje drveta ili uglja u ložištu, a ne na hlađenje peći ili dimnjaka. Nakon toga se preseca pristup svežeg vazduha dimnjaku, može i odozdo, ako pristup vrhu dimnjaka zahteva više vremena. Držati zatvorene prozore i vrata, koliko god možete da zadržavate vazduh u plućima, dok gasite požar. Otvaranje vrata i prozora neće mnogo poboljšati kvalitet vazduha u prostoriji, ali će veoma efikasno (učinkovito) ometati gašenje vatre. I najvažnije: dok gasite požar u zadimljenoj prostoriji neka uvek na malo udaljenijem bezbednom mestu bude vaš pomagač, čiji je posao da vas posmatra i po potrebi reaguje, tj da vas izvuče iz te prostorije. Nikad ne gasite požar sami...
1) Stvarati što manje smole. Lako reći, ali ne i izvesti. Smole se najviše stvara na početku i kraju grejne sezone, kad nisu velike razlike u temperaturi grejne prostorije i spoljašnjosti. Tad se slabija promaja u dimnjaku i dim se duže zadržava u dimnjaku. Pritom je vatra slabija, umerenija, tako da je i sagorevanje ložnog materijala sporije i nepotpunije. Tu se praktično ništa ne može uraditi. Ono što se može uraditi jeste da se smanji vlažnost drveta za loženje, jer vodena para je zaslužna za lepljenje smole na zidove dimnjaka. Nipošto se ne sme ložiti drvo, koje je lakirano, farbano i nekim hemijskim sredstvom tretirano. I obavezno da bude suvo. Ako baš morate da ložite nešto sirovija drva, onda ih ostavite za glavnu grejnu sezonu (decembar-januar) jer je tad manja šteta nego na početku ili kraju grejne sezone, kad treba ložiti što suvlja drva.
2) Čistiti dimnjak. To već zavisi samo od nas. Ako se čisti klasičnom četkom, onda je najbolje kupiti jednu takvu, obavezno nakačiti teg na nju i svojeručno čistiti dimnjak 2x godišnje: pred početak glavne grejne sezone i nakon nje. Ne mora baš da se čeka da sezona započne ili se završi, ali tu negde treba da se očisti dimnjak. Dimnjak se bolje čisti ako je okruglog unutrašnjeg profila, logično. Postoji i jedan bolji način čišćenja, ali to rade profesionalci. Postoji jedna sajla, koja prođe celom dužinom kroz dimnjak i na njenom vrhu se nalaze rotacioni deo sa nekoliko kraćih lanaca. Na vrhu dimnjaka se ta sajla zavrti jačom bušilicom dok je rotacioni kraj na dnu dimnjaka, lanci počinju da udaraju po celoj visini dimnjaka, dok se ta rotaciona sajla polako izvlači iz dimnjaka. Jako je bitno da na dnu dimnjaka imate dovoljno velik džak za skupljanje komada očvrsle i razbijene smole, pogotovu kad vam ovo budu radili po prvi put. Malo više o ovome imate na YT, ukucajte "roto sajla za čišćenje dimnjaka". U završnoj fazi se na ovu sajlu mogu skinuti ti lanci i postaviti četke pa se i "klasično" očistiti dimnjak. Na internetu sam našao cene tih sajli za DIY čišćenje dimnjaka kod jednog Zagrepčanina i sajla je 150kn/m, dakle oko 2500RSD/m. Dakle, za sajlu od nekih 7 metara nam treba oko 150€. Sve zavisi koliko imate dimnjaka i koliko često ih čistite. Negde to odžačari naplate 500 dinara, ali po Beogradu su cene osetno skuplje: 500-1000 samo za dolazak i 200 RSD po metru dimnjaka. I nisam siguran da to rade sa roto-sajlama ili ostaju pri klasičnoj četki. Sami odlučite. Kad su mojim roditeljima prvi put čistili roto-sajlom bio sam zaprepašćen količinom smole koja se pojavila na dnu dimnjaka. Dimnjak je 40 godina čišćen klasično, ali četke ne mogu ništa zgusnutoj smoli.
Što se tiče gašenja požara u dimnjaku ili peći, tu treba biti oprezan. Kod bilo kakvog požara treba sprečiti da vatri pristupi vazduh, jer je on kao sveže gorivo za vatru. Da je Aca mogao da gasi vatru bez otvaranja prozora, bilo bi bolje. Jednom prilikom sam gasio požar u zgradi, gde se zapalila korpa za papirni otpad u kancelariji - naravno izazivač je bio neugašeni opušak iz pepeljare koja je ispražnjena 5 minuta pre napuštanja kancelarije. 4-5 protivpožarnih aparata sam ispraznio na tu korpu (koliko sam mogao da joj priđem) i svaki put bih plamen ugasio, ali uzalud. Pošto je neko pre mog dolaska razbio prozor (po sistemu: ako dim izađe napolje, onde neće biti više vatre), svaki put kad ispraznim PP aparat, vatra se ponovo razbukta, jer je stvorena prilična promaja. Jedina vajda od tih mojih pokušaja je bila što sam sprečio da se vatra razbukta dok nisu došli vatrogasci.
Požar dimnjaka se najbolje gasi, ako je moguće da se brzo nešto negorivo stavi na vrh dimnjaka i da se preseče promaja u dimnjaku. Nipošto se pritom ne treba sipati voda u dimnjak, jer je to vrlo opasno. Dimnjak je toliko vreo od te vatre (rekoh: 1000°C) da se voda trenutno pretvara u vodenu paru, a od 1l vode se dobija oko 1800 litara vodene pare. Tolika količina vodene pare stvara ogroman pritisak i može lako da uništi dimnjak. Još opasnije je što dođe do delimičnog razlaganja vode na svoje elemente, a kad se vodonik i kiseonik smešaju u odnosu 2:1, nastaje elektrolitički gas, poznat kao "praskavac" koji se samozapaljuje na nekih 600°C. Dakle, kad se gasi požar dimnjaka, treba se skoncentrisati na gašenje drveta ili uglja u ložištu, a ne na hlađenje peći ili dimnjaka. Nakon toga se preseca pristup svežeg vazduha dimnjaku, može i odozdo, ako pristup vrhu dimnjaka zahteva više vremena. Držati zatvorene prozore i vrata, koliko god možete da zadržavate vazduh u plućima, dok gasite požar. Otvaranje vrata i prozora neće mnogo poboljšati kvalitet vazduha u prostoriji, ali će veoma efikasno (učinkovito) ometati gašenje vatre. I najvažnije: dok gasite požar u zadimljenoj prostoriji neka uvek na malo udaljenijem bezbednom mestu bude vaš pomagač, čiji je posao da vas posmatra i po potrebi reaguje, tj da vas izvuče iz te prostorije. Nikad ne gasite požar sami...