Ronovar,
Vidim da se brineš da li taj kontroler (Atmega168) može postići to što želiš, pošto je osmobitni...
Nema potrebe za brigom.
Mada nikada nisam radio sa Atmelovim MCU, iz preliminarnih pregleda doc. znam da su bazirani na 8051 arhitekturi i da imaju dosta bolje organizovane tajmere nego PIC MCU, vektorisan interrupt, takođe sa nižom frekvencijom kvarca urade isti broj instrukcija, jer se kod PIC fclk deli sa 4 i to je brzina instrukcija a timeri su dosta nezgrapnije organizovani.
Ni jedan nije bolji MCU od tih 8 bit, da me pogrešno ne shvatiš, već svaki bude dobar za neku vrstu primene.
Osmobitni PIC na 20MHz (interna brzina instrukcijskog clk je na 5MHz svega) "vozi" DC servo motor sa enkoderom od 500 impulsa po krugu, do 6000 RPM i pritom mu je interrupt "dužan" da radi na 50KHz min. Vozi brzu PID regulacionu petlju i uz sve to ima serijsku komunikaciju, I2C EEPROM i bargraf displej od 10 LED.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...W2tQwVJa1n
Atmel sa svojim bolje organizovanim tajmerima i vektorisanim isr najverovatnije može više od toga a u najmanju ruku bar isto.
To pak znači da tvoj Atmega168 uz 7 segment displej sa nekoliko cifara (možda 4cifre x 2 (zadata i ostvarena vrednost)) može "hladno voziti" termoregulator sa PID-Fuzzy regulacijom sa autotuning i pritom kontrolisati dva kanala dual-slope AD konvertera koji kritično zavisi od preciznosti vremena u MCU. Sve to direktno iz MCU uz par pomoćnih CMOS kola i možda jednog boljeg op-amp...
-----------------------
Uz put, kad si već pomenuo op-amp:
Za primene merenja temperature pomoću TC, radi se o svega par desetina mV za full-scale i LM324 i slični nisu za te stvari jer im je već ofset reda nekoliko mV i imaju izlaz u B klasi sa jakim crossover izobličenjima.
Ta merenja su osetljiva, ali i ne posebno brza, te ti tu preporučujem izvrsni i vrlo jevtin OP07, a u najgorem slučaju od višestrukih jevtinih a preciznih (single supply) MC33272 ili MC33274. Naravno da sada postoje i vrhunski single supply rail to rail op-amps sa "svemirskim" osobinama, ali stari i odlični OP07 možeš naći maltene i na trafici.
------------------------
Nije lako "zagušiti" jedan 8 bit MCU vrlo složenim zadacima, ali tako ga je lako "ugušiti" neoptimalnim pisanjem koda.
Poenta je u tvom napretku optimizovanog pisanja, što će doći vremenom i neophodnim radom.
Davne sedamdeset i neke je se pojavio 6502 CPU u civilstvu. "Spušten" iz vojne industrije (Rockwell ga je koristio) kada su dobili bolji.
Prethodno je asistirao u vođenju projektila sa svojih 8 bit i 2MHz...
Sa njim je kasnije za smrtničke civilne potrebe napravljen maleni Comodore 64 :-)
Tvoj Atmega168 je "zver na treći stepen" za tu napravu i sa njim se mogu vrlo ozbiljne stvari napraviti.
Ako ti je na primer instrukcijski ciklus reda 250nS ti imaš 4 instrukcije po uS, ili 4000 instrukcija po mS.
U prevodu, ako ti interrupt "zuji" na 1KHz ti možeš pravo čudo od koda napisati u isr rutini.
Četiri kilo instrukcije je prilično veliki kod koji može užasnu količinu toga uraditi...
U interupt rutini ne treba nikako pozivati nikakve funkcije jer to troši masivno vreme, takođe ne koristiti nikakve petlje i delay.
Tu se štedi vreme tako što se radi sa if-else, nekom osrednjom matematikom, inkrementovanjem varijabli i slično tome i obeležavanjem flagova na osnovu kojih se pokreće ili isključuje nešto "dole" u glavnom programu.
To ti je onako uprošćeno uputstvo za baratanje interruptom.
Evo ti neki primer (u C, pošto sam baš odavno napustio Basic) gde sam recimo poprilično natrpao interrupt na 8 bit MCU, sa varijabilnom vrednosti timera prema potrebnoj brzini sinhrovanizovanih par servo motora i nekih pneumatskih organa.
To vozi nekakvu mašinu za posebnu vrstu kesa, sa nekoliko servo-motora i nekoliko pneumatskih organa gde se sve obavi u jednom okretaju mašine.
Videćeš lako na osnovu imena i komentara da se tu dosta toga velikom brzinom obavlja i da ima dosta koda, a u stvari kontrolom sam utvrdio da ni pri najvećim brzinama nisam okupirao ni 30% vremena interrupta...
Eto vidiš da izgleda dosta komplikovano, ali 8 bit MCU može daleko više od toga.
Dakle, ukoliko radiš na optimizovanom pisanju, nećeš tako lako moći da "zagušiš" 8 bit MCU sa dosta složenijim poslom od tog koji želiš.
Jedan od mojih prvih predloga je da polako pređeš na C jezik (videćeš da je čak i jednostavnije) jer je optimizovaniji od Basic za 8 bit MCU i uverio sam se da pravi značajno manje koda i brže se sve izvršava oko takvih potreba. Kad jednom pređeš na C nikad se više nećeš vratiti na Basic na MCU.
Pozdrav
Edit:
Ukoliko želiš termoregulaciju sa TC kao sondom, srdačno ti preporučujem gotov ADC za te namene, poput MAX31855 koji se ima jevtino kupiti spakovan na maleni modul, ili možda znatno moćniji dualni ADS1118 koji je odvratno sićušan za normalno lemljenje, ali odličan.
Mislim da ćeš se daleko lakše i brže izboriti sa SPI ili I2C nego sa analognim front-end za takve stvari...
Ukoliko nameravaš da radiš hiperprodukciju termoregulatora, onda koristiš ultra jevtini diskretni dual-slope kao i ostali Kinezi sa takvom produkcijom i ne gine ti front-end i 4052 :-)
Vidim da se brineš da li taj kontroler (Atmega168) može postići to što želiš, pošto je osmobitni...
Nema potrebe za brigom.
Mada nikada nisam radio sa Atmelovim MCU, iz preliminarnih pregleda doc. znam da su bazirani na 8051 arhitekturi i da imaju dosta bolje organizovane tajmere nego PIC MCU, vektorisan interrupt, takođe sa nižom frekvencijom kvarca urade isti broj instrukcija, jer se kod PIC fclk deli sa 4 i to je brzina instrukcija a timeri su dosta nezgrapnije organizovani.
Ni jedan nije bolji MCU od tih 8 bit, da me pogrešno ne shvatiš, već svaki bude dobar za neku vrstu primene.
Osmobitni PIC na 20MHz (interna brzina instrukcijskog clk je na 5MHz svega) "vozi" DC servo motor sa enkoderom od 500 impulsa po krugu, do 6000 RPM i pritom mu je interrupt "dužan" da radi na 50KHz min. Vozi brzu PID regulacionu petlju i uz sve to ima serijsku komunikaciju, I2C EEPROM i bargraf displej od 10 LED.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...W2tQwVJa1n
Atmel sa svojim bolje organizovanim tajmerima i vektorisanim isr najverovatnije može više od toga a u najmanju ruku bar isto.
To pak znači da tvoj Atmega168 uz 7 segment displej sa nekoliko cifara (možda 4cifre x 2 (zadata i ostvarena vrednost)) može "hladno voziti" termoregulator sa PID-Fuzzy regulacijom sa autotuning i pritom kontrolisati dva kanala dual-slope AD konvertera koji kritično zavisi od preciznosti vremena u MCU. Sve to direktno iz MCU uz par pomoćnih CMOS kola i možda jednog boljeg op-amp...
-----------------------
Uz put, kad si već pomenuo op-amp:
Za primene merenja temperature pomoću TC, radi se o svega par desetina mV za full-scale i LM324 i slični nisu za te stvari jer im je već ofset reda nekoliko mV i imaju izlaz u B klasi sa jakim crossover izobličenjima.
Ta merenja su osetljiva, ali i ne posebno brza, te ti tu preporučujem izvrsni i vrlo jevtin OP07, a u najgorem slučaju od višestrukih jevtinih a preciznih (single supply) MC33272 ili MC33274. Naravno da sada postoje i vrhunski single supply rail to rail op-amps sa "svemirskim" osobinama, ali stari i odlični OP07 možeš naći maltene i na trafici.
------------------------
Nije lako "zagušiti" jedan 8 bit MCU vrlo složenim zadacima, ali tako ga je lako "ugušiti" neoptimalnim pisanjem koda.
Poenta je u tvom napretku optimizovanog pisanja, što će doći vremenom i neophodnim radom.
Davne sedamdeset i neke je se pojavio 6502 CPU u civilstvu. "Spušten" iz vojne industrije (Rockwell ga je koristio) kada su dobili bolji.
Prethodno je asistirao u vođenju projektila sa svojih 8 bit i 2MHz...
Sa njim je kasnije za smrtničke civilne potrebe napravljen maleni Comodore 64 :-)
Tvoj Atmega168 je "zver na treći stepen" za tu napravu i sa njim se mogu vrlo ozbiljne stvari napraviti.
Ako ti je na primer instrukcijski ciklus reda 250nS ti imaš 4 instrukcije po uS, ili 4000 instrukcija po mS.
U prevodu, ako ti interrupt "zuji" na 1KHz ti možeš pravo čudo od koda napisati u isr rutini.
Četiri kilo instrukcije je prilično veliki kod koji može užasnu količinu toga uraditi...
U interupt rutini ne treba nikako pozivati nikakve funkcije jer to troši masivno vreme, takođe ne koristiti nikakve petlje i delay.
Tu se štedi vreme tako što se radi sa if-else, nekom osrednjom matematikom, inkrementovanjem varijabli i slično tome i obeležavanjem flagova na osnovu kojih se pokreće ili isključuje nešto "dole" u glavnom programu.
To ti je onako uprošćeno uputstvo za baratanje interruptom.
Evo ti neki primer (u C, pošto sam baš odavno napustio Basic) gde sam recimo poprilično natrpao interrupt na 8 bit MCU, sa varijabilnom vrednosti timera prema potrebnoj brzini sinhrovanizovanih par servo motora i nekih pneumatskih organa.
To vozi nekakvu mašinu za posebnu vrstu kesa, sa nekoliko servo-motora i nekoliko pneumatskih organa gde se sve obavi u jednom okretaju mašine.
Videćeš lako na osnovu imena i komentara da se tu dosta toga velikom brzinom obavlja i da ima dosta koda, a u stvari kontrolom sam utvrdio da ni pri najvećim brzinama nisam okupirao ni 30% vremena interrupta...
Code:
/*-------------------------- INTERRUPT HANDLER -----------------------------------------------*/
/*----------------- merenje vremena ili wdt..---------*/
bit timeout, tmr0_blink=0;
UBYTE rec_count=0;
UWORD timer;
UWORD Timer0H,Timer0L;
void interrupt int_hand (void)
{
if(TMR0IF&&TMR0IE){
TMR0H=Timer0H; //osvezavaju se iz calculate_tmr0(0-255 kao 1/t);
TMR0L=Timer0L;
//---------------------------
tmr0_blink^=1; // moze se postaviti kao pin za kotrolu frekvencije
//-------------------------------------------------------------------------------------------------
if(tmr0_blink)pulse=1; //impulsi simulacije celog kruga od 360*
else {pulse=0; pulsezero_flag=1;}
if(pegla_motor_flag && pulse)pegla_pulse=1;
else pegla_pulse=0;
if(en_pom_var && pom_var_flag && pulse)pom_var_pulse=1;
else pom_var_pulse=0;
//-----------------------------------------------------------------------------------------------
if((pulse)&&(pulsezero_flag)){pulse_count++; pulse1_count++; pulsezero_flag=0;}
//pulse_count je trenutni ugao, pulse1_count je za motor igala(max 720, tj. 2 kruga pegle)
//-----------------------------------------------------------------------------------------------
if((pulse_count>(recData[stop_vuce]*2)) && (pulse_count<(recData[start_vuce]*2))){
virt_prozor=0; takt=0;
}//prozor dodav
else {virt_prozor=1; takt=1;}
//-----------------------------------------------------------------------------------------------
if(igle_flag)P3=pulse; //motor igala
else P3=0;
if(igle_flag){
if(pulse1_count>504 && !fotoigle)igle_flag=0; //ako je vise od 70% fotomaske
if(pulse1_count>720)igle_flag=0; //max. 2 kruga pegle
}
if(!tast_igle){pulse1_count=0; igle_flag=1;}//rucni taster, efektivan uvek!
//-----------------------------------------------------------------------------------------------
if(en_zumbe){ //zumba
if(pulse_count>(recData[start_zumbe]*2) && pulse_count<(recData[stop_zumbe]*2)){
if(pegla_motor_flag || bez_pegle_flag){zumba=1;}
else {zumba=0;}
}
else {zumba=0;}
}
if(en_zumbe1){ //zumba1
if(pulse_count>(recData[start_zumbe1]*2)&&pulse_count<(recData[stop_zumbe1]*2)){
if(pegla_motor_flag || bez_pegle_flag){zumba1=1;}
else {zumba1=0;}
}
else {zumba1=0;}
}
if(pulse_count>(recData[stop_tr_vaz]*2)&&pulse_count<(recData[start_tr_vaz]*2)){tr_vaz=0;}//tr_vaz
else {
if(pegla_motor_flag){tr_vaz=1;}
else{tr_vaz=0;}
}
//--------------------------------------------------------------------------------------------------
if(pulse_count>=360){ //nula kruga, tj. gmt.,eksternim pulse_count=0; se postavlja na zeljenu poziciju
pulse_count=0;
if(jedan_krug && jedan_krug_flag){krug_count=0; sync_strt=1;}
if(sync_strt){ //sinhroni start u gmt. virtuelne rotacije
//if(pom_var_en)pom_var_flag=1; //fleg za direktno asinhrono pokretanje motora pomocnog vara
//else pom_var_flag=0;
pom_var_flag=1;
if(!bez_pegle_flag)pegla_motor_flag=1; //fleg za direktno asinhrono pokretanje motora pegle
jedan_krug=0;
sync_strt=0;
}
if(krug_count==1 && jedan_krug_flag)stop_gmt_flag=1;
if(stop_gmt_flag){ //sihroni stop u gmt
pegla_motor_flag=0; //moguce eksterno asinhrono iskljucenje motora ovim flagom
pom_var_flag=0; //moguce eksterno asinhrono iskljucenje motora ovim flagom
jedan_krug_flag=0;
stop_gmt_flag=0;
if(en_igle_flag){
pulse1_count=0; //brojac igala, dva kruga pegle max.
igle_flag=1; //start igala
}
en_igle_flag=0;
}
if(pegla_motor_flag)krug_count++;
}
//---------------------------------------------------------------------------------------------------
int_temp++;
TMR0IF = 0;
}
}
/*-----------------------------------------------------------------------------------------*/
/*-------------------------------------------------*/
void calculate_tmr0(UBYTE brzina) //podesavanje perioda TMR0
{ //primena moze biti vrlo raznovrsna
long result=0;
//if(brzina < 20)brzina=20;
result=103560 / brzina;
time_lcd= 65535 - result;
Timer0H=byte1(time_lcd); //postavljanje frekvencije TMR0
Timer0L=byte0(time_lcd); //time_lcd zato sto se moze pogledati na LCD, po potrebi.
//-----------------------------
}Dakle, ukoliko radiš na optimizovanom pisanju, nećeš tako lako moći da "zagušiš" 8 bit MCU sa dosta složenijim poslom od tog koji želiš.
Jedan od mojih prvih predloga je da polako pređeš na C jezik (videćeš da je čak i jednostavnije) jer je optimizovaniji od Basic za 8 bit MCU i uverio sam se da pravi značajno manje koda i brže se sve izvršava oko takvih potreba. Kad jednom pređeš na C nikad se više nećeš vratiti na Basic na MCU.
Pozdrav
Edit:
Ukoliko želiš termoregulaciju sa TC kao sondom, srdačno ti preporučujem gotov ADC za te namene, poput MAX31855 koji se ima jevtino kupiti spakovan na maleni modul, ili možda znatno moćniji dualni ADS1118 koji je odvratno sićušan za normalno lemljenje, ali odličan.
Mislim da ćeš se daleko lakše i brže izboriti sa SPI ili I2C nego sa analognim front-end za takve stvari...
Ukoliko nameravaš da radiš hiperprodukciju termoregulatora, onda koristiš ultra jevtini diskretni dual-slope kao i ostali Kinezi sa takvom produkcijom i ne gine ti front-end i 4052 :-)