Ninja,
Nekadašnji standard o Hi - Fi normama je zahtevao minimum 15W (koliko se sećam) za moguću Hi Fi reprodukciju (DIN 45500).
Napretkom tehnike to je se proširilo ka strožijim normama poput IEC 268-1 i slično, a mislim da ima i još novijih normi.
U principu se radi o SPL (zvučni pritisak koji ostvaruje sistem na metar rastojanja).
Naravno, nigde ne piše da smo osuđeni slušati sistem sa metar, dva ili 50 metara. To je naš slobodan izbor, i naravno mogućnosti u smislu prostora kojim raspolažemo.
Sposobnost sistema da ostvari zadovoljavajući zvučni pritisak veoma zavisi od rastojanja sa kog se obavlja slušanje i od veličine prostorije u kojoj se obavlja slušanje (što se opet indirektno svodi na rastojanje).
Primera radi, kvalitetne slušalice nemaju nikakvu imponzantnu snagu (tek reda možda par W u ekstremnim situacijama) a mogu ostvariti dovoljan zvučni pritisak i za najveće opsege dinamike (čak i da sasvim oštete sluh, pogotovo one vrlo kvalitetne, gde čovek prosto nema osećaj o snazi jer je sve bez izobličenja i pri preteranom SPL).
To takođe važi i za naše zvučnike i pojačavače.
Donji kraj dinamičkog opsega određuje opšti nivo buke u odsustvu sinala sa našeg audio sistema (naravno da ne možemo čuti veoma tihe tonove ako je u prostoru buka stranog porekla).
Gornji kraj dinamičkog opsega određuje rastojanje sa kog se slušaju zvučni izvori i snaga potrebna za ostvarenje dovoljnog SPL na tom rastojanju.
Odnos između najtišeg i najglasnijeg tona je praktično dinamički opseg.
U bučnom okruženju (kao što je bio naš skup prilikom slušanja tvojih Sony ili Totema, itd..), dinamički opseg je bio veoma ograničen sa donje strane (može se slobodno reći hendikepiran), jer se ne mogu čuti tihi tonovi ako nije sve pojačano na nivo iznad te buke, a u tom slučaju i gornji deo opsega zahteva mnogo mnogo više snage, i naravno da će u takvom okruženju najsnažniji sistem dati najveće impresije, jer ostali sistemi nemaju dovoljno snage.
U prevodu, što je veća pozadinska buka, sistem mora biti sve snažniji da bi ostvario dinamički opseg.
U nekom tihom okruženju i sa nekog manjeg rastojanja, daleko slabiji sistem može pokriti pun dinamički opseg (seti se slušalica kao ekstremnog primera).
Eto na primer, slušalice teoretski ne mogu zadovoljiti ni onih starih 15W iz DIN 45500, a ima slušalica koje izuvaju kako rade i pri tom nekonkurentno zvuče za mnoge ozbiljne sisteme, i to sa max. snagom reda vata, jer su neposredno blizu i istovremeno izoluju od okolne buke u izvesnoj meri. Tako lagodno odrade maksimalan dinamički opseg.
Sam Bato MM će potpuno zadovoljiti u ne prevelikim prostorijama i ne prevelikom rastojanju slušanja.
SPL u odnosu na pozadinsku buku je jedino merilo, a ne snaga.
Pozz
Nekadašnji standard o Hi - Fi normama je zahtevao minimum 15W (koliko se sećam) za moguću Hi Fi reprodukciju (DIN 45500).
Napretkom tehnike to je se proširilo ka strožijim normama poput IEC 268-1 i slično, a mislim da ima i još novijih normi.
U principu se radi o SPL (zvučni pritisak koji ostvaruje sistem na metar rastojanja).
Naravno, nigde ne piše da smo osuđeni slušati sistem sa metar, dva ili 50 metara. To je naš slobodan izbor, i naravno mogućnosti u smislu prostora kojim raspolažemo.
Sposobnost sistema da ostvari zadovoljavajući zvučni pritisak veoma zavisi od rastojanja sa kog se obavlja slušanje i od veličine prostorije u kojoj se obavlja slušanje (što se opet indirektno svodi na rastojanje).
Primera radi, kvalitetne slušalice nemaju nikakvu imponzantnu snagu (tek reda možda par W u ekstremnim situacijama) a mogu ostvariti dovoljan zvučni pritisak i za najveće opsege dinamike (čak i da sasvim oštete sluh, pogotovo one vrlo kvalitetne, gde čovek prosto nema osećaj o snazi jer je sve bez izobličenja i pri preteranom SPL).
To takođe važi i za naše zvučnike i pojačavače.
Donji kraj dinamičkog opsega određuje opšti nivo buke u odsustvu sinala sa našeg audio sistema (naravno da ne možemo čuti veoma tihe tonove ako je u prostoru buka stranog porekla).
Gornji kraj dinamičkog opsega određuje rastojanje sa kog se slušaju zvučni izvori i snaga potrebna za ostvarenje dovoljnog SPL na tom rastojanju.
Odnos između najtišeg i najglasnijeg tona je praktično dinamički opseg.
U bučnom okruženju (kao što je bio naš skup prilikom slušanja tvojih Sony ili Totema, itd..), dinamički opseg je bio veoma ograničen sa donje strane (može se slobodno reći hendikepiran), jer se ne mogu čuti tihi tonovi ako nije sve pojačano na nivo iznad te buke, a u tom slučaju i gornji deo opsega zahteva mnogo mnogo više snage, i naravno da će u takvom okruženju najsnažniji sistem dati najveće impresije, jer ostali sistemi nemaju dovoljno snage.
U prevodu, što je veća pozadinska buka, sistem mora biti sve snažniji da bi ostvario dinamički opseg.
U nekom tihom okruženju i sa nekog manjeg rastojanja, daleko slabiji sistem može pokriti pun dinamički opseg (seti se slušalica kao ekstremnog primera).
Eto na primer, slušalice teoretski ne mogu zadovoljiti ni onih starih 15W iz DIN 45500, a ima slušalica koje izuvaju kako rade i pri tom nekonkurentno zvuče za mnoge ozbiljne sisteme, i to sa max. snagom reda vata, jer su neposredno blizu i istovremeno izoluju od okolne buke u izvesnoj meri. Tako lagodno odrade maksimalan dinamički opseg.
Sam Bato MM će potpuno zadovoljiti u ne prevelikim prostorijama i ne prevelikom rastojanju slušanja.
SPL u odnosu na pozadinsku buku je jedino merilo, a ne snaga.
Pozz