Sve i svašta

[Macola]

Protok vremena je čudna stvar, a "pileće" pamćenje u ljudskoj zajednici još čudnija stvar!
Mi, ljudska bića (nadam se da se tako opravdano možemo nazvati), jesmo uvek sveže testo koje se lako da oblikovati veštom rukom.
...

Macola, ti spadaš u manjinu koja o tome hoće da progovori...   (Za ovo boldovano mislim da nije opravdano posle Aušvica.)

Kad sam bio mlad (i čitao Asimova, Klarka i Bredberija), smatrao sam da ću u svojoj 38-oj godini, kao čiča , videti 21.vek - vek futurizma jbt... Mrzeo sam autoritarni sistem još u osnovnoj školi. A sad sam u 54-oj doživeo totalni povratak u srednji vek - fali samo inkvizicija (nisam siguran da sam dobro rekao ovo "fali" )..

Dobro je jedino što imam snage da učim da radim u novim programima, i da svoje gađenje ne prikažem u slikama, kao da imam neki polarizacioni filter... Evo prve "upotrebljive" slike sa programom VRay for SketchUp:

Ma te stvari (neljudske) su stare koliko i ljudska populacija. Aušvic je samo jedna od njih: od od robovanja u najstarijim poznatim civilizacijama, preko inkvizicije i istrebljenja čitavih naroda (preko 20 miliona) u obe Amerike, pa do svetskih ratova i današnjice, gde se to danas radi na vrlo perfidan način.

Sve je se osavremenilo veoma.
Poput tog tvog finog programa u kom si nacrtao tu lepu sliku.

Ljudska populacija se i danas može podeliti na nešto slično što vlada u životinjskom svetu:
-predatore, koji žive od tuđe energije,
- i "biljojede", koji sami prikupljaju energiju a predatori ih love.

Samo je mehanizam predatora (poput ostalih dostignuća u ljudskoj istoriji) postao toliko fin, suptilan, neprimetan, da "biljojedi" niti mogu da osete kada postaju ulov. Čak sa osećajem sreće i zadovoljstva uleću pravo u ralje!
Nežno, sa bogatom dozom dobrog lubrikanta :-)

Česta pojava kod predatora je da se, ukoliko se pojavi odgovarajući plen, veoma lako i brzo udružuju u čopor, te plen skoro da nema šansu da se izvuče (to smo osetili i na svojoj koži prethodnih decenija).
Kad ulove i podele po komad svakom, opet se lako razdruže i bitišu samostalno do pojave svežeg plena.

Biljojedi su naivni. Navikli su na uobičajeni atak predatora, gde se savim jasno vidi da želi da vas pojede, i onda bežanje ili borba!

Ono što sam zapazio, i protiv čega se zdušno borim na svoj način, je ono što se događa u glavama "biljojeda", a što su predatori veoma vešto i zakulisno uobličili.

Danas u većini zemalja, ako šutneš mačku na ulici, koja ti na brzinu otme sendvič iz ruke dok ga jedeš na klupi u parku, nejverovatnije ćeš završiti na sudu i očekuj od zatvora do novčane kazne.

Tiho i postepeno nam gase sve mehanizme prirodne odbrane. Ku*vinski, u tišini i kroz stvari na koje se lako "navučemo".  Kada nam taj mehanizam bude zatrebao, nećemo ga imati (a već ga skoro i nemamo).
Naravno, to je odmah pokriveno: ili majstorskom zamenom teza, ili naglašavanjem nevažnih stvari da bi važne bile potisnute u podsvest.
Kao mađioničar: mahne ti jednom rukom ispred očiju, a drugom ti izvadi novčanik iz džepa...

Došlo je vreme da "biljojedi" kažu predatoru: "Molim te dođi i pojedi me. Ja to volim, ja to želim! Glupo je da budeš gladan dragi predatore."

Raznorazna: ljudska, životinjska, ekološka, i ostala "prava", koja nemaju blage veze sa životom, jer upravo oni koji ih proklamuju, najviše ih i krše!

Sve su to mehanizmi koji oblikuju našu nemoć.

Konačni cilj je sasvim jednostavan: maksimalna otuđenost pojedinca i njegovo razmišljanje o bilo kom problemu koji ga ugrožava: "Šta ja tu mogu sam da učinim?"
(u stvari, ni malo nismo sami, jer imamo ogromnu snagu, samo što toga nismo svesni)

Sve mi se čini da su ovo bila zdravija vemena:

"Kad to cuše pope Milo
poleće mu sablji ruka
a dva oka k'o strijele
sijevnuše u hajduka"

Pozz