07-20-2015, 11:01 AM
Imao sam prilike da radim sa Harmony (smo radi probe), bio sam na nekom seminaru koji je organizovao Microchip na ovu temu. Takođe paralelno učim i STM32 M0..M4 kroz Keil i njihov CubeMX. Uh, iskustvo je iz nekog ugla zastrašujuće. Spadam u ljude koji su po konceptu rada kao što je Macola rekao. Znači imam svoje, godinama razvijane, biblioteke za štošta od periferija gde držim prilično toga pod kontrolom a kada se ukaže potreba lako modifikujem od aplikacije do aplikacije.
Međutim, sada smo "primorani" da koristimo ogromne "framework"-e, gde ne samo da stvar nije pod kontrolom, već imam utisak da su mnogo toga uradili nabrzaka i veoma često ne-inženjerski. Taj stav sam osetio na svojoj koži kod STM32 i novih biblioteka, gde je manevarski prostor sa nekima od njih sveden na veoma neupotrebljiv nivo. Ovo pokazuju i dosta ljudi na internetu koji se žale na slične stvari koje sam primetio. Harmony nije ništa bolji. Ima još uvek puno bagova, nejasnoća i dosta toga što je ranije radilo nije "portovano" kako treba.
Sa druge strane, ako bih pisao svoje biblioteke za napredne periferije kao što su Ethernet, USB, GLCD itd... trebale bi mi godine rada na tome, a da ne pominjem prelazak sa jedne na drugu arhitekturu. Iz ovog ugla, nažalost, neminovno je upustiti se u odabrani framework i koristiti ga koliko god spretnije možemo
I dan danas uživam u kodiranju za PIC16 seriju kontrolera, jer nekako sve je pregledno, lagano itd... ali sve više imam zahteva za veoma kompleksne uređaje sa puno procesorskih aktivnosti (brzine). Recimo, trenutno aktivno radimo na projektu gde je segment da primenimo Kalman filtar-predikciju (3D "indor" praćenje) gde PIC24F počinje da se prilično joguni jer je floating point matematika na brže od 100Hz čitanja senzora prilično zahtevna za PIC-ove... naredni skok je na recimo Cortex M4, ima FPU...
Kod ARM-a, već i kod Cortex M0, dovoljno je što me već užasava gomila instrukcija samo da bih iskonfigurisao jedan pin na portu, da ne pričam dalje. Ali kao što reče Macola, izgleda da sam i ja konzervativan
Ali, kao što reče gorankg, nakon dovoljnog broja "sklekova" čovek se prilagodi
Međutim, sada smo "primorani" da koristimo ogromne "framework"-e, gde ne samo da stvar nije pod kontrolom, već imam utisak da su mnogo toga uradili nabrzaka i veoma često ne-inženjerski. Taj stav sam osetio na svojoj koži kod STM32 i novih biblioteka, gde je manevarski prostor sa nekima od njih sveden na veoma neupotrebljiv nivo. Ovo pokazuju i dosta ljudi na internetu koji se žale na slične stvari koje sam primetio. Harmony nije ništa bolji. Ima još uvek puno bagova, nejasnoća i dosta toga što je ranije radilo nije "portovano" kako treba.
Sa druge strane, ako bih pisao svoje biblioteke za napredne periferije kao što su Ethernet, USB, GLCD itd... trebale bi mi godine rada na tome, a da ne pominjem prelazak sa jedne na drugu arhitekturu. Iz ovog ugla, nažalost, neminovno je upustiti se u odabrani framework i koristiti ga koliko god spretnije možemo
I dan danas uživam u kodiranju za PIC16 seriju kontrolera, jer nekako sve je pregledno, lagano itd... ali sve više imam zahteva za veoma kompleksne uređaje sa puno procesorskih aktivnosti (brzine). Recimo, trenutno aktivno radimo na projektu gde je segment da primenimo Kalman filtar-predikciju (3D "indor" praćenje) gde PIC24F počinje da se prilično joguni jer je floating point matematika na brže od 100Hz čitanja senzora prilično zahtevna za PIC-ove... naredni skok je na recimo Cortex M4, ima FPU...
Kod ARM-a, već i kod Cortex M0, dovoljno je što me već užasava gomila instrukcija samo da bih iskonfigurisao jedan pin na portu, da ne pričam dalje. Ali kao što reče Macola, izgleda da sam i ja konzervativan
Ali, kao što reče gorankg, nakon dovoljnog broja "sklekova" čovek se prilagodi