10 hours ago
@Khadgar2007:
Trimeri od 200R u obe grane oscilatora imaju dovoljan raspon za štelovanje radne tačke, a fiksni otpornik treba da se izabere tako da se napon od 2,5Vrms dobije negde oko polovine hoda trimera.
Za započinjanje oscilacija op-amp mora da ima pojačanje od 3x, što daje odnos otpora lampe i predotpornika od 1/2 (neinvertovani pojačavač), pa za lampu sa "hladnih" 130R, odn. 200R pri razlici napona na njoj od 1V (orijentaciona vrednost za izlaz od 2,5Vrms), predotpornik mora imati vrednost od 400R.
Knjige kažu da je oscilator sa lampom najjednostavniji (op-amp plus šest pasivnih elemenata), što je tačno ako se pravi za jednu frekvenciju. Mi smo sebi postavili zadatak da u četiri opsega pokrijemo raspon od 15Hz do 150kHz, a to je već malo komplikovanija priča.
Inače, teorija oscilatora sa Wien-ovim mostom je vrlo komplikovana, jer se radi o nelinearnom sistemu. Koga interesuje, može da je nađe ovde (na žalost, nije javno):
https://iopscience.iop.org/article/10.10...065807/pdf
a jednostavnija i interesantnija varijanta je ovde:
https://analogdevicesinc.github.io/docum...scillator/
Jedan od rezultata detaljne analize dinamike tog oscilatora (prvi link) je da treći harmonik generisanog signala obezbeđuje stabilnost oscilatora, tj. sprečava "pumpanje" pri promeni frekvencije.
Dakle, što je niži treći harmonik, tim je oscilator "nemirniji", ali je THD sve bolji.
@Zoksy:
Čestitke za radoznalost i napor!
Potenciometar nije problem ako je bar prosečnog, komercijanog kvaliteta i ako nije žičani, u šta si se i sam uverio.
Jeftin ugljeni potenciometar takođe funkcioniše, ali se plaća cena u vidu povećanja izobličenja.
U opštem slučaju, glavni problem kod ove vrste oscilatora je naći kombinaciju elemenata koja daje optimalne rezultate. Na primer, ne može svaki op-amp da istovremeno obezbedi širok frekventni opseg, stabilnost amplitude pri radu i promeni frekvencije uz što niži THD.
Trimeri od 200R u obe grane oscilatora imaju dovoljan raspon za štelovanje radne tačke, a fiksni otpornik treba da se izabere tako da se napon od 2,5Vrms dobije negde oko polovine hoda trimera.
Za započinjanje oscilacija op-amp mora da ima pojačanje od 3x, što daje odnos otpora lampe i predotpornika od 1/2 (neinvertovani pojačavač), pa za lampu sa "hladnih" 130R, odn. 200R pri razlici napona na njoj od 1V (orijentaciona vrednost za izlaz od 2,5Vrms), predotpornik mora imati vrednost od 400R.
Knjige kažu da je oscilator sa lampom najjednostavniji (op-amp plus šest pasivnih elemenata), što je tačno ako se pravi za jednu frekvenciju. Mi smo sebi postavili zadatak da u četiri opsega pokrijemo raspon od 15Hz do 150kHz, a to je već malo komplikovanija priča.
Inače, teorija oscilatora sa Wien-ovim mostom je vrlo komplikovana, jer se radi o nelinearnom sistemu. Koga interesuje, može da je nađe ovde (na žalost, nije javno):
https://iopscience.iop.org/article/10.10...065807/pdf
a jednostavnija i interesantnija varijanta je ovde:
https://analogdevicesinc.github.io/docum...scillator/
Jedan od rezultata detaljne analize dinamike tog oscilatora (prvi link) je da treći harmonik generisanog signala obezbeđuje stabilnost oscilatora, tj. sprečava "pumpanje" pri promeni frekvencije.
Dakle, što je niži treći harmonik, tim je oscilator "nemirniji", ali je THD sve bolji.
@Zoksy:
Čestitke za radoznalost i napor!
Potenciometar nije problem ako je bar prosečnog, komercijanog kvaliteta i ako nije žičani, u šta si se i sam uverio.
Jeftin ugljeni potenciometar takođe funkcioniše, ali se plaća cena u vidu povećanja izobličenja.
U opštem slučaju, glavni problem kod ove vrste oscilatora je naći kombinaciju elemenata koja daje optimalne rezultate. Na primer, ne može svaki op-amp da istovremeno obezbedi širok frekventni opseg, stabilnost amplitude pri radu i promeni frekvencije uz što niži THD.