Pošto sam u krizi sa vremenom, probaću maksimalno sažeto:
Za BTA41 je Pg_max 1W, pri tipičnom padu napona od 1.3V između gejta i anode 1. To znači da, pri 125C temperature pelete, u gejt sme teći
KONTINUALNO struja veličine 769mA!
Povorka impulsa sa pikom reda 1A, u trajanju reda par milisekundi, nije nikakav problem - štaviše povoljna je zbog dobre imunosti na dI/dt
(što je najopasniji problem).
Za sasvim pouzdano upravljanje, sa temperaturama od npr -20C pa na više, potrebno je 2x IGt x 1.5 (za 50A/us, pri max temperaturi).
Ako sam ja crtao triger, onda garantovano koristim upravljanje za III kvadrant (negativna struja gejta), jer je tu najosetljivije polje za oba polariteta struje
A2 i iz toga sledi da je potrebna struja impulsa min 150mA.
150mA sme teći kontinualno kroz gejt jer se neće ni blizu preći max Pg (1.3V x 0.15A = 0.195W), te nema potrebe za "češljem", tj. od trenutka trigerovanja
pa do prolaza kroz nulu se može držati struja gejta, čim se prevazilaze bilo kakvi problem lečovanja sa većim induktivnostima (inače BTA41 lečuje sa IA2
160mA u najgorem drugom kvadrantu, a u ostalima na oko 80mA).
Pošto vidim da se ovde "nišani" primena za soft start trafoa, sa ispravljačima na izlazu, koji imaju "teško" kapacitativno opterećenje, i što je još gore,
RSO filter ispred trafoa, sa "čistim" kapacitetom reda 100-500nF, direktno na izlazu soft startera, potrebno je odraditi prevenciju od prevelikog dI/dt,
da trijak ne bi bio oštećen.
Da se razumemo: trijak će neko vreme preživeti, ali ne previše dugo.
Serijski sa trijakom (za primenu na 230-280Vac, 50Hz) treba postaviti kalem od 8uH, BEZ JEZGRA, što ograničava na manje od 50A/us do 400Vpk.
Ako je primena za soft start, tj. za kratkotrajni rad, kalem se može namotati lak žicom reda 0.5 do 0.7mm, na prečniku od par centimetara,
što pljosnatije (L << D).
Ako je za dimer koji ima C opterećenje, onda je trajni rad u pitanju i taj kalem mora imati žicu dimenzionisanu za trajnu struju sa opterećenjem do max 7A/mm_sqr (pošto je dobro ohlađen jer je malo žice okruženo vazduhom).
Taj kalem jako može uticati na vodove okolo, magnetskim poljem ogromne jačine, te ga valja smestiti vertikalno ispred trijaka, osom kalema približno
u centru trijaka, tako da kroz rupu kalema imamo prstup zavrtnju na krilu trijaka.
Na taj način će dodatno fukoove struje u hladnjaku pokupiti značajan deo viših harmonika tog kalema.
Kalem se mota žicom H klase (180C, 800V).
Kod soft starta kapacitativno opterećenog ispravljača (na primer ispravljača za pojačalo), u prvom trenutku imamo kratko spojen trafo (zbog
praznih elkos), potom za par sekundi (napunjeni elkos) imamo praktično neopterećen sekundar (pojačalo pre svirke, samo sa mirnom strujom).
Prvi slučaj je blizak termogenom opterećenju, tj. imamo samo rasipni induktivitet trafoa u kolu (reda par stotina uH do par mH) i upravljanje je
moguće od ZC (unazad) do oko 45-60 stepeni ugla. Ubrzo ceo sklop prelazi u neopterećeno stanje i imamo skoro čisto induktivno opterećenje
(slobodan primar trafoa), gde je upravljanje MOGUĆE od pi/2 (90 stepeni) pa do ZC.
Dakle: pošto nemamo auto adaptivni sistem, koji je svestan pomeraja faze napon-struja (poput RLC metra), soft starter "nema pojma" kada sme
raditi preko 90 stepeni unazad, i ako mu to dozvolimo, pri punim elkos na ispravljaču (rasterećen trafo) dobićemo jako nepovoljne preskočene
impulse sa skoro garantovanom jakom DC komponentom u primaru (trafo zna da poskakuje po stolu ako mu je jezgro malo labavije :-).
Iz tih razloga, za soft start trafoa, sa kapacitativno opterećenim ispravljačem na sekundaru, upravljanje se vrši isključivo od pi/2 do pi, tj. od 90
stepeni do 180 stepeni, naravno unazad.
Termogena opterećenja se mogu upravljati skoro čitavih 150 stepeni (onih početnih 30 su skoro beskorisni i ujedno preventivni prostor za
gašenje SCR kod lakih induktiviteta u kolu).
Pozdrav
Za BTA41 je Pg_max 1W, pri tipičnom padu napona od 1.3V između gejta i anode 1. To znači da, pri 125C temperature pelete, u gejt sme teći
KONTINUALNO struja veličine 769mA!
Povorka impulsa sa pikom reda 1A, u trajanju reda par milisekundi, nije nikakav problem - štaviše povoljna je zbog dobre imunosti na dI/dt
(što je najopasniji problem).
Za sasvim pouzdano upravljanje, sa temperaturama od npr -20C pa na više, potrebno je 2x IGt x 1.5 (za 50A/us, pri max temperaturi).
Ako sam ja crtao triger, onda garantovano koristim upravljanje za III kvadrant (negativna struja gejta), jer je tu najosetljivije polje za oba polariteta struje
A2 i iz toga sledi da je potrebna struja impulsa min 150mA.
150mA sme teći kontinualno kroz gejt jer se neće ni blizu preći max Pg (1.3V x 0.15A = 0.195W), te nema potrebe za "češljem", tj. od trenutka trigerovanja
pa do prolaza kroz nulu se može držati struja gejta, čim se prevazilaze bilo kakvi problem lečovanja sa većim induktivnostima (inače BTA41 lečuje sa IA2
160mA u najgorem drugom kvadrantu, a u ostalima na oko 80mA).
Pošto vidim da se ovde "nišani" primena za soft start trafoa, sa ispravljačima na izlazu, koji imaju "teško" kapacitativno opterećenje, i što je još gore,
RSO filter ispred trafoa, sa "čistim" kapacitetom reda 100-500nF, direktno na izlazu soft startera, potrebno je odraditi prevenciju od prevelikog dI/dt,
da trijak ne bi bio oštećen.
Da se razumemo: trijak će neko vreme preživeti, ali ne previše dugo.
Serijski sa trijakom (za primenu na 230-280Vac, 50Hz) treba postaviti kalem od 8uH, BEZ JEZGRA, što ograničava na manje od 50A/us do 400Vpk.
Ako je primena za soft start, tj. za kratkotrajni rad, kalem se može namotati lak žicom reda 0.5 do 0.7mm, na prečniku od par centimetara,
što pljosnatije (L << D).
Ako je za dimer koji ima C opterećenje, onda je trajni rad u pitanju i taj kalem mora imati žicu dimenzionisanu za trajnu struju sa opterećenjem do max 7A/mm_sqr (pošto je dobro ohlađen jer je malo žice okruženo vazduhom).
Taj kalem jako može uticati na vodove okolo, magnetskim poljem ogromne jačine, te ga valja smestiti vertikalno ispred trijaka, osom kalema približno
u centru trijaka, tako da kroz rupu kalema imamo prstup zavrtnju na krilu trijaka.
Na taj način će dodatno fukoove struje u hladnjaku pokupiti značajan deo viših harmonika tog kalema.
Kalem se mota žicom H klase (180C, 800V).
Kod soft starta kapacitativno opterećenog ispravljača (na primer ispravljača za pojačalo), u prvom trenutku imamo kratko spojen trafo (zbog
praznih elkos), potom za par sekundi (napunjeni elkos) imamo praktično neopterećen sekundar (pojačalo pre svirke, samo sa mirnom strujom).
Prvi slučaj je blizak termogenom opterećenju, tj. imamo samo rasipni induktivitet trafoa u kolu (reda par stotina uH do par mH) i upravljanje je
moguće od ZC (unazad) do oko 45-60 stepeni ugla. Ubrzo ceo sklop prelazi u neopterećeno stanje i imamo skoro čisto induktivno opterećenje
(slobodan primar trafoa), gde je upravljanje MOGUĆE od pi/2 (90 stepeni) pa do ZC.
Dakle: pošto nemamo auto adaptivni sistem, koji je svestan pomeraja faze napon-struja (poput RLC metra), soft starter "nema pojma" kada sme
raditi preko 90 stepeni unazad, i ako mu to dozvolimo, pri punim elkos na ispravljaču (rasterećen trafo) dobićemo jako nepovoljne preskočene
impulse sa skoro garantovanom jakom DC komponentom u primaru (trafo zna da poskakuje po stolu ako mu je jezgro malo labavije :-).
Iz tih razloga, za soft start trafoa, sa kapacitativno opterećenim ispravljačem na sekundaru, upravljanje se vrši isključivo od pi/2 do pi, tj. od 90
stepeni do 180 stepeni, naravno unazad.
Termogena opterećenja se mogu upravljati skoro čitavih 150 stepeni (onih početnih 30 su skoro beskorisni i ujedno preventivni prostor za
gašenje SCR kod lakih induktiviteta u kolu).
Pozdrav