04-02-2019, 10:38 AM (This post was last modified: 04-02-2019, 10:39 AM by NIXIE.)
Ja imam jedan u kolima (1kg), dva u stanu (1kg), mislim da su nam stavili sad i u hodnik od zgrade po jedan nov na svakom spratu (9kg).
Ovi sa prahom (valljda je to soda bikarbona) su jeftini ali iza njih ostaje pravi svinjac, CO2 su čisti, ali mnogo veći i mnogo skuplji i ne gase skoro sve požare kao onaj sa prahom.
04-02-2019, 10:59 AM (This post was last modified: 04-02-2019, 11:04 AM by Millan.)
Aco, postoji dosta svedočanstava gde se pokazalo da je u praktično svim slučajevima bolje nemati pristup svežeg vazduha vatri, nego li ga imati. Od samog otkrića dinamita vrlo brzo se došlo da saznanja da se eksplozijama u neposrednoj blizini otvorenog požara, isti može trenutno ugasiti, jer eksplozija potroši ogromnu količinu kiseonika u svojoj okolini, te može u trenutku da ugasi požar. Pošto nakon eksplozije uvek zaostane dosta zapaljivog materijala raspršenog unaokolo, rekao bih da se svede veliki požar na brojne male požare, koji se odmah nakon eksplozije mogu znatno lakše ugasiti. Taj efekat koji si ti spomenuo odavno je poznat profesionalnim vatrogascima. U zatvorenoj prostoriji se vrlo brzo potroši kiseonik, ali nažalost, pošto prostorije nikad nisu hermetički zatvorene, dolazi do širenja požara. Eksperimenti sa skoro pa hermetički zatvorenim prostorijama nisu mnogo upotrebljivi u stvarnosti, jer takvih prostorija nema ili su veoma retke. Ali tačno je da je taj efekat moguć. Sagorevanjem u dobro izolovanoj prostoriji se stvori velik pritisak i kad se vrata naglo otvore (ili kad usled pritiska i visoke temperature popucaju prozori) sitne zapaljive materije koje tinjaju usled nedostatka kiseonika, bivaju izbačene kroz vrata ili prozor i tu dolaze u kontakt sa dovoljnom količinom svežeg kiseonika i trenutno se razbuktavaju, a ima ih podosta. Zato vatrogasci pre ulaska u zapaljenu prostoriju, prvo dobro natope vrata vodom i ubace nešto vode i ispod njih u prostoriju, a potom vrata samo odškrinu, nipošto ih naglo ne otvaraju, te onda kroz odškrinuta vrata ubacuju vodu unutra neko vreme, pre nego što otvore širom vrata i uđu unutra.
Kad smo već kod toga, juče se nisam setio, iz istog razloga kad se gasi požar motora u automobilu, velika je greška otvoriti naglo poklopac motora, jer se tako instantno pravi velika promaja sa otvorima na kolima dole ispod motora i požar se naglo razbuktava. Vrlo često se to desi u trenutku kad se požar već skoro sam ugasio ili je počeo da tinja. Šta uraditi u tom trenutku? Prvo: odškrinuti poklopac motora samo toliko koliko je dovoljno da vrh PP aparata može da uđe u unutrašnjost ispod haube. Dodirivanje poklopca i njegovo minimalno podizanje obavezno raditi sa rukom zaštićenom nekom krpom, jaknom, letnjom majicom, inače ćete se opeći. Nakon toga se kompetan sadržaj PP aparata istrese u unutrašnjost motora. U zavisnosti od kapaciteta vašeg PP uređaja možda i ne morate baš kompletan sadržaj, ali kad gašeći materijal počne u većoj količini da izlazi ispod motora i sa strane još uvek odškrinutog poklopca, onda možete da prestanete. Tek tad možete, polako i na oprezu, da dižete poklopac motora i da imate uvid u situaciju. Ako ste na početku gašenja naglo otvorili poklopac motora, vatra će se razbuktati preko celog motora i napraviti mnogo veću štetu, a možda će dostići i takve razmere da ga sa jednim slabijim PP aparatom nećete moći ugasiti. Ukoliko u međuvremenu niko nije naišao, ili je naišao, ali nije bio voljan da pomogne (prisustvovao sam takvoj situaciji gde se čulo: - A ko će mi platiti ponovno punjenje aparata?) imaćete ozbiljan problem.
Inače, u svetu se pokušavaju naći novi načini gašenja požara, a jedan od njih jeste i udarni zvučni talas. Ne znam koliko se daleko otišlo u tim saznanjima, ali pre nekoliko godina su studenti sa Univerziteta "George Mason" pokazali gašenje vatre običnim zvučnicima, ali problem je što takvi metodi najbolje funkcionišu na malim vatrama. Pretpostavljam i u zatvorenim prostorijama. Švedska vojska je modifikovala avionske bombe tako da budu bez gelera, ali sa dosta eksploziva i radili su testove na vojnim poligonima gde su bombe bacali u žarište vatre. Eksplozija troši ogromna količine vazduha, a tu je još i udarni talas koji dodatno pospešuje gašenje požara. Glavni problem jeste napraviti adekvatno kućište bombe, koje bi se što više dezintegrisalo prilikom eksplozije, a da ne napravi gelere. Radili su sa nekim kompozitnim kućištima, ali ne znam dokle su dogurali. Geleri ne smeju da se pojave, jer su najčešće u blizini (na par stotina metara) i vatrogasci, neophodni da nakon eksplozije što pre ugase stotine mini-požara preostale nakon eksplozije.
Sve što sam naveo, naveo sam iz dobre namere, na osnovu svojih iskustava, kao i svog oca, koji je bio dobrovoljni vatrogasac, kao i literature. Naravno, ne mogu da garantujem da su ovi osnovni principi (koji i nisu moji, već iskusnih profesionalaca i naučnika) uvek primenljivi i u svakoj situaciji. Mislim da mogu biti korisni, a ako samo jednom od nas pomognu u toj neprijatnoj i opasnoj situaciji, biće mi drago...
Millan - evo baš sad pogledah nekoliko video lekcija na YouTube, i ova sa SAT emisije upravo govori o tome što si pisao. potpuno se slažem sa svime što si napisao.
.
između svih video snimaka na YouTube izašlo je da je onaj najstariji iz doba Ex Yu zapravo i najkorisniji i najsadržajniji po pitanju vrsta požara i pp-aparata koje u datim uslovima treba koristiti.
.
CO2 aparati gase požare elektroinstalacija, i one nastale gorenjem gasova i tečnosti: materijala koji gorenjem ne stvaraju žar.
.
pp-aparati sa prahom se koriste kod gašenja elektroinstalacija do 1000V,gašenja zapaljenih gasova, gašenja tečnih goriva i onih koji gorenjem stvaraju žar.
.
dakle za kućnu varijantu najuspešniji i najuniverzalniji bio bi pp-aparat sa praškom.
04-02-2019, 01:02 PM (This post was last modified: 04-02-2019, 01:03 PM by TDA.)
Upravo tako.
Ja sam sa starim Vatrosprem S9 aparatom iz 1981. pre dve zime uspešno ugasio požar koji je mogao da zapali celo dvorište u kojem su kuće naređane jedna uz drugu.
Komšija je mislio da je neispravan jer nije odmah počeo da izbacuje prah. Nije znao kako da rukuje sa njim.
Prah u aparatima za gašenje požara jeste soda bikarbona a pogonski gas je CO2.
Kod starih modela aparata je taj gas bio sabijen pod velikim pritiskom u malu ampulicu od 200-250ml i morao si da ih aktiviraš tako što prvo probiješ ampulu prvim pritiskom, sačekaš 5-10 sekundi da bi se gas rasporedio po aparatu i onda gasiš vatru.
Novi aparati su pod stalnim pritiskom i pogonski gas je azot (zato što se neznatno malo širi i skuplja u odnosu na temperaturu). Oni se odmah mogu koristiti po izvlačenju osugurača i prepoznaju se po malom manometru kod ručice aparata.
Soda bikarbona je inače hidrofilna pa se kod starijih aparata može ugrudvati. Zbog toga je dobro kod starih aparata da se povremeno rastrese tah prah i da se izbegava njihovo čuvanje na otvorenom i u vlažnim prostorijama.
Ovo sad ja pričam iz iskustva zato što sam svojevremeno radio u firmi koja se bavila protivpožarnim inženjeringom i servisiranjem PP sistema.
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
danas sam,nakon novih spoznaja,kupio još dva sa prahom. otišao u Vatrosprem Kumodraška 240 Beograd i dobio ih po najboljoj ceni u odnosu na one koje sam inače nalazio po oglasima svih vrsta. sad nisam kući,a kad dođem napisaću tačnu cenu i zapreminu. prah pod stalnim pritiskom, sa malim manometrom za kontrolu baš kako je TDA naveo.
dobio sam tamo nekoliko saveta: ako se pp-aparat koristi u javnim ustanovama/radnjama onda ide na svakih 6 meseci na servis i proveru. kod CO2 aparata na svakih 5 godina se testira ventil i proverava sama boca. redovni servis košta 300 dinara po aparatu. ako se aparat koristi kući, opet se preporučuje održavanje kao u javnim ustanovama/radnjama ali neka tolerantna granica je godinu dana između servisa s tim što se mora obratiti pažnja na pritisak na manometru kod pp-aparata sa prahom koji mora biti unutar zelenog polja. kod CO2 aparata se provera vrši merenjem mase-na svakoj boci gore pri vrhu piše u gvožđe ukucana masa same boce. na nju se dodaje masa CO2 za koju je boca predviđena i 700g koliko je teško crevo sa mlaznicom. moja boca je sa 5kg CO2,sama boca je 11,45kg,crevo+mlaznica 700g,sveukupno 17,15kg. pri proveri se meri masa koja može da opadne vremenom do pola kg, kad opadne preko toga to je znak da se mora otići na servis i proveru.
opet kaže čovek tamo-najbolje je ići na servis svakih šest meseci, a ovo su samo smernice kad i kako treba obratiti pažnju, i kako znati da su parametri opasno popustili.
