Analogni signal generator za audio primene

[Braca]

Samo da vas informišem da nisam digao ruke od projekta - mislim da ću krajem oktobra moći da ga ponovo uzmem u rad.

Pozdrav

[Braca]

Društvo, evo prototipa osnovnog modula, tj. sinusnog oscilatora.

Vidim sada da sam obećao da ću ga napraviti u oktobru ove godine, ali su mi se u medjuvremenu promenili prioriteti - morao sam prvo da kompletiram mernu tehniku.

Oscilator je startovao odmah po završetku gradnje, mada prvo s četvrtkama jer je kontrola amplitude bila nepodešena. Radi stabilno u sve četiri dekade, pokrivajući opseg od 16Hz do 180kHz pri izlaznom naponu od 2Vrms i napajanju od +/- 15V. Na nižim opsezima može da generiše izl. napon od 5Vrms, ali tada na najvišem opsegu ima problema sa održavanjem amplitude, pa čak i prestaje da osciluje.

Napisao sam četiri dekade, ali u stvarnosti imam odnos Fmax/Fmin od 12 zbog odnosa izabranih vrednosti kondenzatora i potenciometra. Opredelio sam se za potenciometar od 2x20K da bi mi kondenzatori imali standardnu vrednost od 470pF do 0,47uF, jer se te vrednosti najlakše nabavljaju u potrebnom kvalitetu i znatno manje koštaju.
Primetićete na slici da nema glomaznih PP kondenzatora od 0,47uF - videću kod merenja da li mi je uspelo da sve uradim sa keramičkim kondenzatorima. Prve tri dekade nisu problem, tu imam C0G kondenzatore od 5%, a u najnižem opsegu (16 do 180Hz) imam samo po dva paraleno spojena X7R kondenzatora od 0,22uF (mogu se po potrebi natrimovati sa po još jednim paralelnim kondenzatorom od nekih 18nF, ali ove poslednje trenutno nemam u "magacinu").

Siguran sam da se sada po nekom diže kosa na glavi uz pitanje "Šta, X7R u oscilatoru???", ali mislim da će eksperiment uspeti. Ugradio sam kondenzatore s radnim naponom od 250V, što znači da će promena kapaciteta s naponom biti minimalna jer je kriva promene kapaciteta s naponom pri vrlo malim relativnim naponima prilično ravna, a tek kasnije dobija veoma strm nagib. Pošto je promena napona na kondenzatoru u oscilatoru tokom jedne periode ispod 1% max. radnog napona, očekujem i zanemarljivu promenu kapaciteta.

Kondenzatori su medjusobno upareni u meri koju mi omogućava instrument koji posedujem (onaj mali MasTech od Elektora), ali za prototip je to dovoljno, a u svakom slučaju bolje nego što je uparen dvojni potenciometar.

Slede još neke provere, a onda merenje THD.

Pozdrav

[Braca]

Uradih i par preliminarnih merenja izobličenja...

Na "standardnoj" frekvenciji od oko 1kHz (prva slika) dominantan je drugi harmonik na -91,4dB pri ulaznom nivou od -9,4dB, što zajedno sa trećim harmonikom daje THD od -81dB.
Na 4853Hz takodje dominira drugi harmonik, THD iznosi 82,5dB (druga slika).
Na niskoj frekvenciji od 109Hz, drugi i treći harmonik su približnog nivoa, pa je rezultujući THD svega -57dB.

Gornji rezultati bi verovatno bili bolji za po par dB da je uredjaj u kutiji - evidentne su jake spoljašnje smetnje koje se intermodulacijom i sabiranjem probijaju u rezultat.
Medjutim, s Iskrinim starim generatorom sam imao bar za 6dB bolje rezultate, a razlog za to je bolje uparivanje elementa za promenu frekvencije, odn. dvostrukog vazdušnog kondenzatora.
Jim Williams u svojoj šemi traži uparivanje kondenzatora na 0,1%, a takodje i grešku saglasnosti hoda dva potenciometra ("tracking") na istom nivou. Kod mene su kondenzatori upareni na 1%, a o potenciometru nemam informacije. Ne očekujem da se za 10 dolara dobija dvostruki pot sa greškom od 0,1%.
Prema tome, pri korišćenju manje-više standardnog materijala, od ovog generatora se možda može izvući THD od -85dB (Jim Williams je sa istovetnom šemom na 10kHz dobio -90dB, ali uz napred navedene tolerancije elemenata).
Mislim da je taj nivo izobličenja prihvatljiv za preliminarno testiranje u samogradnji audio uredjaja, ali o tome treba de se izjasne potencijalni graditelji.

Ja ću narednih pokušati da ustanovim gde je granica THD prototipa ugradjenog u neku kutiju.

Pozdrav

[HomeMadeAudioProject]

samo napred i polagano,kako slobodno vreme dozvoli Braco! sve ovo i ovako je daleko više nego dovoljno za sve nas koji ćemo praviti ovaj uređaj. ako je opterećenje,više nije ni zabava ni hobi nego zamor i posao-a to nije cilj. dakle...

[Braca]

Aco, nije ovo teret, već izazov da se sa minimalnim sredstvima dodje do upotrebljivog uredjaja, pa ako uspe i još neko ima od toga koristi, onda je zadovoljstvo tim veće .

Stavio sam jutros prototip oscilatora u jednu kutiju namenjenu drugom projektu (v. sliku) i napravio još par merenja. Prikazujem sliku kutije da bi se videlo kako je pripremljena da bude Faradejev kavez - svetle trake na poklopcu i telu kutije predstavljaju specijalni elektroprovodljivi premaz koji to omogućava.

Pri prvom merenju sam zaboravio da zavijem zavrtanj na poklopcu, a rezultat tog merenja se vidi na drugoj slici. U poredjenju s odg. merenjem od sinoć, razlika u nivou smetnji je ogromna, ali smetnje nisu potpuno nestale. To bi moglo da se objasni činjenicom da vodovi napajanja i izlaz signala prolaze kroz otvor od nekih 20mm, kroz koji mogu da udju i smetnje, ali to ovde nije bio slučaj.
Treća slika prikazuje spektar dobijen kada je poklopac fiksiran za telo kutije samo jednim zavrtnjem M2,5 (od planiranih jedanaest!). Očigledno, EMI su potpuno odsutne i merenje je čisto do nivoa elektronskog šuma u oscilatoru i mernoj tehnici, uprkos tome da i dalje postoji otvor kroz koji prolaze kablovi.

Naravoučenije ovog primera je da pri realizaciji EMI zaštite svaka sitnica igra ulogu. Zato na svim mojim obojenim kutijama skidam boju na karakterističnim mestima i ta mesta premazujem elektroprovodljivom bojom. Trenutno koristim neku vodenu boju sa velikim procentom grafita, ali ova srebrnasta je puno bolja.

Instruktivno je uporediti spektre od sinoć sa ovima od danas i videti koliko se dobija primenom jednostavnih mera. Iako se ovde radi o merenjima, zaključci u potpunosti važe za svaku audio gradnju.

Što se tiče THD oscilatora, nova merenja su potvrdila rezultate od sinoć.

U spektru pri frekvenciji od 109Hz dominira treći harmonik (četvrta slika), što je kod ovog tipa oscilatora poznat fenomen. Radi se o tome da je tada vremenska konstanta sijalice (#327) istog reda veličine kao i period oscilovanja, što rezultira kolebanjem amplitude. Lek za taj problem je povećanje vremenske konstante sijalice u najnižem frekventnom osegu ugradnjom jedne ili više jačih sijalica. Gradnja se zbog toga malo komplikuje jer je potreban dodatni dvopolni preklopnik ili rele, ali je dobitak poboljšanje THD izmedju 10 i 20dB.

Pozdrav

[Braca]

Uporedio sam nekoliko opampova koji dolaze u obzir za oscilator.

U prvoj verziji koristio sam OPA627 zbog dobrog iskustva pri modifikacijama generatora Iskra MA 3604, i svi do sada okačeni rezultati u zadnjih nekoliko priloga dobijeni su sa tim opampom.
Sticajem okolnosti imam nekoliko komada izvadjenih iz Sulzer-ovih starih laboratorijskih pojačavača, ali sam svestan činjenice da zbog njihove cene od preko 20 evra (ovi koje ja imam koštaju danas oko 55 evra!) oni ne dolaze u obzir za ovaj projekat.
Naslednik tog opampa je OPA827, ima znatno niža izobličenja i košta oko 7 evra, ali je i to relativno visoka cena.

Mogući kandidati su OPA134 i LT1007, a "budžet" rešenje bi predstavljao TL071. Sva tri se mogu nabaviti u DIL-8 verziji

Prvi prilog prikazuje kao referencu spektar izobličenja dobijen sa OPA627. Dominantan je drugi harmonik treći igra neku malu ulog, a ostali su zanemarljivi.

Drugi prilog je spektar dobijen sa OPA134PA (2,58 evra u DIL-8 kućištu). THD je u odnosu na OPA627 za max. 2dB viši, tako da je on sasvim dobra alternativa prethodnom.

Na trećem spektru su rezultati dobijeni sa TL071. Drugi harmonik je čak nešto niži nego kod OPA627, ali je treći za nekih 8db jači, a i ostali neparni harmonici su iznad onih u prethodna dva slučaja, mada bez bitnog uticaja na THD od nekih -82dB. Medjutim, u pogledu dinamičkih osobina u regulacionom kolu, TL071 je vrlo prijatno iznenadjenje u poredjenju sa prethodna dva opampa jer ima najbržu stabilizaciu amplitude pri preklapanju opsega i omogućava veći izlazni napon. Tu se može slobodno reći da se za 50 centi dobija dosta "muzike".
Jedina mana mu je što u najvišoj dekadi (16 do 180kHz) on izlazi samo do 120kHz (uz smanjenje izlaznog napona od oko 0,4V) jer je njegov GBP svega 3MHz, tj skoro 10 puta niži nego kod ostala dva opampa.

Prema tome, za nešto skromnije zahteve, TL071 je odličan izbor.

Pozdrav

[Braca]

U spektru pri frekvenciji od 109Hz dominira treći harmonik (četvrta slika), što je kod ovog tipa oscilatora poznat fenomen. Radi se o tome da je tada vremenska konstanta sijalice (#327) istog reda veličine kao i period oscilovanja, što rezultira kolebanjem amplitude. Lek za taj problem je povećanje vremenske konstante sijalice u najnižem frekventnom osegu ugradnjom jedne ili više jačih sijalica. Gradnja se zbog toga malo komplikuje jer je potreban dodatni dvopolni preklopnik ili rele, ali je dobitak poboljšanje THD izmedju 10 i 20dB.

Da se pozovem na sopstveni tekst od juče...

Ispitao sam ponašanje aktuelnog prototipa u najnižem frekventnom području pri povećanju vremenske konstante regulatora amplitude, tj. sijalice.
Sledeći rešenje koje je Jim Williams opisao na str. 29 i 30 poznatog teksta AN43 (v. šemu na sl. 40), koje mu je donelo poboljšanje THD od skoro 20dB na 100Hz, zamenio sam u prototipu sa TL071 sijalicu #327 sa četiri redno spojene sijalice #1891 i dobio neznatne razlike u strukturi i nivou harmonika u odnosu na nominalni slučaj.
Zato sam odustao od tog nezgodnog rešenja (četiri relativno velike sijalice) i pokušao sreću sa telefonskom sijalicom 60V/50mA, prvo sa jednom, a zatim sa dve, paraleno spojene.
(Da je bilo vajde od četiri sijalice, 1891 bi se mogla zameniti automobilskom sijalicom W3W, koja se znatno lakše nabavlja.)

Ako priložena tri spektra stavite na ekran i uporedite pre svega drugi i treći harmonik za nominalni slučaj (327) i dve gore pomenute varijante sa tel. sijalicom, videćete da nema skoro nikakvih razlika, odn. da je rešenje sa 327 čak nešto bolje od druga dva (redosled spektara: 327, 1xtelefonska sijalica, dve tel. sijalice paralelno). Spektri su snimljeni sa pločicom na stolu, bez oklopa, jer improvizovano zalemljene sijalice nisu dozvolile stavljanje u kutiju, pa zato ima jakih smetnji iz mreže, koje nemaju neki uticaj na iznose harmonika.

Ja dobijeni rezultat tumačim činjenicom da su izobličenja koje prouzrokuju sijalice manja od onih koje oscilator već ima iz drugih razloga, pri čemu dominira već pomenuta nedovoljno dobra uparenost elemenata u Wien-ovom mostu, a medju njima pre svega neusaglašen hod dva potenciometra na istoj osovini. J. Williams je koristio elemente uparene na 0,1% (v. šemu) i dobio bazni THD od -90dB. THD mog prototipa je trenutno oko -80dB i u odnosu na tu vrednost, izobličenja izazvana nelinearnošću sijalica imaju podredjen rang.

Za ilustraciju, u jednom položaju potenciometra izmerio sam otpore sekcija od 1391 i 1308 oma. Za proračun uticaja te razlike na frekvenciju, tim vrednostima se mora još dodati serijski otpor od 1K8, čime dobijamo 3191 i 3108 oma. To znači da se vrednosti otpora u granama mosta razlikuju za oko 2,6%, kolika će biti i razlika u frekvenciji jedne i druge grane.

Prema tome, nastavljam dalje na osnovu ovog prototipa sa TL071 kao aktivnim elementom (OPA134A kao bolja alternativa, ko hoće), čime implicitno prihvatam nivo THD od -80dB, tj. 0,01%, jer bi za poboljšanje THD morao da se nabavi znatno skuplji potenciometar od 2x20K i izvrši uparivanje kondenzatora bolje od 1%. Ako dodje do realizacije projekta, svako će moći da po svom nahodjenju izabere elemente koje će ugraditi i tako poboljša (ili pokvari) osnovni THD prototipa.

Za sada ne kačim šemu oscilatora jer pretpostavljam da će biti vaših predloga i komentara, a u medjuvremenu idem dalje na regulaciju nivoa i izlazni pojačavač. Posle toga ćemo popričati o četvrtkama i trouglovima.

Pozdrav

[pinco]

Može se uvik koristit preklopnik za odabir nekolko frekvencija, ako neko oće dizajn iskoristit do kraja, svak može izvagat šta mu je bitnije.

[Braca]

Svakako, mada je preklapanje onda komplikovanije.
Na prvi pogled, više bi se isplatilo imati još jedan oscilator sa nekoliko fiksnih frekvencija i THD od -90dB - tu negde je i granica za jednostavan oscilator sa lampom.

Pozdrav

[ivanlukic]

Tracking stereo pota bi se mogao rešiti tako što bi se na PCB predvidelo mesto za višeobrtni trimer tipa 3296W ili 64W, potpuno isto kao balans pot na audio pojačalima, s tom razlikom što bi se ovde trimer naštelovao u srednjem položaju glavnog pota. Onaj ko nema opremu kojom bi mogao da vrši štelovanje (da prati promenu izobličenja) jednostavno bi izostavio trimer i zadovoljio se nešto višim izobličenjima.

Zašto su svi upotrebljeni opampovi j-fet? Zar ne bi mogao da se proba i neki bipolar opamp?

[Braca]

Ako sam dobro razumeo ideju, nisam siguran da bi vezivanje otpornika paralelno potenciometru rešilo problem neusaglašenosti sekcija pri različitim uglovima rotacije. Ako bismo na taj način podesili srednju tačku, zbog sabiranja recipročnih vrednosti u paralelnoj vezi, korekcioni otpor znatno jače deluje pri većoj vrednosti otpora potenciometra (levo od srednje tačke), nego prema manjim. Rezultat je da na malim uglovima imamo nedovoljnu kompenzaciju greške, a na velikim preteranu (potenciometar je u ovoj aplikaciji vezan kao reostat).

Što se tiče ipotrebljenih opampova, isprobao sam i dva bipolarna, 5534 i LT1007 (sa ovim poslednjim je JW realizovao svoj oscilator). NE5534 vrlo slabo radi (amplituda), dok je LT1007 odličan na frekvencijama ispod nekih 50kHz, a zatim počinje da deformiše talasni oblik tako da na kraju (oko 160kHz) imamo trouglove sa zaobljenim vrhovima umesto sinusa.

Pozdrav

[Braca]

Dosta toga se desilo s prototipom u zadnjih nekoliko dana...

Biće kasnije detalja, a sada samo kratak pregled trenutnog statusa:

• Nadjeno rešenje za poboljšanje THD u najnižem opsegu (16 - 180Hz). Zavisno od primenjenog opampa, THD se kreće od -77 do -83dB (ovo poslednje je rezultat koji je postigao JW u AN43)
  
• Deo prethodnog je saznanje da X7R keramika, uprkos visokom radnom naponu, ne može da se koristi u ovom oscilatoru. Ugradnjom Vishay MKP 1839, 0,47uF/1%, THD se popravio za preko 15dB. Inače, ovaj kondenzator koristim u RIAA preampu za najdužu vremensku konstantu.
  
• Za najniži opseg će biti potrebne dve telefonske sijalice od 60V/50mA. Ovo me posebno raduje jer se nadam da se one na našem terenu još uvek mogu naći bez potrebe da se naručuju kod Mouser-a i sl. Potražite već sada poznanike iz nekadašnjeg PTT .
  
• Najniži THD od skoro neverovatnih -95dB (za ovaj tip oscilatora) na frekvenciji od 1kHz postignut je sa OPA827, a OPA627 je samo za 2dB slabiji. Poredjenje ova dva opampa sam uradio za svoju dušu jer odavno imam taj OPA827, ali nisam imao na raspolaganju sklop kojim bih ga testirao. Ovaj rezultat treba još da verifikujem potiskivanjem glavne frekvencije ("notch" filter i LNA) jer s padom nivoa izobličenja raste verovatnoća greške u DAC. Medjutim, biću vrlo, vrlo zadovoljan čak i sa -90dB (opet rezultat J. Williams-a).
  
• Najviši THD na 1KHz ima TL071, i on iznosi oko -83dB - daleko bolje nego u merenjima od pre nekoliko dana.
  
• Deo zasluga za gornje rezultate je i korekcija jedne od grešaka na potenciometru: izmerio sam obe sekcije u tri tačke i ispostavilo se da u svim tim tačkama sekcije imaju isti ofset od oko 220 oma, tako da je korektura trivijalna. Imao sam sreće sa tim potenciometrom, nelinearnost potenciometara može da ima različite oblike.
  

Dakle, dobijamo oscilator izuzetnih karakteristika u odnosu na primenjenu šemu i materijal (jedan opamp, tri sijalice, dupli pot, 8 kondenzatora, tri otpornika i jedan preklopnik 3x4), odn. troškove gradnje.
Za večeras, samo jedan spektar izlaznog signala: OPA827 na 1015Hz i THD od -95dB. Samo jedan harmonik od značaja, sve ostalo praktično na nivou šuma .

Pozdrav

[Braca]

Oscilator sa OPA134 na tri karakteristične frekvencije (oko 100, 1000 i 10000Hz, preko toga ne mogu kvalitetno da merim).
Goša bi mogao, ali je daleko .

U prvom i trećem frekv. opsegu najjači harmonik je na oko -90dB, a u srednjem daleko ispod.
U smislu odnosa cena/performanse, OPA134 je za mene najbolji izbor.

Pozdrav

[Braca]

Upozorenje za kineski izlazni pojačavač sa TPA6120:

Malopre sam počeo da testiram oscilator u sklopu sa izlaznim pojačavačem kao što je ovaj na donjem linku:
https://www.ebay.com/itm/1PCS-TPA6120-Hi...m570.l1313
Proradilo je odmah, izl. napon je bio korektan po iznosu i izgledu na osciloskopu, ali je posle desetak sekundi počeo da se puši jedan od dva elektrolita od 100uF/35V (levi na slici sa eBay, povezan je sa negativnim polom napajanja).
Odlemio sam ga i proverio polaritet na pločici, odn. veze sa rupicama za kontaktnu lajsnu i bilo je jasno da je okrenut pogrešno, a pogrešan je i silk screen na tom mestu. Zalemio sam privremeno umesto njega običan elektrolit, ali korektno polarisan, i sada nema problema.
Ja sam u trenutku uključivanja gledao osciloskop, tako da me je tek smrad dima upozorio da nešto nije u redu.

Ja sam još prošle godine kupio dva modula (ne sa ovog linka), ali svi ponudjači koje sam pogledao daju istu sliku, tako da je moguće da svi prodaju proizvod iste fabrike. Moguće je i da su u medjuvremenu korigovali grešku, ali u svakom slučaju treba pre prvog uključivanja proveriti polaritet oba elektrolita.
Koliko znam, za sada je samo Ivan Lukić kupio ovaj modul, ali ne znam da li ga je isprobao.

Inače, pojačavač radi normalno, "vozi" atenuator od 50 oma bez problema.

Pozdrav

[ivanlukic]

Nisam ga isprobao ali su elektroliti orijentisani isto kao na slici sa ebay-a. Znači levi elektrolit treba zarotirati za 180 stepeni. Problem je što ja ne znam kako da odlemim pogrešno orijentisan elektrolit.

[progster]

Ja sam kupio pre par meseci i koristim ga od tad kao head amp, nije bilo problema. Proverim kad stignem da li je ispravljeno.

[Braca]

Ivane, verovatno neće biti potrebno da odlemljuješ elektrolit. Proveri ommetrom da li je njegov negativni pol (strana s crnom bojom) povezan sa priključkom VCC-. Ako je tako, onda je sve u redu.

Progster, ako ti je modul u pogonu već dva meseca, onda je sigurno u redu. Pogrešno polarisan, taj njihov elektrolit ne može da preživi više od petnaestak sekundi.

Kao što sam napisao, ja sam očigledno imao "sreću" da dobijem neispitane primerke iz probne serije.

Pozdrav

[ivanlukic]

Levi elektrolit je pozitivnom stranom (ne stranom obeleženom crnom bojom) povezan na Vcc-! Ako sam dobro shvatio to je isto kao i kod tebe, odnosno pogrešno.

[Braca]

Levi elektrolit je pozitivnom stranom (ne stranom obeleženom crnom bojom) povezan na Vcc-! Ako sam dobro shvatio to je isto kao i kod tebe, odnosno pogrešno.

Na žalost, tako je.

Za skidanje tog elektrolita potrebna ti je lemilica sa tankim vrhom, u mom slučaju to je izmedju 0,3 i 0,4mm.
Povoljna okolnost je što se tom elektrolitu može dobro prići s njegove pozitivne strane.

Pretpostavljam da neko ko češće ima posla sa odlemljivanjem SMD elemenata ima bolju tehniku, a ja to radim tako što na vrh lemilice stavim malo kalaja (zbog boljeg prenosa toplote na mesto odlemljivanja), elektrolit na vrhu blago pritisnem prstom u smeru suprotnom od lemnog mesta (horizontalno, prema drugom elektrolitu), a zatim vrh lemilice stavim na to lemno mesto i čekam da kalaj počne da se topi. Posle tri do pet sekundi lem se razdvaja i kondenzator se jednom stranom odvaja od pločice.
Proceduru onda ponovim s druge strane. U konkretnom slučaju tu je vrlo tesno i može da dodje do delimičnog topljenja plastične podloške elektrolita, ali to nije neki veliki problem, oštećeni deo se ukloni skalpelom ako smeta.

Želim ti uspeh u popravci.

Pozdrav

[Braca]

Prototip sinusnog oscilatora je u završnoj fazi.

Sklop se sada sastoji od oscilatora, bafera i izlaznog pojačavača sa TPA6120, čije su dve polovine vezane paralelno. Bafer je potreban radi rasterećenja oscilatora jer je ulazna impedansa izlaznog pojačavača svega 2K, a oscilator mora još da napaja i povratnu spregu reda 200R.

U prilogu su dva spektra verzije sa OPA134 u oscilatoru i baferu: prvi pokazuje izobličenja na izlazu iz TPA6120 pri naponu za 3dB nižem od 5Vrms (ovo poslednje će biti izlazni napon u finalnoj verziji), da moj ADC ne bi prišao previše blizu granici klipovanja, a drugi kako izgleda spektar na izlazu kada je priključen atenuator od 50R sa 6dB slabljenja.

Poredeći prvi spektar sa srednjim iz posta 93, vidimo da se iznos najjačih harmonika povećao za nekih 4-5dB, ali je i izlazni napon povećan za 6dB, pa je prirodno da ga harmonike prate.
Po izlaznom nivou, drugi spektar odgovara prethodno pomenutom srednjem iz posta 93, pri čemu su izobličenja čak i niža za nekih 3dB, što nije realno. Moguće je da je došlo do delimičnog potiranja izobličenja, što je poznat fenomen na niskim nivoima harmonika, pa bi se u cilju razjašnjenja moralo ići na maksimalnu rezoluciju pri merenju THD korišćenjem eliminacionog filtera i LNA. Obzirom na ukupne rezultate koji su iznad očekivanja, nema razloga da ulažem dodatni napor u to merenje.

Sledeći korak je generator četvrtki.

Pozdrav