Kuća :)

[Bocko]

Zvu, negde sam načitao, oko SKS kabla preporuku ka tebi 2x16 kvadrata...

Planiraš li mono, ili trofazni priključak? Nadam se, da će biti trofazni, radi boljeg-ravnomernijeg, rasporeda opterećenja, manjih limitatora...

Za limitatore, standardno se stavljaju od 16A, i pokušaj naći u EDB čoveka, koji će staviti od 16 da piše a unutar osigurača oprema od 40A

Iiii, trofazno napajanje pojačala razne fele

Razlika u ceni 4x16 i 4x25 kvadrata ti nije velika i razmisli o većem preseku...

[Superhik]

Nista od vodova za izjednacavanje potencijala po armaturnim mrezama ?

Iskren da ti budem, ne da nisam planirao to nego nisam ni znao da treba dok nije prošlo jedno dve nedelje od izlivanja ploče. No izgleda da nije sve izgubljeno. Kasnije u razgovoru sa poznanikom (informacija koju ću svakako morati da proverim ali budi nadu) je da se u tu svrhu takođe može uraditi potapanje armaturne mreže fi 4mm u kupatilu u košuljicu. Kako svakako nameravam raditi podno grejanje, mislim da to neće biti nikakav problem.

Nije to isto, Pedja Manijak ti moze objasniti. Ja bih istemao ploce do armaturnih mreza, pitaj Pedju sta on misli.
Ako ces podno grijanje trebao si to zaliti u plocu, kao na slici u mom postu gore. Mogao sam ti poslati distancere, termostate... O izboru sistema grijanja, toplotnih pumpi i ostalo, mozemo se cuti, ako i to nisi vec kupio.
Jbg, o gradnji smo pricali evo najmanje pet-sest godina.

[Zvu]

Jesmo pričali i sve ima smisla ali u kontekstu zemlje iz koje se posmatra.

Za klimu u Srbiji i toliki broj hladnih dana, grejanje cele temeljne ploče sa tolikom temperaturnom inertnošću može ali nije optimalno. U mom slučaju je predviđeno na pod preko temelja da ide hidroizolacija, 10cm XPS, folija, cevi za podno grejanje i košuljica debljine od 50-70mm. Spolja po projektu imam 10cm EPS ali ja ne bih išao ispod 12cm (ako ne stavim i deblje).

Glede toplotnih pumpi, to je za prvo vreme naučna fantastika za mene. U nekoj budućnosti možda ali je Nibe preskup za moj džep, pogotovo kad gledam da se što pre dislociram iz podstanarskog života.

I tu ću ići na gasni kotao, pa ako nekad budem bio u finansijskoj prilici da povećavam efikasnost sistema, onda pređem na toplotne pumpe.

[Zvu]

Zvu, negde sam načitao, oko SKS kabla preporuku ka tebi 2x16 kvadrata...

Planiraš li mono, ili trofazni priključak? Nadam se, da će biti trofazni, radi boljeg-ravnomernijeg, rasporeda opterećenja, manjih limitatora...

Za limitatore, standardno se stavljaju od 16A, i pokušaj naći u EDB čoveka, koji će staviti od 16 da piše a unutar osigurača oprema od 40A

Iiii, trofazno napajanje pojačala razne fele

Razlika u ceni 4x16 i 4x25 kvadrata ti nije velika i razmisli o većem preseku...

Trofazni definitivno.

[Superhik]

Jesmo pričali i sve ima smisla ali u kontekstu zemlje iz koje se posmatra.

Za klimu u Srbiji i toliki broj hladnih dana, grejanje cele temeljne ploče sa tolikom temperaturnom inertnošću može ali nije optimalno. U mom slučaju je predviđeno na pod preko temelja da ide hidroizolacija, 10cm XPS, folija, cevi za podno grejanje i košuljica debljine od 50-70mm. Spolja po projektu imam 10cm EPS ali ja ne bih išao ispod 12cm (ako ne stavim i deblje).

Glede toplotnih pumpi, to je za prvo vreme naučna fantastika za mene. U nekoj budućnosti možda ali je Nibe preskup za moj džep, pogotovo kad gledam da se što pre dislociram iz podstanarskog života.

I tu ću ići na gasni kotao, pa ako nekad budem bio u finansijskoj prilici da povećavam efikasnost sistema, onda pređem na toplotne pumpe.

Mislio sam da ti, po obicaju pisem na Viber, kontam bolje tu na na forumu mozda je jos nekom interesantno.
Ovdje je temeljna ploca 10 cm, umjesto tih 10 cm ti ces grijati kosuljicu od 5-7 cm, skoro pa isto. Osim sto tad ne bi trebao kosuljicu. 
Zasto XPS, a ne dosta jeftiniji EPS, ispod kosuljice?
Koliko kosta gasni kotao?
Nibe je top klasa, ali ima varijanti i alternativnih rjesenja. Tu smo da te poguramo.
Moja toplotna pumpa ( Nibe ) je od 3.Decembra do danas potrosila 1356 kWh. To je za grijanje cijele kuce  + topla voda 24/7.

[Zvu]

Razlika između 6cm košuljice i 10 cm ploče je 40% u masi koju treba zagrejati. Nije kraj sveta ali nije ni naivno.

Gasni kotao Vailant košta nešto manje od 1000€. Druge toplotne pumpe (osim Nibe) koje sam gledao se kod nas kreću od 3000€. Sad možda sam nešto propustio ali ništa još nisam kupio pa su sve varijante otvorene

XPS je nešto što sam samoinicijativno hteo da stavim zbog visoke pritisne čvrstoće ali sam otvoren za sugestije.

[Bocko]

Nećeš pogrešiti sa podnim ništa, kod mene na kući je 10-ka 17gr EPS, i prezadovoljan, a ispod podnog i ide XPS... Nećeš pogrešiti ni sa 12-kom EPS fasade, jedino računaj, da će ti se buka oko kuće prenositi i u kuću
Tu ti je bolji izbor kamena vuna tvrdo presovana, no je dosta skuplja i postavljanje je malko sporije i složenije...
A i EPS ide super lepiti PUR penom, preko podloge, kod mene sam potrošio preko 100 boca, umesto 50-tak proračunatih...
Što se tiče grejanja, troškovno najbezbolnije je podno sa elektro kotlom, iza njega je grejanje na plin, računajući priključak, instalaciju, pa tek onda kondenzacioni kotao, koji ćeš malko teže naći tako male snage, meni treba na oko 200 kvadrata oko 12kW kotao, neki izbor mi je bio Baxi, no je retko u ponudi i bio skup, te sam kao drugi izbor kupio 15kW Chapee...
Kao neki treći izbor bi troškovno bilo grejanje toplotnom pumpom voda-voda...
Troškovi održavanja su najniži kod električnog kotla, pa plinskog, a TP ume da iznenadi, koliko je "jeftina"...

Kod tebe su toplotni gubici oko max 6kW, ovako "šacometrijski" procenjeno, pretpostavljam, da će biti izolovan plafon-tavan, zidovi i temelj?
Za tu snagu nema plinskog kotla...

Uzdati se u grejanje klimama, po jedna sa svake strane, u proseku po oko 2x600EUR sa montažama, problem je grejanje kupatila i dečje sobe, obično su ukraj... Pouzdanost diskutabilna danas...

Ima i neko rešenje, recimo klima sa izmenjivačem tzv hidro blok i to na bafer, iz kojeg se napaja podno i sanitarna... Na Cim gas ima Midea... Opet upitna pouzdanost...

Sve češće sam-smo svedoci sve lošije i namerno napravljene kvarljivije elektronike i mehanike, i postavlja se pitanje, u šta udarati-ulagati?

[Zvu]

@Bocko

Na sreću, miran je kraj pa buke nema ni sada kad nema termoizolacije već samo stolarija. PUR pena je mnogo jednostavnija i lakša za rad od cementnih lepkova za stiropor - bar mi deluje tako. Imajući u vidu da se datum mog useljenja neće meriti u mesecima već godinama, ja sam kapirao plinski kotao kao krajnje rešenje (zbog cene energenta). Gasovod mi prolazi pored kuće pa je i sa tehničke strane lako izvodljivo. No, kako to kod nas obično biva, firmi koja je postavljala gasovod fali FT1P obrazac (Fali Ti 1 Papir) da isti pusti u pogon. Pričao sam sa susedima i kažu da je tako nekoliko godina. Ukoliko ne puste u pogon gas dok ne dođem tamo, najlakše mi je kupiti kotao na struju za podno grejanje. Ono što znam, to je da ne želim da ložim bilo kakvo čvrsto gorivo. Ne mogu da gubim život na dovlačenje, cepanje, preslaganje, unošenje drva ili teglenje džakova sa peletom, čišćenjem peći/kotla i odlaganjem pepela - mislim mogu ja to sada, ali kapiram da neću uvek biti jednako mlad/zdrav/raspoložen za to. Iz tog razloga je i prizemna kuća od 100m2 umesto spratna od 150m2 - neću stepenice. Biće 10cm XPS-a na temelju sa spoljne strane, 10cm na podu, 12cm EPS-a na zidovima i 15cm na tavanskoj ploči (neću raditi izolaciju krova pošto tavanski prostor nemam nameru da koristim za bilo šta drugo osim za ostavu). Nisam za ozbiljno nikada razmatrao grejanje na klime. Znam da to ljudi rade i tvrde da im je super ali dok ne budem kod nekog otišao i ogrejao se klimom dok je napolju -10 celzijusa, ne verujem da ću razmišljati na tu stranu.

[Khadgar2007]

Zvu, kada spominješ ljepljenje stiropora za zidove ja imam nešto iskustva. Kako sam već duže vrijeme u renovaciji stana ja sam stavljao izolacijske ploče i ljepio ih upravo sa cementnim ljepilom jer mi pur pjena nije niti pala na pamet iz razloga što ne želim da imam neku paro/vodo nepropusnu barijeru pa da mi se negdje počne vlaga sakupljati. Uglavnom lijepio sam neke izolacijske ploče od ytonga i stirodur direktno na zid(sa unutrašnje strane jer je zgrada u pitanju) sa cementnim ljepilom i ništa lakše,kao da ljepim pločice. Namaže se zid sa ljepilom sa onom "zubastom" špahtom i fino se zaljepi stirodur bez problema i mogu biti siguran da neće nigdje da bude zraka između zida i stirodura. Također druga stvar je ta što je cementno ljepilo sigurno jeftinije nego da se kupuje hrpa pur pjene.

Ako bi koristio kamenu vunu za to nemam savjet jer sa time nisam radio.

[Millan]

Radio sam vikendicu pre nekoliko godina (podno grejanje, toplotna pumpa, svuda pločice, stiropor 12cm svuda okolo, itd) i rekao bih nešto u vezi sa izolacijom fasade. Lepljeno je standardnim lepkom za tu svrhu, ali sam samo jedno insistirao (švajcarsko iskustvo, a oni su 20-30 godina ispred nas u toj problematici). Lepak se nanosi u stiropor u obliku dvokrilnog prozora. Dakle, namaže se pravougaonik po obodu ploče i onda se napravi vertikala, tako da ostanu dva manja pravougaonika na toj ploči, a da su nenamazani lepkom. Dakle, imamo 2 manje komore, koje su po svojim obodima uokvirene lepkom. Kad se to nalepi na zid, na tim mestima ostaje tanka vazdušna komora između stiropora i zida, a ona nema nikakav kontakt sa nekom drugom komorom, a ni sa spoljašnjim vazduhom. Dakle, lepak se ne nanosi na celu površinu ploče od stiropora, već samo po ivicama tog dvokrilnog prozora. Taj vazduh zarobljen u komorama poboljšava izolacione karakteristike čitavog sistema, jer je vazduh najbolji izolator u tom sistemu. Ne treba zaboraviti da je stiropor u stvari zarobljeni vazduh u tim granulama i zbog njega je to dobar izolacioni materijal. Bilo koji sistem koji uspe da zarobi vazduh i spreči da se on meša sa spoljašnjim vazduhom (bio on topao ili hladan) je dobar izolacioni sistem.
Ukratko, ne treba mazati celu ploču od stiropora lepkom, već sa njime napraviti dobre nepropusne komore sa zarobljenim vazduhom i sve će biti u savršenom redu...

[NIXIE]

Nama je na zgradu lepljen fasadni stiropor sa falcom, tako vazdušasto, sa lepkom u obliku pene, ali smo tražili i one plastične ankere sa pečurkom koji će to držati dodatno. Ide jedan na spoju ploča (svaki T spoj) i jedan po sred ploče. Zidovi su od armiranog betona. Ploče stiropora se smiču na pola, kao cigle kada se zidaju. 10god je prošlo za sada nema nekih vidljivih problema. Mislim da pena bolje drži od cementnog lepka, imali smo neku farbu na fasadi ali dobro držeću nigde nije otpadalo ništa. Nisam siguran u trajnost te pene za lepljenje, doduše nije izložena suncu i vazduhu, možda i potraje. Majstor je tvrdio da je to sigurnije za ovu našu fasadu, a i brže ide lepljenje. Bio sam tada u nekom poslu stalno na putu nisam ni pratio šta rade, jednom pogledao na pola posla i jednom pri kraju, ali za sada smo vrlo zadovoljni termičkim efektima i kvalitetom radova. Ja imam iznutra još i 5cm Stirodura, i 5cm spolja, taman. Najbitnije je da se uradi cela zgrada, a ne parcijalno kao što praktikuju. Onda je svima puno toplije zimi i hladnije leti.

[Bocko]

Moje iskustvo, što bi rekao jedan naš autolimar: ljubim ga u onu stvar, ko izmisli PUR penu...
Kvadrat po ivicama, krst po polovinama, plus tačke, iks/oks sistem, i da ga vidim, ko će je otkinuti sa zida, može samo sam stiropor da popusti... Provereno, i brže i lakše od cementnih lepkova, plus brže steže...

Kod druga Zvuleta primenom na neomalterisanu kuću, nisu potrebni čak ni tiplovi, osim na uglovima...
Podloga, da pokupi prašinu, 24h pauza, i sutradan nanosi PUR na oko 4-5 ploča i tako i polaže na zid, na početnu lajsnu... Sledeći red za pola ploče smaknuto, oko prozora prvo iz pune ploče ukroji uglove , pa popunjava, koliko treba levo-desno-gore-dole... oko prozora i vrata u uglovima nema sastava ploča...
Ravnjačom mora da se poravnava i nakon polaganja EPS, oće malko da diše...
Ako duva jači vetar, ništa od purpenisanja, oduva penu
PUR voli prethodno vlaženje zida finom maglom, ne preterano...

[zbotic]

Problem pur pjene je što je podložna degradaciji i starenju ako je izložena suncu, kemiji itd. ne znam na što sve još loše reagira.

[Bocko]

Isto kao i sam EPS
Sve se to "oblači" u kožun od (kod mene, full poliakrilne, Karboplast), završne fasade...
Može, naravno, i od mineralne, cementne...

Ponajbolje je EPS, nakon eventualnog struganja, šmirglanja i poravnavanja, (Al ravnjača od 3m dužine, plus kanap, plus nišanjenje okom ), što pre prekriti slojem lepka, u koji se utapa mrežica...
Ako se, kojim slučajem, ne stigne, bilo vremenski, bilo finansijski, navući lepak i stoji duže stiropor izložen UV zracima, sledi ponovno šmirglanje, da se ukloni oštećeni sloj... I radi ovog dela procedure, je poželjno kupiti deblji EPS...

U vreme, kada sam počinjao nabavku materijala, nije bilo 10-ke EPS, nego 8-ca, (pa, šta će ti toliko, to niko ne stavlja, trgovci), pa se čekalo, poručeno direktno iz fabrike...
Nije bilo kod nas lepka sa vlaknima, dovezao Isomat iz Grčke, od mlevenog kamena, a ne od dunavskog peska, pa nema dovoljno (a ni sveže)! CT84 PUR pene, pa direkt iz fabrike, mrežica 200gr, i otkapna lajsna, kao i početna 10cm, direkt iz Mađarske...
Kad se samo setim...

Pa standardno, podloga, pa 24h, pa lepak plus mrežica, pa 7 dana sazrevanje, pa druga ruka lepka, pa 7 i više dana sazrevanje, pa tek onda završna fasada...
Kod mene nije baš moglo da se ispoštuje tih po 7 dana iza slojeva lepka i rađeno je nekako jedno iza drugog, pristizala zima i mrazevi...
Javljaju mi se fine pukotine u uglovima, gde je veće naprezanje, i to saniram premazivanjem akrilnom podlogom, pa i samim akrilnim silikonom na sastavima horizontale sa vertikalom, terasa/zid...

Najvažnije je ispoštovati rokove, ne svoje, ili majstora, nego proizvođačke!

E, da, ono najbitnije, EPS MORA da odleži i da se smiri i dođe na konačnu meru, barem 6 Meseci!

Kupiš u proleće, da bi radio u jesen, (tako sam ja uradio, zaštićeno od sunca), jer koji proizvođač ima skladišne kapacitete da to ispoštuje?
Nakon formiranja kocke u proizvodnji a PRE rezanja na meru, treba rok od 6 meseci, da se smiri EPS...
Premeri svaku tablu i nijedna nije u meri, kako debljine, tako ni ostale dve mere

Uh, raspisa se ja, a kada sam dogovarao sa majstorima, kako hoću da mi sa radi fasada, (jer sam kompletno pripremu, postavljanje, upuštanje rupa za tiplove, pa izrada i lepljenje čepova i poravnavanje pre lepka, uradio sam), sve kao u redu, i prvi red mrežice, a oni pričvrstili ekserima, pa preko lepak
Alooo, reko, ponovi mi, šta smo se dogovorili i on ponovi, kao papagaj: lepak, mrežica, lepak...

Aaa, a gde ti je prva ruka lepka? Skidaj dole mrežicu i šte ti je to belo ispod otiska mrežice? Ništa, stiropor, bez lepka, znači, tu mrežicu nisi ni zalepio za EPS...
Pa, otkapna lajsna, posebno stigla iz Mađarske, kod nas to još niko nije tražio... Za iznad prozora, (da ne podliva voda, kiša, sneg)
Majstore, gde je ta lajsna iznad prozora? Stavio sam. Pa, gde je otkapni zub? Nema, jer ga je napunio lepkom do pune debljine oko 1,5cm, kolika je lajsna... Izgovor, nema takvog alata, oko 8cm širine, da zavuče izmađu rama prozora i kraja lajsne...
Odem u radionicu i srežem jednu od širih špahtli na širinu 8cm sa zubom na kraju od 1cm, kao vođocom, plus suzim moju čeličnu gletericu na 8cm, EVO ti alata majstore! Kako on da se toga seti
Gde si zi to sve saznao? Pita on... reko, na Internetu... Kaže on: ja bi ukino internet!
Ovo ovako niko nije radio u okolini, reče majstor...

A, mama me samo vuče ukraj: neka samo završe, nemoj da napuste, Novembar je mesec!
A, samo zato, što nisam mogao sa merdevina da radim i završni deo, nastupila borba sa majstorima i obučavanje istih Trebala skela...

[NIXIE]

Kad sam ugrađivao novu stolariju pre 15god. sve okolo je popunjeno PUR penom, niko i ne radi ništa drugo. Nakon toga je sve lepo obrađeno armaturnom trakom i Knauf glet masom. Za sada nikakvih negativnih pojava. Samo je bitno da nije na suncu, i onda traje jako dugo. Sa spoljašnje strane sve je pokriveno fasadnim stiroporom. Vidi se na neomalterisanim kućama da PUR pena oko stolarije požuti i raspada se na suncu, ali kad se zaštiti nema dodira ni sa UV zračenjem ni sa kiseonikom i to je onda trajno. Cementni lepkovi nisu dobri jer nisu elastični, dolazi do skupljanja i širenja stiropora leti/zimi i to na kraju popusti. Padale su cele fasade po BGD rađene tako i bez tiplova za osiguranje.

Kod moje sestre u stanu jedan zid prema komšiji je obložem stiroporom iznutra, verovatno zbog buke koju pravi, ne znam pravi razlog tako je kupljen stan. To se sve počelo odvajati jer je lepljeno cementnim lepkom. Majstori su izbušili gomilu rupica u stiroporu i ubrizgali taj PUR lepak. 10god stoji tako i ne mrda, inače bi se sve moralo skidati pa ponovo. Tako da o tom lepku imam samo pozitivno mišljenje, brzo se radi i pouzdano je.

[Bocko]

Zvu, rado bih te "odgovorio" od gasnog kotla, tebi će to raditi u malom opterećenju, znači neiskorišteno... Jedino, ako staviš bafer, a to ište mesta... Plus novci...

[ManicP]

Lepak se nanosi u stiropor u obliku dvokrilnog prozora. Dakle, namaže se pravougaonik po obodu ploče i onda se napravi vertikala, tako da ostanu dva manja pravougaonika na toj ploči, a da su nenamazani lepkom. Dakle, imamo 2 manje komore, koje su po svojim obodima uokvirene lepkom. Kad se to nalepi na zid, na tim mestima ostaje tanka vazdušna komora između stiropora i zida, a ona nema nikakav kontakt sa nekom drugom komorom, a ni sa spoljašnjim vazduhom. Dakle, lepak se ne nanosi na celu površinu ploče od stiropora, već samo po ivicama tog dvokrilnog prozora. Taj vazduh zarobljen u komorama poboljšava izolacione karakteristike čitavog sistema, jer je vazduh najbolji izolator u tom sistemu. Ne treba zaboraviti da je stiropor u stvari zarobljeni vazduh u tim granulama i zbog njega je to dobar izolacioni materijal. Bilo koji sistem koji uspe da zarobi vazduh i spreči da se on meša sa spoljašnjim vazduhom (bio on topao ili hladan) je dobar izolacioni sistem.
Ukratko, ne treba mazati celu ploču od stiropora lepkom, već sa njime napraviti dobre nepropusne komore sa zarobljenim vazduhom i sve će biti u savršenom redu...

Ovo... ...objasnio mi kolegion koji se time bavi na primeru fasade u komšiluku kako su pogrešili. Lepili tačkasto stirodur i ostavili praktično veliki procep iza cele fasade. Oće i vlaga tada da se pojavi na donjem delu objekta.

[NIXIE]

Para iz prostorija prolazi difuzijom kroz zidove i ulazi u termoizolaciju ako joj se to dozvoli. Onda negde u izolaciji kako pada temperatura dođe se do tačke rose i počinje kondenzacija. Fasadni stiropor i stirodur bi trebalo da imaju zatvorene pore na površini tako da para ne može da uđe u izolaciju, ili da se znatno redukuje prodor pare. Kod mekanih izolacija (mineralna vuna) mora se staviti parna brana na toploj strani, znači PVC ili Alu folija ili nešto slično na zid pa onda mineralna vuna. Druga opcija je ventilisana fasada, znači mineralna vuna pa vazdušni prostor sa garantovanim strujanjem vazduha pa fasadna cigla ili obična cigla ili nešto treće. Često sam viđao kako stavljaju PCV foliju sa spoljašnje strane preko mineralne vune i odmah zidaju fasadni zid bez razmaka. To dovodi do kondenzacije i skupljanja vlage u izolaciji i svega što sa tim ide, slaba izolacija, buđanje, sleganje izolacije i vlaženje zidova. Parna brana je naročito bitna kod potkrovlja, tu ako se ne stavi iznutra na toplu stranu, sledi katastrofa.

[Zvu]

Stiropor nije paropropustan ali vlaga/kondenz ne bi smeo da se desi dok god ne postoji bliski kontakt hladnog i toplog vazduha. Da li će se lepljenje raditi PUR penom ili cementnim lepkom zavisiće isključivo od odnosa novac/uloženo vreme (čega u datom momentu budem imao više, to će da preteže). Smatram da ako oba sistema postoje, da su oba dovoljno dobra za izvođenje tih radova. Kamene vune me je malo strah jer, ukoliko se ne radi ventilisana fasada, dovoljno je da počne negde da se nakuplja vlaga. Kamena vuna je odličan zvučni i toplotni izolator kada je suva ali ako se nekim nesrećnim spletom okolnosti okvasi, izoluje jednako dobro kao i go beton.

Evo kako su u Bekamentu zamislili da kvalitetna fasada treba biti urađena:

https://youtu.be/HIqXPUdCzi4
https://youtu.be/1hoP07nOMnk
https://youtu.be/RkEvTGY0IP0

Ne znam koliko sam klipova na temu pogledao do sada, a ovo je i dalje najdetaljnije uputstvo koje sam našao.

Tiplovi su obavezni za sve objekte koji imaju više od jednog nivoa. Na prizemnoj kući su opcioni ali bih ja ipak stavljao. Ne može biti lošije zbog toga. Nanošenje lepka u određenim obrascima sam video i razlikuje se od proizvođača do proizvođača. Univerzalna je preporuka da se svaka tabla oiviči lepkom, dok unutra može biti 6 krofnica, 3 krofnice ili prozori od lepka. No, kako stiropor određene debljine ima izolaciona svojstva, ne vidim kako bi taj procep između kuće i stiropora drastično doprineo izolaciji. Ja sam te različite obrasce postavljanja lepka povezivao sa dobrim prianjanjem ploče na fasadu kako se ne bi stvorili stomaci ili udubljenja na velikim površinama koje nisu zalepljene. Nešto kao ovo na slici:

PUR pena degradira ali samo kada je izložena suncu. Dok sam živeo na Vidikovcu, najmio sam tada firmu koja mi je na ovoj kući postavila stolariju, da promene dotrajali prozor u stanu. Drveni prozor, slovenačka proizvodnja. Montiran je 1989-te godine pur penom. Jedva su skinuli prozor iz otvora, iznad kutije roletne je ostao sloj pur pene stare 30 godina tvrd kao kamen. Skinuli su samo tamo gde je legao prozor. Ja sam morao da se gnjavim sa onim što je ostalo nalepljeno na plafon tako da mislim da pur pena prolazi test vremena dok god je zaštićena od svetlosti. 

@Bocko Možda nećeš ni morati da me odgovaraš od plinskog kotla. Sused do mene poznaje nekog iz opštine. Rečeno mu je da je puštanje gasovoda u pogon na dugačkom štapu - tako da ako ne zatvore priču, bude strujni kotao i ćao đaci.

Razmišljam ovih dana o hidroizolaciji. Kod nas se po navici stavlja kondor u dva sloja na ploču. Ja nešto razmišljam da li za tim ima potrebe. Na priličnoj sam nadmorskoj visini pa nema opasnosti od poplave, a za presek vlage kapiram da je dovoljno da stavim građevinski najlon u dva sloja na ploču ispod XPS-a koji je već sam po sebi vlagootporan. Mišljenja ?

[HomeMadeAudioProject]

šta god bi rekao - sigurno postoji bolje rešenje,mada za hidroizolaciju poda bi ipak birao kondor preko unapred tretirane betonske ploče (zaboravio naziv,ali standardna smola koja ide pre kondora). ne znam kakav je građevinski najlon,ali znam da onaj običan deblji vremenom postaje krt i puca,a to nije dobro ni u kojoj situaciji.
mi smo kuću pravili 2003-e i išlo se "na vrat- na nos" zbog skoro pa svakodnevnih skokova cena građevinskog materijala. kondor je stavljan u jednom sloju sa lepljenim (topljenim) sastavima od 12ak cm. kuća mi je u ravnici gde kad kiša pada duže od 12 sati obavezno se poplave obližnji placevi, naročito jer su kanali u naselju rađeni bez ikakvog plana i samo u vreme pred izbore pa i sami zadržavaju vodu. pored svega,fasada je lepljenja tačkasto , stiropor je 5cm - rađeno 2007me. pored svega toga,i nakon 20 odnosno 16 godina nema vlage ni na podu,ni na zidovima.
naravno,da sad radim bilo bi drugačije (otprilike kao kod tebe) - ali ni ta skromnija (da ne kažem jadnija) rešenja nisu donela probleme.
tiplovi na fasadu idu kako si već rekao na građevine sa više od jedne etaže ali kao sredstvo vatrootpornosti - tada (bar ovde u Nemačkoj)preko betonske ploče (deo između gornjeg i donjeg zida) se postavlja vuna iste debljine kao i stiropor iznad i ispod,a preko vune se postavljaju tiplovi. ako plane jedan sprat, stiropor će goreti do vune gore i dole,ali se drastično smanjuje šansa da se požar proširi na gore a naročito na dole. pošto sam balkanac,fasadu radio sam a cena tiplova nije bila visoka - naravno da sam tiplovao 😀
tačkasto je lepljeno jer je tada bio savet da se ne zarobljava vazduh iza fasade već da mu se dozvoli da ventiliše - kao zato postoje rupice do zida na početnoj al-lajsni. tad se preporučivalo da se koristi stiropor jer za razliku od stirodura on ipak ima neku paropropustljivost. stirodur spolja takođe ima nezgodnu osobinu da stvara te "tepsije" ako nije zalepljen kako treba,a ako jeste onda neretko fasade pucaju po spojevima ploča.
generalno Germani kreću odozdo sa stirodurom(otporan na vodu i često prskanje kapljica kiše), tiplovana vuna oko prozora i vrata,kao i preko etažne ploče radi vatrootpornosti a sve ostalo stiropor. bar je takav slučaj u 99% toga što sam ja video.
preko svega toga rendanje (glačanje), lepak-mrežica-lepak ,podloga pa fasada. debljina zavisi od dubine (džepa) ali na fasadi retko idu ispod 15cm a u potkrovljima ispod 20 cm vune. redovno su to cifre 20 fasada i 24 potkrovlje.
sve što si zamislio sve mi se dopada i ima rezona,jedino bi ipak kao hidroizolaciju koristio kondor svakako. ipak je on u suštini smola na osnovi nafte,a to niti puca niti vodu pušta.

---

i još jedno - na čiji god da se materijal odlučiš ,naveo si primer Bekamenta,od njih traži pisano uputstvo- brošuru kako oni traže da se fasada radi,jer ćeš ne daj Bože potrebe jedino tako moći izgurati eventualnu reklamaciju.