Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Simetrični preamp - Linear Audio Vol. 5
#81
"Majku mu božju, imperijalističku!!!"
-Što bi rekao pokojni Čeda tokar-mašinbravar, koji je svojim bavarskim, lapsus bravarskim, rukama uradio jedan povijesni click :-).

Sada me neverovatno "gricka crvić" da provalim zašto baš 93,8Hz i odakle tačno potiče.

Dakle, nisam se džaba rasturio pišući o problemima sa ground loop. Doduše to je najviše na e-s i tiče se SMPS, ali pravila su ista.

Zato je, na primer kod power amp, uvek bolje imati dva posebna napajanja, u lošijem slučaju bar posebne sekundare za svaki kanal. Tada je lako sa ground loop.

Dešavalo mi se na terenu da mi "pogine" MAX232, kada programiram PLC, i to zbog Y kondenzatora od 2n2 na ispravljaču lep-topa. Od tada obavezno izvadim na kratko ispravljač, pa tek kad konektujem RS232 onda ga ponovo uključim u računar.

Te ground loop stvarno mogu nezgodno da se ponašaju.

U principu se radije držim pravila da sve kutije audio naprava treba da budu međusobno povezane spoljnim kablom -uzemljivačem, pa tek onda uključivanje raznih kablova i sl...

Možeš vezati unipolarnu P6KE39 na red sa Y kondenzatorom u napajanju od računara (ako ti nije žao da ga rasturaš), ili pak sva uzemljenja tamo gde su ti utičnice za mernu opremu, kroz takvu diodu.
To je tranzijent supresor, crowbar zener dioda (dve na red, okrenute suprotno), koja kod prekoračenja neke veličine struje ima zadatak da zavari sopstvene krajeve. U tom zavarenom stanju može podneti baš ogromne struje.
To jest, uzemljenje će kroz nju obaviti svoju zaštitnu ulogu, ali tek ako napon ka uzemljenju pređe 39V, a dotle je samo njen parazitni kapacitet (koji nije veliki) staza za eventualni prodor takvih smetnji.

Kod mene u Lab-u je sve na nekoliko velikih rastavnih transformatora, a odatle se samo kroz 300 Kohm (3 x 100K/2W, zbog dužine varnične staze) uzemljavam protiv elektrostatike. To se pokazalo veoma zahvalnim za razna merenja.
Naravno, ko ima u radnoj prostoriji uzemljenih predmeta za koje se može uhvatiti (radijatori i slično tome), preporučljivo bi bilo da ima FID sklopku (diferencijalnu zaštitu) koja izbacuje na >50mA razlike između provodnika faze i provodnika nule.
Takva se koristi za bojler u kupatilu, nije skupa, a osigurava rukovaoca od situcija koje liče na Marfijev nesrećan splet okolnosti :-).

Pozdrav
Reply
#82
Da nastavimo...

Sledeća slika prikazuje THD+N. Spektri su skoro identični sa spektrima šuma iz prethodnog posta, što znači da naprava ima minimalna izobličenja!
Jedina vidljiva harmonika je 2x, a one na 8 i 16 kHz generiše sam Motu mikser, tj. one se vide i kada na njega ništa nije priključeno. RMA računa THD+N vrednosti od 0.001, 0.0028, 0.016 i 0.015 za izvršena četiri merenja. Objektivno, preamp ima manji THD jer su u račun ušla i sopstvena izobličenja merne kartice.


Spektar dinamičkog opsega (meri se sa pobudom od -60dB) takodje ima isti karakter kao spektar šuma. Važe, dakle, isti zaključci kao i za THD rezultate.


Intermodulaciona izobličenja su praktično nevidljiva. Test je izvršen sa signalima od 60Hz i 7kHz, i jedini vidljivi artefakti su druga harmonika donje pobude (60Hz) i parazitne komponente MOTU kartice. Nema tipičnih intermodulacionih komponenata, što znači da je sprava vrlo, vrlo linearna.
LM4562 je čudo od opampa, a na dobroj pločici se to jasno može videti.


Zadnji rezultat koji ću pokazati je preslušavanje kanala. Moglo bi da bude bolje, ali ja mislim da do preslušavanja dolazi preko ispravljača. Ispravljač sa kojim napajam preamp nije ništa posebno - LM317/337 sa jakom dekuplažom adj. priključka (47uF), i ima dosta čist spektar, ali je tok impedanse daleko od onoga što nude bolji regulatori. Nisam mogao da ponovim merenje sa Jung/Didden regulatorom jer mi on trenutno radi na 18V, ali ću to uraditi prvom prilikom. Nažalost, Putzeys nije objavio taj rezultat, a bilo bi jako interesantno videti ih jer je on preamp napajao svojim HxR modulima, a oni spadaju u vrhunske.

Šta napisati kao zaključak?
Mislim da se ovde radi o preampu koji sa troškovima materijala reda veličine 50 evra (Miki će me korigovati ako sam pogrešio) može po kvalitetu zvuka glatko da ostavi iza sebe naprave koje koštaju i do deset puta više. Putzeys je pri razvoju šeme to sebi postavio kao cilj i vidimo da je u potpunosti uspeo.

Mikiju još jednom hvala za precizan rad i komponente. Mnogo je lepo kada napravu izašlu ispod lemilice zakačiš za ispravljač i ona odmah proradi. Priznajem da mi to ne polazi uvek za rukom.

Ostaje da vidimo kako ćemo dalje sa ovim projektom.

Pozz
Reply
#83
Ta sjajna napravica je po ko zna koji put ponovljen dokaz da ne mora basnoslovno da košta, a pri tom da bude u samom vrhu.

Projekat je sjajan i već imam ideju da modifikujem Bato MM u full diferencijalnu verziju, gde bi se pretpostavljam odlično uklopio sa tim preampom.
Reply
#84
@Macola:
Rodjo, opet smo pisali u isto vreme.
Ovu stvar sa uzemljenjem mkorm da isteram do kraja. Preamp i ispravljač su povezani po preporuci AES48, laptop nema zaštitni priključak, širm ispravljačkog kabla je povezan na obe strane (AES48) itd., pa ipak ima problema.
Još jedan nalaz: ako izvor signala (probao sam sa dva CD plejera) nije povezan sa zaštitnim vodom, nema problema iako je ispravljač povezan sa istim!
Ja mislim da mi Motu pravi probleme, najverovatnije preko USB prikjlučka. Pošto ima i FireWire priključak, probaću i tu varijantu.

Ma, ima da ga nadjemo, a onda ima da ga nema!
Reply
#85
Nego kako!

Samo ipak ostaje glavobolja otkuda baš 93,8Hz?

Sa P6KE39 možeš prekinuti ground loop na povoljnom mestu, a ipak ti ostaje zaštitna funkcija uzemljenja.

Pozdrav
Reply
#86
(05-13-2014, 06:47 PM)Macola Wrote: Nego kako!

Samo ipak ostaje glavobolja otkuda baš 93,8Hz?

Sa P6KE39 možeš prekinuti ground loop na povoljnom mestu, a ipak ti ostaje zaštitna funkcija uzemljenja.

Pozdrav

Probaću da P6Ke39 stavim u ispravljač za preamp, jer ovaj od laptopa je zaliven. Inače, ona smetnja se pojavljivala i kada sam laptop napajao iz akumulatora, a u smanjenom obimu i kada sam RIAA preamp napajao iz baterija!
Zato mislim da problem pre leži u vezi izmedju laptopa i Motu kartice, mada i ta sumnja nije baš na jakoj osnovi.
Moram da vidim i kako reaguje kada oplet kabla za napajanje vežem samo sa jedne strane itd.
Pozdrav, rodjo
Reply
#87
@Braca Nema na cemu. Meni je bilo drago i zadovoljstvo da sklopim tako finu spravicu.

Sve u svemu odlicno, sad se ima jedna fina tehnoloska osnova koja moze dalje da se unapredi ili prilagodi za neke nase potrebe, prvenstveno mislim na kombinaciju sa BatoMM. Mada tu treba sacekati Macolu da vidimo sta on ima od ideja na lageru po tom pitanju Wink
Reply
#88
Korisno je pročitati:

http://www.diyaudio.com/forums/diyaudio-...ction.html
Reply
#89
Ivane, hvala za link - nije mi bio poznat. Vidim da citira reference koje imam u svojoj kolekciji literature, i kojih se držim kada radim (AES48, Bill Whitlock, itd.).
Medjutim, nadju se kombinacije uredjaja i veza gde se uprkos svemu javi brujanje. Dešavalo mi se to dok sam radio merenja na mašinama i postrojenjima u pogonu i ponekad je koštalo vremena i napora da se brum eliminiše.

Pozdrav

(05-13-2014, 06:35 PM)Macola Wrote: Ta sjajna napravica je po ko zna koji put ponovljen dokaz da ne mora basnoslovno da košta, a pri tom da bude u samom vrhu.

Projekat je sjajan i već imam ideju da modifikujem Bato MM u full diferencijalnu verziju, gde bi se pretpostavljam odlično uklopio sa tim preampom.

Maki, bar što se tiče ovog preampa, moja prva ideja je bila da on predstavlja simetričan ulaz u BatoMM, što se perfektno uklapa u postojeći dizajn ovog zadnjeg. Naime, izlaz iz preampa je kvazi-simetričan, jer Baxandall stepen nije diferencijalnog tipa i njegova referenca je masa. Medjutim, ako se preamp ne ugradjuje u kutiju od BatoMM, sigurno bi bilo korisno da ulazni konektor u BatoMM bude dvožičnog tipa, tj. XLR ili TSR (6.35mm stereo džek), čime bi se izbeglo da širm kabla nosi i signal i masu kao što je to slučaj pri primeni RCA cinch priključka. Ovo je samo preporuka, jer svaki graditelj treba sam da odluči da li će na ulazu BatoMM bez preampa imati jedno- ili dvožičnu vezu. Ja, medjutim, u svojim gradnjama više ne primenjujem RCA cinch za prenos signala.

Pozz
Reply
#90
Korak dalje u merenjima...

Ponovio sam merenja od juče, ali ovoga puta sa novijim laptopom: stari je Compaq iz 2004. god., WinXP, a novi Toshiba je iz 2011. god, Intel i5, Win7.
Prikazaću sada dva dijagrama koji jasno pokazuju uticaj laptopa na izmerene rezultate.


Sa novim laptopom prag šuma na niskim frekvencijama je pao za nekih 12dB(!), a na visokim za oko 5dB. Karakter šuma je različit - Compaq daje približno beli šum, dok Toshiba ima niz diskretnih harmonika, ali na bitno nižem nivou. Treba uočiti još nešto: diskretne linije na 2, 8, 16, itd. kHz ne postoje pri merenju sa novim laptopom. Napominjem da je ostatak sistema ostao isti, samo je laptop promenjen. THD je sada 0.0011 umesto 0.0028 sa Compaq-om, tj. malo fali pa da kod THD vidimo tri nule. Medjutim, ove vrednosti predstavljaju granicu merenja sa Motu mikserom, što ovom preampu samo može da služi na čast.


Gornja slika pokazuje razliku izmedju analognog ispravljača za Motu i njegovog SMPS. Motu se napaja spoljašnjim ispravljačem od 9 do 18V, snage 5W, a onda interno generiše potrebne napone. Upotrebljen analogni ispravljač daje 12V/1A, verovatno sa malim elkom, što se na dijagramu lepo vidi po komponentama od 50 i 100Hz (uprkos internoj filtraciji i stabilizaciji unutar Motu). Za mene je ovde bitna još jedna stvar, a to je da sa analognim ispravljačem (bela linija) nema one famozne frekvencije od 93.8Hz, koja se, iako slaba, vidi pri napajanju Motu SMPS-om. Oba merenja su napravljena sa priključenim zaštitnim uzemljenjem u ispravljaču!
Time je za mene rešen problem te smetnje - ona se javlja u kombinaciji Motu SMPS i Compaq-a kao mernog računara. Pade mi veliki kamen sa srca!


Joč jedan lep rezultat: na ovoj slici poredim napajanje preampa sa LM317/337 i Jung/Didden superreg-om. Nema gotovo nikakvih razlika, osim 3dB razlike na 93.8Hz na štetu Jung/Didden-a. Medjutim, sve je to zanemarivo jer se dešava na granici šuma merne opreme - malo li je kod ovako jeftine naprave.
Jasno je, dakle, da ovom preampu ne treba vrhunski regulator u napajanju.

Ja ću tokom leta ovu napravu da spakujem u kutiju zajedno sa nekim dobrim pojačavačem za slušalice, najverovatnije na bazi TPA6120, koji je za slušalice ono što je LM4562 za audio signale.
Reply
#91
(05-14-2014, 01:25 PM)Braca Wrote: Joč jedan lep rezultat: na ovoj slici poredim napajanje preampa sa LM317/337 i Jung/Didden superreg-om. Nema gotovo nikakvih razlika, osim 3dB razlike na 93.8Hz na štetu Jung/Didden-a. Medjutim, sve je to zanemarivo jer se dešava na granici šuma merne opreme - malo li je kod ovako jeftine naprave.
Jasno je, dakle, da ovom preampu ne treba vrhunski regulator u napajanju.

U jednom drugom threadu sam rekao da sa LM stabilizatorima sa adj pin cap-om može da se dobije izvanredan rezultat, čak i kad su u pitanju RIAA stage-ovi, a kamoli linijski preampovi. Još je za nijansu bolja varijanta sa dva LM 317, trafo sa dva sekundara i posebni grecovi. Onda se dobija potpuno simetričan šum u pozitivnoj i negativnoj grani napajanja, što je poželjno. Ovde na sajtu ima takva Viktorova pločica koja može izvanredno da posluži za preampove svih vrsta. Ja sam napravio 5 komada tih pločica da mogu da se upotrebe kad god zatreba.
Reply
#92
Ja sam napravio takav ispravljač za RIAA preamp, prema šemi sa donjeg linka (v. Fig. 3).

Pošto imam i ovaj sa LM317/337, a raščistio sam problem sa merenjem performansi sklopova, napraviću poredjenje ta dva ispravljača na RIAA preampu. Ako postoje razlike, a ja ih očekujem, moraće da se vide pri 66dB pojačanja na MC ulazu.

http://waltjung.org/PDFs/Regs_for_High_Perf_Audio_4.pdf
Reply
#93
Novi rezultati...
Danas poredim "naš" preamp sa NAD C 320BEE. To je integralac, star nekih 9 godina, sa razdvojenim preampom i izlaznim stepenom. Kupio sam ga 2007. u radnji kao polovan (demo) uredjaj za nekih 320 evra (oko 40% od normalne cene). Testirao sam ga pod istim uslovima kao i LA Vol. 5, ali samo u jednoj tački - pot. na 180 stepeni. Rezultati su vrlo interesantni.

NAD-ova (bela linija) frekv. karakteristika varira a od 200Hz naniže i opada, dok LA Vol. 5 ima pravu liniju. Lako izdignuta linija na višim učestanostima potiče od AA filtrra u Motu.

Na THD dijagramu vidimo da NAD generiše 2. harmoniku test signala, a LA Vol. 5 je potpuno linearan. Zbog toga NAD ima viši nivo THD (0.019 prema 0.011). Nije to neki veliki minus za NAD, ali je plus za LA Vol. 5.

Tendenciju prema nelinearnosti drugog reda kod NAD-a vidimo i u rezultatu IMD testa, jer u spektru imamo 2. harmoniku signala od 60Hz sa nivoom od 24dB iznad praga šuma. Opet, nije to katastrofa za NAD, ali malac to nema.

Na kraju, preslušavanje kanala. Na niskim učestanostima nema nekih razlika, ali se od 3kHz naviše otvaraju makaze i NAD na 10kHz ima za 9dB veće preslušavanje. A ja sam se u prethodnim postovima žalio na LA Vol. 5!
Ovaj rezultat me dvostruko raduje. Prvo, zato što je ovaj mali preamp bolji od komercijalnog preampa. Drugo, zato što je NAD firma čija je filozofija dobar zvuk za pristojnu cenu (po merilima na Zapadu). Pre deset godina taj NAD je koštao nekih 900 SFr (oko 730 evra po sadašnjem kursu), što se ovde smatra nekom boljom početnom klasom. Za te pare, ovo su dobri merni rezultati.

Zaključak se nameće: ovaj mali preamp je pobednik u sva četiri testa!

Pozz
Reply
#94
Da malo skrenem misli sa ove tragedije u Srbiji, napravio sam još jedno merenje na preampu.

Naime, pošto nije reagovao na promenu ispravljača (JD superreg vs. LM317/337) rešio sam da idem na najjednostavniji mogući ispravljač. Na pločici se već nalaze diode i filter, a Bruno Putzeys je svoja merenja napravio sa Hypex regulatorima HNR/HPR koji su verovatno najbolje postojeće naprave te vrste na tržištu. Zato sam svoja merenja napravio sa LM7812/7912, trafoom bez ikakvog filtera i bez snubber-a. Jednostavnije od toga ne biva!
O rezultatima samo jedna rečenica: kao što se iz priloga vidi, nisu se ni malo promenili! Merenja su izvršena sa potenciometrom na 180 stepeni, pri čemu preamp ima pojačanje od 0db. Uradio sam i merenja na 90 i 270 stepeni (atenuacija odn. pojačanje), ali nema razloga da ih prikazujem.

Tek pri kraju merenja mi je palo u oči da je igrom slučaja mrežni kabel sve vreme bio naslonjen na pločicu i to baš preko ulaznog kola. Ta slučajnost dovoljo govori o CMRR ove naprave. Za ovako izvedeno merenje ne bih kod nekog profesora dobio prolaznu ocenu, ali je mnogo važnije da preamp za svoje performanse zaslužuje čistu desetku.
Jedina mana mu je preveliko pojačanje, naročito pri reprodukciji signala iz simetričnih izvora (tada je ulazni napon u preamp dvostruko veći nego u slučaju unipolarnih izvora). Medjutim, to je trivijalna stvar (zamena 4 otpornika) i ja ću pokušati da to uradim na svojoj pločici, mada, kada vidim koliko je sve sitno, nisam baš siguran...

U desnom donjem uglu slike vide se regulatori 7812/7912. Trafo je Triad od 2x12V/80mA, koji sam sinoć predstavio u novoj verziji tabele na temi Klasična napajanja/EMI, RSO...

Po mom mišljenju, nema više potrebe za bilo kakvim novim merenjima, jer je dosadašnjim rezultatima sve rečeno.

Preamp je vrhunski i sada ostaje samo da se dogovorimo oko daljih koraka, jer je ovo jedinstvena šansa da se dodje do kvalitetne naprave za primenu ne samo sa BatoMM, već i potpuno individualno, u posebnoj kutiji.
Kao što sam već ranije napomenuo, ja ću ga ugraditi u kutiju zajedno sa nekim vrhunskim pojačavačem za slušalice, kao što je napr. jedan od modela Per-Anders Sjöström-a, za koje on prodaje dobre pločice. Radije bih ga sam napravio, ali nemam iskustva sa dizajnom pločica, a ni vremena, ni mogućnosti, da ih napravim.

Prema tome, sada je forum na potezu. Pitanje je ima li dovoljno interesa za razvoj nove pločice koja bi možda sadržala i regulaciju balansa itd.
Osnova takve pločice bi bio postojeći dizajn, što bi verovatno ubrzalo posao. Pretpostavljam da bi nam trebala formalna dozvola J. Didden-a odn. B. Putzeys-a, što bih ja preuzeo na sebe.

Pozz
Reply
#95
Ovo je odlična vest!
Pokušao bi da na osnovu postojeće pločice nacrtam novu, ali mislim da mikikg ima više iskustva oko toga pošto je utadio odličan posao sa Bato MM pločicama.
Ostaje nam da sačekamo autorovu dozvolu... Smile
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#96
Nisam do sada pisao jer nemam sta pametno da kazem, evo sada da kazem jedno veliko BRAVO!

Svaka cast za merene rezultate i zelji da ih podelis sa nama. Svaka cast i Mikiju koji je neizmerno pomogao u sklapanju.

Mislim da ce biti zainteresovanih, ja bih sigurno uzeo 2-3 plocice.

Ne znam koliki je promer komponenti na plocici, ali bilo bi lepo da to bude minimum 0805. Nije na odmet da se dodaju i kontrole za balans i ton, samo ne menjati previse provereni orignal koji radi fenomenalno.

Nadam se da ce neko hteti da se prihvati poslao oko GB, ja bih za ovaj ipak preskocio bar sto se organizacije tice.
Reply
#97
Hvala na lepim rečima. Uživao sam (i uživam) u ovom projektu, i, kako reče jedan moj ovdašnji kolega, radost podeljena sa nekim je još veća radost.

Napsiaću još danas poruku J. Diddenu, priložiti par rezultata (na početku projekta me je zamolio da mu ih pošaljem) i pitati za savet u vezi daljih koraka.

Bićete obavešteni o svemu.

Pozz

Zabotavih...
Komponente na ovj pločici su 0805, Ja sam već ranije napomenuo da bi bilo dobro da idemo na 1206 i to iz razloga što veći otpornici imaju manja termička izobličenja (najnovija istraživanja firme Audio Precision), a lakše je i lemljenje.
Medjtim, o tom potom...
Reply
#98
(05-18-2014, 05:00 PM)Braca Wrote: Komponente na ovj pločici su 0805, Ja sam već ranije napomenuo da bi bilo dobro da idemo na 1206 i to iz razloga što veći otpornici imaju manja termička izobličenja (najnovija istraživanja firme Audio Precision), a lakše je i lemljenje.
Medjtim, o tom potom...

Ja sam za 1206!
Reply
#99
Imamo dozvolu za gradnju preampa!

Od utorka nisam bio na forumu - čuvam unučiće u švajcarskim brdima i zbog problema sa lokalnim provajderom do pre sat nisam imao internet.

Juče je stigao mail od J. Diddena. Konsultovao se sa B. Putzeys-om i on nema ništa protiv da njegov dizajn koristimo za GB. Uslov je da to bude striktno nekomercijalno, što se, naravno, podrazumeva.
Ponudio je i da me poveže sa čovekom koji je napravio diskretnu kontrolu jačine zvuka u koracima od 2dB. Dobio sam i sliku te naprave, ali ću je staviti na forum tek kada ponovo budem kod kuće (u nedelju). Dobio sam i kompletne Gerber fajlove za pločicu.

Ovim je ispunjen jedini neophodni formalni uslov za realizaciju projekta preampa. Ostatak je na nama - da se dogovorimo hoćemo li i, ako ima dovoljno interesenata, kako ćemo dalje.

Pozz
Reply
Pretpostavljam da je ovaj simetrični preamp posebno pogodan za korišćenje sa nekim Hypex modulom u D klasi. Šta bi mogao da preporučiš od njihovih modula a da ne bude mnogo skupo? Ne mora da bude neka izuzetno velika snaga, nešto do 50W/8R.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)