Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Simetrični preamp - Linear Audio Vol. 5
#41
<p>Posle čitanja gornjih priloga nešto sam filozofski nastrojen.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako premisu o lošim zvučnicima logički dovedemo do kraja, onda zaista nema razloga da sve ovo radimo. To bi bilo racionalno postupanje. Medjutim, ostaje ono što je Ninja napisao: da uživamo u hobiju, što je i najbitnije.</p>
<p>I zato, uprkos lošim zvučnicima itd.&nbsp;pravimo BatoMM a ne pojačalo sa par tranzistora i ispravljačem na granici brujanja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>A što se pristupa i&nbsp;metoda tiče: nauka odn. struka napreduje inkrementalno: gledamo šta su drugi pre nas uradili i pokušavamo da to poboljšamo ako je moguće, inače bismo morali sve ponovo da izmišljamo i pravimo greške koje je neko već napravio. Pošto znam da nikada neću imati vremena i mogučnosti da isprobam sve što me interesuje, puno čitam, analiziram šta su ozbiljni ljudi&nbsp;uradili i vršim selekciju. Moj ispravljač za RIAA preamp ima LM317/LM337 u pažljivo izabranoj šemi.&nbsp;Pri pojačanju od 36 dB u napajanom&nbsp;kolu imam isti spektar kao u Mikijevom prilogu. Medjutim, iz hobija ću napraviti i Jung/Didden regulator da bih ga uporedio sa postojećim rešenejm.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ja sam&nbsp;obrazložio svoj predlog preampa i tome nemam ništa da dodam. Regulator za njega nije životno pitanje (LM4562 ume dobro da se brani) i moj prilog o tome je imao za cilj da prikaže spektar mogućih rešenja. Ako je neko pre tog priloga znao da su regulatori negde subjektivno testirani, onda se izvinjavam zbog plasiranja suvišne informacije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako sa preampom hoćemo da idemo dalje, trebalo bi da se koncentrišemo na moguće&nbsp;koncepte, pa da demokratski odlučimo.</p>
Reply
#42
<p>Moj glas za Putzeyev preamp + štagod&nbsp; budem mogao da odradim za stabilizator (znam da neće biti ništa tako komplikovano i ekstravagantno kao Jung Didden superregulator!).</p>
Reply
#43
<p>Jako dobra i konstruktivna rasprava (ovo rasprava mislim u pozitivnom smislu, u Srba odmah se asocira na loše pa zato naglašavam pozitivna), ehh da su nam ovakve rasprave na nekim drugim mestima u društvu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ivan je u pravu što se tiče zvučnika i pogleda na možda preozbiljan pristup što se tiče naponskih regulatora, međutim, trebamo težiti da uvek idemo korak napred pa će i jednom doći i te finansijski&nbsp; zahtevne kutije. Ja sam svoj prvi pojačavač radio još pre 20 godina, i dobro se sećam da sam zvučnike (membranu) lepio selotejpom. To sam tada mogao da priuštim. Sada sam recimo dva koraka više sa ovim Diamond i znam da ću u budućnosti težiti još nekom višem koraku. Kako bi inače napredovali.</p>
<p>Zato bih se složio i sa Bracinim pogledom da preamp trebamo svakako uraditi što je bolje moguće bez obzira što u ovom trenutku imamo nedovoljno dobre zv. kutije ili možda neki drugi deo zv. sistema.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Neki moj kompromis bi bio:</p>
<p>1. što bolje performanse, bez obzira što preamp možda neko neće iskoristiti u potpunosti u ovom trenutku</p>
<p>2. lako dobavljive komponente sa priuštivom cenom koštanja (više firmi po Srbiji radi katalošku prodaju iz DigiKey-a, Farnell-a, Mouser-a)</p>
<p>3. Opciono, težiti da se umesto visokokvalitetnih mehaničkih potenciometra mogu koristiti bilo koji uključujući i digitalne iz nižeg cenovnog ranga, jer na taj način u nekom trenutku možemo ga integrisati sa uređajima koje nekolicina nas već projektuje za potrebe daljinske kontrole i sl.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Što se naponskih regulatora tiče, proučiti obavezno gamu naponskih regulatora iz Texas serije TPS ultra-low-noise. Miki je neke od njih pomenuo, a i ja sam imao prilike da ih koristim u jednom kalibracionom uređaju i zadovoljan sam performansama. Takođe prateći strane forume u vezi Hi-End audio DAC-ova veoma često pominjan je i TPS7A4700, kao i TPS7A4901. Ovaj poslednji je cene ispod 3 Eura, što smatram da je priuštivo i za samograditelje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>@Braca <em>Ako je neko pre tog priloga znao da su regulatori negde subjektivno testirani, onda se izvinjavam zbog plasiranja suvišne informacije.</em></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nevidim razlog za izvinjenjem, smatram da je bolje ponoviti više puta nešto i više pričati, na taj način uz malo rezona lakše je prepoznati dobru informaciju. Nedostatak informacije može biti mnogo veći problem od viška informacija.</p>
Reply
#44
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="npejcic" data-cid="19165" data-time="1390681377">
<div>
<p>&nbsp;</p>
<p>3. Opciono, težiti da se umesto visokokvalitetnih mehaničkih potenciometra mogu koristiti bilo koji uključujući i digitalne iz nižeg cenovnog ranga, jer na taj način u nekom trenutku možemo ga integrisati sa uređajima koje nekolicina nas već projektuje za potrebe daljinske kontrole i sl.</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nebojša, hvala na konstruktivnom komentaru.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Da sam bio u stanju da ceo članak stavim na forum, bolje bismo se razumeli oko potenciometra. Putzeys je na provokativan način hteo da pokaže da se sa jednostavnom&nbsp;šemom,&nbsp;bez tzv. "butik" komponenata, dakle i sa običnim "ćumurašem" u Baxandall vezi mogu postići odlični rezultati. Naglasio je da zbog tog potenciometra preamp nije dostigao ono što bi inače bilo moguće. Bila je jedna reakcija na to (videti na LinearAudio-&gt;Letters). Dakle, performanse sklopa se mogu još poboljšati sa potenciometrom ranga 12 evra (napr. Bourns cermet). Preko toga postaje skupo i, po meni, nepotrebno.</p>
<p>Prednost&nbsp;Baxnadall veze je da je samo odnos otpora (divider ratio) od značaja, što je kod linearnog potenciometra daleko bolje zadovoljeno nego kod logaritamskog.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mislim da je važno da ovo razumemo.<br>
&nbsp;</p>
Reply
#45
<p>Za taj lin pot može da se uzme i nešto u stilu Alps RK16, što se kod nas prodaje za ispod jednog evra i biće odličan tracking između kanala kakav se može dobiti samo sa digitalnim potovima ili jako skupim mehaničkim potovima. Ali je osećaj upotrebe analognog pota ipak, za mene, mnogo lepši od stiskanja nekakvog tastera.</p>
Reply
#46
<p>Uh, nisam bio prisutan neko vreme.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nastale su fine diskusije.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Biće zanimljivo u svakom slučaju.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada se na stolu nađe puno nekih rešenja i ideja, ma kakve bile, preostaje samo dobro filtriranje istih.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naša težnja da pravimo neku od komponenti audiosisteme, sa super performansama, kasnije eliminiše tu komponentu kao slabu kariku u celom lancu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Smanjuje se preostali broj komponenti za filtriranje kvaliteta, samim tim je manji i moguć broj njihovih kombinacija.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Štedi se vreme u budućnosti...</p>
Reply
#47
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="mikikg" data-cid="19099" data-time="1390629516">
<div>
<p>Mozda nisam u pravu ali mi je <u>malo cudna izjava</u> "da se shum medjusobno ponistava" kod paralelne veze ovih referenci.</p>
<p>Stoji da je shum stihiske prirode, totalno "random" ali bas zbog toga ne moze ni da se pojacava niti da se smanjuje na taj nacin.</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Razjasniću svoju izjavu sasvim laičkim jezikom, tako da će i oni članovi foruma koji ne žele duboko zaći u tu oblast, lako razumeti razloge smanjenja šuma kod paralelovanja naponskih stabilizatora na način kao u fotografiji koju sam priložio.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo staviću ponovo fotografiju radi lakšeg pregleda komentara:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>[attachment=6900:post-124-0-78976400-1390597754.jpg]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Elem, na slici se nalaze naponski referenti od 10,0V (REF102). Veličina napona, tj. vrsta regulatora ne mora biti baš ta. Može se upotrebiti bilo koji.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Za konkretan slučaj, šum na svakom pojedinačnom možemo posmatrati kao stihijske oscilacije (promene) napona na svakom pojedinačnom, u odnosu na tih željenih 10,0V.</p>
<p>Te promene na pojedinačnom stabilizatoru, u nekom trenutku vremena, u najgorem slučaju, mogu biti onolike amplitude koliko je deklarisan maksimalni šum jednog takvog stabilizatora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Uzmimo da je ta maksimalna dimenzija na primer =1 nečega.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dakle, sada imamo sledeću mogućnost: Šum na savkom pojedinačnom se može kretati u rasponu od 0 do +-1 tog nečeg, u odnosu na onih naših ciljnih 10,0V</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sva tri stabilizatora u primeru,&nbsp; spojena su kroz tri jednaka otpornika u zajednički čvor koji je priključen na visokoimpendansni ulaz OP27, koji radi kao naknadni filter.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Nećemo se baviti tim filtrom već samo čvorom u koji se "slivaju" 10.0V + šum iz pojedinačnih regulatora (filter je tek posebna priča).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Čvor će imati (zbog sumiranja struja) rezultujući napon&nbsp; koji se može izračunati upotrebom Kirchhoff, Thevenin i Norton, pravilima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Da ne bih ovde "gušio"&nbsp; sa tim pravilima, imena teorema su data, pa koga to dublje zanima lako će naći.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ovde ću upotrebiti samo par super jednostavnih primera:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-prva mogućnost:</p>
<p>Sva tri stabilizatora imaju u nekom idealno kratkom trenutku vremena šum jednak nuli. Razlike napona na krajevima otpornika ne postoje. Na čvoru će biti tačno 10,0V.</p>
<p>To je najbolji mogući slučaj.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-mogućnost da u nekom drugom trenutku vremena jedan stabilizator ima šum =0, drugi komad šum od +1, treći komad šum od -1.</p>
<p>Na čvoru će rezultat biti 10,0V. Šum će biti =0 zato što se drugi i treći poništavaju, a prvi ne utiče.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-neka sledeća mogućnost:</p>
<p>Jedan stabilizator ima u deliću vremena šum od +1 , dok ostala dva na primer imaju šum -1. Na čvoru će se dobiti napon od 10V - 0,66 napona šuma. Dakle manje od -1.</p>
<p>To je na primer neki lošiji slučaj. Isto bi važilo za događaj +1,+1,-1 samo bi polaritet šuma bio 10V +0,66 napona šuma.</p>
<p>To bi bio neki lošiji slučaj "pogotka". Opet naravno manje od 1.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-najgori mogući događaj u nekom deliću vremena:</p>
<p>Sva tri stabilizatora u nekom kratkom deliću vremena imaju isti polaritet i amplitudu šuma +1 ili pak -1, sve jedno.</p>
<p>Rezultat će na čvoru biti +1 ili -1 respektivno.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dakle, najgori mogući slučaj "pogotka" je jednak nivou šuma koji ima JEDAN stabilizator.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>I najbolji slučaj ima rezultat šuma =0.</p>
<p>-------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sad se vraćamo na početak.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Šum je stihijske prirode, i verovatnoća "nesrećnog pogotka" gde sva tri stabilizatora imaju u istom mikrodeliću vremena, napon šuma koji je iste amplitude, iste faze, i istog polariteta, je smanjena.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Njegova veličina će biti svedena na sledeću vrednost (citiraću Bracu da ne pišem ponovo):</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>"@Miki: Paralelnim spajanjem elemenata redukuje se beli šum na izlazu po formuli kv. koren iz sume kvadrata pojedinačnih priloga, podeljen brojem elemenata. Četiri elementa imaju za 6 dB manji šum od jednog."</p>
<p>-----------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naime, praktično se radi o smanjenju verovatnoće najlošijih slučajeva, tim se šum smanjuje uvek na vrednost manju od onih naših hipotetičkih 1, tj. na manji od pojedinačnog stabilizatora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Verovatnoća "lošeg pogotka" je smanjena <u>upravo zahvaljujući stihijskoj prirodi šuma.</u></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Šum ne opada srazmerno povećanju broja paralalovanih stabilizatora, stoga se koristi njihov broj koji je dovoljno ekonomski opravdan. Tipično 3-4, a tek za posebne potrebe više komada, gde se već ne vodi računa o novcu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Umesto ovih "besnih" REF102, onaj jevtini TL431, u šemi koju je Ninja postavio, će dati bitno bolji rezultat ako stavimo tri-četiri paralelno i njihove rezultate sumiramo kroz isti broj jednakih otpornika.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>TL431 je veoma jevtin, pa takva modifikacija predstavlja sasvim beznačajnu žrtvu, uz bitan porast performansi.</p>
<p>----------------------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Eto, pokušao sam što jednostavnije objasniti poreklo smanjenja šuma kod paralelovanja elemenata, koliko je moguće laički, a nadam se da onima koji su dublje u materiji neće smetati takvo objašnjenje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#48
<p>Napajanje za preamp:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo na brzinu jedna shemica split napajanja sa podešavanjem napona do cca +/-17V</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Prvi stadij klasika sa LM317/337 gdje imamo PSRR več od 75dB,</p>
<p>njihove izlaze ponastavimo na +/-17V (napajanje za LME49710 max po DS)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Drugi stadij je MIX iz:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.ti.com/lit/gpn/lme49710'>DS LME49710</a></p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.ti.com/lit/gpn/lme49600'>DS LME49600</a></p>
<p>i</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.ti.com/lit/pdf/snaa046'>AN 1651</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>i po još koju sada več "forumsku sitnicu" ... :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><img src="https://lh4.googleusercontent.com/-AefJsV1h4uY/UuWMEQsvgKI/AAAAAAAAEj4/w5NZtSJERH4/w1358-h734-no/Split+15V+450mA+POWER+SUPPLY.JPG" alt="Split+15V+450mA+POWER+SUPPLY.JPG"></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sa multiturn trimer potovima P3 i P4 ponastavimo izlaze LME49600 na željenu vrednost izlaznog napona, na shemi na +/-15,01V</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>PSRR ovog drugog stadija je cca dodatnih 100dB, LME49600 može da isporuči cca 400-450mA ako ga adekvatno hladimo.</p>
<p>Ta inače (High-Performance, High-Fidelity, High-Current Headphone Buffer) audio buffer je zarobljen u PID regulacijskom loop-u LME49710,</p>
<p>kome več znamo superiorne performanse...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Protekcije?</p>
<p>Sve što nam jih LME49600 može ponuditi... :-)&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; (...ma pun jih je DS)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Sveukupan PSRR pa i izlazni šum, ako buffer baš dobro hladimo, neznam kako bi ga u DIY uopšte izmerili...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>----------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zamislite:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>...pa da jih stavimo barem šest komada buffera u paralelu, PID napravimo sa LME49713 i evo nam pojačalo 25Wrms/8 sa cca 2000V/us SlawRate</p>
<p>Naravno sada nam treba napajanje sa barem 5A strujnih zaliha, da ne govorimo kakav decoupling treba napraviti i to na same nožice buffera...&nbsp;&nbsp; :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>OK, nije to preamp ali samo tako...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>----------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Okačen imate i TinaTI file...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav svima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.: sve gore čipove "čika TI" šalje kao samplove...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>


Attached Files
.tsc   Phono power supply.TSC (Size: 80,16 KB / Downloads: 38)
LP
Dragan
Reply
#49
<p>Namerno zaboravih!!!&nbsp;&nbsp; :-)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Na ulazu LME48710 mogli bismo upotrebiti neki iz palete naponskih regulatora ranga par volti,</p>
<p>odličan bi bio i TL431, pa isto tako i samo LED dioda sa svojim i te kako stabilnim "padom napona"!</p>
<p>LM317/337 imaju več veliku imunost (PSRR) na naponske fluktuacije, sa ulaznim "low pass filterom" (po shemi) imamo poveliku RC konstantu (opet imunost na fluktuacije napona napajanja predhodnog sklopa),</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Iz DS:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>ulaz LME49710:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-ne zahteva skoro ništa bias struje,ranga nA&nbsp;</p>
<p>-ima odličan CMRR,</p>
<p>-tek DC Gain Linearity Error: 0.000009%</p>
<p>-Open Loop Gain (RL = 600Ω): 140dB (typ)</p>
<p>-Input Offset Voltage: cca 0.05mV</p>
<p>-i vrlo mali ulazni pa i izlazni šum</p>
<p>-ako pogledamo njegovu izlaznu impedancu u closed loop gain, vidimo da je izuzetno mala!</p>
<p>-dalje imunost input bias drift vs. temp!!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>---------------------------------------------------</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako pogledamo LME49600</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>-zarobili smo ga u closed loop gain sa LME49710</p>
<p>-napravili smo PID regulator</p>
<p>-izlazni šum LME49600 je random prirode</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>-PID random šum samog izlaza LME49600 pa i sve izmedju šta se je nakupilo,&nbsp;vidi kao grešku na svom ulazu naponske reference,&nbsp;</strong></p>
<p><strong>i popravlja je brzinom cca 25x (500KHz+) brže nego se najviši audio ton ili taj šum formira (integrator) </strong></p>
<p><strong>...ili je on prirode fazne ili amplitudne greške!!!</strong></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav svima!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
LP
Dragan
Reply
#50
<p>A ja sam&nbsp;mislio da je Jung/Didden superreg komplikovan!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Dragane, hvala na odlično dokumentovanom prilogu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Po meni, trebalo bi temu ispravljač odvojiti od preampa, odn. graditeljima omogućiti da upotrebe ispravljač po sopstvenom nahodjenju. Ako preamp ima dobar PSRR, što bi morao biti zahtev, se smanjuje potreba za ekstremno "čistom" regulacijom.</p>
Reply
#51
<p>@Braco</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ja inače nikad ne odvajam napajanje od recimo pre-ampa ili ampa...pa i drugih sklopova...</p>
<p>Zame je to jedan cijelovit sklop!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Napravimo vrhunsko izlazno pojačalo, a za test upotrebimo neko od ad-hoc (u mislima imam tek-tako i ne baš za-tu-namenu!!!) napajanje</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Rezultati testa-merenja, pa kasnije i slušnog testa biče sigurno katastrofalni.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zame je cijelina: napajanje-pojačalo (tu može u priču bilo koji sklop) - kabli (konekcija/interkonekcija)</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>...sa remote sense več kabli ne igraju više tako-pomembnu/značajnu-ulogu</p>
<p>pa ostaje na napajanju-pojačalu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>ALI napajanja nikako da se rešimo iz jednačbe.... :-)&nbsp; !!!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozdrav svima!</p>
LP
Dragan
Reply
#52
<p>Dragane, potpuno ispravan stav, ali ga u ovom slučaju moramo staviti u kontekst osnovne ideje.</p>
<p>Da podsetim još jednom, moj predlog za preamp je došao u cilju zamene "golog" potenciometra na ulazu u BatoMM, koji predstavlja suboptimalno rešenje jer:</p>
<ol><li>opterećuje izlaz izvora zvuka, koji najverovatnije očekuje višu impedansu od tipičnih 10K. Pot sa većim otporom je takodje loše rešenje zbog povećanja termičkog šuma na malošumnom ulazu BatoMM i narednog razloga</li>
<li>Interakcijom sa kapacitetima na ulazu u BatoMM generišu se dodatna izobličenja, posebno na visokim učestanostima. To BatoMM ne zaslužuje.</li>
</ol><p>Prema tome, fokus ove teme treba da bude na tom zadatku. Rukovodeći projektima na Zapadu znam da od projekta nema ništa ako se izgubi fokus.</p>
<p>Pored mog predloga da se taj preamp realizuje na osnovu šeme iz Linear Audio Vol. 5, dopunjene (možda) regulacijom balansa, za sada postoji još i Mikijeva ideja da to bude šema bez mehaničkog potenciometra. Zbog toga što demo pločica iz LA Vol. 5 (za koju imamo potpunu dokumentaciju) sadrži i Hypex-ove (skupe) regulatore za 12V, koje mi uopšte ne moramo da primenimo; došlo je do diskusije o ispravljačima i regulatorima, gde smo dobili korisne informacije.</p>
<p>Da bismo mogli da se opredelimo, bilo bi dobro da Miki predstavi svoju šemu na nivou koji bi omogućio poredjenje ta dva koncepta sa aspekta performansi, cene itd. i da onda demokratski odlučimo da li ćemo ovo raditi, i, ako hoćemo, koji koncept će biti realizovan.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#53
<p>Braca, potpuno si u pravu!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Fokus svakako na taj pre-amp za volumen i možda dodatno balance.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Samo da ne zaboravimo, da je i u shemi koju si predložio, sastavni deo i napajanje (....jest skupo, i možda težko nabavljivo...ali tu je!)!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Veliki pozdrav!</p>
LP
Dragan
Reply
#54
<p>Nije teško dobiti HxR - 15 evra po komadu + 44.70 evra za poštarinu i stižu za dva dana. Putzeys, naravno, ima razloga da stavi u šemu baš te regulatore, jer ih on proizvodi. Čak i da želim da dam te pare, napon od 12V&nbsp;mi je nizak. Danas se u audio tehnici koriste naponi &gt;= 15V.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Prema tome, o ispravljaču će svakako morati da se priča, a regulatore tih karakteristika nije previše teško napraviti.</p>
Reply
#55

Oko moje ideje za PGA, ono sto sam ja mislio da bude predlog je PGA2311, solidan IC, naravno ima i boljih ali je ovaj zadovoljavajuci bar po karakteristikama iz DS i lako je nabavljiv. Shema klasicna iz DS.

Sa druge strane i tu bih stavio nazalost mehanicke potenciometre ili enkodere, ne bih bas isa sa tasterima i pipkanjem za volume up-down.

Za upravljacki IC bi bio neki prost PIC (npr PIC18F14K50 SMD, to imam na lageru) i radio bi tako sto bi vrsio A/D konverziju sa pota, dva komada, jedan za volume i jedan za balans ili oba za volume (moglo bi se programski birati, jedan jumper).

Opciono postoji mogucnost za laku nadogradnju za IR kontrolu - daljinac.

Jedna dobro stvar kod ove konstrukcije bi bila ta sto mozemo da imamo opseg regulacije od -95dB do +31dB i na nivou programa (preko jumpera nekog ili trimera) bi mogao da se taj opseg bira/menja.

Dodatna logika koja bi se implementirala bi radila digitalno filtriranje kod A/D merenjea sa potova tako da bi se izbeglo da smetnje ulaze u upravljacki signal i moglo bi se napraviti "zakljucavanje" (npr posle 3 sekunde) na jednoj izabranoj/podesenoj jacini.

Moze i jedna LED da se stavi za signalizaciju MUTE-a (ima slobodnih nozica na ovom PIC).

Ispravljac je posebna prica i tu bi valjalo iskoristiti neke od ovih predloga koje smo vec videli ili ici na one dobre TPS regulatore. Potrebno je +/-5V.

Ovaj predlog je mozda previse advanced za izradu, nije jednostavan. Cena delova je "tu negde" kao i gore vidjeni predlog.

P.S. Ja sam silom prilika morao da promenim posao i imacu drasticno manje slobodnog vremena za igranje sa elektronikom, tako da ova moja realizacija bi se verovatno prilicno vremenski razvukla. Dakle za ostale clanove ipak neka se ide na analognu varijantu ...

Reply
#56
<p>Zbog drugih obaveza nisam neko vreme bio u stanju da se pozabavim ovom temom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zahvalan sam Mikiju za konstruktivan stav u vezi koncepta preampa. U medjuvremenu sam Mikija zamolio da napravi prototip preampa na originalnoj pločici iz LA Vol. 5 i radujem se što je pristao. Ja nikada nisam radio sa SMD, a pošto je pločica koncipirana za delove formata 0805, bilo bi iluzorno i da pokušavam.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mislim da sam već ranije napisao da imam tu pločicu. Medjutim, ona je u mom stanu u Kragujevcu i moram da vidim kako da je doturim Mikiju. Pored toga, Miki trenutno nema integralce, tj. naručeni su i stići će tek za par nedelja, tako da se prototip preampa može očekivati tek negde u martu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ako prototip uspe, u šta&nbsp;sam ubedjen, biće potrebno na bazi postojeće razviti novu pločicu (kontrola balansa, obrtanje faze&nbsp;i još neki drugi razlozi).</p>
Reply
#57
Imam kod Macole 4kom LME49720, bili predvidjeni za BatoMM ali posto se jos ceka PCB za to mozemo ih iskoristiti za ovaj preamp. Na putu je nova tura LME-ova tako da nije problem da sad ove iskoristimo za preamp.
Za zamenu TL072 imam neke druge na lageru (TI samplovi), pogledacu koji bi tu mogao da dodje.
Reply
#58
<p>Odlično, ostaje samo da ja zbog pločice organizujem obijanje stana...</p>
Reply
#59
<p>Samo da obavestim da je "obijanje" mog stana u KG uspelo i da je Miki preuzeo pločicu.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ostaje da se nabavi nedostajući materijal i napravi prototip.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mikiju još jedno maksimalno hvala za spremnost da uradi taj posao.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Obaveštavaćemo o toku radova...</p>
Reply
#60

Miki "bravar"... Big Grin Big Grin Big Grin

Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 3 Guest(s)