Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Simetrični preamp - Linear Audio Vol. 5
#21
<p>Ako će već da se radi nova pločica onda je mnogo jeftinije da se umesto skupog Hypexovog stabilizatora, upotrebi cap multiplier sličan kao na Cordellovom phono stage-u, ili da se uradi neka drugačija stabilizacija, svakako na naponu većem od 12V, recimo minimalno 15V. Da li neko od forumaša zna neki superioran niskošumni IC koji ima absolute max rating za napajanje +/-26,5V kao što je imao HA12017, i koji bi mogao da radi na +/-24V? Da li Sipijev mali shunt može da radi na tom naponu?</p>
Reply
#22
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="ivanlukic" data-cid="19066" data-time="1390593369">
<div>
<p>Ako će već da se radi nova pločica onda je mnogo jeftinije da se umesto skupog Hypexovog stabilizatora, upotrebi cap multiplier sličan kao na Cordellovom phono stage-u, ili da se uradi neka drugačija stabilizacija, svakako na naponu većem od 12V, recimo minimalno 15V. Da li neko od forumaša zna neki superioran niskošumni IC koji ima absolute max rating za napajanje +/-26,5V kao što je imao HA12017, i koji bi mogao da radi na +/-24V? Da li Sipijev mali shunt može da radi na tom naponu?</p>
</div>
</blockquote>
<p>Evo ovako Ivane:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>[attachment=6854:HV_op_amp.pdf]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Staviš: ultra giga mega niskošumni op-amp, i on radi kao švajcarski sir (lapsus sat) na +-30 do +-36V (zavisno od komada op-amp).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>


Attached Files
.pdf   HV_op_amp.pdf (Size: 4,67 KB / Downloads: 114)
Reply
#23
<p>Što se tiče ogrebotine na ploči i njene sposobnosti da "zakuca" izlaz op-ampa na napajanje, što definitivno rezultuje veoma sporim povratkom u normalan rad, možda bi moglo da se pokuša ovakvom metodom aktivnog klampa.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>
[attachment=6855:Aktivni_klamp.pdf]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zenerova barijera emiter-baza deonice BJT se kreće u opsegu od tipičnih 3V do čak 12V, i to zavisi od Beta indeksa pojačanja tranzistora.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Npr BC546C ima tu barijeru reda 3V, dok BC546A reda &gt;9V.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kod RIAA preampa, prvi stepen neće biti ugrožen ogrebotinom, dok već drugi stepen može biti u takvoj opasnosti.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takođe, drugi stepen već ima neuporedivo manje problema sa šumom, pa mu možemo "nakititi" neki dodatak.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ovo je predlog, gde bi za vreme normalne amplitude signala, pojačanje op-ampa bilo R3/R4, dok kada signal postigne veću amplitudu na izlazu, nego što su zener barijere Q1 i Q2, onda pojačanje biva redukovano na R1/R2.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Q3, Q4 i R5 bi mogli poslužiti za anuliranje nelinearne promene zapornog kapaciteta Q1 i Q2, gradeći sa R2 neku vrstu diferencijatorskog elementa.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Naravno, ovo je samo polazna ideja, koja bi se naknadno mogla "profiniti".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>P.S.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pošto nam konačno iza samog RIAA preampa neće biti realno potrebno više od +-3V signala, ovaj sklop bi mogao biti veoma upotrebljiv.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ukoliko bi maleni zaporni kapacitet Q1 i Q2 (reda neku desetinu pF max) bio problem, dalo bi se to izvesti posrednikom od nekog Buffera, koji bi delovao na -in op ampa.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo, sada ću nacrtati i tu drugu ideju.</p>


Attached Files
.pdf   Aktivni_klamp.pdf (Size: 5,18 KB / Downloads: 70)
Reply
#24
<p>Evo ovde ima opisan jedan regulator koji je proveren i dokazan u praksi. Konstruktor je veoma dobar strucnjak sto mnogi znaju i ovde a i na drugim forumima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://forum.diyaudioproject.eu/index.php?/topic/34-sipi-shunt-napajanje/'>http://forum.diyaudioproject.eu/index.php?/topic/34-sipi-shunt-napajanje/</a></p>
Reply
#25
<p>Ovde već R8 ne bi uticao na pojačanje sklopa, već samo smanjio impendansu -in op-ampa, što bi se moglo simetrično postaviti i na +in istog op-amp, i tako ujednačiti bias.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kod prekoračenja signala, glavni op-amp bi postao folower sa jediničnim ili pojačanjem 2, zavisno na koji ulaz mu dovodimo signal.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>
[attachment=6857:Aktivni_klamp2.pdf]</p>


Attached Files
.pdf   Aktivni_klamp2.pdf (Size: 5,03 KB / Downloads: 44)
Reply
#26
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="BeliNinja" data-cid="19078" data-time="1390596223">
<div>
<p>Evo ovde ima opisan jedan regulator koji je proveren i dokazan u praksi. Konstruktor je veoma dobar strucnjak sto mnogi znaju i ovde a i na drugim forumima.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://forum.diyaudioproject.eu/index.php?/topic/34-sipi-shunt-napajanje/'>http://forum.diyaudioproject.eu/index.php?/topic/34-sipi-shunt-napajanje/</a></p>
</div>
</blockquote>
<p>Odlično je to, ali može i mnogo bolje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Suština je upotrebiti neku komponentu sa ogromnim open loop pojačanjem, malenim ofssetom, i sopstvenim vrlo visokim PSRR, kao i niskim sopstvenim šumom.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>TL431 je odličan shunt stabilizator. Njegov interni op-amp ima open loop pojačanje reda 1500-3000, u saradnji sa pristojnim strujnim izvorom, to pojačanje će biti još oko stotinak puta uvećano (zavisno od kvaliteta strujnog izvora).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ujedno tranzicioni odziv mu je (bez kondenzatora) oko 100KHz.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada bi se umesto TL431 upotrebio op-amp poput LM4562 (LME49710-20), sa open loop od 10.000.000 i PSRR reda 120dB, sa tranzicionim odzivom na neku desetinu MHz, da održava shunt tranzistor, i plus sa strujnim izvorom ispred, to bi bio neuporedivo bolji rezultat.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Ekstremno nizak šum se postiže paralelovanjem takvih dobrih stabilizatora, udruživanjem njihovih izlaza kroz malenu otpornost, u istu tačku. Tako je to nekad radio Burr Brown za potrebe merenja i referenci ekstremnog kvaliteta (znali su da upotrebe i po 10 referentnih stabilizatora paralelno).</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Paralelovanjem dolazi do snažnog potiskivanja sopstvenog šuma pojedinačnih stabilizatora, zato što je šum stihijske prirode i pošto se pojedinačne amplitude ne poklapaju u vremenu, dolazi do značajnog poništavanja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo u prilogu i fotke jednog od primera njihove izrade:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>[attachment=6858:Resize of IMG_3030.JPG]</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Kada budem malo pri vremenu daću predlog, sada već moram na druge obaveze...</p>


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#27

Mozda nisam u pravu ali mi je malo cudna izjava "da se shum medjusobno ponistava" kod paralelne veze ovih referenci.

Stoji da je shum stihiske prirode, totalno "random" ali bas zbog toga ne moze ni da se pojacava niti da se smanjuje na taj nacin.

Ono sto se tu menja je odnos korisnog signala u odnosu na shum (koji je konstantnog nivoa) pa se dobije bolji SNR sto je svakako poboljsanje.

Mali off-topic ali je ipak vezan za SNR i jos gomilu stvari oko toga, odlicno teorisko predavanje od Matt Ettus-a (opasan baja u toj tehnici) koje preporucujem da odgledate u celosti i diskusija na temu "Why Things Don't Always Match the Textbooks":

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=wqKNUXDdIvU

Veoma interesantno predavanje, ima deo gde objasnjava kako cak shum moze da POMOGNE u nekim situacijama za postizanje boljih perfomansi, naravno samo kada se zna kako to iskoristiti Smile

Reply
#28

U vezi teme oko preamp, moze se pricati u nedogled oko nekih resenja i perfomansi, dodavanjem ili oduzimanjem nekih pod sklopova, ali je osnovno prvo da se postave neki uslovi koje su "prihvatljive / zeljene" permomanse, dakle koje vrednosti zadovoljavaju neki kriterijum pa nakon toga kada se napravi konstrukcija da se vidi da li je to bolje ili gore od projektovanih i da li ima mesta i gde da se unapredi.

Moze da se napaja sa solarnog panela, da radi se peltier elementom da spusti termicki shum, moze ovo, moze ono, hajde da postavimo neke reference pa onda resiti jedno po jedno.

Da se ja pitam ja bih tu postavio OPA1632 (jednu ili vise), jedan DIFF-PGA iza i napajao sa ultra-low-noise regulatorima koje koriste za VCO a moze i jedna referenca tu da se uglavi bas ako treba.

Napraviti tako nesto na jednom maloj SMD popunjenon plocici to ima da radi tako dobro i "zadovoljavajuci" da me realno ne interesuje da li mu je THD na 2. 3. 4. ili 5. decimali (pogledajte karakteristike OPA1632, 0.000022%, 1.3nV/√Hz, 50V/ms, 180MHz).

Dakle totalno simetricna (balansirajuca) postavka na nivou OP-ova, ultra prakticna zbog PGA, relativno nizak napon i potrosnja, sicusno sve moze da se oklopi u metalnu kutiju, dakle za moje kriterijume je to ihaaa.

Dalje ova OPA ima CM terminal, tu treba da se stavi referenca i sa tim se ide kroz ceo lanac pojacivaca, to je vrlo bitna stvar oko common-mode i balansirajuce topologije.

I za kraj jedan mali ali veooooma bitan detalj je sto ova OPA ima power-pad terminal ispod kucista koji se letuje na dvoslojnu stampu gde je drugi layer velika bakarna masa, zbog ladjenje, spusta se termicki shum!

BTW: Probao sam ovaj OPA1632 u nekim mojim konstrukcijama, malac radi fenomenalno!

BTW2: Zanimljiva je ova Cika Hypexova konstrukcija ali mi se realno ne svidja iz nekoliko razloga, prvi, ne treba mi obrtac faze niti preklopnici (releji) na ulazu da mi pravi brljotine u signalu (na najkriticnijem mogucem mestu), dalje ne svidja mi se R5A/B, opet mehanika sa "kljakavim" kotenciometrima direktno u trasi signa, ne svidja mi se servo sa TL072 i naravno da mi se ne svidja "crna kutica" za regulator.

Reply
#29
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="mikikg" data-cid="19100" data-time="1390634085">
<div><br><p>&nbsp;</p>
<p>BTW2: Zanimljiva je ova Cika Hypexova konstrukcija ali mi se realno ne svidja iz nekoliko razloga, prvi, ne treba mi obrtac faze niti preklopnici (releji) na ulazu da mi pravi brljotine u signalu (na najkriticnijem mogucem mestu), dalje ne svidja mi se R5A/B, opet mehanika sa "kljakavim" kotenciometrima direktno u trasi signa, ne svidja mi se servo sa TL072 i naravno da mi se ne svidja "crna kutica" za regulator.</p>
</div>
</blockquote>
<p>Grešiš. Ako je ideja da se koristi <strong>klasičan potenciometar</strong> (što ima mnogo dobrih strana), ovo je najbolji način. I ja volim da bude očuvana faza, ali to nije neki imperativ, može čak i da ostane obrnuta. Ako treba da se radi preamp, moramo nekako da imamo mogućnost selektovanja ulaza bilo da su releji ili nešto drugo. Što se tiče stabilizatora saglasan sam sa tobom, kakav god da je, ne bih baš dao 30 evra + poštarina za njih.</p>
Reply
#30
<p>Ovde se od sinoć dosta toga desilo, pa da pokušam da dam i svoje mišljenje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>@Miki: Paralelnim spajanjem elemenata redukuje se beli šum na izlazu po formuli kv. koren iz sume kvadrata pojedinačnih priloga, podeljen brojem elemenata. Četiri elementa imaju za 6 dB manji šum od jednog.</p>
<p>Relejno preklapanje ulaza na licu mesta, tj. direktno ispred ulaznog stepena, je po meni bolje nego preklopnik i vodovi do njega. Ko ne želi dva ulaza, može ovo da izbaci.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Početna ideja za ovaj preamp je bila da se za male pare zameni potenciometar na ulaz u BatoMM. Dakle, minimalistički prilaz, jeftine komponente,a&nbsp; ipak odlične performanse.&nbsp;Rezultati merenja koje sam ranije pomenuo dobijeni su sa najjeftinijim ugljenim potenciometrom! Po meni, njemu je još treba regulacija balansa i korekcija obrnute faze - još jedan LM4562 i linearni pot.</p>
<p>Ako želimo da napravimo nešto više od toga, onda već na ulazu imamo problem, jer je simetrični stepen za barem 6 dB gori po šumu od običnog invertujućeg stepena. Tih 6 dB nije lako nadoknaditi!</p>
<p>Prema tome, prvi korak bi bio da se dogovorimo o koncepciji. Ako neko ima varijantu uporedivu po performansama, a jeftiniju od ove, bilo bi dobro da je stavi na forum.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>@Ispravljač odn. stabilizator: U Lin. Audio Vol. 4 objavljeni su rezultati merenja i subjektivne ocene većeg broja poznatih stabilizatora, počev od 78xx/79xx pa do Jung/Didden superreg-a. Subj. test je izvršen tako što su stabilizatori napajali jedan line amp preko koga je muzika išla u poj. snage. Test je bio double blind, tj. ni tester, ni slušaoci nisu znali koji stabilizator trenutno svira. Prva 4 mesta: Jung/Didden, Burson, Sjöström, LT1963A/LT3015 sa Kelvin vezom (iznenadjenje!). Jung/Didden je po Macolinom receptu: super op amp itd., istorijat razvoja tog regulatora opisan je&nbsp;na web stranici Walt Jung.&nbsp;Deo rezultata merenja se može videti na LinearAudio-&gt;Articles.</p>
Reply
#31
<p>Dodatak: šant regulator je loše ocenjen na subjektivnom testu u LA (još jedno iznenadjenje)</p>
Reply
#32
<p>Miki nije uzeo u obzir kompleksnost njegovog rešenja, Diff PGA + PIC, pa to je neuporedivo komplikovanije i za gradnju i inače, a i skuplje. A mi samo hoćemo aktivnu alternativu za potenciometar koja može da da i neko pojačanje.&nbsp;</p>
Reply
#33
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Braca" data-cid="19115" data-time="1390658743">
<div>
<p>Dodatak: šant regulator je loše ocenjen na subjektivnom testu u LA (još jedno iznenadjenje)</p>
</div>
</blockquote>
<p>Mislim da bi nama i Sulzer stabilizator (sa običnim NE5532) odradio posao za jedan ekonomičan Baxandall aktivni gain stepen.</p>
Reply
#34
<p>Sulzer je na testu u LA zauzeo 6. mesto, dakle iza LT1963A/LT3015 (4. mesto).</p>
Reply
#35
Taj Jung reg do sada niko nije kudio. Cudi me za shunt, licno imam onaj reg sto sam linkovao u CDPu i napaja mi IV konverter. Takodje i glavno napajanje za ostatak elwktronike u CDPu sam zamenio shuntom po Salasovoj semi sa DIYAudio.com i dobio sam mnogo u zvuku iz tog plejera. <br>
Ali nisam probao druge regulatore pa i ne tvrdim da je shunt najbolji, meni je odlican Smile
Reply
#36
@Macola,<br>
Onaj reg moze biti bolji (naravno ja ne znam kako Smile ) ali znam da je taj reg nastao sa idejom da za male pare i lako nabavljivim delovima bude mnogo dobar Smile
Reply
#37
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="mikikg" data-cid="19100" data-time="1390634085">
<div>
<p>U vezi teme oko preamp, moze se pricati u nedogled oko nekih resenja i perfomansi, dodavanjem ili oduzimanjem nekih pod sklopova, ali je osnovno prvo da se postave neki uslovi koje su "prihvatljive / zeljene" permomanse, dakle koje vrednosti zadovoljavaju neki kriterijum pa nakon toga kada se napravi konstrukcija da se vidi da li je to bolje ili gore od projektovanih i da li ima mesta i gde da se unapredi.</p>
<p>Moze da se napaja sa solarnog panela, da radi se peltier elementom da spusti termicki shum, moze ovo, moze ono, hajde da postavimo neke reference pa onda resiti jedno po jedno.</p>
<p>&nbsp;</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tek sada sam video da sam u svom prilogu na temu koncepcije zapravo parafrazirao ove tvoje reöenice.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Što se koncepcije tiče, ne treba da zaboravimo da mi ovde pravimo atenuator linijskog ulaza, a ne pojačavač. Prema tome, mi samo izolujemo potenciometar od izvora i ponora signala i gledamo da to obavimo sa pristojnim CMRR (dif. ulaz) i šumom.</p>
<p>Da su zahtevi veći, složio bih se sa tvojim razmišljanjem.<br>
&nbsp;</p>
Reply
#38
<p>Nebojša koji je odradio grupnu nabavku materijala za Bato MM koristi Wharfedale Diamond 10.1 zvučnike, Macola u jednom postu kaže da su zvučnici od HSR48 dobri, mikikg voli JBL Control1 i Yamahu NS10, etc.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>99% samograditelja koji će raditi Bato MM nemaju novac da kupe pristojan zvučnik a mi ovde pričamo o OPA1632 sa diff PGA, o LM4562 u Baxandall aktivnoj gain kontroli, etc. Ja mislim da bi se nama ljudi sa zapada čudili i ne bi uspeli da nas shvate. Mi kolektivno pokazujemo jedan veoma slab osećaj za realnost i odnose između stvari. Ne čudi što smo katastrofalno neuspešni kao društvo. Mi pričamo o nekoj high tech/high end elektronici a sa našim zvučnim kutijama i u našim skromnim sobama za slušanje muzike čak je i RC4558 odličan opamp!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Valjalo bi da shvatimo da je elektronika, čak i niskobudžetna, daleko linearnija i kvalitetnija od bilo kog zvučnika koji će prosečan srpski samograditelj ikada moći da poseduje.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Evo šta se trenutno nalazi u sobi mog komšije i dobrog drugara koji je višedecenijski audiofil: Harbeth P3ESR zvučnici, Harbeth Compact 7ES-3 zvučnici, ProAc Tablet (30th Aniversary) zvučnici, Lavardin IS Reference pojačalo, CEC CD player sa pogonom na remen... Sve kupljeno novo nekorišćeno. Baš smo pre neki dan konstatovali da čovek kad se dočepa dobih zvučnika koji gode njegovom ukusu praktično <strong>svako pojačalo zvuči odlično</strong>.</p>
Reply
#39
Tako je Ivane, sa zvucnicima koje imamo nikada necemo znati koliko je dobro ovo sto pravimo (ne uzimajuci u obzir konstruktore, njihovo znanje i argumente za kvalitet njihovih konstrukcija). <br><br>
Ostaje nam samo da nam se svidi ili nesvidi to sto smo napravili i da uzivamo u hobiju sto je i najbitnije. Secam se kada sam kupio zvucnike, jedva sam se vratio u finansijsku normalu i ako je to bilo samo (studentskih) 70e.<br><br>
Big Grin
Reply
#40

@ivanlukic Hehe, to je tacno, zvucne kutije (realno krshevi) a pricamo o nekom ultra-mega kvalitetu Smile
Ali bar kod mene nije samo audio u pitanju, ima veze podosta ali nije konkretno muzika vec nekakvi signali koje "jurim" po etru i gde mi stvarno trebaju vrhunske perfomanse predpojacivaca.

2-3 godine sam ja aktivno tu problematiku analizirao i pravio razne eksperimente.

Ne znam sta da kazem, posebno oko regulatora, ja mogu samo da tvrdim oko necega sto sam probao i sto sam merenjem zakljucio da radi kako treba (ne blind testovi ili rekla-kazala), recimo TPS73133 je tako dobar jedan malecki regulator da sam ja odusevljen kako radi, tacnije nista bolje u zivotu nisam prakticno probao.

Taj malac radi tako cisto da ja kada sa njim napajam npr OPA1662 (dosta losiji od LME-ova) iz uzasno prvljavog (ali to stvarno prvljavo) USB 5V napajanje ja sam na kraju lanca dolazio do preko 100dB SFDR u audio opsegu (a baratao sam sa 200kHz BW).

Sa tim regulatorom i parom sekcija R/C filtera ispred ulaza u njega bi mogli da izvucemo i preko 115-120dB SFDR koji je ako se secate preko 15-20dB bolji od moguvnosti celog BatoMM! Ne znam sta onda ovde jurimo Smile

Evo kako izgleda recimo spektar signala kada se ulaz terminira (u mom slucaju sa 50 Ohm), napajanje preko TPS73133 sa 5V USB-a i OPA1662 (@3.3V Vcc) sa nekih 10X pojacanjem. Ovde treba naglasiti da je ispred OPA jos jedan demodulator koji sam po sebi ima neki shum, ne znam koliki, to je van mogucnosti moje merne tehnike.
[attachment=6865:zmsdr-v3-noise-floor.png]

Za potenciometre, bar u mom slucaju ja jos uvek "kuburim". Jos uvek ne mogu da se oslonim za mehanicku izvedbu osim ako nije pot extremno kvalitetan (samim tim sa junackom cenom), potpuno oklopljen, sa onim mehanickim "zarezima" da se fizicki nebi pomerao.

Samo temperaturni koeficijent takvog potenciometra moze da pravi problem kada pricamo o nekim perfomansama koje dodiruju skalu mogucnosti aktivne elektronike. Dalje sama relativno velika fizicka konstrukcija nekog kvalitetnog potenciometra ide u kontru perfomansama.

Zato je moj predlog bio oko PGA ili VCA gde ne mora pod obavezno da se koristi digitalno upravljanje, moze naravno i naponsko. Moze se koristiti i digi-pot neki ...



Attached Files Thumbnail(s)

Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 3 Guest(s)