Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Aparat za REL zavarivanje
#1
Resih se da do proleca sklepam (ili samo pokusam) jedan aparatic za zavarivanje do 100-120A, koji nece ,skoro pa uopste, da se koristiti, a kad se koristi verovatno cu ja da se ucim da varim Big Grin.
Postavicu malo kasnije svoje proracune za koje verujem da su tacni, pa me ispravite.
Ako moderatori-admini misle da tema ne spada u tematiku podforuma neka premeste gde treba.Smile

Planiram dag a namotam bakarnim ili aluminijumskim trakama, videcu sta bude jevtinije posto je ovo samo za ucenje.
Jezgro koje sam izabrao je sa limovima EL180,- 0.35cm x20kom
Povrsina srednjeg stuba 42cm2
Mogucnost jezgra :
B=1T..................................................................B=1.2T
P=1700W............................................................Pmax=2100W


Primar sam racunao za gustinu struje za Cu-2.5A/mm2 I Al-2A/mm2 za napon mreze od 230V :
I’= 7.6A..............................................................I’= 9.2A
SCu=3mm2..........................................................SCu=3.7mm2
SAl= 4mm2 ......................................................... SAl=4.8mm2
n’ =247............................................................... n’=206
Cutraka-3.75x0.8..................................................Cutraka- 4.7x0.8
Altraka-5x0.8 ......................................................Altraka-6x0.8

Za sekundar sam malo improvizovao, uzeo sam da je konstantan napon luka oko 17V(ne znam dal sam dobro postupio, tu ste da me ispravite, znam da nije konstantan I da zavisi od mnogo cega) Gustina struje za Cu-6.5A.mm2 I Al-5A/mm2 . Racunica je sledeca:
P”max=1700W........................................................P”max=2100W
I”=100A........................................................ .......I”=120
Vprazan hod=70V ................................................. Vprazan hod=70V
S”Cu=16mm2 .................................................... ..S”Cu=18.5mm2
S”Al=20mm2 .........................................................S”Al=24mm2
n”=76...................................................................n”=63.
Cutraka- 20x0.8.....................................................Cutraka-24x0.8
Altraka -25x0.8 ....................................................Altraka-30x0.8


Formule koje sam koristio
P=S2xB
I=P/V
Sprovodnika=I/J ......J-gustina struje
n’= 45/S....... i n’=U(U/(4,44xfxBxS))
n”=(U’/n’)xn”
E sad sto je ovo samo teorija jbg, praksa nesto sasvim drugo, a ja cu biti srecan ako se nisam negde zeznuo u proracunu i ako ovo jezgro moze da se koristi za to sta za sta sam ga namenio, a ako ne onda uzeti vece jezgro
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#2
Sad sam poceo da racunam i da li ce moci namotaji da stanu na trafo EI180 limove, i sa ovom racunicom ni u ludilu Big Grin, morace vece jezgro ili da koristim samo E limove.
Primar na jednu trecinu stuba ostalo sekundar. U idealnom slucaju za auminijumske trake bez izolacije mogu da se naslazu 225n a sekundar 75n.

Do koliko moze da se optereti Cu-Al za bezbedan rad od par sati varenja?
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#3
(09-08-2014, 09:35 PM)buca33 Wrote: Do koliko moze da se optereti Cu-Al za bezbedan rad od par sati varenja?

Pa, za par sati varenja ćeš morati da pojedeš otprilike porciju krompira, a Cu-Al ti može praviti društvo svojim prisustvom, opterećen i ili neopterećen :-).

Šalim se malo :-)

Pokušaću da ti nađem neku literaturu o tome kad malo odspavam i upecam vremena.
Ono što bi u međuvremenu trebalo da potražiš je koeficijent opterećenja "ED" koji se izražava u procentima.

ED pokazuje koliki procenat od desetominutnog perioda sme trajati neko opterećenje mašine.
Npr. poput:
- 105A, ED=100%
- 120A, ED=60%
- 180A, ED=20%
(pretpostavljeni natpis na pretpostavljenoj postojećoj mašini, orijentacione a poučne prirode)

Prema tome se dimenzioniše gustina struje kroz žice namotaja mašine i to je izraz koji predočava granične termičke sposobnosti iste mašine.

Svodi se na osrednjen termički bilans mašine, kod koga će se ustaliti ravnoteža između gubitaka nastalih u mašini i odvođenja istih u vidu toplote ka okolini, a da pri tom temperatura vitalnih delova mašine ostane ispod ivice dozvoljene gornje granice.

To veoma zavisi od fizičkog izvođenja mašine, posebno u smislu odavanja toplote ka okolini.

Pozdrav Buco
Reply
#4
Buco to pitanje ne mozes da postavis jer odgovor zavisi od same konstrukcije.
Recimo, na poslu imam par Lasaco mig/mag aparata klasucne konstrukcije (ne smps) i mogu komotno bez prestanka da rade puuuno (ali se polikablovi hlade vodom). Motani su Cu pravougaonim profilom transformatori se hlade ozbiljnim ventilatorima.
E sad REL tehnologija nosi drugacije parametre. Nemam ti tacan odgovor na pitanje, ali ni pitanje ti nije jednostavno za odgovoriti.
I jos jedno, sta ti mislis satima da zavarujes elektrodom od 40-ak cm, pa da pravis naftovod be bi imao takve uslove rada a i ne mozes to da radis sa 100A aparatom.

Ijao, Macola u isto vreme kucka.
Reply
#5
Što ijao? Nisam valjda nešto za plašenje dece? :-)

Dobro si mu odgvorio Ninja.

Ono što njega dodatno interesuje je napon luka kod REL zavarivanja (kad završi varenje krompira iz malopređašnje priče :-).

Buco,

Napon luka uveliko zavisi od sastava obloge elektrode i grubo posmatrano se može kretati u granicama koje možeš videti kada pažljivo proučiš sitnice iz ovog dokumenta:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...9129,d.ZWU

Pozz

P.S.

Ono sićušno slovce "c" pored oznake SMAW.
c Current = 102 to 229 A; voltage = 21 to 34 V, da se ne mučiš.
Reply
#6
Ma nije za plasenje, nego sta ja da pricam tu kad dodje tata i objasni kako se deca prave Big Grin
Ti pravis aparate koji treba da rade kako mi hocemo.

Buco, po mom skromnom misljenju batali klasicne aparate i pravi smps varijantu jer je razlika ogromna i to ne samo na kilo.
Reply
#7
Al postavljam teska pitanja, kidam Big Grin.
Ne da varim, nego da zavarujem, hvala na korekciji.

Imam REL- neki Varstroj160(neznam tacnu oznaku) i CO2 koji je pravljen od gotovih trafoa koje sam nasao za sitne novce na buvljaku, ima jezgro od oko 50cm2.
Resio sam da se naucim da zavarujem, znaci ne da se profesionalno nekad bavim time vec po nekad za ponesto isheftam, al imam i mali problemcic, otac mnogo postuje masine i nije mu bas prijatno kad sprzim kilo elektroda 2,5 za 20-30 min i busim 5mm table, pa sam resio da pokusam da da pravim jedan koji cu koristiti za ucenje, a i njemu ce da posluzi ponekad.

Da preformulisem pitanje i da dodam jos koje.

-Da li ce jezgro od 40-45 kvadrata zadovoljiti potrebe za koriscenje 2.5 elektroda?
-Koja je max indukcija koja moze da se koristi u proracunima?
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#8
Pazi, za ucenje ti prilicno dobro moze posluziti neki Enhel. Imam jedan kuci koji je navodno 130ak A i veoma lepo topi 2.5mm za tako manje zavarivanje. Razmisli u toj opciji. Osim ako ti ne ispada mnogo jeftinije da napravis aparat.

www.odigledolokomotive.rs/proizvod/aparat-za-elektro-zavarivanje-ews-140-matrix/

Evo ga.
Reply
#9
(09-09-2014, 07:14 AM)BeliNinja Wrote: Pazi, za ucenje ti prilicno dobro moze posluziti neki Enhel. Imam jedan kuci koji je navodno 130ak A i veoma lepo topi 2.5mm za tako manje zavarivanje. Razmisli u toj opciji. Osim ako ti ne ispada mnogo jeftinije da napravis aparat.

www.odigledolokomotive.rs/proizvod/aparat-za-elektro-zavarivanje-ews-140-matrix/

Evo ga.

Da. To će za sitne pare poslužiti sasvim solidno za učenje i neki ne preterano dugotrajan amaterrski rad.

Oo što se od invertorskih nađe za sitne pare, vrlo je nepouzdano i često završi za kratko vreme u đubretu.
U rangu niskobudžetnih REL (SMAW) uređaja, transformatorski uređaj je neku desetinu puta pouzdaniji što se životnog veka mašine tiče.

Sa porastom cene taj odnos opada, i kada se "žrtvuje" možda 300-400 eura za poluprofi mašinu, invertorski uređaj dostiže dosta visoku pouzdanost, mada uvek manju od transformatorskog, bez obzira na cenu.

To je normalno, jer je invertorski uređaj sastavljen od neuporedivo većeg broja komponenti, a verovatnoća otkazivanja raste sa brojem sastavnih komponenti. Međutim, nekoliko značajnih prednosti invertorskog opravdavaju nižu pouzdanost.
-Što se tiče kvaliteta zavarivanja veliku prednost zavarivanja jednosmernom strujom i lakog započinjanja luka od strane manje veštog zavarivača. Automatski proširen izbor materijala koji se mogu zavarivati jer obuhvata i one elektrode koje imaju definisan polaritet, dok je ovaj transformatorski "osuđen" na rutilne elektrode za AC struju, i niskougljenične čelike ili eventualno prokron.
-Što se tiče gabarita i težine neporedivu portabilnost u odnosu na teški i masivni tansformatorski uređaj... Naravno, ima još mnogo razloga ali su ovi inicijalni.

Priča je takva kakva je. SMPS bez obzira na izuzetnu modernizaciju na tom polju još uvek ne može dostići pouzdanost, i nikada i neće, starog dobrog i super jednostavnog transformatora. Kažem to i ako sam pobornik primene SMPS)
Transformator će preživeti grešku priključivanja na 400V umesto nominalnih 230V u rangu od par minuta, dok je i najboljim SMPS ta greška neoprostiva za par milisekundi. Transformatoru će uglavnom termika koja je spora doneti smrtnu presudu, dok kod SMPS već ima mali milion razloga za istu pojavu.

Pozz

(09-09-2014, 06:04 AM)buca33 Wrote: Al postavljam teska pitanja, kidam Big Grin.
Ne da varim, nego da zavarujem, hvala na korekciji.

Imam REL- neki Varstroj160(neznam tacnu oznaku) i CO2 koji je pravljen od gotovih trafoa koje sam nasao za sitne novce na buvljaku, ima jezgro od oko 50cm2.
Resio sam da se naucim da zavarujem, znaci ne da se profesionalno nekad bavim time vec po nekad za ponesto isheftam, al imam i mali problemcic, otac mnogo postuje masine i nije mu bas prijatno kad sprzim kilo elektroda 2,5 za 20-30 min i busim 5mm table, pa sam resio da pokusam da da pravim jedan koji cu koristiti za ucenje, a i njemu ce da posluzi ponekad.

Da preformulisem pitanje i da dodam jos koje.

-Da li ce jezgro od 40-45 kvadrata zadovoljiti potrebe za koriscenje 2.5 elektroda?
-Koja je max indukcija koja moze da se koristi u proracunima?

Nema na čemu Buco. U krugovima totalnih laika će "varenje" nekako i proći, ali kod nekih ljudi će izazvati smeh. Uklonio sam razlog da im pružiš priliku za takvo zadovoljstvo...
---------------------------

Maksimalna indukcija će odrediti koliko dugo može uređaj ostati u
ukljućen u praznom hodu (opet termika).
Ipak ti preporučujem da se zadržiš na 1T kod Si lima ili 1.6T kod "hipersil" lima.

Što se tiče preseka jezgra: hoće, zadovoljiće ali manje upotrebnog vremena i duže pauziranje između zavara (manji ED), nego oni sa većim presekom.
Kao što prethodno napisah termika okončava vreme rada.
------------------------
REL zavarivanje je priča na koju se može potrošiti hiljadu stranica i da se ne kaže sve, i teško da će ovaj forum biti mesto za to.
Treba koristiti specijalizovanu literaturu, a mislim da postoje i forumi koji baš okupljaju ljude iz te branše.

Što se tiče izvođenja transformatora za to, tu je takođe na raspolaganju čitava paleta mogućeg izvođenja:

-od "meke", raspregnute karakteristike trafoa, koja je nalik strujnom izvoru ili osobinama TIG transformatora, velikog napona prazog hoda, i koja se odlikuje dugačkim lukom koji se lako pali i održava, a zahteva dosta više predimenzionisan trafo, skuplji i veći, i nepovoljan je za rad u položajima koji nisu horizontalni zavar, ali zato super lak za učenje početnika, i početnik je posle obuke i dalje nesposoban za rad na lošijim mašinama.

-pa do veoma "tvrde" karakteristike trafoa, nalik naponskom izvoru ili osobinama MIG/MAG mašine, sa malim naponom praznog hoda, koja se odlikuje kratkim lukom koji se teško pali i održava, manjim gabaritima i cenom trafoa, povoljnim za zavarivanje u nekim drugim položajima (vertikalno i nadglavno, naravno uz primenu odgovarajuće elektrode), gde se početnik prilično muči dok ne nauči, ali kad nauči posle može i lopatom zavarivati (bar onaj manipulativni deo tog zanata).

Interesantno je da oni "sirotinjski", niskobudžetni bliži familiji ovih drugih, težih za učenje i prednost su za početnika, jer pored više utrošene muke i truda, posle se mnogo lakše prelazi na bolju mašinu, a obrnuto ne.
Razlog takve izrade pomenutih je manja uložena cena i manje uloženog materijala (dalekoistočna izvdba tipično).

Dakle niskobudžetni poput onog što je Ninja pomenuo, ili nekakva home-made replika takvog je prava za učenje u težim uslovima, gde se bolje nauči uz više truda.

Samo bravarsko zavarivanje niskougljeničnih čelika negarantovanog sastava Č0146 i Č0147, rutilnom AC elektrodom (uobičajeni bravarski profili i limovi) je jedan od najjednostavnijih oblika tog zanata.
Nije potrebno neko posebno poznavanje postupaka i materijala, kao ni neka posebna veština.
Može to savladati i najveći laik uz dovoljno potrošenih elektroda.
Normalno, kvalitet toga će uveliko zavisiti od proširenja obrazovanja iz te oblasti i delom od iskustva...

Eto Buco, pokušao sam da ti dam ogromnu količinu informacija sa malo teksta.

Pozz

P.S.

Posle obuke na tom "sirotinjskom", kada uzmeš invertor u ruke, i kao novopečeni zavarivač ćeš reći: "Pa sa ovim može i moja baba da zavaruje!".

Kada naučiš taj manipulativni deo do perfekcije, budi svestan da si na apsolutnom početku tog zanata, i nemoj se pridružiti onoj većinskoj, totalno nesvesnoj gomilčini koja sebe naziva "dobrim zavarivačima" a nije ni videla dalje od rutilne elektrode i Č0146.

Idi dalje, budi gospodin u tom zanatu, čak i ako ne želiš biti profesionalac.
Pruči malo i zavarivanje jednosmernim strujama i upotrebu drugih elektroda, postupaka i materijala.
Reply
#10
Buco,

Zaboravih nešto: Ono što ti je bitno je da budeš u okviru preporučenih struja za određenu elektrodu.
Varijacije u tom opsegu će zavisiti od debljine materijala koji zavaruješ.

Evo na primer, na netu možeš naći podatke od skoro bilo koje vrste elektroda:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...9129,d.bGQ

Treba pogledati svako slovo dokumenta (pokušao sam u nekom od prethodnih postova da te nagovorim na takav tretman dokumenata).

Evo na primer, ovaj podatak najveći broj takozvanih "zavarivača" uglavnom ignoriše: "Sušenje pred upotrebu: 140°C / 1h".
Naravno uz rezultate koji pripadaju takvom pristupu.

Znaš ono tipično kod naših nadrimajstora: "ma mooože to i ovako, nije baš toliko važno".
I onda upotrebi štaku umesto zdrave noge.

Evo nešto se vratih uz računar, pa da ti kažem i još nešto što nisam smeo zaboraviti.

Buco,
Drži se obavezno svih preporučenih zaštitnih mera kod zavarivanja.

Imao sam dvojicu pašenoga...
Jedan je bio moćan zavarivač, koji je radio u Zastava alatnici, zavarivao upravo REL postupkom skoro sve tipove zavara i mnogo raznolikih materijala. Baš zavarivač visoke klase. Nije se preterano čuvao od zračenja luka i često je zavarivao bez upotrebe maske.
Na žalost, počivši je jer mu se pokrenuo mladež iznad usne i pretvorio u kancer, sa fatalnim završetkom.

Drugi pašenog nije bio profesionalac nego je amaterski vrlo često zavarivao, i solidno to radio. Takođe veoma često nije koristio masku i vrlo često radio u kratkim pantalonama i u majici sa brtelama. Takođe je nastradao od kancera, i to od kancera mozga.

Da ne ulazimo u neke druge faktore rizika koji su možda doprineli smrti obojice mojih pašenoga, jer možda zavarivanje i nije bio suštinski razlog, pametnije je da ne eksperimentišeš na sebi sa tom podmuklom energijom, već da koristiš propisana zaštitna sredstva.
Kod manjih struja <100A obavezno zaštitnu masku i nikako kratke pantalone i kratke rukave, dok kod većih struja i kombinezon propisan za to.

Bolje je da ti bude mnogo vrućina nego nešto mnogo gore.
Zavarivači koji propisno i pažljivo koriste zaštitnu opremu imaju uobičajen životni vek kao i bilo ko drugi.
Znam ih nekoliko koji u sasvim solidnom zdravstvenom stanju "krckaju" svoju zasluženu penziju.

Pozz
Reply
#11
Ovo nisam cuo ni od Vukic Lazica Smile
Reply
#12
@Ninja, ma gledao sam cene i bas sam se pitao kako li im se isplati da prodaju za ove cene.
Pare su skoro pa uvek problem, ali kad sam pravim necu da dajem odjednom, nego ce se kupovati za sta se kad ima, a SMPS nisam jos savladao ni one od 150w, aparati ce cekati jos mnogo.

@Macola. Svaka ti je ka' u Njegosa.
Skoro sve sta si pomenuo imam od koga da naucim kada je rec o tehnici zavarivanja, pa zasto tu priliku da ne iskoristim, nece sigurno da mi skodi to znanje, a ako mi ne bude trebalo necu ni paliti te vijuge.

Isao bih na cvrscu spregu primara i sekundara, ali ne znam kako je izvesti a da ne unistim primarni namotaj u toku rada.
Sekundar preko primara ili na trecini stuba primar, a gornje 2 trecine sekundar?

Gnjavicu vas jos dosta, samo da znate Big Grin
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#13
Buco,

Bilo koja opcija sprege kod mašina za zavarivanje je "mekša" nego za trafo koji napaja pojačalo na primer.

Na fiksnom jezgru spregu možeš kontrolisati (napraviti promenljivom) tako što split bobbin metodom (deo stuba primar, deo sekundar) namotaš trafo i ispod sekundara smestiš nekoliko manjih segmenata primara, međusobno razdvojenih sa sopstvenim izvodima.
Takođe i sam priimar napraviš tako da ima nekoliko identičnih manjih segmenata.
Ti segmenti ne moraju imati po mnogo navoja. Mogu se komotno izvesti ispod sekundara, čak će sekundaru i odgovarati da bude malo distanciran od jezgra, jer će se bolje hladiti.
Kombinacijom segmenata od kojih će se konačno sastojat primar, možeš dobijati različite sprege (oblika karakteristike) i različite struje luka. Glavninu primara namotaš na primer kao 90% primara, a i jedne i druge segmente napraviš u nekoliko koraka do možda 120% ukupne vrednosti namotaja primara.
Tada iih možeš na razne načine kombinovati jer podležu svim zakonima sabiranja i oduzimanja,ili oboje od toga samo sa različitom lokacijom korišćenog segmenta.
Naravno, seti se da i sekundar može imati izvod ili izvode.

U suštini ne postoji ograničen broj mogućih načina (video sam ih bar nekoliko stotina). Naravno, ako možemo, biraćemo najprostiji.

Niko ti tu ne može dati pravu matematiku. To izuzetno zavisi od fizičkog izvođenja, oblika i vrste lima, odnosa dimenzija srednjeg stuba, oblika namotaja žice i njegovih dimenzija, vazdušnih međuprostora, procepa na mestima preklapanja limova itd itd...
Stoji ti eksperiment kao jedina sigurna potvrda onog što želiš i posle toga zadržiš model koji ti odgovara.

Trebaće ti vodeni otpornik jer merenje traje relativno dugo pa se ne isplati trošiti toliku količinu elektroda.
Vodeni otpornik se pravi od limenih ploča koje se mogu kontrolisano potapati u vodu koja je "dopirana" sodom bikarbonom radi određivanja provodljivosti.
Što veća količina vode, to ti duže može trajati merenje sa minimalnom promenom stabilnosti (čitaj temperature rastvora) vodenog otpornika, jer provodljivost veoma zavisi od temperatre rastvora. Rastvor se mora sve vreme mešati nečim.

Poenta merenja je da menjaš izvode primara i pri tom namestaš vodeni otpornik da u svakoj od tih situacija održi 21-23V (za tvoj slučaj) na sekundaru i pri tom pratiš struju, zapisujući vrednosti koje dobijaš preklapanjem primara. Te vrednosti su konačne vrednosti struja koje ćeš zapisati za određene kombinacije izvoda.

Šta misliš koliko je neka firma poput "Varstroj" ili slično, namotala i razmotala trafoa prvi put, dok nisu došli do zakonitosti?
Na stotine!

Sada imaju čitav set trafoa kod kojih je veoma poznata sprega i imaju stepove po 10A na primer i pri tom su svi kompromisi zadovoljavajući. Napravili su zalihu obrazaca motanja, potom izvukli matematička pravila za svaki način izvođenja.

Samo da te upozorim: vodeni otpornik se koristi ili napolju ili u veoma dobro provetrenom prostoru gde se svi gasovi odvode snažno u slobodan prostor!

Razvija se prvenstveno HHO, koji je veoma veoma eksplozivan i ako ga se dovoljno nakupi u nekom prostoru ravan je dobroj bombi.
Kada se zapali-aktivira, događa se implozija potom eksplozija, što je u suštini onom ko je doživi sve jedno, razorni efekti se ne razlikuju bitno!
Dva tri litra nakupljenog HHO može poizbijati sve prozore na nekom stanu a nekoliko litara više srušiti zidove. Dakle, ti gasovi moraju napolje snažnim ventilatorom i cevima, tako da koncentracija gasova uvek bude veoma niska, ili vodeni otpornik napolje u slobodan prostor, gde mu je sva površina tečnosti slobodno otvorena.
Najsigurnije je ovo drugo gde je vodeni otpornik napolju.

Ne možeš očekivati da ti neko izračuna trafo sa željenom spregom.
Ili iskopiraj neki gotov, gde svi mehanički činioci moraju biti totalno isti, ili napravi sličan pa ga potom koriguj.
Moraš početi odnekud, a posle se stvari iskristališu.
Sve izračunato, a bez potpunog poznavanja mehaničkih rasporeda, neće ti važiti i doživeće veliku naknadnu korekciju. Mi smo suviše siromašni da raspolažemo setom merača magnetnih polja i setom automatskih veštačkih opterećenja.
To bi jedino bilo isplativo ako nameravamo praviti čitave serije takvih trafoa, a to je već fabrika istih.

Jedino za šta se možeš na početku "uhvatiti" je da ti je potreban trafo sa 230 na 48-55VAC u praznom hodu i sa 21-23V pri 100-120A struje, i sa oko 1T pobude jezgra maksimalno sa najkraćim primarom (B je isto i u praznom hodu i pri totalnom opterećenju).

Pozz
Reply
#14
Nađoh pre nepunih pola sata gomilu snažnih punjača za elektro viljuškare.

Lik ih ima na lageru 40 komada i sve namerava da ih proda. U pitanju je preduzeće koje je svojevremeno otkupilo skoro sve bivše Zastavine servise po raspadu Zastave.

Sam punjač ima moćan trofazni trafo, odokativno bih rekao da je nešto iznad 5KVA.
Trafo ima međugvožđe, što mu obezbeđuje već prirodno padajuću karakteristiku.

Skoro idealna naprava za pravljenje stacionarne DC mašine za REL i TIG zavarivanje.
Bez ikakvog premotavanja bi to moglo izvrsno poslužiti za REL i TIG mašinu reda možda 100A sa ED=100% ili možda oko skoro 200A sa ED=40%.
U prevodu, kao mašina koja lagodno može raditi sa rutilnim ili baznim elektrodama do 5mm.

Fotografisao sam jedan komad. Evo:



Nemam pojma oko cene koju bi tip tražio, no pošto ću oko neke druge mašine biti u kontaktu sa njim naredna dva meseca, neće mi biti problem da ga pitam ako nekog to zanima.

Ormar, kontaktor, trafo i postojeće diode su već sasvim dovoljna oprema za nekoliko mogućih struja zavarivanja, regulacijom pomoću izvoda na primarima.

Ukoliko bi se poželelo nešto više od toga onda bi trebalo tri diode zameniti tiristorima i napraviti regulaciju po struji, takođe napraviti i prigušnicu za TIG.
E onda bi se iz tog trafoa glatko izvuklo više od 200A, i to bi onda mogla biti moćna i vrlo izdržljiva REL i DC TIG mašina.

Trafo ima napon praznog hoda nešto oko 82V, što je saršeno za ultralako paljenje elektrode, ujedno daje mogućnost za premotavanje samo sekundara na 41V sa skoro dvostrukom strujom.

Ono što je takođe zanimljivo je da su sva tri sekundara motani pravougaonim bakarnim profilom i da je verovatno lako napraviti izvod na nižem naponu a sa većom strujom, gde uz dodatni ventilator taj isti presek to može bez ikakvog problema podneti mnogo veću struju.

Sami punjači inače rade nekoliko sati besprekidno sa nominalnom strujom i u principu su drastično više termički opterećeni nego bilo koi uređaj za zavarivanje jer kod zavarivanja se mora pauzirati radi pripreme komada, zamene elektroda i tako to.
To znači da bi takav jedan bio ekstremno izdržljiv kada se upotrebi kao zavarivačka mašina.

Kada narednog puta odem tamo snimiću pločicu ispravljača i saznati precizne performanse, ujedno pitati i za cenu naprave.

Možda mu čak i "zaplenim" jedan komad kao deo kompenzacije za ovu drugu mašinu koju ću mu raditi, pa onda napravim jednu zavarivačku mašinu, tj. ujedno i "recept" za izvođenje toga od tog punjača...

Može to biti vrlo zanimljivo za home-made profi zavarivačku mašinu izvrsnog kvaliteta, ujedno odlična podloga za nekog ko svojim rukama voli da napravi takvo što.

Pozz
Reply
#15
Zanimljiv "trafojcic", a performanse jos vise.
Ako je cena manja ili jednaka delovima koji su upotrebljeni Big Grin uzecu jedan. Pitaj i za grede za Juga Big Grin

Hvala na vrlo korisnoj informaciji.
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#16
Buco,

Nije da ima samo grede, nego motore, menjače, delove karoserije, i ko zna šta sve nema...
U životu nisam video veću količinu delova za zastavina vozila a na jednom mestu!
Zamisli 100 x 30 metara halu punu do plafona, levih i desnih stranica, pragova, krovova, podova, vrata i slično tome, za jugiće i kečeve!
Užas blagi!

Ako nekom treba nečeg iz Zastava programa, samo recite a ja ću ga pitati.

Pozdrav

Inače Buco, trofazni (trostubni) su skupi kao vatra!
Skoro je Beli Ninja pitao STF trafo za trofaznjaka od samo 150VA i dobio odgovor od 150eura?!
Ne zanm da li je za jedan ili dva komada, ali je definitivno "vruće" u oba slučaja.
Sad možeš zamisliti koliko bi bio od 5KVA+ !

Nisam pitao ali verujem da neće biti papreno jer ovom liku zauzima mesto u magacinu a nema ih nameru upotrebiti ni za šta. Video sam ih na kratko, opalio fotoaparatom uz njegovo dopuštenje, i svidela mi se ona komadina od trafoa jer je baš masivno i komforno odrađen. Baš je trafojčina!
Ima unutra i 6 dioda na baš dobrim hladnjacima (mada su sa ovog koji sam fotografisao skinute tri diode, ali lik tvrdi da su većina ispravljača u ispravnom stanju).

Moraću to, kod prvog odlaska tamo, pažljivije da pogledam.
Reply
#17
Ono još nešto oko ovih trafoa koje sam video...

Bar što se tebe tiče Buco, umesto da motaš monofazni trafo, možeš upotrebiti ovaj (naravno ako lik ne bude zacepio sa cenom), dodati mu ptigušnicu od tog jezgra što imaš, napraviti mu tiristorsku regulaciju, HF propaljenje i jedan ventil za gas, i imaćeš REL i DC TIG mašinu, neuništivu, koja je u rangu kavliteta onih od par Kevra.

Videćemo šta će reći lik kada ga budem video za par dana (glupo mi je da ga sada zovem oko cene, jer možda pomisli da je to što ima nešto baš zapelo za neku upotrebu, pa dimenzioniše cenu na neku nama nepoželjnu meru).

Polako samo. Pitaću ga onako bezveze, neobavezno i ne posebno zainteresovano.

Pozz
Reply
#18
Pitaj za cenu, MOZDA se odlucim. Ali pitam se samo gde cu da drzim to Smile

I kod stf-a je cifra za 1 trafo od 150VA Tongue
Reply
#19
Ovaj aparatic koji planiram da pravim mi i ne treba, ali nece da skodi cak i ako stoji tako skleposan Smile, a ni kvalitet mi nesto nece biti presudan ako ga budem sam smotao, pa makar se zapalio posle samo jedne elektrode od 2,5.
Znam da je cena za trofazne trafoe bas vruca, po mojoj nekoj racunici koja verovatno i nije tacna, skoro 2.8puta veca od monofaznog, samo u ceni materijala, ostalo necu ni da racunam, tako da to imam u vidu.
Sto se tice cene, pitaj kad se setis , ne moras uopste da se opterecujes, i recept za pitanje koji si upravo upotrebio Wink. O DC-TIG nisam ni razmisljao,ni to ne moze da skodi.
A ako to bude jos i povoljno onda mi se smesi zverka.
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)