Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Merenje snage trafoa
#1
Još uvek me kopka koliko je snažan trafo koji sam pripremio za LME49810+EF.
Naime po dimenzijama bi trebao da bude nešto preko 800VA, ali je primar motan nešto tanjom žicom...
Probao sam da ga opterećujem električnim šporetom i došao do određenih merenja.
Mereno je posle greca i kondenzatora čiji je ukupni kapacitet između pozitivne i negativne grane 29400uF.
Trafo bez opterećenja posle greca i kondenzatora daje +-55VDC, odnosno 110VDC.
A V
0,00 110,00
0,31 107,70
0,39 107,40
0,53 106,90
0,71 106,20
1,14 104,50
1,67 103,30
2,00 102,50
2,62 100,80
3,21 99,30
3,53 99,00
3,69 98,60
4,17 97,50
4,41 96,50
4,62 96,30
i grafički prikaz:

Primećujem da je pad napona gotovo linearan (ili mi se samo čini).
Maksimalno sam na ovaj način uspeo da opteretim sa 4,62A. Nije šporet mogao više...
Pri tome je trafo odavao oko 445VA sa padom napona od 12,45%.
Razumem da bi pri sve većem opterećenju trafo sve više grejao i da nije moguće tako u nedogled. (Trafo je pri ovome bio potpuno hladan. Možda se malo smlačio...)
Poted svega ovoga ja nisam došao do zaključka koje je snage trafo.
Znam da ima dosta snage za prilično jako pojačalo, ali me ipak kopka...

Da li neko može da mi pomogne u ovome?
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#2
Samo pazi da tasta ne provali da ne kuvas. Smile
Ja sam koristio grejace od kvarcne grejalice i opterecivao ih do max 4A svaki.
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#3
trafko čini mi se za svoje toruse garantuje da neće pasti ispod 5% od napona praznog hoda do nazivnog opterećenja. da bi to izmjerio moraš trafo opteretiti konstantnim aktivnim opterećenjem pa onda mjeriti,dakle ne sa grecom i kondenzatorima već direktno na krajnje izvode trafoa,pa opterećuj dok napon ne padne za 5% od napona praznog hoda,pa sracunaj U x I i to je to,po trafko mjerilima. ako ne ide opterećenje dalje od 4A u sekundaru,pokreni rernu i tad ce moći sigurno.
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#4
Ljudi, kako bre sporetom opterecujete trafo?
Reply
#5
Pa čime? Lep varijabilni otpor....pa još i markiran... Big Grin
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#6
(08-25-2014, 07:57 PM)11277 Wrote: trafko čini mi se za svoje toruse garantuje da neće pasti ispod 5% od napona praznog hoda do nazivnog opterećenja. da bi to izmjerio moraš trafo opteretiti konstantnim aktivnim opterećenjem pa onda mjeriti,dakle ne sa grecom i kondenzatorima već direktno na krajnje izvode trafoa,pa opterećuj dok napon ne padne za 5% od napona praznog hoda,pa sracunaj U x I i to je to,po trafko mjerilima. ako ne ide opterećenje dalje od 4A u sekundaru,pokreni rernu i tad ce moći sigurno.
Imaš pravo. Ovaj vikend ću ponoviti merenje, ali na AC... Smile
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#7
Aj neka sema povezivanja? Gde kacis soret na trafo? Promaklo mi je to objasnjenje na forumu, ako postoji...
Reply
#8
Šporet kačiš na izlaz napajanja (+ i -) bez mase...
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#9
(08-25-2014, 08:37 PM)TDA Wrote: Šporet kačiš na izlaz napajanja (+ i -) bez mase...

isključiš šporet iz zida i spojiš ga ili na +/- napajnja pa gledaš šta se dešava sa strujom i naponom kako podižeš opterećenje sa 1-2-3-4-5-6 na jednoj,pa dodaš 1-2-3-4-5-6 na drugoj ringli,a onda kad nestane ringli opališ rernu! ako to radiš sa DC onda između svake promjene prekidača isključiš šporet zbog opasnih varnica među konaktima sa DC strujom.

sa druge strane ako spojiš trafo na kranje kontakte sekundara opet jednako opterećuješ samo što ovaj put ne moraš isključivati između promjena opterećenja na prekidačima.

inače ako te zanima U/I karakteristika(ponašanje po opterećenju) transformatora onda preporučujem direktnu vezu na krajnje kontakte sekundara,a pri svakom mjerenju možeš provjeriti i simetričnost sekundara tako što jednu pipalicu voltmetra držiš na srednjem vodu a drugom provjeriš druga dva kraja transformatora. bifilarno motani sekundari transformatora nesumnjivo će ti dati identične cifre bez obzira na opterećenje - provjerio! Smile

(08-25-2014, 08:10 PM)BeliNinja Wrote: Aj neka sema povezivanja? Gde kacis soret na trafo? Promaklo mi je to objasnjenje na forumu, ako postoji...

eto šeme - nema šeme! Big Grin
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#10
Nikad mi ne bi palo da izvodim takav eksperiment, mozda zato sto mi se svi sporeti koje imam u okruzenju prikljucuju u trofaznu uticnicu Big Grin

Aco, to sve vazi ako imas monofazni sporet?
Reply
#11
Prespojis na sve tri sa jednim izvodom trafoa a drugi kacis na nuli Wink
Reply
#12
Imam trafo sa 2 sekundara.2X12V i 1X10V. Negde oko 50ak W.
Potpuno je i najstrašnije zaliven. Interesuje me kako da izmerim koliko koji sekundar W "nosi".
Imam samo plinski šporet. Kako da ga priključim? Big Grin
I can't be sorry, if I ain't always a saint
Like to be a nice guy, but don't blame me if I ain't
Reply
#13
:O .. Nemoguce ! Big Grin
А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита ...
https://www.youtube.com/user/Marshallov/videos

Reply
#14
Staviš trafo odozgo i pripališ! Big Grin
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#15
Ili oni sporeti sa induktivnim plocama, to isto ne pali Smile

Videh dobru i prostu foru za opterecenje, bez sporeta, "lakirana zica u vodi" Smile



Tu je testirao 24V 50A ispravljac …

Verovatno bi mogli i neki jaci otpornici u vodi mada sa zicom direktno u vodi je najefikasnije.
Reply
#16
Metoda opterećivanja vodenim otpornicima je jedna od najstarijih i veoma efikasnih metoda testiranja i opterećivanja mašina za zavarivanje.

Pošto se tamo uobičajeno radi o izvorima sa oko 25-80V napona i strujama reda 50-1000A, dakle i vrlo velikim snagama, onda je smišljen tzv. "vodeni" otpornik, koji se sastoji od jedne posude određene zapremine, napunjene vodom, i mehaničkog sistema koji može dve ili više gvozdenih ploča-limova potapati u tu vodu do željene dubine.

Na taj način se menja potopljena površina elektroda, istovremeno provodljivost-otpornost "vodenog" otpornika.
Provodljivost vode se kontroliše i podešava dodavanjem sode bikarbone (Natrijum bikarbonat).
Provodljivost takođe prirasta sa porastom temperature vode ili rastvora.
-----------------------------------------------------------
OPREZ !!!

Svaki tok struje kroz vodu, većeg intenziteta i dužeg trajanja, bez obzira na dodatne materije u njoj, vrši elektrolizu vode i izdvaja vodonik i kiseonik u idealnoj stehiometrijskoj smeši za veoma moćnu eksploziju!!!

Dovoljno je da se toga nakupi u dovoljnoj koncentraciji i posle najmanje varnice vam može razneti pola stana!

Za vreme korišćenja bilo kakvog toka struje kroz vodu, posebno jednosmerne, OBAVEZNO je veoma dobro provetravanje, a najbolje je to raditi napolju inače je rizik od BUM strahovit!

Ako se radi napolju, ili sa veoma dobrim odvođenjem gasova, onda je svaki "vodeni" otpornik veoma zahvalna naprava.

Dakle ni malo se ne šalim. OVO JE VEOMA OZBILJNO UPOZORENJE !!!


Nisu naivne ni male količine HHO gasa.

https://www.youtube.com/watch?v=DjP2vuTr5nk
-------------------------------------------------------------------------------
Inače, jedna od važnih osobina svake materije je njena specifična toplota.

Da ne razglabam previše evo pročitajte:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Specifična_toplota

Voda je najmoćniji akumulator toplote na planeti. Doslovce ne postoji ni jedna materija na svetu koja ima toliku specifičnu toplotu kao voda.

Poređenja radi, da bi vam rasla temperatura stopom od 1*C/sek, za kilogram aluminijuma vam treba 900W unete snage, dok za kilogram vode čitavih 4186W.
Složićete se da je razlika imponzantna i zato je voda veoma zgodna za takve primene.
Jedini uslov je biti oprezan oko gasova koji de izdvajaju pri elektrolizi.

Onako uz put, pošto veoma često koristim vodeno hlađenje za vrlo snažne elektronske komponente, pokušaću da vam predočim koju strahovitu rashladnu moć ima voda.
Komad aluminijuma, na odgovarajući način probušen, a veličine paklice cigareta, može kao od šale hladiti dva IGBT koji discipiraju par kilovata kontinualno (uporedivo sa pojačalom u AB klasi reda 5000W pri punoj snazi), sa protokom sveže vode gde blagi mlaz, približno debljine cigarete, protiče baš lagano kroz taj aluminijum.

Pozdrav

(08-25-2014, 07:57 PM)11277 Wrote: trafko čini mi se za svoje toruse garantuje da neće pasti ispod 5% od napona praznog hoda do nazivnog opterećenja. da bi to izmjerio moraš trafo opteretiti konstantnim aktivnim opterećenjem pa onda mjeriti,dakle ne sa grecom i kondenzatorima već direktno na krajnje izvode trafoa,pa opterećuj dok napon ne padne za 5% od napona praznog hoda,pa sracunaj U x I i to je to,po trafko mjerilima. ako ne ide opterećenje dalje od 4A u sekundaru,pokreni rernu i tad ce moći sigurno.

Oko merenja odnosa snaga sekundara u nekom trafou kod koga se ništa unutra ne vidi (na primer zalivenih), 11277 je ponudio najbolje rešenje.
Savršeno ispravan metod razmišljanja.

Pojedinačno se utvrdi pri kojij struji svakom od njih opadne na primer 5% AC napona, onda se proporcijom utvrdi odnos snaga i na kraju "upakuje" u snagu čitavog trafoa, gde je to lako videti na osnovu preseka jezgra.

Pozz
Reply
#17
(08-25-2014, 11:18 PM)TDA Wrote: Staviš trafo odozgo i pripališ! Big Grin

...tako otopiš lak i eto ti golih žica sekundara da vidiš koje su debljine pa preko preseka sračunaš im struje! Smile
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#18
(08-26-2014, 04:40 AM)Macola Wrote: Pojedinačno se utvrdi pri kojij struji svakom od njih opadne na primer 5% AC napona, onda se proporcijom utvrdi odnos snaga i na kraju "upakuje" u snagu čitavog trafoa, gde je to lako videti na osnovu preseka jezgra.

Pozz

Verovaću im na reč da je trafo 60VA. Smile
Hvala.

I can't be sorry, if I ain't always a saint
Like to be a nice guy, but don't blame me if I ain't
Reply
#19
Ih, kaki ste, jos ce covek stvarno tako da ga meri!?
Reply
#20
@Macola to sa hladjenjem vode si koristio u masini za zavarivanje a da li si koristio neki manji hladnjak sa ventilatorom kroz koji kruzi voda i hladi se i pumpu za protok vode?
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)