Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Interesantni, poucni i zanimljivi klipovi
Mašinstvo je ozbiljna nauka kao i Elektrotehnika, Elektronika, Mehatronika itd. Nije "sloseraj"
Najčešće se u materijalu koji se obrađuje izbuši tehniloški otvor nekim od standardnih alata, najčešće burgijom, ili ako je materijal već termički obrađen elektrodom-šipkom na drugom erozimatu. Žica se provuče kroz taj otvor i proseca forma. Postupak se ponovi sa drugim delom koji treba pasent da ulazi i prvi deo.
Sudeći po tome da vazduh polako ističe kroz postojeći zazor, taj zazor nije veći od 0,01-0,015mm.
Reply
Kaži im Leo kaži im Smile
Zezam se malo, evo ja sam u šlosersko švajserskom svetu pa da vam kažem da je po nekad ogromna nauka sastaviti cev od rolovanog lima debljine 15mm za dance debljine 120mm a da smicanje ne pređe 2mm a da je pri tome ovalnost cevi 10mm na 1150mm prečnika Smile

Ovoje jedan od najprostijih problema umojoj sferi.
Reply
Lično nemam ništa protiv naziva "sloser". To je germanizam, od reči schlosser = bravar. Bravarski zanat je divan i po svojim mogućnostima oblikovanja metala nesaglediv.
Druga je stvar što neki, koji vole da pojednostavljuju stvari, minimiziraju i nipodaštavaju veštine kojima sami nisu vični, ili ih ne razumeju. Smile
Reply
🤪 slično važi i za stomatologiju tj. stomatologe 😀
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
(10-30-2021, 09:17 AM)Leonardo Wrote: Mašinstvo je ozbiljna nauka kao i Elektrotehnika, Elektronika, Mehatronika itd. Nije "sloseraj"
Najčešće se u materijalu koji se obrađuje izbuši tehniloški otvor nekim od standardnih alata, najčešće burgijom, ili ako je materijal već termički obrađen elektrodom-šipkom na drugom erozimatu. Žica se provuče kroz taj otvor i proseca forma. Postupak se ponovi sa drugim delom koji treba pasent da ulazi i prvi deo.
Sudeći po tome da vazduh polako ističe kroz postojeći zazor, taj zazor nije veći od 0,01-0,015mm.

Da. Za potrebe bušenja početne rupe za žicu se, kod kaljenih materijala, koristi namenski, brzi erozimat, sa specijalnom elektrodom u obliku tanke cevčice (prečnika 1-3mm).
Cevčica može biti dugačka i preko 200mm i unutar šupljine, u cevčici, se nalazi pregrada od tankog lima, celom dužinom cevi, koja praktično šupljinu uzdužno deli na dve podjednake. Ta pregrada služi da počisti dno u rupi, da ne ostane stubić u cevčici.
Takva cevčica se stavlja u rotacionu glavu-futer, koji ima obrtnu spojnicu za dovod dielektrika (specijalnog ulja ili petroleja) pod pritiskom reda veličine 10-90 bara.

Ceo mehanizam ima suport za vertikalno vođenje te glave i mehanizam za rotaciju cevčice.

Cevčica se snabdeva pulsirajućom strujom podesivih parametara (struja, duty, frekvencija). Pošto je to relativno gruba mašina sa jednostavnim zadatkom bušenja početne rupe, gde nije od kritičnog značaja zazor oko alata (cevčice), cevčica se snabdeva naponom 100-300V, frekvencije reda par kiloherca, strujom reda par desetina ampera, kroz mrežu totalno neinduktivnog karaktera.

Servo sistem održava tačnu dužinu varnične staze i cevčica rotirajući prodire u izuzetno tvrde materijale bez fizičkog kontakta jer se nalazi na distanci varnične staze (100-300um za te slučajeve).

Brzina prodiranja je bliska brzini prodiranja burgije u nekaljen materijal...
Reply
Obrada kamene sekire abrazivnim erozimatom pre 7-8000 godina u Vinci. Shy

[Image: attachment.php?aid=36502]

https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
Ima li neko iskustva sa eloksiranjem tj. anodizacijom?
Reply
Mozda ti i pomogne

http://lib.store.yahoo.net/lib/e-clec-te...dizing.pdf
https://nzic.org.nz/app/uploads/2017/10/8E-1.pdf
https://materialsdata.nist.gov/bitstream...sequence=1
https://en.wikipedia.org/wiki/Anodizing
https://hr.wikipedia.org/wiki/Eloksiranje
http://mal-ko-industry.com/eloksiranjealuminijuma.html

https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
Soske nervoza
Nikog nisam hteo da vredjam
Sloser je odomacen izraz za masince
Kao Dundjer za gradjevince, Tisler za stolare ....
Banderas za  elektricare...
Pa i mi smo nekakvi svajseri.
Samo sam  Siroma hteo da  izrazim divljenje onoj preciznoj obradi   (  pa mi Leonardo lepo objasni da je to radjeno erozimatom)
Reply
Posle samo 14 godina u cvetu mladosti  A380 ide u istoriju:

https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
https://www.youtube.com/watch?v=Q3oItpVa...hnStanford
Reply
Poucan video

https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
Sredjivanje ves masine. Pogledajte konstukciju masine i pristup servisera.

https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)