Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
približno idealno predpojačalo:
#1
dakle o predpojačalima sa ton kontrolama koja ne prave (velike) fazne pomake,ne unose (mnogo) izobličenja i koja bi koristila linearne potenciometre zbog manjeg odstupanja između dva potenciometra... postoji li tako nešto? u čemu je razlika između predpojačala sa ton kontrolom i grafičkog ekvilajzera?
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#2
Kod tonske kontrole fazni pomaci su neizbežni (trenutno nemam predstavu koliki su), a ako se za regulaciju jačine želi linearan potrenciometar i minimum izobličenja, onda on mora biti u povratnoj sprezi, pa pretpojačalo tada takođe obrće fazu. To smo imali kod BP preampa.

Međutim, s najnovijim audio op-ampovima, napr. OPA1656, OPA2156, može se uraditi regulacija jačine zvuka i na klasičan način (pot na (+) ulazu), a da ne bude izobličenja kao ranije. Razlog je što ti op-ampovi imaju skoro konstantan parazitni kapacitet na (+) ulazu (što kod 4562 nije slučaj) i zato je THD nezavisan od položaja potenciomtera.
Tada se, naravno, koristi log. potenciometar, pa problem (ne)usaglašenosti sekcija ostaje i dalje prisutan. 
 
Pozdrav
Reply
#3
je li bolje oslanjati se na linearne ili logaritamske potenciometre kod ton kontrola? kako vidim i za jedne i za druge ladno pišu tolerancije i do +-20% kao da je 1910a godina a ne 2020a... pretpostavljam ipak da je bliža usklađenost kod linearnih nego kod logaritamskih.
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#4
(05-24-2020, 10:24 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: je li bolje oslanjati se na linearne ili logaritamske potenciometre kod ton kontrola? kako vidim i za jedne i za druge ladno pišu tolerancije i do +-20% kao da je 1910a godina a ne 2020a... pretpostavljam ipak da je bliža usklađenost kod linearnih nego kod logaritamskih.
Upravo pravimo uskladjen potenciometar o kom je vec bilo reci. Napravili smo vec dosta pomaka tako da cu za neki dan otvoriti novu temu vezanu za to, samo cekam da odradimo jos par stvari. Mislim da kada se ovo bude uradilo nece biti vise problema oko neuskladjenosti kanala.
Reply
#5
Jel moze jedno pitanje, posto nisam uopste u audio oblasti. Koji opseg pojacanja je od interesa?
Reply
#6
Da li ova ideja ima slisla za primenu o kojoj pricate? Nema obrtanja faze. Ppromena pojacanja je linearna. Umesto R5 se postavlja linearni potenciometar.
U osnovi je diferencijalni pojacavac koji treba da definise minimalno pojacanje (odnos otpornika R2/R1 = R4/R3). Ostatak pojacanja se definise pomocu otpornicke mreze R5/R6. To to dodatno pojacanje je (R5+R6)/R6. Pojacanje celog pojacavaca je (R2/R1)*(R5+R6)/R6. Diferencijalni pojacavac treba da bude balansiran. Ukoliko je potrebna velika ulazna impedansa, na ulaz se moze dodati bafer.

P.S. vrednosti komponenti i izabrani operacioni pojacavaci su samo za ilustraciju


Attached Files
.pdf   Pojacavac_Lin.pdf (Size: 139,52 KB / Downloads: 39)
Reply
#7
Interesantna šema, za mene bi došla u obzir za merne sklopove.

U audio tehnici je potrebna logaritamska karakteristika regulacije izlaznog nivoa.
Razlog je logaritamska karakteristika čula sluha i zato se uobičajeno rešenje sastoji od karakteristike koja za konstantan linearni inkrement potenciomeztra daje konstantan logaritamski inkrement atenuacije.
Kod klasične regulacije (potenciometar kao atenuator na ulazu u pojačavač), ta karakteristika se dobija logaritamskim potenciometrom.
Ako se linearni potenciometar stavi u kolo pov. sprege (klizač na inv. ulazu), dobija se tzv. Baxandall-ova regulacija, koja istovremeno daje i najniža izobličenja.
Mana joj je što ona sledi logaritamski zakon samo unutar nekih 40dB na gornjem delu opsega (deo s manjim slabljenjem), a zatim se u zadnjih 10% hoda potenciometra strmoglavljuje do nule.
Tu bi bio idealan antilog potenciometar, ali njih nema baš mnogo, a najveća mana je što tada dolazi do izobličenja u kolu regulacije izlaznog nivoa.

Potenciometar koji Gimba pominje treba da reši i taj problem.

Pozdrav
Reply
#8
Hvala na objasnjenju. Kad se kaze linearno, ja bukvalno to i mislim posto nisam u materiji.
Reply
#9
Mile Apex je podelio pre nekog vremena preamp za D200 koji ima aktivnu kontrolu pojačanja gde se koristi linarni pot ali je kontrola logoritamska..., meni to dosta prirodno zvuči, jedini omanji problem je kad imamo maleni DC offset kao ja u slučaju D200, gde promenom pojačanja na preampu taj DC offset počne da brlja, ne mnogo (sa standard -32mV ode na npr -80mV..), ali mu treba bar pola sekunde da ponovo dođe na stari nivo. Mislim na DC offset samog ampa. Ali kao što rekoh kontrola odlično radi i pot je od 5k.
Devojka me vara sa rođenim mužem!
Reply
#10
Vlado, na donja dva linka ćeš naći informacije o regulaciji izlaznog nivoa linearnim potenciometrom:
http://www.ti.com/lit/ug/tidu034/tidu034.pdf
https://e2e.ti.com/support/audio/f/6/t/6...e-solution

Pozdrav
Reply
#11
APEXaudio.MileSlakovic
Reply
#12
Da, to je taj, meni baš dobro radi.
Devojka me vara sa rođenim mužem!
Reply
#13
Najbolja boja tona po meni je topologije equalisera kao sto je TB3, koristi se samo jedan OP amp na putu audio signala u neinvertujucem spoju i on bi trebalo da bude kvalitetan NE5532 na primer. Ostali OP ampovi simuiraju induktivnosti i mogu da se koriste najobicniji TL072. Povecao sam broj kanala za licne potrebe i nastao je TB10.

APEXaudio.MileSlakovic
Reply
#14
Po istom principu može da se napravi i parametrički EQ sa manje filtera, dodavanjem jednog pota u kolo "induktora" ali je tada i Q promenljiv...
Devojka me vara sa rođenim mužem!
Reply
#15
(05-26-2020, 08:56 AM)Braca Wrote: Vlado, na donja dva linka ćeš naći informacije o regulaciji izlaznog nivoa linearnim potenciometrom:
http://www.ti.com/lit/ug/tidu034/tidu034.pdf
https://e2e.ti.com/support/audio/f/6/t/6...e-solution

Pozdrav
Sa ovog prvog linka na šemi (24. strana PDF-a) ima ju otpori R1 i R11 za koje piše "do not populate" u Bill of Materials i na samoj šemi nemaju vrednost a n PCB-u sa prvih strana vidim da postoje....Šta sa njima?
Reply
#16
R1 je predviđen za slučaj da graditelj želi ulazni stepen s pojačanjem, u kom slučaju R2 neće biti nula. Na primer, sa R1 = R2 = 1K, ulazni stepen će imati pojačanje od 2x, tj. 6dB.
U prikazanom slučaju ulazni stepen predstavlja jedinični buffer.
R11 im je bio potreban za simulacije (v. Figure 11) i predstavlja pretpostavljenu ulaznu impedansu narednog stepena, napr. pojačavača snage.

Inače, evaluacioni moduli obično imaju par lemnih mesta više da bi korisnik mogao da eksperimentiše.

Pozdrav
Reply
#17
(05-26-2020, 02:09 PM)Braca Wrote: R1 je predviđen za slučaj da graditelj želi ulazni stepen s pojačanjem, u kom slučaju R2 neće biti nula. Na primer, sa R1 = R2 = 1K, ulazni stepen će imati pojačanje od 2x, tj. 6dB.
U prikazanom slučaju ulazni stepen predstavlja jedinični buffer.
R11 im je bio potreban za simulacije (v. Figure 11) i predstavlja pretpostavljenu ulaznu impedansu narednog stepena, napr. pojačavača snage.

Inače, evaluacioni moduli obično imaju par lemnih mesta više da bi korisnik mogao da eksperimentiše.

Pozdrav

Hvala Braco.
Reply
#18
Ja bih da pitam nesto u vezi ton kontrola.
Skoro sam sa Gimbom pricao oko toga i napomenuo da je meni interesantan jedino loudnes kontrola (mada po nekad nije na odmet imati i kontrole za ceo audio spektar).

Loudnes mi je svakako uvek pozeljan i cackajuci po literaturama i internetu naleteo sam na nekoliko opcija. Postoje potenciometri sa dodatnim izvodom za loudness, postoji i opcija sa RC mrezom i ne znam da li postoji opcija sa aktivnim komponentama.

Sa druge strane u starijim integrisanim pojacalima (cak i u onim namenjenim studijskoj upotrebi) cesto se vide ton kontrole sa RC mrezama.

Zanimaju me prednosti i mane pasivnih i aktivnih tonkontrola ukljucujuci i loudnes.

Zasto mi je loudness interesantan, pa zato sto volim da mi ambijent uvek bude ozvucen i da slusam neku muziku sto na niskim nivoima snage cesto bude bez bassa i utisak je kao da slusam portabl tranzistor Big Grin
E tu loudness stupa na snagu, jer neumesno je da u stanu u vreme kada je namenjeno za mir bez buke ja moram da pojacam da bi u zvuku imao i niske frekvencije koje mogu da cujem.
Reply
#19
https://forum.yu3ma.net/thread-1361-post...l#pid63840
Reply
#20
Koristim već desetak godina jednu vrstu "loudness" kontrole, pa mogu da iznesem i neko iskustvo.
Pre svega, mislim da je pri slušanju muzike u stanovima ta korekcija frekv. opsega neophodna jer bi u protivnom morali da slušamo pri vrlo visokim SPL.
Kod mene se taj sklop nalazi između preampa i snagaša, i ima odvojene regulatore za bas i visoke, što je za mene idealno rešenje.
Uobičajeni položaji tih regulatora su pojačan bas, a visoki lagano oslabljeni, napr. za 3dB na 20kHz. Karakteristika slabljenja visokih je linearna po logaritmu frekvencije, s maksimalnim slabljenjem, odn. pojačanjem od oko 6dB@20kHz:
https://www.nubert.de/atm-kompaktbox/p3609/
Uređaj sam kupio uz zvučnike, pre svega zato što mi je omogućio da iz regalskih zvučnika dobijem basove od 40Hz. Uslov je, naravno, da drajver može da podnese to opterećenje.
Zavisno od snimka, visoke obaram kod slušanja digitalno snimljene i reprodukovane muzike jer često umeju da zvuče agresivno. S druge strane, u koncertnoj dvorani visoki tonovi u svakom slučaju slabe s rastojanjem od bine.

Pozdrav
P.S. Upavo video Draganov predlog: odlično rešenje, zaravnjena karakteristika kod niskih štiti zvučnike kod jakih poj. snage, nizak THD, mirna faza. Oko visokih bi možda trebalo porazgovarati jer Fletcher-Munson-ova kriva nema isti tok kod niskih i visokih, pa su i zahtevi za korekturom različiti.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)