Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
RPi kao audio izvor
#1
Slusao sam RPI sa hifi berry spdif konverterom i razocarao se koliko ta plocica lose zvuci. Zvuk je bukvalno bio kao da slusam sa gramofona kom se na igli nakupila prasina i vuce je za sobom po ploci. da bi me prijatelj razuverio da ipak ovakav sklop moze dobro da svira doneo je na test Allo digione signature spdif konverter i to radi jako jako dobro.
https://allo.com/sparky/digione-signature.html
U nekim segmentima je cak imao lepsi timbar nekih instrumenata nego moj cd plejer kod koristim kao referencu. Da napomenem da je poredjenje radjeno tako da mi cd plejer salje signal sa svog spdifa u dac i to poredim sa istim dacom kad RPI+allo salje signal u dac. Na zalost ova kombinacija je jako skupa. U nekom narednom periodu trebao bih da se organizujem da cujem i ovu kombinaciju
https://www.aliexpress.com/item/32868641...ac25b81284
Reply
#2
Ovaj Starlink upravo prošao iznad moje glave poprilično visoko na horizontu. Veliki je razmak tako da je teško nešto pametno snimiti....
Reply
#3
(05-03-2020, 08:19 PM)Jevrem Wrote: Slusao sam RPI sa hifi berry spdif konverterom i razocarao se koliko ta plocica lose zvuci. Zvuk je bukvalno bio kao da slusam sa gramofona kom se na igli nakupila prasina i vuce je za sobom po ploci. da bi me prijatelj razuverio da ipak ovakav sklop moze dobro da svira doneo je na test Allo digione signature spdif konverter i to radi jako jako dobro.
https://allo.com/sparky/digione-signature.html
U nekim segmentima je cak imao lepsi timbar nekih instrumenata nego moj cd plejer kod koristim kao referencu. Da napomenem da je poredjenje radjeno tako da mi cd plejer salje signal sa svog spdifa u dac i to poredim sa istim dacom kad RPI+allo salje signal u dac. Na zalost ova kombinacija je jako skupa. U nekom narednom periodu trebao bih da se organizujem da cujem i ovu kombinaciju
https://www.aliexpress.com/item/32868641...ac25b81284
Ja imam 5 Rpia u različitim konfiguracijama (DAC, USB, SPDIF, I2S) i mogu kazati da je previše faktora u igri da bi se bilo koji sistem mogao proglasiti lošim. Vrlo je važan i software itd. Mjesta za eksperimentiranje i poboljšanje je beskonačno, tako da ništa ne treba uzeti zdravo za gotovo. Lupetaju se po netu priče ne valja napajanje, ne valja USB, ne valja ovo ili ono, a sve su to gluposti koje je samo potrebno uštimati.....

BTW radim upravo i jedan super-streamer na bazi Rpia, AK4137 i PCM1792 pa kada dođe vrijeme staviti ću poneku fotografiju.....
Reply
#4
Pa nisu baš 'jednostavne gluposti' da se tek tako oceni. Kod RPi-a postoji osnovni, generički problem a to je klok koji je prilagođen vedeo strimu tj. taktu na kom se sinhronizuje audio zapis na njima -semplovanje na 48kHz. CD zapis ima osnovu semplovanja 44.1kHz i tu nikakva matematika neće pomoći ka tačnosti semplovanja sem dodatne, eksterne pločice sa dva kristala - klok generatora za svaku bazu zasebno. Kad se sve skupi na gomilu, izađe skupa igračka.

Na Irskom audio forumu 'Tirnahifi' već dosta dugo se igraju sa jeftinim, gotovim, SD-card baziranim plejerom (sa sve mini displejom) i postižu odlične rezultate. Tu je i sjajan projekat 'wtf play' mini audio plejera na Linux bazi. Itd.
Reply
#5
Ajoj, koliko sam se toga naslušao....kakva pogreška ako se frekvencija sempliranja stavi kao četverostruka ili osmerostruka...... Koliko desetaka nula treba iza decimalnog zareza za taj generirani THD.....
Reply
#6
Kod mene je frekvencija semplovanja umnožena 16 puta (i to na vrlo jakom PC-u) pa su ipak na prijemnoj USB vrhunski oscilatori. A jitter (oscilacija vremenske baze) je svuda. Pa tek onda THD. No, svakom svoje, nhf.
Reply
#7
Jitter je očito postao sinonim za sve probleme koje ne razumijemo. Hajde neka..... NHF.
Reply
#8
[Image: attachment.php?aid=33139]


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#9
Samo jednu stvar da kažem, za razliku od različitog softvera, jitter se veoma lako vidi u spektru signala...
Reply
#10
Ako softwerski signal od 44.1kHz pomnožiš sa 160 pa onda podijeliš sa 147 dobiješ točno 48khz i za daljnji rad potreban je samo jedan clock koji daje takt koji je višekratnik ovog od 48kHz. Zato softwerski nema razlike, ali se to uporno pokušava izbjeći u "audiofilskom" razmišljanju.
Reply
#11
Ma bravo, sjajna matematika! I sada slušamo Red Book zapis na 48k ? hFala ti, ne treba.
Reply
#12
A jitter-a ima svuda samo to treba razumeti. I kad se zna, korigovati, koliko se može. Neki to znaju i umeju.
Reply
#13
Naravno da je tako, to čak i wikipedija danas zna Smile https://en.wikipedia.org/wiki/Sample-rate_conversion
Reply
#14
Sretan tebi rad i u zdravlju slušao svoju bebicu, SRCem i SRCom. To popiti puno vode - neće.
Reply
#15
Nemam želju da se uključim u ovu razmenu mišljenja, već samo da pomenem nešto slično što se odigralo na velikom forumu pre par meseci.
Radilo se o dovoljnosti takta 44,1 za reprodukciju tranzijenata u odnosu na 48 i više taktove, stavljena je pod znak pitanja Nyqist-ova teorema i primena Fourier-ove transformacije na muzičke signale, a završilo se blokiranjem teme od strane moderatora, kažnjavanjem nekolicine i isključivanjem bar tri člana foruma.

Ima tema gde je jednostavno nemoguće doći do mirnog završetka diskusije.

Pozdrav
Reply
#16
Samo da prenesem ukratko deo svog iskustva, vec sam pisao oko toga kada smo pravili RaspyPlay sa @npejcic, sada vec "komercialni" proizvod RaspyPlay 4:
https://www.mikroe.com/raspyplay4-board

Da bi DAC radio kako treba, neophodno je da "ono sto pusta" digitalni signal (u nasem primeru Raspberry Pi) bude u apsolutnoj sinhronizaciji sa clock-om sa onim sto taj digitalni signal pretvara u zvuk, dakle sa samim DAC IC-om.

Problemi nastaju kada postoje "dva clock domena", tj "asinhroni clocking" jedan sa RPi strane i drugi sa DAC strane, nevezano za celobrojne odnose (dizao/spustao clock) jer se to na kraju interno MORA sloziti u tacan clock kojim se reprodukuje digitalni materijal jer tom brzinom putuju digitalne informacije o semplovima.
Sinhronizacija izmedju takva dva clock domena je veoma veoma problematicna, bukvalno mora da se potrefe frekvencije sa tacnoscu boljom od recimo 0.01Hz i sto stvar cini gorom to bi moralo da se odrzava u svim uslovima napona i temperature i to sa obe strane + dodatno "jitter" (varijace osnovne frekvencije oscilatora) na to samo doliva ulje na vatru. Generalno vrlo je tesko sinhronizovati dva razlicita clock domena, to je poznata stvar i pravi probleme na mnogim stvarima, ne samo na DAC-ovima.
Kada nisu sinhronizovani clock-ovi neminovno dolazi do gubljenja bitova u digitalnom stream-u sto na kraju dovodi do raznih "nenormalnosti" u reprodukovanom zvuku.

Generalno postoje dva resenja za ovaj problem, jedan je uvesti MASTER clock koji ce da diktira "tempo" i plejeru i DAC-u, tada su obe stvari u potpunoj sinhronizaciji, nema zagubljivanja bitova prilikom transporta, cak i ako taj MASTER oscilator ima neki Jitter (a svaki oscilator to ima u manjoj ili vecoj meri) opet ne dolazi do gubljenja bitova prilokom transporta, "i tako jitterovani su u sinhronizaciji". Jitter oscilatora se u ovakvoj postavci manifestuje kao sekundarni problem i na kraju krajeva je uocljiv u spektralnoj analizi reprodukovanog zvuka.

U profesionalnoj/studiskoj Audio tehnici ima vazdan nekih sprava koje su medusobno digitalno povezane i zbog ovog problema sa sinhronizacijom uvek postoji opcija "Word clock", obicno je sprava sa najboljim internim oscilatorom MASTER i to se onda distribuira svim ostalim komponentama sistema kako bi svi ostali u sinhronizaciji.

Drugo resenje bez MASTER oscilatora (koje je relativno slozeno kada se ima vise pojedinacih sprava/komponenti) je tkz "RE-CLOCKING", tada se bukvalno zanemaruje osnovni clock signal koji stize sa strane plejera i radi se rekonstrukcija clock-a pomocu PLL-ova na osnovu drugih informacija (signala) koji stizu od plejera, na primer na osnovu LRCK (signal koji kaze kada dolazi preko transporta podatak za levi odnosno desni kanal).
U sustini to "pje vodu", nije savrseno sad zbog ovih PLL-ova koji imaju druge mane.
Takva resenja su jednostavna za implementaciju, vecina DAC IC-ova tog tipa interno u sebi imaju svu tu logiku i na kraju krajeva to zvuci koliko-toliko pristojno, tj mnogo bolje nego kada imamo ne-sinhronizovane clock domene.
PCM5122 je jedan od takvih tipova DAC-a koji interno radi reclocking i taj je upotrebljen u spomenutom RaspyPlay 4.
Reply
#17
Jedan deo problema jeste ovo šta je Miki naveo. I rešava se upravo tako što se klok generator nalazi ispred D/A konvertera. Ali ranije je navedena jedna mračna zona. A koja to? Pa broj semplova (uzoraka u jedinici vremena) je jednostavnom matematikom promenjena sa 44.100 u sekundi na 48.000 u sekundi. Nastalo je novih 3.900 semplova u sekundi. A šta oni sadrže? Nemamo pojma. Valjda dupliraju nivo struje prethodnog sempla iliti uzorka. Ahaa, dakle od jedne relativno uske digitalne stepenice sada imamo platformu za sunčanje. A čak i ne znamo gde se nalaze jer 48.000 podeljeno sa 3.900 ne daje neki tačan broj...
E pa lepo, da se sunčamo, do sledećeg signala. Gde se dade ona reč 'Lossless' reprodukcija.
Reply
#18
To je problem RE-SAMPLING-a, to definitivno dovodi do nekih novih nenormalnosti u reprodukciji.
Postoje razni matematicki modeli koji to nekako resavaju sto na nivou SW na strani plejera sto na nivou HW unutar samih DAC ic-ova.
Najbolje je kada nema resempling, kada je sve u potpunoj sinhronizaciji tj kada reprodukujemo materijal i tamo sa strane DAC-a opet imamo tacan (sinhronizovan) clock uprave te potrebne ucestanosti.
Reply
#19
(05-04-2020, 06:16 PM)nik Wrote: Jedan deo problema jeste ovo šta je Miki naveo. I rešava se upravo tako što se klok generator nalazi ispred D/A konvertera. Ali ranije je navedena jedna mračna zona. A koja to? Pa broj semplova (uzoraka u jedinici vremena) je jednostavnom matematikom promenjena sa 44.100 u sekundi na 48.000 u sekundi. Nastalo je novih 3.900 semplova u sekundi. A šta oni sadrže? Nemamo pojma. Valjda dupliraju nivo struje prethodnog sempla iliti uzorka. Ahaa, dakle od jedne relativno uske digitalne stepenice sada imamo platformu za sunčanje. A čak i ne znamo gde se nalaze jer 48.000 podeljeno sa 3.900 ne daje neki tačan broj...
E pa lepo, da se sunčamo, do sledećeg signala. Gde se dade ona reč 'Lossless' reprodukcija.
Nik, moram uskociti jer se ovde sabiraju babe i zabe pod isti broj. 44.1kHz je odabrana frekvencija za audio cd format i ona se ne pretvara u 48kHz. 48kHz je sasvim drugi standard koji je izabran za audio uzorkovanje u video zapisima a izabran je zbog broja slika u zavisnosti od sistema na kom video radi. Ne vidim potrebu da 44.1 prebacujem u 48 i gubim informaciju pokusavajuci nekim softverom da rastegnem 44100 uzoraka na 48000
Reply
#20
@Jevrem
Upravo to i ja kažem. Babe i žabe. RPi može da bude dobar samo sa rekloker pločicom, što radi Alo Audio i podosta drugih.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)