Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
"Priključak koji nam sve napaja"
#1
(10-02-2019, 01:10 AM)HomeMadeAudioProject Wrote: jedino što još nisam probao a Macola me uslužio i savetovao je,proba sa kapacitetima paralelno sa primarima transformatora u napajnju-dao mi ih je,imam ih,imam i mesta u kutiji sa tim prvim primerkom sa yt snimka-ali ni dan danas nisam probao... kako kaže moja majka : "lenjost je teža nego žalost..." za sad, barem....

Pojasni malo o čemu se radi, nisam pratio na času. Hocemo jos
Reply
#2
rekao mi je Macola tad o čemu se radi,ali nisam dobro upamtio pa ne bi da lupetam i krivim smisao. videće Macola ovo pisanje pa će odgovoriti-iz prve ruke 😀
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#3
(10-02-2019, 11:22 AM)HomeMadeAudioProject Wrote: rekao mi je Macola tad o čemu se radi,ali nisam dobro upamtio pa ne bi da lupetam i krivim smisao. videće Macola ovo pisanje pa će odgovoriti-iz prve ruke 😀

Ja inače stavljam paralelno primaru recimo 10-22nF PPX2 da mi malo "čuva" prekidač kad isključujem, ako je to nešto novo biće zanimljivo probati.
Reply
#4
(10-06-2019, 12:29 PM)Macola Wrote: U vezi priče oko rasprežnih kondenzatora na mrežnom dovodu.

To vam može biti sasvim nepotrebna mera ako slušate muziku u fabrici koja ima svoju trafo-stanicu i kiloamperski, šinski razvod napajanja :-)

No, kako je duža linija od trafo-stanice, posebno kod privatnih kuća, gde trafo-stanica može biti kilometrima udaljena, to više raste korist od rasprežne kondenzatorske baterije.

Nekom ko živi u stambenoj zgradi, sa trafo-stanicom na par desetina metara, rasprežna kondenzatorska baterija će dati minimalne efekte, ali zato će nekom ko je na kraju mrežne linije dati maksimalne korisne efekte.

Imam par stotina uF tih motorrun kondenzatora, izbacio iz skretnice zvučnika pa ne znam šta bih sa njima. 

Mogu da napravim u posebnoj kutiji pa da ubodem u razvodnu letvu, samo mi treba tajmer da sklopim a imam sklopke 4x10A za soft start. 

Koliki otpornik da stavim za ograničenje struje pri uključenju, recimo da imam negde jedan od 33oma 50W ako ga nađem?

Ne znam ni da li mi to treba, trafo stanica je oko 30-40m od zgrade sa druge strane ulice, nego kad već imam delova što da ne probam.
Reply
#5
NIXIE,

Ma ne može da ti škodi i ako si na svega 30 metara, već samo da koristi.
Računaj da imaš najmanje par uH po metru dovoda, pa puta bar 50 metara, jer ne ide pravolinijski. Nakupi se toga...

Kad iza toga staviš koju stotinu uF polipropilena, to čini jedan vrlo fin niskopropusni (LC) filter, moćan i kvaltetan. Pobiće više harmonike iz mreže kao od šale i obezbediti vrlo nisku impendansu za potrošače iza, sa lepo uglađenim sinusom.

Ne može to ni jedan kabl na svetu, ma koliko skup bio!

Cilj je čišćenje viših harmonika, koje se uvuku u mrežni dovod iz raznih uređaja, upravo zahvaljući podužnoj induktivnosti dovoda i prikačenosti ostalih korisnika usput.
Što je viša frekvencija tih smetnji, sve je viša impendansa mreže i sve manje mreža može "progutati" takve "artefakte". Ako staviš bateriju kondova, na smetnje diferencijalnog tipa zaboravi, a prilično dobro obezbeđuje i od nekih udarnih pojava diferencijalnog tipa.
Takva grupe od npr. 100uF, u vrhu polutalasa, kad je najpotrebnije, poseduje punjenje od oko 5J, što je sve samo ne naivno.

Pred-otpor za meko uključenje ne mora biti preterano snažan ako to kratko traje. Svaki prekidač će podneti rad sa pred-otporom reda 33-3.3 oma. Pa čak je i na televizorima nekad bio ispred greca otpornik od 4R7 9W i živeli su i prekidači, grec sa 1N5408 i otpornik, na 220V direktno...

Jako je važno da obezbediš otpornike za pražnjenje te grupe kad se isključi, jer to punjenje može da izuje iz cipela ako ostane napunjena na primer na vrhu od 324Vdc. Može da drži napon nekoliko dana ili više.
Stavi paralelno toj grupi nekoliko komada po 150K/2-3W i ne pipaj po kondovima bar nekoliko minuta po gašenju.

Dobro ih je držati u nekoj ćvršćoj drvenoj kutiji, na buksnama priključene, radi lake zamene. Oni imaju svoj prosečan vek (uglavnom 10.000-100.000 časova) i znaju da se rasprsnu kad ostare. Valjalo bi da imaju neki automatski osigurač ispred i da kutija zadrži ostatke razletelog konda, da ne trče po kući i uplaše nekog :-)
Efekti njihovog prisustva sasvim sigurno i u potpunosti eliminišu razliku između automatskog i topljivog osigurača na tom mestu.
Reply
#6
Elem.
Pošto je ovde inače društvo koje voli da tera "mak na konac" i ima volju i želju da do krajnosti poboljša svoj uređaj, daću vam pravu sliku mrežnog transformatora, koju najveći broj korisnika uopšte ni ne zamišlja takvom.

Toroidni transformator uglavnom posmatramo kao spravu koja poseduje magnetizacioni induktivitet (Lp) i rasipni induktivitet (Ls ili Llk).
Naravno, svi rasipni induktiviteti se mogu preslikati na jednu od strana trafoa u konačnom obračunu (što ima isti konačni efekat po rad trafoa, bili na primarnoj, sekundarnoj ili raspodeljeni na obe strane).

Rasipne induktivnosti se, na jednu od strana trafoa, preslikavaju kvadratno sa prenosnim odnosom trafoa.

Pošto se obično zadržavamo na trafou kao na "crnoj kutiji", koja ima definisane parametre, mnogi konstruktori zanemare dovodne i odvodne žice, posmatrajući ih kao transparentnu i idealnu stvar. Računamo kao da dovodni kablovi ne postoje i kao da nam je Đerdap tu pored radnog stola, tj. ispred nosa i da imamo nultu dovodnu impendansu...
Tj. mislimo da smo jako privilegovani kad nešto zabodemo u utičnicu na zidu :-)

Na žalost stvari nisu baš tako lepe kako bismo mi želeli...

Kao što često pominjem nekim svojim učenicima, kad prave neki veći poligon na pcb, pa nešto iz raznih tačaka dovode neke struje, da struja ne ide kroz pcb tamo gde mi imamo želju da ide, već tamo gde joj je niža impendansa, ma koliko nas to nerviralo, i da treba malo razmotriti njene "želje" pa potom svoje :-)

Tako nešto slično je i sa osobinama mrežnog napajanja.

Podužna induktivnost žica (u zidu i van zida) je po svakom dužnom metru i kod najboljih kablova reda par uH, a sa mnogo metara se nakupi i mnogo toga, i pored naše dobre volje da stavimo jako "tvrd" i skup, kvalitetan toroid, on je u stvarnosti mnogo, mnogo "mekši" nego što i sanjamo.

Trafo stanicu možemo smatrati stvarno veoma "tvrdim" izvorom naizmeničnog napona, jer je obično opremljena moćnom baterijom kompenzacionih kondenzatora i ogroman trafo je u pitanju, a napajan sa visokonaponske "mega-snažne" linije.

Od nje, kao "tvrdog" izvora, pa do našeg potrošača je po svakom metru žice oko par uH i sa mnogo metara to bude pozamašna induktivnost.
Ta induktivnost je serijski povezana sa našim primarnim namotajem i preslikava se i na sekundar naravno.
Kvalitet sprege jednog trafoa je 1-(Llk/Lp) i ne može nikad dostići čarobnu jedinicu.

Da bismo izmerili trafo sa strane sekundara, tj. onako kako ga "vide" ispravljači, sa otvorenim primarom izmerimo Lp i imamo jedan parametar.
E sad, da bi smo izmerili drugi bitan parametar, tj. stvarnost Llk sa istog aspekta, morali bismo priključiti trafo na liniju (sa svim i svačim što je prikačeno na nju), otkačiti trafo-stanicu u samoj trafo-stanici i tu napraviti kratak spoj našeg primara.
Tamo gde se kači izvor niske impendanse.
E to je stvarna vrednost Llk našeg trafoa, a ne ona koju merimo na stolu...
Pogotovo ne završava na utikaču!

Sa ozbiljnijom baterijom kondenzatora, koja je blizu priključaka našeg primara, Llk od nas do trafo-stanice postane transparentna veličina.
To je osnovna prednost takve baterije kondova.
Trafo postaje "tvrd" onako kako to piše na njemu ili kako smo ga izmerili na stolu.
Ostali efekti su takođe vrlo korisni za nasi i dodatno smo prekompenzovali mrežu na tom mestu, ali sigurno pomogli distribuciji i sebi jer je mreža uvek potkompenzovana inače. Samo industrije i jače privatne proizvodnje imaju reaktivnu kompenzaciju, a domovi nemaju i pri tom imaju induktivnih potrošača.
U svakom slučaju se ne moramo bojati da ćemo našim dodatkom izvršiti prekompenzaciju cele lokalne mreže.
Nema šanse, jer će naša batrija kondova biti kap u moru potrebe za istim.
I ako je finalna slika klasičnog ispravljača koji mi koristimo, sa apekta mreže ipak pretežno kapacitativna, ovo što sam napisao objašnjava prednosti još kapaciteta tamo gde je potrebno.
-----------------------------------------------

Šta to rade rasipne induktivnosti u trafou i van njega?

Prvo:
  smanjuju efikasnost punjenja elko iza ispravljača. Stvarni DC napon se ne slaže baš najbolje sa izračunatim (poznato vam je možda odnekud? :-).
Razlozi tome su (osim termogenih otpornosti) reaktansa Llk, koja "krade" deo napona sekundara i pravi fazni pomeraj koji dodatno "krade" vreme provođenja dioda, što se čita kao opet još jedan "ukraden" deo napona sekundara.

Drugo:
  što su Llk veće, nakupe više energije tokom prvodne faze ispravljača, što i nije neki specijalan problem, ali zato je veliki problem tokom komutacije dioda u zapornu fazu, jer se nakupljena energija mora negde isprazniti.
Tokom komutacije dioda, javljaju se velike povratne struje, reda dvostrukih vrednosti od direktne struje koja se ispravlja, i pri tom je napon pri tim strujama zbir DC napona na elko i suprotnog polariteta primara, tj. približno 2Udc pa puta recovery struja diode. Ozbiljna ali srećom vrlo kratkotrajna disipacija.
To greje diode, što je opet relativno manji problem, ali zato pravi veoma snažne prenaponske pojave odzvonjavajućeg karaktera, na prilično visokim učestanostima, koje moramo nekako supresovati, jer će u suprotnom prodirati u ostatak sklopa preko raznih putanja (a tih putanja ima mnogo i vrlo su postojeće, tj. realne).

Trafo je divna i na prvi pogled vrlo jednostavna i genijalana naprava, ali je jednostavna ipak samo na prvi pogled.
To takođe važi i za mrežni dovod i što je udaljenije od "tvrdog" izvora - to je kompleksnije.

Pozz

P.S.

Ko poseduje L-metar sasvim se lako može uveriti u ono što pričam. Treba izmeriti induktivitet sekundara sa lokalno kratko spojenim primarom, potom izmeriti sa kratkim spojem na utikaču dovodnog kabla.
Samo ta razlika od metar-dva kabla će vam razjasniti sve o čemu pričam. Kom nije dosadno, može prikačiti produžni od par desetina metara pa izmeriti takvu razliku.

E potom se samo treba setiti dužine svih žica do lokalne trafo-stanice koja nas snabdeva omiljenim energentom...
Pa još jednom se setiti šta se dobija "zmijskim uljem" od svega metar-dva po kiloevru :-)
Reply
#7
Svakako je trafo daleko kompleksnija naprava od sveg ovog što sam opisao jer su u njemu prisutni razni parazitni i nelinearni efekti.

Parazitini kapaciteti na samim namotajima, parazitni kapaciteti ka jezgru i ka ostalim namotajima, onda ka okolnim elementima, i sve nabrojano je visokopropusnog karaktera, kao i sam trafo naravno.
Tu su i rasipna polja koja rade kao dobar generator magnetskih smetnji.
Onda nelinearnost magnećenja u raznim delovima magnetske krive, kao izvor viših harmonika.

Trafo nominalne snage 100W pri 50Hz može trajno prenositi tih 100W, ali taj isti trafo može u periodu od par, do nekoliko minuta, bez oštećenja takođe, sa 6400Hz preneti na primer slovima 12.8KW i pri tom zavariti ono što je iza njega, ukoliko ima baš male termogene otpore, tj. vrlo je kvalitetan...

No i o tome ćemo nekom trećom prilikom...
Reply
#8
Hvala Macola, trebaće mi vremena ali se nadam da ću napraviti nešto prema uputstvima, a staviću vala i automatski osigurač.
Reply
#9
(10-07-2019, 04:07 PM)Macola Wrote: ...
Jako je važno da obezbediš otpornike za pražnjenje te grupe kad se isključi, jer to punjenje može da izuje iz cipela ako ostane napunjena na primer na vrhu od 324Vdc. Može da drži napon nekoliko dana ili više.
Stavi paralelno toj grupi nekoliko komada po 150K/2-3W i ne pipaj po kondovima bar nekoliko minuta po gašenju.
...

Koliku struju praznjenja zelimo postici po kondenzatoru?
Reply
#10
Malo mi je čudno to pitanje?
U normalnom radu, svaki od tih 150K će "vući" oko 1.5mA i disipiraće oko 0.35W po komadu.

Kad isključiš, kondenzatori će ostati nabijeni na napon koji je bio u trenutku isključenja. Ako si uspeo da slučajno nabodeš baš u prolazu kroz nulu biće svi prazni. Ako si uspeo da nabodeš trenutak vrha polutalasa, onda će ostati na 325V jednog od dva moguća polariteta...
Mrežni napon se menja po sinusnom zakonu 50 puta u sekundi, u našem regionu.

Na primer zamislimo da si pogodio da isključiš baš u vrhu nekog od polutalasa, da imaš 100uF i da su ostali nabijeni na svih 325Vdc.
Sa jednim komadom od 150K možeš očekivati da do bezopasnih 60V stigne za oko 100 sekundi, sa dva paralelno od po 150K za 50 sekundi i td...

150K 2W je zgodan jer je dugačak i disipira stalnih 0.35W dok radi naprava i pri tom bude umereno topao.
Sa na primer 4 komada od 150K možeš očekivati bezbedno pražnjenje za oko 25 sekundi sa 325V na <60V i da u normalnom radu gubiš tek oko 2.1W.
Reply
#11
Nameravam da isprobam i potencijalno izmerim efekat kondenzatora u paraleli sa primarom. Kupio sam dva od 55uF. Imaju duple izvode, pa mi je prakticno da na jedan par izvoda stavim otpornik a na drugi par vodove do trafoa. U mom slucaju bi trebao staviti 2x150k na svaki kondenzator.
Reply
#12
ako je trajno vezan za trafo,svakako će ga isprazniti primar...
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#13
Tačno tako HMAP!
Pražnjenje je potrebno za grupu kondova na dovodnom utikaču ili produžnom kablu, koji pokrivaju ceo set uređaja na polici.
Reply
#14
(10-26-2019, 09:47 PM)Ebe Wrote: Nameravam da isprobam i potencijalno izmerim efekat kondenzatora u paraleli sa primarom. Kupio sam dva od 55uF. Imaju duple izvode, pa mi je prakticno da na jedan par izvoda stavim otpornik a na drugi par vodove do trafoa. U mom slucaju bi trebao staviti 2x150k na svaki kondenzator.

Pitanje je da li su ti od 55uF predviđeni za trajni rad? (pažljivo proveri da li su zaletni ili radni kondenzatori i da li su polipropilenski).

Zaletni su obično velikog kapaciteta i u pitanju su bipolarni elko koji ne smeju trajno raditi na mreži. Oni se kod elektromotora kratkotrajno koriste za zalet, potom ih isključi centrifugalni prekidač.

Radni kondovi su retko preko 40uF i polipropilenski su za 450Vac trajno i 10000 ili više radnih časova pri tom naponu
( na pomoćnom namotaju 230V monofaznih motora je neretko preko 400Vac jer se LC približava rezonansi na 50Hz).


Naravno, ako imaš dovoljno kvalitetnu opremu valja izmeriti efekte, posebno u niskotonskom području.
Reply
#15
Ako ih misliš držati trajno zakačene na primaru, kao što ti HMAP reče, otpornik ti ne treba.
Ako bi pravio kutiju za celu policu uređaja, onda obavezno pražnjenje.
Reply
#16
(10-26-2019, 09:47 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: ako je trajno vezan za trafo,svakako će ga isprazniti primar...

Sasvim logicno, kad malo razmislim. Samo sto ne razmisljam bas stalno.  Rolleyes

Ovaj je kond u pitanju:
Reply
#17
Aaa ovaj je za klime Smile , da ne počne da hladi... ☺
Možda će ovo biti zanimljivo .
Test under load
Monkey see, monkey do
Reply
#18
Ebe,

Ok je taj kondenzator.
Reply
#19
Reaktansa tog konda je oko 50-60 oma na 50Hz. Sto ce da vuce 4-5A ako je u paraleli sa primarom...tj na naponu 230V.
Taj komotno moze na red sa primarom. Smile
Reply
#20
Jeste mu niska reaktansa, tj. veliki kapacitet, ali ga ni slučajno ne sme vezati na red sa primarom jer može upasti u rezonansu i razviti mu ogroman napon na primaru i pokidati sve iza!

Za takve stvari praktikujem oko 5uF/100W trafoa. Taj od 55u mu je dovoljan za čitavu policu sa uređajima, kao zajednički kond.
Štaviše, cenim da je bolja kombinacija za grupnu bateriju sa više manjih kondova paralelno. Obično im je veći radni vek.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)