Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 1 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Израда клешта за мерење струје
#1
Качим шему из siliconchipа, објављена је том часопису
што значи да је проверена. Качим само сличице, али је
то довољно да се изради сонда.







セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#2
Gledam 5-tu slicicu i nesto razmisljam, ako su klijesta plasticna da li bi bilo rasipanja fluxa.
A svakako je bolje da senzor bude blize osovini, mada se moze zaliti u epoxid.
Reply
#3
И ја сматрам да су боља пластична клешта. Али би требало
некако намонтирати језгро да има могућност самоподешавања
као и крајеви ових штипаљки:

[Image: images?q=tbn%3AANd9GcTe6GVntOQZx_djjBYds...WFBPkCy2jx]
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#4
Cemu samopodesavanje?
Isjeces jezgro, kod hal senzora malo izbrusis, elem dovedes na mjeru.
Isjeces krajeve plasticnih stipaljki otprilike.
Nabacis neki epoxid na kliesta i stegnes sastavljeno jezgro.
Kad se osusi epoxid dobio si taman kako treba.
To samopodesavanje je potrebno kad stezes razlicite debljine inace na istu debljinu ne treba.
A jezgro ne mijenja ( bar ne znatno) dimenzije.  Smile
Jos ako nadjes stipaljku da je unutrasnji otvor slican velicini jezgra, ihaj ljepote.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#5
Bice 3d printer na skupu sada, pa nacrtajte klesta i dajte da printamo. Wink
Reply
#6
Možda ovako nešto za štipaljku

http://www.wobyhaus.co.rs/stege/3446-ste...aljka-75mm
https://www.alatiimasine.com/proizvod/st...mm-beorol/
https://www.alatioprema.rs/kupi/stega-st...evior-4042

Ova mi zadnja nekako najlepša ...
Reply
#7
Veselinoviću, verovatno si u pravu kada bolje razmislim.

Gimba, ko donosi printer?
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#8
(10-26-2019, 10:48 AM)branko tod Wrote: Veselinoviću, verovatno si u pravu kada bolje razmislim.

Gimba, ko donosi printer?

Ja donosim printer. 

Vi dajte .stl fajlove, kome sta treba da se printa, da pustimo dok smo tu.
Reply
#9
Gimba, kako da napravim fajlu za ovo
https://3dprint.com/139537/3d-printed-guns/
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#10
Za koju ti max frekvenciju to treba Bane? Pitam da bih ti doneo odgovarajuće feritne prstenove...
Reply
#11
Inače, za te stvari ti je daleko bolja kompenzaciona metoda merenja jer drastično manje zavisi od osobina jezgra.

Mnogo je veća tačnost jer jezgro radi sa približno nultom jačinom polja, gde se ne dovodi u pitanje nelinearnost magnećenja.
Dalje, sa malim amplitudama polja i jezgro i hal davač mogu raditi na drastično većoj frekveciji, a normalno i na DC.
Treće, strujni prenos ti je za rastojanja potpuno imun na smetnje, pa na kraju staviš burden otpornik i čitaš napon.

Evo nacrtam ti časkom princip, samo sačekaj desetak minuta.
Reply
#12
Мацола, потпуно се слажем са тобом да је компензациона метода много боља.
Пре десетак дана је Јеврем поставио питање како да мери струју на одвојеној
позицији и како да склепа нешто јефтино. Моја тема је уствари јефтин и сажвакан
одговор на његово питање. Све пробано и ради. Опсег и није неки, а ни тачност,
али за прву помоћ одлично и кошта мање од 500 дин са лепком.
Ако би се радило компензационим методом лако би се могло мерити и десетак
мили Ампера, и није проблем и то одрадити. Али онда то све тражи мало више
времена, а и кошта прилично више.
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#13
Evo Bane. Ovo je bolji način za samogradnju.


.pdf   CT_Bane_.pdf (Size: 12,06 KB / Downloads: 34)

Sprava ima strujni izlaz koji je direktno srazmeran prenosnom odnosu broja navojaka na jezgru prema jednom navojku (provlačenju)  kroz rasklopivo jezgro.

Radi na sledeći način:
- op-amp detektuje razliku od nultog polja u procepu gde stoji hal davač, pobuđuje power amp u AB klasi koji namotajem L poništava uzrok odstupanja polja od nultog...

Nulta ili ti kompenzaciona metoda, koja je bolji način od predloženog. U kućnoj izradi se može postići ispod 1% tolerancije sa prilično loše sklepanim uređajem...

RC AC kompenzacijom na op-amp se namesti stabilnost i frekventni odziv. Potenciometrom se nuluje.
Od vrste jezgra, hal generatora, prenosnog odnosa i napona napajanja zavisi gornja granična frerkvencija i sa uobičajeno dostupnim stvarima se može postići od DC do više od 50KHz sa -3dB (Honeywell sa nanokristalnim jezgrom tuče hladnih 150KHz sa 1:2000 odnosom i dva BC tranzistora u power amp).

Struja kroz provodnik koji je obuhvaćen jezgrom će napraviti polje od  xx ampernavojaka. Op-amp će "videti" da polje nije nulto i u kompenzacionom namotaju razviti toliko struje da polje bude opet nulto. Ako je kompenzacioni namotaj na primer 1000 navojaka, biće potrebno 1/1000 merene struje kroz njega i ona će se pojaviti na izlazu power amp i na Burden otporniku.

Strujni izlaz nije osetljiv na smetnje i običnom neoklopljenom paricom se može voditi koju stotinu metara sa svih 50+KHz, potom očitati kao napon na Burden otporniku, koji se lako može skalirati da se uklopi u opseg voltmetra na njemu.

Što viši napon napajanja - to veća dinamika i gornja granična frekvancija sprave.
Jezgro se bira sa što većim permeabilitetom i što manjom koercitivnom sliom (užom histerezisnom petljom).
Veliki procep za hal davač obezbediće visok nivo moguće DC struje bez saturacije.

Najbolja su sečena nano kristalna jezgra, a od ferita materijal N30 (Epcos) koji ima jako usku petlju i veliki permeabilitet. Takvi feriti su obično za EMI filtre.

Zavisno od prenosnog odnosa se dimenzioniše power amp, koji mora isporučiti kompenzacionu struju.
Što veći prenosni odnos - to manje struje i snage za power amp i za recimo odnose reda 2000+ neki malo jači op-amp može sam podmiriti potrebe, bez tranzistorskog ekstendera.

E sad, mnogo navojaka na kompenzacionom imaju za posledicu spori porast struje i potrebu za većim naponom napajanja i generalno nude manju brzinu i manju snagu potrebnu za sondu. Problem parazitnih kapaciteta, sopstvenih rezonansi i slično, onda potreba za niskokapacitativnim Z namotajem.
Manje navojaka nudi veliku brzinu ali i veliku potrebnu struju za kompenzaciju, tj . sonda dosta troši i ima snažniji power amp.

Toliko od mene
Reply
#14
Ok. Pisali smo istovremeno pa nisam video.

Nebitno. Neka ostane ova kompenzaciona metoda jer će možda nekom zatrebati.
Reply
#15
Doneću ti N30, mislim da imam R36 toruse.
Reply
#16
Macola, to je prava kompenzaciona sonda. Ti si kao i uvek ekspeditivan.
Bilo bi pametno da forumaši odrade seriju tih pomoćnih uređaja koji ustvari
nisu uopšte jeftini, a proširuju vidike. Da malo prodivanimo u Kg uz jedno
crno vino, ili dva ...

Kompenzaciona sonda - princip rada.

[Image: s5Zie.jpg]
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#17
Npr. ovakav ide pravo na Burden pa na osciloskop iz nekog SMPS i ne košta nešto posebno obzirom na performanse:

https://www.digikey.com/products/en/sens...ageSize=25

Zašto praviti za lab potrebe i zašto ne provući žicu?
Reply
#18
Taj koji si zakačio traži prekid žice, a to je ono što sam hteo da izbegnem.
Ovo je jedan od te fele i košta 3 $ - MCA1101.
https://eu.mouser.com/datasheet/2/940/60...622844.pdf

A ovaj na pločici je 1,5 $ - ACS712
[Image: ACS712_2.jpg]

Konstrukcija mu je interensantna
[Image: 69964sensorjpg_00000045656.jpg]
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply
#19
Treba pogledati klasu tačnosti i frekvenciju ovog kog sam postavio. Odličan za te pare.
Reply
#20
(10-26-2019, 11:33 PM)Macola Wrote: Treba pogledati klasu tačnosti i frekvenciju ovog kog sam postavio. Odličan za te pare.

Slažem se ja sa tobom, ali i MCA1101 je babaroga. Osnovno i kod "tvojih" i kod "mojih"
da treba i lemilica i sečice da bi se merila struja.
セルビアhttps://www.youtube.com/watch?v=6PaEAcosPqg
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)