Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
HomeMadeAudioProject & nikko : OME SIGMA
#1
<p>rekao sam da necu otvarati temu ali "nemerem" protiv sebe,jaca je od mene volja da svoju srecu podijelim sa svima jer pretpostavljam da se svi radujemo tudjim uspjesnim projektima.<br>

u naslovu je naveden moj i Borisov "nick"-nadimak <span style="color:#006400;"><strong>jer je upravo on bio najveci inicijator moralno i jos vise materijalno - sve na slici sto je vecinski crne boje,njegovo je a meni poklonjeno.&nbsp;</strong></span>(sliku postavljam kad dođem kući)</p>

<p>dokumentaciju za ovo pojacalo ne mogu da postavljam jer nisam pitao Boru a nisam ni na drugim mjestima nalazio,pa cu temu voditi vise uopsteno osim ako se drug Boro ne predomisli.<br>
krece i SIGMA tema,prosla i pretprosla godina su mi bile brojno u znaku drug-Mileta i APEX uredjaja,a ove ce izgleda preovladati drug Bora i OME uredjaji Smile<br>
pozdrav svima!</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#2
<p>postavio sliku! Smile</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#3
<p>hebote, kol'ki ti je... Mašala... Tongue<br>
kondenzator, mislim...</p>
Reply
#4
<p>ha ha Smile ti sprague plavci su iz nekog drugog projekta koji se "dao" u dva nova a pločice nikako da dostavim čovjeku kojem trebaju da pođu... (gundula) bili su u paru sa siemens-braćom istog napona i kapaciteta (20 000 uF 75V)a koji su sad u APEX F100 pojačalu. i taj u F100 i ovaj u sigmi dobiće pojačanje u parovima kondenzatora manjeg kapaciteta i sa blokovima paralelno svakom od njih - tako sam to nekako konačno zamislio.</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#5
<p>pitanje za Boru:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>transformator mi je na 2x43Vac odnosno imaće +/-60-ak Vdc kad se to ispravi,hoće li to uticati na rad pojačala i da li ću morati da mijenjam neke vrijednosti sa šeme?</p>

<p>(šema je sa vašeg BAS -sajta)</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#6

Nebi trebalo nista bitno da utice ta razlika napona.

Za izlazni stepen je skoro nebitno, za ulazni stepen i onako ima strujni izvor kod ulaza i strujno ogledalo iza njega pa je sigurno tu uracunata neka tolerancija da moze da se izvuce ta "programirana" struja u vecem opsegu napona napajanja. Samo ce manje ili vise snage da se discipira na otpornicima i tranzistorima u kolu tih strujnih izvora a za 5-10 volti gore dole to je nebitna promena. Inace i kada radi pojacalo sa punom snagom sam taj napon napajanja varira i zbog toga se koriste strujni izvori sa vecom tolerancijom napona da bi se ta struja drzala konstantnom.

Dodatno na izlazne tranzistore i njihove gejtove (gejt-drejn) i onako ne sme da se dovede veci napon od nekih 12-13V zasta inace i imaju one zenerice za ogranicenje.

Reply
#7
<blockquote class="ipsBlockquote">
<p><span style="color:rgb(40,40,40);font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Sigma je</span><span style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;jedno veoma kvalitetno pojačalo za visoke zahteve u kućnoj upotrebi. Uz stvarno dobre zvučne kutije imaćete užitak za koji bi trebalo dati deset puta više novca za ekvivalentno fabričko pojačalo. Mada bi to po snazi nekom moglo da tako izgleda, ipak Sigma nije zamišljena da služi da "drma" na tehno zurkama već za stvarno fino uživanje u vrhunskoj muzici. To svakako ne znači da ono i neke druge "zadatke" neće moći da odradi, ali u osnovi nije za to</span><span style="color:rgb(40,40,40);font-family:arial, helvetica, sans-serif;">&nbsp;namenjeno.</span></p>
<br><div style="margin:0px;color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</div>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Sigma proizvodi dosta snage pa je potreban DOBAR hladnjak i "izdašan" ispravljač. Ako vam to finansije dozvoljavaju, najbolje bi bilo uraditi zasebne ispravljače za svaki kanal sa barem 2x10000uF glavnim elektrolitima po kanalu.</span></p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">Sigma je pojacalo koje bi, po svojim karakteristikama, imalo puno prava da se smatra gotovo referentnim ili jako blizu toga. TVRDIM da ako je kvalitetno uradjeno, sa kvalitetnim komponentama i korisceno u razumnim granicama, apsolutno moze da parira po svim pitanjima i najfinijim fabrickim uredjajima bez obzira na marku ili cenu. To pojacalo je koncepcijski vise-manje genericke topologije i verovatno ce se na NET-u naci barem jos nekoliko vrlo slicnih i to ne treba smatrati kradjom ideje ili kopiranjem jer te slicnosti neminovno proizlaze iz cinjenice da se radi o generickoj topologiji. Generalno uzevsi, u audio-svetu se "vrti" nekih 10-15 generickih topologija, i vecina sema na koje ce te naici, vise ili manje podsecaju na neku od tih osnovnih varijanti. Sigma je nastala negde u jesen 1994 godine kao plod eksperimentisanja sa tada relativno novom topologijom kaskadnih diferencijalnih pojacavackih stepena. To ne znaci "stepen u kaskadnom spoju" vec da su diferencijalni stepeni vezani jedan iza drugog kao kaskade.<br><br>
Na ulazu je vise manje standardan diferencijalni stepen (T1 i T2) sa emiterskom degeneracijom (2x180oma) i zajednickim izvorom konstantne struje (T3 i T4). Signal se sa ulaza dovodi na bazu T1 kroz dva gruba pasivna filtera i to jednog visoko-propusnog (High-Pass) koga cine 470nF i 30k (ciji je zadatak da oslabljuje frekfence ispod nekih 10-tak herca) i jednog nisko-propusnog (Low-Pass) koga cine 1k i 1nF i koji znacajnije slabi frekvence preko 100kHz. Ulazni diferencijalni par se napaja konstantnom strujom a za to se brine sklop sa T3 i T4 i pripadajucim elementima. Kao referenca se ovde koristi pad napona na spoju baza-emiter T4 tako da ce izbor vrednosti otpornika od 680 oma odredjivati nivo konstantne struje jer se na tom otporniku mora javiti pad napona od oko 0,67V (+/-20..30mV) da bi ceo sklop funkcionisao. Takav pad napona na njemu ce odrediti i kolika struja mora kroz njega teci, a to ce biti tih 1mA koliko nam je i potrebno. Otpornik od 22k u kolektoru T3 je tu da bi smanjio njegovu disipaciju jer da ga nema, T3 bi imao skoro svih 75V izmedju kolektora i emitera sto uz struju od 1mA daje 75mW. Oba parametra su malo previse za BC556 pa se to resava<br>
dodavanjem 22k. Radno opterecenje ulaznog diferencijalnog para predstavljaju dva kolektorska otpornika od 4k7 sa kojih se signal vodi direktno na baze sledeceg stepena.<br><br>
Taj sledeci stepen je u ovom pojacalu takodje diferencijalnog tipa i cine ga tranzistori T5 i T6 cije radno opterecenje pretstavlja savrseno balansirano "strujno ogledalo" koga cine T7 i T8 sa pripadajucim elementima. Ovaj stepen obezbedjuje najveci deo naponskog pojacanja celog pojacala i njegov izlaz, a to je kolektor T6, je sposoban da se "seta" gotovo od jedne do druge grane napajanja i to u vrlo linearnom rezimu. U kolektoru T6 se nalazi i trimer za kontrolu i podesavanje mirne struje izlaznih FET-ova. Da bi se smanjila disipacija T5 tj. da bi bila sto pribliznija disipaciji T6, dodat je u kolektor T5 otpornik 7k5 kome je paralelno dodat i blok od 10nF da bi se odrzalo priblizno pojacanje i na visokim frekvencama. Iz istog razloga i trimer ima paralelno dodat blok od 100nF. Vazna komponenta je i mali blok od 15pF izmedju baze i kolektora T6 i njegov uticaj je visestruk.On je tu prvenstveno da smanji pojacanje ovog stepena u otvorenoj petlji na visokim frekvencama i na taj nacin obezbedjuje stabilnost rada celog pojacala koje bi bez njega vrlo verovatno samooscilovalo negde daleko izvan cujnog dela spektra a ponekad cak i u oblasti MHz. Njegova vrednost ne sme biti ni prevelika jer bi tada previse (negativno) uticao na takozvani SlewRate (SR) pojacala. Na to takodje utice i ulazni filter tako da je bez njega SR nesto preko 100V/uS a sa ulaznim filterom se gotovo prepolovi tj. negde oko 45-50V/uS. Da bi ovaj naponski pojacavac radio linearno mora mu se radna tacka postaviti u A klasu pa je odabrana mirna struja od oko 6,5-7mA po tranzistoru. Kod diferencijalnog para je bitno da struje kroz oba tranzistora budu iste pa je kao radno opterecenje korisceno "strujno ogledalo" sa T7 i T8.<br><br>
U izlazu su korisceni Hitacijevi "lateralni" FET-ovi koji su dizajnirani posebno za audio upotrebu. Oni su linearniji i sa manjim parazitnim kapacitetima od HEXFEt-ova i uz to imaju negativni temperaturni<br>
koeficijent pa nema potrebe za specijalnim sklopom za regulaciju i pracenje mirne struje u odnosu na temperaturu kakav se redovno vidja u pojacalima sa bipolarnim tranzistorima i HEXFET-ovima koji taj efekat prakticno pokazuju tek kod jako velikih struja koje su blizu riskantnim granicama komponente. Izlazni FET-ovi takodje imaju "emitersku degeneraciju" (u ovom slucaju "sors degeneraciju"! ) u vidu sors otpornika od 0,1om, koji osim sto uvode vrlo malu lokalnu negativnu povratnu spregu (poboljsavajuci tako i linearnost i ukupnu stabilnost) takodje pomazu ujednacavanju karakteristika FET-ova dovodeci ih u priblizno podjednake radne uslove, pa mala odstupanja kod ne bas savrseno uparenih parova, ne dolaze toliko do izrazaja da bi bitno pogorsale karakteristike pojacala. Istina, bez njih bi snaga bila za nijansu veca ali je dobitak tako mali da se ne isplati zrtvovati sve dobre strane koriscenja ovih otpornika. Povecanju stabilnosti i znacajnom smanjenju mogucnosti samooscilovanja izlaza doprinose takozvani "stoperi" tj. otpornici od 220oma u gejtovima. FET-ovi su inace kao komponente vrlo poznati da su skloni samooscilovanju zbog svojih velikih unutrasnjih parazitnih interelektrodnih kapacitivnosti. Postoji jos jedna zastita za skupe izlazne FET-ove i nju cine dve 12V Zener diode. Pri naponu izmedju gejta i sorsa od oko 12V FET-ovi su sasvim pobudjeni i vuku blizu maksimalne dozvoljene struje. Zato je neophodno ograniciti ulazni napon na maksimalno oko 12V. Sve dok se takav napon ne pojavi, Zenerice prakticno kao da ne postoje u sklopu, i ni na koji nacin ne uticu na karakteristike pojacala. Mirna struja izlaznih FET-ova treba da je oko 100mA/po paru kod zagrejanog pojacala. Simetrija izlaznog napona (DC offset) bi trebalo da je u granicama +/-30mV i nije apsolutno neophodno po svaku cenu teziti da bude 0.<br><br>
Povratna sprega je izvedena klasicno uz pomoc otpornika 30k i 1k na bazu T2 i njena velicina pa dakle i ukupno pojacanje pojacala, je odredjeno njihovim odnosom i kod Sigme iznosi oko 30. Da bi se dobila jedinicna povr. sprega za DC, donji kraj otpornika 1k nije vezan direktno na masu vec preko elektrolita 220uF koji sprecava prolaz jednosmerne struje tako da za DC prakticno 1k i 220uF "ne postoje". Za naizmenicnu struju (audio signal) 220uF pretstavlja relativno vrlo mali otpor ali koji ipak polako raste sa povecanjem frekvence. Da taj efekat ne bi previse uticao na smanjenje pojacanja na visim frekvencama, dodat je blok kondenzator od 100nF paralelno elektrolitu. Zbog potrebe stabilnosti nalazi se paralelno otporniku 30k i mali blok kondenzator od 10pF cija otpornost na visokim frekvencama postaje sve manja i na taj nacin smanjuje ukupnu otpornost paralelne veze 30k/10pF sto smanjuje pojacanje celog pojacala kako raste frekvenca.</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">Prikazana verzija Sigme je projektovana za +/-50V DC umesto +/-68V DC.</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
</blockquote>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#8

Eto, nisam citao taj clanak al odprilike sam skontao bas to sto pise samo gledajuci shemu Wink

Zato se "bunim" kada uz projekat nema shema Smile

Reply
#9
<p>tu se miki vidi i prednost ljudi koji barataju sa teorijom u odnosu na nas "suve sastavljače".</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>rekoh ja da iz petnih žila podržavam i cijenim ljude koji znaju - a eto i praktičnog razloga i ukazane prednosti.</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#10
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...08#pid1608
<p>...a nabavio sam i štampu a kunsdruku za sigmu,pa kad sam već bio u štampariji odradiše mi i jednu za Borinu verziju LEACH-pojačala,fajlove za to pojačalo (sa TO247 izlazima) nađoh na diy.com. ne znam smijem li ih ovdje objaviti &nbsp;imam i sve Borine komentare na svoju verziju u txt-fajlu. to pojačalo (OME LEACH) pravio bi tek kad sve ovo što počeh i pozavršavam.</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#11



<p>LEACH pločica ispala nesvakidašnje dobro! a i ostale su mmm... Smile</p>

Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#12
<p>Peglas i na ovu vrucinu...&nbsp; :thumbsup:</p>
Reply
#13
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Dude" data-cid="7342" data-time="1374097534">
<div>
<p>Peglas i na ovu vrucinu...&nbsp; :thumbsup:</p>
</div>
</blockquote>
<p> :LMAO: hhahah upisacu se.</p>
Reply
#14
sedam plocica-mogu ti reci i da je sa nagrizanjem i potrajalo,veceras jos nagrizanje LEACH-a i dve plocice flat-BT -a,pa ranije u krevet Smile
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#15
<p>kad sam vidjeo kako je ispao LEACH,<br><br>

morao sam prepeglati sigmu opet...<br><br>


tu je i flat-bt ojeden,vidi se samo stabilizatorska strana,palac prekriva samo predpojačalo<br><br>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#16
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">bolje 2 megapiksela na sony ericsson -u sa autofokusom nego 5 megapiksela bez autofokusa na nokiji...</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">evo ga raspored,ovaj put malo uočljiviji Smile</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">


<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">&nbsp;</p>
<p style="color:rgb(40,40,40);font-family:helvetica, arial, sans-serif;">sutra ako budem imao volje nakon posla možda uradim L-profil pa da je mehanika makar oko pločice završena.</p>

.pdf   BJT preamp.pdf (Size: 36,56 KB / Downloads: 19)
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#17
<p>Ime od toga (sa peglanjem) ne moze bolje! Wink</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Hladnjaci i kondovi su super, ako polozis plocice uz hladnjak dobices dosta mesta u kutiji ako ga ima onda jos bolje...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#18
morace ovako druze zbog L-profila koji tek treba doci na plocicu a preko izlaznih tranzistora. mjesta ima - vidi se i na slici a u jedan od ona dva ugla ce APEX NE555 zastita... nego mislim da ce mi trebati tvoja pomoc oko nabavke nekih stvarcica iz mg i pro-elektronika. veceras cu pogledati na netu gdje sta ima pa cemo se cuti i ako imas volje i vremena,dogovoriti. u Nisu ima komponenti koje u Beogradu ne nalazim.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#19
<p>Pomoc dobijas sigurno samo sam sad u nekom poslu kuci bukvalno samo prespavam kuci ali ocekujem da cu ga zavrsiti do srede ili cetvrtka (mozda i ranije) sledece nedelje, nadam se da ti nije kasno tada jer nikako i ne mogu da odem do Nisa...&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Javljam ti se kad zavrsim i dogovaramo se.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Pozz</p>
Reply
#20



<p> Smile Smile Smile</p>
<p>kratkospojio gejtove i drejnove,k´o reko´za svaki slučaj - ipak su fetovi u pitanju...</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)